Kosmička saga Žutog Galaktičkog semena
Ova majanska priča naročito lepo portretiše praotačke koncepte imanencije-svetog prisustva u svoj prirodi.Ona nam pokazuje KAKO-uprkos vekovima supresije –ljudi MOGU mirno zadržati vezu sa svojim korenima.Kako-uprkos namatanju tudje strane,vere i vrednosti –njihov sopstveni smisao za čuda i svetinje mirno nastanjuju njihovu dušu.
Mnogo,mnogo pre dolaska konkviskadora,ljudi su živeli mirno na obali kraj jezera Atitlan.Tiho i mirno su obavljali svoje poslove,vodeći računa jedni o drugima i poštujući Srce neba,Galaktičkog leptira-Hunab Kua.To su bile Tzutuhil maye.
Bilo je medju nama onih koji su bili toliko mudri da je to van moći ljudskog razumevanja.Bilo je šamana,vidovnjaka,veštica i Nagualesa.Snaga svete magije-medicine bila je u njihovom dahu i njihovoj krvi tako da su mogli-kad god su to želeli-da postanu nevidljivi i nestanu u vazduhu,u jezeru,u planinama,brdima ili drvećem.
A onda je došlo vreme konkvistadora.Mnogo nas je pobijeno i izgubilo svoj život štiteći svoja ognjišta i Sveto znanje.Mi,Tzutuhili smo se sastajali na mestu koje se sada zove Santijago Atitlan,da bismo razmotrili šta nam je činiti.Šaman i Gospodari ljudi obratila se velikoj gomili koja se tamo sakupila:
-NAS ima mnogo-rekoše-i MI možemo ustati i boriti se ali opet će mnogo krvi biti proliveno.Postoji bolji način.Razgovarali smo sa Srcem neba i evo šta moramo uraditi.Oni koji poseduju snagu Magije,koji znaju tajnu Svete medicine-neka se oni žrtvuju i nestanu-idu gde će trebati i hteti da idu.Ostali koji ne mogu to uraditi-moraju ostati ovde.Ali,neće biti rata.
I tako bi dogovoreno.Ali pre nego što smo svi MI,Mudri šamani,vidovnjaci,Nagualesi-nestali rekosmo onima koje ostavljasmo za nama:
Nikada nećete biti sami,čaki i ako nas ne vidite,MI ĆEMO UVEK BITI SA VAMA,u vazduhu,tlu i stenama,vodi i drveću i životinjama.NEMOJTE nas ZABORAVITI.
I ljudi nikada nisu zaboravili.Kad ujutru napuštaju svoje kuće i idu u brda ili napolje na jezero,oni bace poljubac u vazduh ili uzmu u šake i ljube je govoreći:
-Naše majke i očevi,bake i deke-blagoslovite nas i budite sa nama u radostima i tugama ovih dana i noći.In lakech-Ah Yum Hunab Ku Evam Maya E Ma Ho.
Preci su još uvek ovde.
Oni su u šapatu vetra.
Oni su u glasu groma.
Oni su u nežnom dodiru kiše.
Oni su u šuškanju lišća,u krošnjama drveća.
Oni su u pesmi ptica i glasovima životinja.
Oni su u nežnom dodiru sunčeve svetlosti i žuborenju voda planinskih potoka.
U sjaju Lune,u Zvezdama i pogledima.
Oni su u strplivim stenama,magičnim piramidama i dostojanstvenim planinama.
SLUŠAJTE!Samo sedite i slušajte.Možete li da ih čujete.
MI smo zivi-govore nam- ŽIVIMO MEDJU VAMA.
Elendil Love
Ova majanska priča naročito lepo portretiše praotačke koncepte imanencije-svetog prisustva u svoj prirodi.Ona nam pokazuje KAKO-uprkos vekovima supresije –ljudi MOGU mirno zadržati vezu sa svojim korenima.Kako-uprkos namatanju tudje strane,vere i vrednosti –njihov sopstveni smisao za čuda i svetinje mirno nastanjuju njihovu dušu.
Mnogo,mnogo pre dolaska konkviskadora,ljudi su živeli mirno na obali kraj jezera Atitlan.Tiho i mirno su obavljali svoje poslove,vodeći računa jedni o drugima i poštujući Srce neba,Galaktičkog leptira-Hunab Kua.To su bile Tzutuhil maye.
Bilo je medju nama onih koji su bili toliko mudri da je to van moći ljudskog razumevanja.Bilo je šamana,vidovnjaka,veštica i Nagualesa.Snaga svete magije-medicine bila je u njihovom dahu i njihovoj krvi tako da su mogli-kad god su to želeli-da postanu nevidljivi i nestanu u vazduhu,u jezeru,u planinama,brdima ili drvećem.
A onda je došlo vreme konkvistadora.Mnogo nas je pobijeno i izgubilo svoj život štiteći svoja ognjišta i Sveto znanje.Mi,Tzutuhili smo se sastajali na mestu koje se sada zove Santijago Atitlan,da bismo razmotrili šta nam je činiti.Šaman i Gospodari ljudi obratila se velikoj gomili koja se tamo sakupila:
-NAS ima mnogo-rekoše-i MI možemo ustati i boriti se ali opet će mnogo krvi biti proliveno.Postoji bolji način.Razgovarali smo sa Srcem neba i evo šta moramo uraditi.Oni koji poseduju snagu Magije,koji znaju tajnu Svete medicine-neka se oni žrtvuju i nestanu-idu gde će trebati i hteti da idu.Ostali koji ne mogu to uraditi-moraju ostati ovde.Ali,neće biti rata.
I tako bi dogovoreno.Ali pre nego što smo svi MI,Mudri šamani,vidovnjaci,Nagualesi-nestali rekosmo onima koje ostavljasmo za nama:
Nikada nećete biti sami,čaki i ako nas ne vidite,MI ĆEMO UVEK BITI SA VAMA,u vazduhu,tlu i stenama,vodi i drveću i životinjama.NEMOJTE nas ZABORAVITI.
I ljudi nikada nisu zaboravili.Kad ujutru napuštaju svoje kuće i idu u brda ili napolje na jezero,oni bace poljubac u vazduh ili uzmu u šake i ljube je govoreći:
-Naše majke i očevi,bake i deke-blagoslovite nas i budite sa nama u radostima i tugama ovih dana i noći.In lakech-Ah Yum Hunab Ku Evam Maya E Ma Ho.
Preci su još uvek ovde.
Oni su u šapatu vetra.
Oni su u glasu groma.
Oni su u nežnom dodiru kiše.
Oni su u šuškanju lišća,u krošnjama drveća.
Oni su u pesmi ptica i glasovima životinja.
Oni su u nežnom dodiru sunčeve svetlosti i žuborenju voda planinskih potoka.
U sjaju Lune,u Zvezdama i pogledima.
Oni su u strplivim stenama,magičnim piramidama i dostojanstvenim planinama.
SLUŠAJTE!Samo sedite i slušajte.Možete li da ih čujete.
MI smo zivi-govore nam- ŽIVIMO MEDJU VAMA.
Elendil Love
Нема коментара:
Постави коментар