четвртак, 31. јул 2014.

ZAZIVI&AFIRMACIJE

Sile Arhanđela

Riječ je o silama Svijesti, Jednog, koje "specijalizirano" provode određene vibracije, a s njima, na nižoj ravni, određena stanja svijesti, misli i djela. Moćna podrška i najbolji prijatelji svakoga tko ih osvijesti i pozove u svoja duševna kraljevstva.

 
Zazivi su se oduvijek upotrebljavali, u svim kulturama, civilizacijama i duhovnim tradicijama: svrha invokacija je osvijestiti energiju Božanskog i njezine različite aspekte te ih na taj način aktivirati u sebi.
U tom smislu, dijele svojevrsnu istost s molitvom. Od Božanskog i svih božanskih emanacija, zazivom se traži Milost. Taj je čin višestruko plodan. Prvo, iskreno tražiti i zazivati ne možete bez stava zahvalnosti. Poznato je da su svaka arogancija, ego trip i oholost nepremostivi zidovi Duhovnog Puta. Stoga, sam stav Zaziva čovjeka stavlja u ono stanje svijesti koje ga najbrže i najintenzivnije otvara Božanskog. U miru i tišini čini ga Prijemljivim.
S druge strane, zaziv služi kao Fokus: Usmjerenje Svijesti bitno je zbog starog Zakona – Traži i Bit će Ti Dano. Odnosno, dobiješ što tražiš. Energetski, duhovno i fizički. A potom, tu je i element Jasnoće Vizije: svaki zaziv, poput molitve, čini Tražitelja da, dok zaziva i traži, gleda u ono što želi. A time to Stvara.
Tako se većina drevnih zaziva temelji na traženju istoga od Božanskog – u stvari najbitnijeg – a tu su Energija, Svjetlo i Ljubav. No uz njih je uputno imati osobne Zazive, onim Božanskim energijama s kojima je čovjek najbliži. Konkretno, ako odmalena netko osjeća bliskost sa Svetim Antom, neće zazivati kineske svece da mu donesu miru domu, nego upravo Svetog Antu. Stari ljudi su to znali i, na dnevoj bazi, sa Svetim komunicirali (Antom ili bilo kojom drugom Božanskom emanacijom).
Poznajete li nekog starog čovjeka, još uvijek ga možete čuti kako hodajući okolo nešto mrmlja ili, što je u Dalmaciji još uvijek jak običaj, sasvim na glas uzvikne „Sveti moj....Duje/Ante/Petre prosvitli mu pamet...“ ili nešto tog stila.
Misao, jasno, ima svoju snagu, ali poanta je u zazivu izgovorenom na glas. Izgovorena riječ je, naime, materijalizirana misao, i stoga je znatno snažnija. Stoga je Zazive, kao i Molitve te Afirmacije mudro, i efikasno, izgovarati na glas.
Arhanđeli
Riječ je o silama Svijesti, Jednog, koje "specijalizirano" provode određene vibracije, a s njima, na nižoj ravni, određena stanja svijesti, misli i djela. Moćna podrška i najbolji prijatelji svakoga tko ih osvijesti i pozove u svoja duševna kraljevstva.
METATRON: S ljubavlju tražim arhanđela Metatrona da, koristeći svetu svjetlosnu geometriju, očisti moje čakre u svim mojim oblicima postojanja na svim razinama stvarnosti te automatski sistem čišćenja i održavanja svjetlosnog tijela blistavim usidri kao stalno aktivan i djelatan; Sa zahvalnošću tražim arhanđela Metatrona da svojom svjetlosnom kockom usidrenom u mom solarnom centru stalno iscjeljuje moje unutarnje dijete te unutarnje dijete svakoga s kim dođem u kontakt; S ljubavlju tražim jasnoću u vezi svojih životnih prioriteta te umijeće efikasne organizacije u djelovanju,
RAZIEL: S ljubavlju tražim arhanđela Raziela da otvori moj duhovni vid u cijelosti te da uvijek jasno vidim ljubav božanskog na djelu; Sa zahvalnošću tražim arhanđela Raziela da svojom zrakom duginih boja kroz sve moje čakre razvije moju jasnovidnost kroz snove te u auri usidri zaštitne simbole radosti i namjere.
JOFIEL: S ljubavlju tražim arhanđela Jofiela da svojom svijetloružičastom svjetlosnom zrakom kroz moje srce potakne moje stalno čišćenje sebe, i mog prostora, pružajući mi lakoću puštanja svega što je staro i odradilo svoju ulogu u mom životu; S ljubavlju tražim strpljenje i umijeće strategije da svoje planove razvijam temeljito, kao cvijet od sjemena do cvata.
AZRAEL: Sa zahvalnoću tražim arhanđela Azraela da svojom bežbojevanilije vibracijom obasja moju auru pružajući mi mudrost da zahtjevne životne situacije prođem s mirom i razumijevanjem duše; S ljubavlju tražim arhanđela Azraela da svojom prisutnošću kroz osjećaj utjehe vrati meni i mojim voljenima hrabrost kretanja kroz ovu fizičku stvarnost; Hvala arhanđelu utjehe na daru kontakta s mojim bliskim, a iz tijela uzašlim bićima, te što mi poruke fizički umrlih prenosi jasno, u snovima i na javi.
