Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica
	<< prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >> ARHIMANDRIT JEROTEJ VLAHOS VEČE U PUSTINjI SVETE GORE Razgovor sa pustinjakom o tajni Isusove molitve PONOĆ U PUSTINjI SVETE GORE ATONSKE Izašao sam napolje i seo na jednu od obližnjih stena. Kroz smiraj dana probijalo se udaljeno ječanje mora. Sva sladost večnosti kapala je niz moju ustreptalu dušu. Obujmljen neograničenim spokojem, osetio sam kako prisustvo Hrista prožima pustinju. Teško da sam ikada proživeo slične trenutke. Zapravo, sećam se samo dva takva doživljaja. Prvi potiče iz ranog detinjstva kada sam, ležeći u naručju kuma, odslušao službu katihumenima tokom koje sam, ustima kuma, ispovedio veru u Hrista, te nadu da ću postati dostojan ud Njegovog Tela. Drugi doživljaj izvire upravo iz one noći tokom koje sam, iz revnosnih i blaženih usta starca, primio duhovne pouke koje su me privele drugom krštenju pokajanja i - susretu sa Bogom. Jedina razlika između ta dva temeljna sećanja leži u činjenici da sam tokom prvog događaja malo toga razumeo, gotovo ništa, dok sam za vreme drugog događaja osvestio svoje kretanje ka Bogu. Te večeri Bog mi je nisposlao Svoju nebesku manu, nahranivši me rečima svetog pustinjaka. Prorok Isaija veli: Blažen je onaj koji ima seme i rod u Jerusalimu, a svetogorski iguman manastira Stavronikita se mudro nadovezuje, tumačeći: "Može se reći da smo i svi mi blaženi budući da posedujemo Sion pravoslavlja, Svetu Goru Atonsku - semenište svih podvižnika, a kroz njih i mnoge rođake u nebeskom Jerusalimu. Oni žive za nas, kao svetlost i nada našeg sadašnjeg i budućeg života". Ubrzo sam poželeo da primenim ono što sam naučio. Naravno, starog podvižnika sam doživeo, kako veli ava Pimen, "kao u(z)voditelja u nebeske tajne, a ne kao zakonodavca". Povio sam glavu, porinuvši je među kolena i, slično proroku Iliji na Karmilskoj gori, i počeo da zagrejavam srce kako bih, kasnije, mogao da otpočnem molitvu. Večernji časovi podstiču život monaha koji je nalik na "radionice neprestane molitve i preslatkih misli srca o Isusu". Noć delotvorno i opipljivo potkrepljuje iskustvo anđeoskog života. To je razlog zbog kojeg joj daju prednost u svrhu duhovnog delanja ili molitve Isusove. Monasi ukidaju noć kao što monaški život ukida - sve. Monaški život prevladava smrt, jer brak, iako obnavlja život, obnavlja i smrt. Život monaha je početak večnosti, odnosno, istinitog žića. Stoga je monah kadar da iskusi eshatološku stvarnost anđeoskog načina postojanja. Gospod je kazao: Sinovi ovog veka žene se i udaju. A koji se udostojiše dobiti onaj vek i vaskrsenje iz mrtvih, niti se žene niti se udaju (Lk.20,34). Monasi pripadaju drukčijem veku: onom u kojem sadašnjost postaje večnost, to jest bezvremeno vreme. "Moramo da shvatimo da devstveni život odlazi sa zemlje, ali dolazi na nebo". Stoga možemo da kažemo da devstvenički život ukida čak i noć. Zapravo, noć postaje dan, pošto oni žive eshatološkim i anđeoskim načinom života. Kao što "tamo nema tame", kako veli knjiga Otkrivenja, tako i ovde monasi - kao anđeli u telu - ne znaju za tminu noći. Njih obasjava Hristos: kao Jagnje i Sunce. Prema uvidu svetih otaca, "veče je probitačno svima", kako "delatnicima" - koji su na prvom stupnju monaškog života gde su prisiljeni da se bore sa svojim strastima, te da se trude da ih preobraze u božansku žudnju, i koji su kao "stočari" koji pokušavaju da pripitome pobesnelu stoku ili izopačena stanja duše, tako i "sagledateljima", to jest onim monasima koji su nadišli ovaj stadijum, prešavši iz misirskog ropstva (strastima) u pustinju bestrašća, te kao dobri pastiri predvode mudre jaganjce, odnosno čisti um i srce, i to ka gori božanskog sagledavanja. Sveti oci kažu da je noć neophodna i korisna za obe vrste monaha. Delatnici prizivaju u sećanje grehove koje su počinili tokom dana: "uznemirenja padova". Oni uočavaju svoja posrtanja služeći se životodavnom blagodaću, i u tome nema ni grunke mašte. Zatim se pogružavaju u spasonosne reči, umilno vapijući: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me (grešnog)". Oni ne dozvoljavaju da se hrpa sablažnjivih (po)misli, sramnih želja i grešnih dela otpravi u pećine "nesvesnog" Pomognuti silom blagodati, oni zalaze u te brložnike i smelo izgone sve što je tamo "potisnuto". Tim putem stiču isceljenje. Oni očišćuju srce ne samo od složenih (po)misli, već i od najprostijih. Međutim, sagledatelji provode noć na drugačiji način. Pošto su oslobođeni od svih onih stanja koja su protivna prirodi, oni pribegavaju veličanju Boga, slavljenju Presvete