Uticanje na podsvest Kada smo svesni svojih moći i delovanja svoga uma, velika nam je želja da pronađemo brz i lak način da u podsvest utisnemo impresije dobrog, zato što puko intelektualno znanje Istine neće doneti rezultate. 

Uticanje na podsvest
Kada smo svesni svojih moći i delovanja svoga uma, velika nam je želja da pronađemo brz i lak način da u podsvest utisnemo impresije dobrog, zato što puko intelektualno znanje Istine neće doneti rezultate.
Što se mene tiče, otkrila sam da je najlakši način »prebaciti breme«.
Jedan metafizičar je ovo objasnio na sledeći način: »Jedina stvar koja svemu uprirodi daje težinu je zakon gravitacije, a kada bi veliki kamen mogao da se podignedaleko iznad naše planete, u njemu ne bi bilo težine, a upravo je to ono što je IsusHrist mislio kada je rekao: 'Moj jaram je komotan, a moje breme lako'«.
On je prevazišao vibracije ovog sveta i delovao je u oblasti četvrte dimenzije, gdesavršenstvo, potpunost, život i radost jedino i postoje.
Hrist je rekao: »Priđite mi svi koji radite i pod teškim ste bremenom, i ja ću vam dati odmor«. »Upregnite se u moj jaram, jer je moj jaram komotan, a moje breme lako.«
Isto tako se u pedeset i petom Psalmu kaže: »Prebaci svoje breme na Gospoda«.
Na mnogim stranicama Biblije kaže se da je boj Božji a ne čovekov, i da čovek uvek mora da »ostane miran« i dočeka Spasenje Gospodnje.
Ovo ukazuje da nadsvesni um (ili Hrist koji je u nama) predstavlja jedinicu koja vodi čovekovu bitku i oslobađa ga svih tereta.
Prema tome, vidimo da čovek krši zakon ako nosi breme. Ono je i nepovoljna misao ili stanje, a ova misao ili stanje imaju koren u podsvesti.
Čini nam se gotovo nemoguće da napredujemo usmeravajući podsvesno iz oblastisvesnog ili razuma, jer je razum (intelekt) ograničen u shvatanjima i ispunjen jesumnjama i strahovanjima.
Otuda je sasvim u skladu s naukom prebaciti breme na nadsvesni um (ili Hrista unama) gde će ono »postati lako« ili će se razložiti u sopstveno »prvobitno ništavilo«.
Jedna žena kojoj je novac bio hitno potreban, »olakšala« se na Hrista u sebi, nanadsvest, izjavom: »Prebacujem ovo breme nemaštine na Hrista (u sebi) i slobodnokrećem da dobijem mnogo!«
Njeno breme je bilo verovanje u nemaštinu i, čim ga je prebacila na Nadsvest koja veruje u obilje, rezultat je bio da se na nju sručilo obilje.
Čitamo: »Hrist u tebi je nada u slavu«.
Jedna od mojih učenica dobila je novi klavir, ali u njenom studiju nije bilo mesta za njega osim ako ne iznese stari klavir. Bila je krajnje zabrinuta jer je htela da gazadrži, a nije znala gde bi mogla da ga smesti. Počela je da očajava, jer novi klavirsamo što nije stigao. Rekla je kako joj je došlo da ponavlja:
 »Prebacujem ovo breme na Hrista u sebi, i idem slobodna«. Nekoliko trenutaka kasnije njen telefon je zazvonio i jedna prijateljica ju je zamolila da joj pozajmi njen stari klavir - tako je problem rešen takoreći sam od sebe.
Poznajem ženu čije je breme činila ozlojeđenost. Ona je rekla: »Prebacujem ovobreme ozlojeđenosti na Hrista u sebi, i idem slobodna, da budem ispunjena ljubavlju, skladom i srećom«. Svemoćna nadsvest preplavila je podsvest ljubavlju, i ceo njen život se promenio. Godinama ju je ozlojeđenost držala u stanju teške patnje i zarobila joj je dušu (podsvesni um).
Izjavu treba stalno i iznova ponavljati, ponekad satima bez prestanka, u tišini ili naglas, smireno ali odlučno.
Ovo sam često poredila sa navijanjem igračke da bi se pokrenula. Mi moramo sebe da navijemo izgovorenim rečima.
Primetila sam da »prebacivanjem bremena«, kad prođe izvesno vreme, kao da stvari vidimo jasnije. Nemoguće je da jasno vidimo dok smo izloženi mukama karnalnog uma. Sumnje i strah truju um i telo a mašta postaje razuzdana i privlači nesreću i bolest.
Postojanim ponavljanjem afirmacije: »Prebacujem ovo breme na Hrista u sebi, iidem slobodna«, viđenje nam postaje bistrije i s njim nastupa osećanje olakšanja, apre ili kasnije dolazi do pojave dobrog, bilo da je to zdravlje, sreća ili prihod.
Jedan od mojih učenika zamolio me je da objasnim »tamu pred svitanje«. Uprethodnom poglavlju pomenula sam da pre nekog velikog ostvarenja često »izgledakao da je sve krenulo naopako«, i teška depresija pomračuje nam svest. To znači daiz podsvesti izlaze pradavne sumnje i strahovi. Ove prastare olupine podsvesti izlazena površinu da bi bile oterane.
Tada čovek može da se zahvali što je spašen, iako je izgledalo da je okružen neprijateljem (nemaštinom ili bolešću). Učenik je nastavio: »Koliko dugo moramo da ostanemo u tami?« a ja sam mu odgovorila: »Sve dok ne budemo mogli da vidimo u mraku«, kao i: »Prebacivanje bremena omogućuje nam da vidimo u mraku«.
nastavlja se..

Via magicus.info