ZADKIEL: S ljubavlju tražim arhanđela mudrosti da svojom tamnoplavom zrakom svjetla otvori moja unutarnja čula: vid, sluh, njuh, dodir i potakne moju jasnovidnost i unutarnje božansko znanje svjetla da se izraze; Sa zahvalnošću tražim znanje Duše i moć Oprosta koja s njim dolazi, da s lakoćom otpustim stara zamjeranja iz svog srca te životu prilazim poput razigranog djeteta.
JEREMIEL: S ljubavlju zazivam arhanđela Jeremiela da svojom ljubičastom
svjetlošću obasja moju auri i probudi moju svijest o tome da je sve u redu i da se, sve što se odvija, odvija na moje najviše dobro, u skladu s božanskom voljom ljubavi svjetla; Sa zahvalnošću tražim Milost Božanskog da mi pruži lakoću u izazovima, da se nosim s njima u radosti, kao s uzbudljivim avanturama.
HANIEL: S Ljubavlju tražim arhanđela magije da svojom bisernoplavičastom zrakom svjetla obasja moju auru i probudi moju svijest o vlastitoj povezanosti sa svim kozmičkim bićima i tijelima te njihovom utjecaju na moje misli, osjećaje, izbore i djela.
ARIEL: S ljubavlju tražim hrabrost da se izrazim i arhanđela Ariela da svojom tirkiznom svjetlošću obasja moju grlenu čakru i probudi moju smjelost u izražavanju vlastite kreativnosti; Sa zahvalnošću tražim obilje radosti, zdravlja i novca da mi dolazi proporcionalno tome koliko slijedim svoje snove i intuiciju;
MIHAEL: S ljubavlju tražim arhanđela pobjede Mihaela da svojom kobaltnoplavom svjetlošću prožme moj sistem te me podrži u osvještavanju i realiziranju najdubljih želja moje duše.
GABRIEL: S ljubavlju tražim arhanđela snage da mi pruži samopouzdanje vodstva u situacijama gdje trebam preuzeti inicijativu i postaviti se kao vođa.
RAFAEL: S ljubavlju tražim arhanđela Rafaela da moje brige rasprši svojom smaragdnom zrakom svjetla i na njihovo mjesto stavi moje povjerenje u božansko vodstvo; Sa zahvalnošću tražim silu arhanđela Rafaela da mi olakša predaju: neka svojom smaragdnom zrakom svjetla rasprši moju potrebu za kontrolom na svim razinama moje svijesti i mog bića i na to mjesto stavi jasno iskustvo lakoće predaje, intuitivnog slušanja i vjere u božansku intervenciju; S ljubavlju tražim arhanđela zdravlja da sve štetne supstance iz okruženja, hrane i zraka stalno transformira u iscjeljujuće i podržavajuće za mene i cijeli svemir; S ljubavlju tražim arhanđela Rafaela za cjelovito iscjeljenje mene ovdje i sad te mene u svim razinama stvarnosti i mojim multidimenzionalnim oblicima kroz prostor i vrijeme, i izvan njega.
CHAMUEL: S ljubavlju tražim arhanđela ljubavi da mi, svojom svijetlozelenom vibracijom, otvori srce na svim razinama te tako privuče u život srodnu romantičnu dušu za cjelovito ispunjavajuć ljubavni odnos; Sa zahvalnošću tražim arhanđela Chamuela da podrži moj razvoj u karijeri te faze tranzicije obasja lakoćom i radošću; S ljubavlju prihvaćam vodstvo arhanđela i tražim povećanu senzitivnost za sve ideje, poruke iz snova i vizije što dolaze od božanskog izvora Jednog Svjetla; S ljubavlju tražim stalnu svijest o tome da je jedino Ljubav stvarna.
URIEL: Sa zahvalnošću tražim arhanđela Uriela da svojom svijetložutom svjetlošću otvori moj um za božanske ideje i poruke i podrži njihovu manifestaciju u ovoj materijalnoj stvarnosti; S ljubavlju tražim arhanđela Uriela da me uputi na ona znanja i vještine koje na najdubljim ravnima rezoniraju s mojom dušom te me pokreću u ostvarenje moje svrhe na Zemlji ovdje i sad.
RAGUEL: S ljubavlju tražim arhanđela harmonije da mi pruži stalno osvjetljavanje emotivne razine aure, a s njim i stalnu budnu svijest o mojim emocijama te porukama i smjerovima o kojima govore; Sa zahvalnošću tražim arhanđela ravnoteže da u svakoj situaciji osigura pobjedu svjetla te mi pruži uvide iza vidljivog svijeta, o tome kako se na toj ravni sve odvija u savršenom redu.
SANDALFON: S ljubavlju tražim arhanđela Manifestacije da svojom tirkiznom svjetlošću prožme moj fizički i aurični sistem pružajući mi energiju igre u svemu što radim te da svoju svrhu ostvarujem kontaktirajući s ugodnim ljudima, u lijepim situacijama, na dražesnim mjestima; Zahvaljujem arhanđelu Ostvarenja na tome što osnažuje moju vjeru i potiče moje srce na iskrenu molitvu, radujući me kada vidim kako je ostvarenja mimo svih razumskih planova, još bolje nego bi razum ikada iskreirao sam.
Svoje osobne zazive te vježbe kontakta sa svojim osobnim vodičima duše možete dobiti na Ki Tarot Anđela&Arhanđela:konzultacije radi Dea Devidas, koju kontaktiramo na dea.devidas@elementi.hr

