Svetosavlje.org :: Biblioteka :: Ћирилица :: Latinica | |||
ARHIMANDRIT JEROTEJ VLAHOS
VEČE U PUSTINjI SVETE GORE Razgovor sa pustinjakom o tajni Isusove molitve
MOLBE PUSTINjAKA
Prvi zahtev: Monasi su vitezovi molitve. Naoružani blagodaću Hristovom, oni zalaze u posed đavola i satiru ga. Oni osujećuju sve namere đavola. Pomoću neprestane molitve oni ga sateruju u ćošak. Na Svetoj Gori Atonskoj ne protiče ni jedan časak koji nije natopljen vapajima Isusu ili Majci Božijoj. Pošto je napadnut, nečastivi uzvraća. Jedan od njegovih glavnih ciljeva jeste da razori svaku dobru nameru upravljenu molitvenom tihovanju. Stoga te molim, oče, da u svojim molitvama spominješ monahe i sve one koji teže da postanu monasi. Molim te, pominji i njih rečima: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj sluge Svoje", i: "Presveta Bogorodice, spasi sluge svoje". Jer, u takvim slučajevima, đavo čini da se veoma umnoži briga i blagonaklonost prema bogotražećem iskušeniku i to baš od onih KOJI su, do tada, bili sasvim ravnodušni: bilo da je reč o rođacima ili prijateljima. Čak i "duhovni" ljudi iskazuju svoju ljubav i navodnu brigu. Danas ljudi ne samo da ne žele da se mole, već i druge u tome sprečavaju. Oni žele da svi pristupimo društvenim problemima bez molitve. Međutim, svet je izgubljen i prepušten stradanju ne zbog nedostatka ljudi koji se o njemu staraju, već zbog iščezavanja ljudi od molitve. Mnogi ljudi su mišljenja da je "posao" monaha, tj. molitva, beskoristan i besplodan, a pri tome ne znaju da je molitva "duhovna delatnost, sažižuća borba i neuspavljiva budnost". Oni ne žele ni da čuju za činjenicu da se neki ljudi mole za olakšanje njihovih teškoća. Zato se protive monaškim prizivima i postaju demonska oruđa. Đavo ne preza ni od toga da mnoge, koji su na domaku monašenja, baci u telesna sagrešenja, da bi, oprljivši im krila, otežao njihov monaški život. Jer, kao što smo već rekli, što je veće nečije zadovoljstvo u svetu, to će veće biti njegovo stradanje u monaškom životu, a sve u svrhu pročišćenja.
Drugi zahtev: Molim te oče, pomeni i mene u svojim molitvama. Moli Gospoda da me pomiluje. Bojim se da ne izgubim blagodat Božiju usled nemarnosti. Zebem da ne postanem brodolomnik u ovoj tihoj luci. Moli se Bogu da kraj mog života bude hrišćanski, bez bola, nepostidan, miran i da dobar odgovor damo na Strašnom Hristovom Sudu. Pomoli se presvetoj Majci Božijoj da me uteši i osnaži. Ja joj se svako veče obraćam moleći je da mi bude zaštitnica i pomoćnica u ovom životu: da odagna sve demone koji žele da ugrabe dušu u času njenog ishoda i končine, da me spase od večne osude u čas Strašnog Suda, udostojivši me radosti rajskog naselja. Pozivam te da se moliš za moje pokajanje: želim da oplakujem svoje grehe i postanem dostojan milosti našeg Gospoda.
Treći zahtev: Koristi i ti, dragi brate, bič Isusov. "Šibajte protivnike imenom Isusovim". Sričite molitvu Isusovu neprestano kako biste zadobili milost Božiju. Znaš li kakvu slavu priprema Gospod onima koji Ga ljube? Znaš li kakva veličanstvena i radosna gozba očekuje pravednike? Ne dozvolimo da izostanemo iz bračnih odaja Hristovih. Ne dozvolimo da čujemo strašni glas: Zaista vam kažem, ne poznajem vas(Mt.25,12).
