LJubav si ti...
Kad se rodis ti si ljubav.
Onda rastes srecno i bezbrizno sve dok ne pocnes da dozvoljavas drugima da ti namecu obaveze,ocekivanja..Zatim pocnes da juris od kuce do skole sa gomilom nepotrebnih knjiga zaboravljajuci da je znanje u tebi,zaboravis da se igras,zaboravis da je radost smisao zivota koji te pokrece..Onda juris na fakultet nadajuci se da ce ti on pomoci da smislenije zivis.Izmedju jurnjave do fakulteta i jurnjave do tvog partnera nekako izgubis sebe. Zaboravis da si LJubav...
U stalnoj zivotnoj trci tako cesto zaboravljamo na sebe i svoje unutrasnje bice koje nas voli najvise.
Lutamo trazeci necije tople ruke,trazeci toplinu necijeg pogleda,umesto da pogledamo u to nezno bice unutar nas samih koje tako tiho,smireno,puno neznosti i dobrote nista ne ocekuje od nas,nista ne trazi,uvek nas razume,odobrava sve nase postupke,prihvata nas jednakom ljubavlju sto god da cinimo ili ne cinimo i samo se raduje kad ga se setimo i prigrlimo jednako nezno kao sto ono stalno grli i voli nas.
Ucim da je najvaznije da pratim u sebi sta je to sto cini da se moje srce raduje i dusa plese i kad to pratim i ispunjavam zelje svog mirnog,dragog unutrasnjeg bica,onda brzinom svetlosti,nosena nekom neopisivom snagom lakoce postojanja kao da dobijem krila...
Sta je to sto danas zelis da radis sebi?Jer ono sto radis sebi i drugi ce ti raditi.Onoliko jako koliko volis sebe i drugi ce te voleti.Ali najvaznije od svega je da tvoja ljubav nije ono sto drugi osecaju prema tebi,vec ona koju ti osecas prema sebi...Sa porastom neznosti u tebi ka tebi,postace snaznija ljubav prema svemu sto te okruzuje.Samo cini sebi sve one lepe stvari koje volis...
Jer ko ume tako nezno a jako da voli kao ti...
Kad se rodis ti si ljubav.
Onda rastes srecno i bezbrizno sve dok ne pocnes da dozvoljavas drugima da ti namecu obaveze,ocekivanja..Zatim pocnes da juris od kuce do skole sa gomilom nepotrebnih knjiga zaboravljajuci da je znanje u tebi,zaboravis da se igras,zaboravis da je radost smisao zivota koji te pokrece..Onda juris na fakultet nadajuci se da ce ti on pomoci da smislenije zivis.Izmedju jurnjave do fakulteta i jurnjave do tvog partnera nekako izgubis sebe. Zaboravis da si LJubav...
U stalnoj zivotnoj trci tako cesto zaboravljamo na sebe i svoje unutrasnje bice koje nas voli najvise.
Lutamo trazeci necije tople ruke,trazeci toplinu necijeg pogleda,umesto da pogledamo u to nezno bice unutar nas samih koje tako tiho,smireno,puno neznosti i dobrote nista ne ocekuje od nas,nista ne trazi,uvek nas razume,odobrava sve nase postupke,prihvata nas jednakom ljubavlju sto god da cinimo ili ne cinimo i samo se raduje kad ga se setimo i prigrlimo jednako nezno kao sto ono stalno grli i voli nas.
Naucila sam da svakog dana prvo moram da usrecim sebe da bih mogla da usrecim ljude koji me okruzuju.
I onda sam shvatila da najbolje usrecujem sebe dok igram i pevam,citam i pisem,setam i trcim,vezbam i disem,istrazujem i otkrivam,radujem se i smejem,grlim i volim...
Pa sam tako pocela malo da igram i pevam,malo kuvam,malo citam,malo se druzim sa ljudima,malo ostajem sama ispod drveta ili u tisini svoje sobe i osluskujem tihe sapate Bozje mudrosti na cemu sam jako zahvalna.
Sta je to sto danas zelis da radis sebi?Jer ono sto radis sebi i drugi ce ti raditi.Onoliko jako koliko volis sebe i drugi ce te voleti.Ali najvaznije od svega je da tvoja ljubav nije ono sto drugi osecaju prema tebi,vec ona koju ti osecas prema sebi...Sa porastom neznosti u tebi ka tebi,postace snaznija ljubav prema svemu sto te okruzuje.Samo cini sebi sve one lepe stvari koje volis...
Jer ko ume tako nezno a jako da voli kao ti...
Нема коментара:
Постави коментар