Trojice. Oni tihuju na umstven način, uzvodeći um i srce na goru sagledavanja. U sumrak oni umuju o danu stvaranja, kadazemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom (Post.1,2). Ukratko potom, sa pojavom prvih zvezda, oni promišljaju tajnu stvaranja nebeskih tela i, sledujući anđelima koji su odmah proslavili Boga, ponavljaju slavoslovlje Bogu, hvaleći delo stvaranja. Dok ostali ljudi tonu u težak san, gotovo iščezavajući, oni bdiju sami sa Bogom, veličajući Ga saobrazno Adamu pre pada. Kada grmi, oni trepte sećajući se strašnog Sudnjeg dana. Začuvši kliktava dozivanja surih ptica, oni bivaju prenuti očekivanjem trubnih glasova koji pozivaju mrtve da ustanu iz grobova. U cik zore, prateći jutarnju zvezdu, pomišljaju na projavu dragocenog i živonosnog krsta kao znamena Sina Čovečijeg. Nešto kasnije, blistavo sunce ih podseća na dolazak preslavnog Sunca Pravde, odnosno, na Hrista. Oni koji jutrenjuju slaveći Hrista, upodobljuju se onima koji će biti ... uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu(1.Sol.4,17), dok oni koji spavaju, oglušujući se na slavljenje Hrista, poprimaju podobije onih kojima će se suditi kao grešnicima... Pokušao sam da provedem tu noć na sličan način. Trudio sam se da svoje grešno i zamrznuto srce odledim sličnim mislima. Čim sam osetio znake raskravljenja, pritekao sam molitvi oslonjenoj na ljubavlju ispunjene reči blaženog Avgustina: "Ti koji jesi, izabrana strelo i naoštreni maču, probadajući silom Svojom okamenjeni oklop srca mog, uđi snagom ljubavi Svoje, ne bi li duša moja Tebi uzviknula: "Ranjena sam ljubavlju Tvojom, ranjena ljubavlju prema Tebi, danonoćno suze točim". Vladiko, preklinjem te, zaseci moju okamenjenu dušu oštrim kopljem ljubavi Svoje. Zađi u najdublje unutarje bića mog. Osveži me vodom živom. U očima mojim otvori izvorište uvekstrujećih suza. Pokrij me Svojom nedostupnom ljubavlju. Pruži mi nad' na ugledanje slave Tvoje. Podari mi suze neprestane. Od ovog žića ne ištem utehu. Ali, u bračnim odajama nebeskim neka se udostojim da ugledam Tebe, Ljubljeni, Gospode moj i Bože moj. Pripusti spečenu dušu moju - žednu samo Tebe - nepresušnim potocima vode žive. - Još pre, Bože moj, živote moj, - privedi me k Sebi, izvorištu živom, kako bih se napojio, nasitio i večno živeo sa Tobom. O, Ti, izvore života, preispuni um moj istakanjem saosećajne ljubavi Tvoje, učini da se srce moje preplavi ozarenom tugom ljubavi Tvoje. Neka zaboravim prolazne brige zemaljske, čuvajući Tebe zauvek u srcu svome..." Zatim sam se svim silama predao Isusovoj molitvi. Nikada neću znati koliko sam vremena proveo moleći se na tom mestu. Postoje trenuci u kojima kazaljke sata miruju. Činilo mi se da je večnost zaustavila protok vremena. Ponoć je već odavno prošla. Polako sam razabirao kako se po kelijama podvižnika zažižu svetla, tiho i nenametljivo. Slavuji su se polako sabirali spremajući se za poj. Oni su "izvori umiljenja" koji, lijući vodu, napajaju žednu zemlju. "Gorski svetionici" koji isijavaju svetlost. "Miomirisni i dražesni krinovi" koji sveceli svet omivaju blagouhanjem. Uskoro će u kelijama odjeknuti njihovi glasovi, praćeii suzama pokajanja ili božanskog prosvećenja. Oni ustaju da od Hrista umole Njegove božansku blagodat i preštedru milost. "Isuse, Ti koji jesi izliv dobrote, veličanstvenost povrh mašte, - slava Tebi koji činiš - da se volja i snaga sjedine jednoglasno. Isuse, Ti koji jesi "luda" Ljubav i najželjeniji, slava Tebi koji održavaš vaseljenu svemoći Svojom. Isuse, Ti koji jesi Put, Istina i Život, hvalim Te što me upućuješ istini i Svojim životodavnim rečima. Isuse, Ti koji jesi žuđeno sagledavanje onih koji su blaženi, zahvaljujem Ti se što si takvom slavom udostojio našu palu prirodu. Isuse, Ti koji jesi Svetlost iznad svetlosti, ispovedam Ti da hodam u tami, u tmini greha. Isuse, Ti koji jesi konačni Sudija svega, ispovedam Ti da nikada nisam bio ranjen ljubavlju Tvojom, kao što je trebalo da budem. Isuse, Ti koji jesi životodavna i najslađa toplota, zažegni iznova moje sleđeno srce. Isuse, Ti koji jesi odeća svetlozarna i zvezdolika, ukrasi nagost moju. Isuse, Ti koji jesi početak i sredina i kraj, pročisti srce moje kako bih uzmogao Tebe ugledati. Isuse, Ti koji jesi u svemu i iznad svega, Bože moj, pokaži mi lice Svoje i biću spašen. Isuse, Ti koji jesi nadumno jedno, pokaži me priceljenog u jedno, obnovljenim umom i jednodušnom molitvom. Isuse, Ti koji jesi Tajna iznad svakog shvatanja, uznesi me preko svega što se osetiti i misliti može. Isuse, Sine Božiji, pomiluj me.Hvala ti,volim te << prethodna    [ sadržaj ]    sledeća >>