Pustinjak je potom uzdahnuo, prozborivši: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnika i slugu Svog...", "Presveta Bogorodice, spasi mene i slugu svog..." Istog trena je lagano povio glavu, prepuštajući se tišini.
- Obećavam Vam, starče sveti, da ću ispuniti sva tri naloga - Vama koji ste večeras postali svetlost moje duše. Neizostavno ću ispuniti prvi nalog, i drugi - premda nema nikakve potrebe. Ali, šta sa trećim....
Tada sam previo kolena i, predavši se vatrenom plaču, zavapio:
- Zadržite me pokraj sebe ne bih li se spasio. Ne želim da se vratim u svet. Danas sam obreo svoje spasenje. Posadite me pored sebe, oče sveti, i poučavajte me. Pokažite mi tajnovite stepenice oboženja. Slep sam, te uzvikujem: "Pomiluj me grešnog". Sličan sam cariniku koji je, zagušen grehom, vapijao "Pomiluj me grešnog". Posednut sam demonima, te vičem u agoniji: "Pomiluj me grešnog". Stranac sam, poput žene Hananejke, pa ipak, smelo zborim: "Pomiluj me grešnog". Odmetnik sam, ali želim da se vratim. Ja nisam ... Ja nisam... Ja nisam dete Božije, nego dete đavolje. Usvojite me i privijte uz sebe. Starče, ne dajte mi da odem odavde. Želim da ovde ostavim svoje kosti. Želim da se upokojim na ovom usamljenom i oplješnjenom mestu: nadam se da ću uspeti da omirišem dušu svoju i ugledam Boga. Neka mi suze budu jedina hrana. Hoću da postanem lira Božija, da sledujući bdenjskom pojanju, sa Vama vapijem:Budan ležim, sličan sam osamljenom vrapcu na vrh krovišta. Suze su mi hleb dan u noć. Kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju. Hleba se i ne setim jesti. Od vapaja mojih, prilepi se kost za grlo moje. Duša moja za Tobom žeđa, telo moje za Tobom žudi (Ps.102). Čujete li, oče? Ne odlazim. Ostajem ovde. Ovde ću poživeti. Ovde ću se upokojiti, i odavde ću uzaći na nebo. Oče, prigrlite me sebi...
Stari otšelnik nije ništa govorio. Možda i jeste, ali ja nisam bio kadar da čujem. Uhvatio sam jedino poslednje reči.
- Dete moje, potreban si svom narodu. Pođi svojoj pastvi, trudi se da oglašavaš volju Božiju. Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti je Gospod učinio (Mk.5,19).
Starčeve reči su bile neumoljive. Osetio sam se dužnim da ih poslušam. One su obznanile volju Božiju sa obzirom na moj životni put.
- Obećajte mi, ipak, da ćete me primiti na nekoliko meseci i nastaviti sa poukama o duhovnom životu. Dozvolite mi da se poučavam o Carstvu Božijem.
- Naravno, dragi oče, možeš doći kad god zaželiš. A sada pođimo na odmor. Skoro će ponoć, a potom i vreme za božanstvenu liturgiju. Spremi se da danas proslaviš božanstvenu liturgiju.
- Starče ljubljeni, u snu večeras neću obresti ukrepljenja. Kelija je noćas preuska za onoga koji je stekao drugo krštenje i novo rođenje. Želim da svetu liturgiju sačekam u baštici. Molim Vas, blagoslovite moju molitvenu želju.
Znao sam da je u takvim trenucima najprobitačnije počinuti bdenjem. Oni koji noć probdiju pod zvezdama slušaju glasove arhanđela, svetkuju Hrista i upodobljuju Mu se.
Imaš moj blagoslov. Neka je Bog sa tobom.
|
Нема коментара:
Постави коментар