недеља, 27. јул 2014.


SPIRITUALNA  PRAKSA  PREMA  VEDANTI

Istina je da se čuje, da se reflektuje i da se stalno izjavljuje. Uvek misli „Ja sam Brahman (Bog)“. Svaka druga misao mora da se odbaci na stranu kao oslabljujuća. Odbacite na stranu svaku misao koja kaže da ste  muškarci ili žene. Pustite telo da ide i um i bogovi i duhovi. Pustite sve da ide sem tog jednog postojanja. „Gde jedan čuje drugog, gde jedan vidi drugog, to je malo. Gde jedan ne čuje drugog, gde jedan ne vidi drugog, to je Konačno.“ Najvišlje je kada subjekat i objekat postanu jedno. Kada sam ja slušalac, kada sam ja govornik, kada sam učitelj i kada sam naučio, kada sam kreator i kada sam stvorio – tada sam strah prestaje. Više ništa ne može da vas zaplaši. Ništa sem vas samih. Šta me može uplašiti? Ovo je nešto što treba da se sluša iz dana u dan. Oslobodite se od svih ostalih misli. Sve ostalo mora biti odbačeno ustranu, i ovo je nešto što je potrebno da se ponavlja stalno, da se izliva kroz uši sve dok ne dotakne srce, dok svaki nerv i mišić, svaka kap krvi, ne bude dotaknuta idejom Ja jesam, Ja jesam.

Pre nego što počnete da vežbate, očistite svoj um od svake sumnje. Borite se i rezonujte i razlučujte, i kada utvrdite u svom umu da samo ovo i ovo može da bude istina i ništa više, ne pitajte se više. Zatvorite usta.

Ne slušajte argumente  niti se preispitujte. Šta bi značilo koristiti još više argumenata? Zadovoljavanje sebe. Vi ste odredili pitanja. Šta ostaje? Istina treba sada da bude ostvarena. Dakle, zašto gubiti dragoceno vreme u uzaludnim argumentima? Nad istinom treba sada da se meditira i svaka ideja koja vas jača mora biti nastavljena, a svaka misao koja vas slabi mora biti odbačena. Bhakta (posvećenik) meditira na forme i slike i sve ostale stvari i na Boga. To je prirodni proces, ali i sporiji. Yogi meditira na različite centre u telu i manipuliše moćima svoga uma. Gjani kaže: „Um ne postoji, ni telo.“ Ideje oko tela i uma moraju da odu, moraju se oterati. Dakle, glupo je misliti o njima. To bi bilo kao da pokušavate da izlečite jednu bolest tako što se uvodite u drugu. Njegova meditacija je zbog toga jedna od najtežih - negiranje. On negira sve, i ono što ostane je Sopstvo. Ovo je najanalitičniji način. Gjani želi da otcepi univerzum od Sopstva običnom snagom analize. Lako je reći: „Ja sam gjani“, ali je vrlo teško to biti. „Put je dug.“ To je kao hodanje po oštroj ivici žileta. Ipak, ne očajavajte. „Probudite se, ustanite i ne stajte sve dok ne postignete cilj,“ kažu Vede.

Dakle, šta je meditacija gjanija? On želi da se uzdigne iznad svake ideje o telu i umu, da odagna svaku ideju da je on telo. Na primer, kada je kažem: „Ja, Swami,“ automatski ideja o telu dolazi. Onda, šta moram da uradim? Moram da zadam težak udarac umu i da kažem: „Ne, ja nisam telo. Ja sam Sopstvo.“ Koga briga ako bolest ili smrt dođe u najgorem mogućem obliku? Ja nisam telo. Zašto je telo lepo? Da uživa iluziju još jednom? Da nastavi ropstvo? Pustite da ode. Ja nisam telo. To je put gjanija.
Bhakta kaže: „Gospod mi je dao ovo telo da mogu sa sigurnošću da pređem okean života i moram da ga negujem sve dok se putovanje ne završi.“
Yogi kaže: „Moram biti pažljiv prema telu tako da mogu napredovati postojano i konačno dostići oslobođenje.“
Gjani oseća da ne može da čeka. On mora dostići cilj ovog trenutka. On kaže: „Ja sam slobodan u večnosti. Ne graničim se ni sa čim. Ja sam Bog univerzuma kroz celu večnost. Ko me može učiniti savršenim? Već sam savršen.“ Gjani traži da se otcepi od ropstva materije silom intelektualne osude. Ovo je negativističan način – neti, netine ovo, ne ono.


REALIZACIJA  I  NJENA  METODA

Beskonačna manifestacija deleći se u delove i dalje ostaje beskonačna i svaki njen deo je beskonačan. Brahman je isti iako se pojavljuje u dve forme – promenljivoj i nepromenljivoj, izraženoj i neizraženoj. Znamo da je onaj koji zna i ono što zna jedno. Trojstvo - onaj koji zna, ono što zna i proces saznavanja je manifestovanje ovog univerzuma. Bog kojeg yogi vidi u meditaciji, vidi kroz silu svog sopstvenog Sopstva.

Ono što mi nazivamo prirodom, sudbinom, je jednostavno Božija volja.

Dokle god tražimo uživanje, ropstvo ostaje. Samo nesavršeno biće može uživati, zato što je uživanje ispunjenje želje. Ljudska duša uživa u prirodi. Osnova stvarnosti prirode, duše i Boga je Brahman, ali Brahman ne može biti viđen dok Ga ne probudimo. Može da se izvede uz pomoć pramantha ili trenjem kao što možemo proizvesti vatru trenjem. Telo je manji komad drveta, OM je upereni komad, a meditacija je trenje. Kroz trenje tj kroz meditaciju, to svetlo koje je znanje Brahmana će buknuti u duši. Tražite to kroz tapas. Držite telo uspravno, žrtvujte čulne organe u umu. Čulni centri su unutar, a njihovi organi izvan. Dakle dovedite ih u um i kroz dharanu, koncentraciju, fokusirajte um u dhyani, meditaciji. Brahman prožima univerzum kao što se puter potencijalno nalazi u mleku; tako trenje čini da se manifestuje na jednom mestu. Kao što bućkanje izvodi puter iz mleka, tako dhyana dovodi do realizacije Brahmana u duši.

Brahman je bez akcije. Atman je Brahman i mi smo Atman – znanje kao što je ovo otklanja mogućnost greške. Ovo mora da se čuje, da se razume intelektualno, i konačno realizuje.  Refleksija jeste primenjivanje razuma i uspostavljanjem tog znanja unutar sebe putem promišljanja. Realizovanje podrazumeva da delom živimo konstantno misleći na to. Ova stalna misao, dhyana, je kao neprekidan protok ulja jer se sipa iz suda u sud. Dyana drži um u ovoj misli dan i noć i tako vam pomaže da postignete oslobođenje. Mislite uvek: „Soham, Soham“ (Ja jesam, Ja jesam). Ovo je skoro dobro kao oslobođenje. Govorite to danju i noću. Realizacija će doći kao rezultat ovakvog kontinuiranog razmišljanja.

  
PRAKTIČNA  VEDANTA – I

Pozvaću vas da razumete da je Vedanta, iako je intenzivno praktična, uvek vrlo u smislu ideala. Ne propoveda nemoguće idealistično, koliko god da je visoko, a dovoljno je visoko za ideal. Jednom rečju, idealno je da ste božanski.“Ti si to“. Ovo je suština Vedante. Nakon svih njenih razgranjavanja i intelektualne gimnastike, znate da je ljudska duša čista i sveznajuća.Vidite da takva praznoverja kao što je rođenje i smrt mogu da budu u potpunosti bezosećaj kada govorimo o bivanju u konekciji sa dušom. Duša nikad nije rođena i nikad neće umreti, i sve ove ideje da ćemo umreti i da se plašimo da ćemo umreti su samo sujeverja. I sve takve ideje tipa da možemo da uradimo ovo ili da ne možemo ono su sujeverja. Mi možemo da učinimo sve.

Vedanta uči muškarce da imaju veru u sebe na prvom mestu. Kako neke religije sveta kažu da čovek koji ne veruje u ličnog Boga van sebe je ateista, tako Vedanta kaže da je čovek koji ne veruje u sebe ateista. Ne verovanje u slavu sopstvene duše je ono što Vedanta naziva ateizmom. Za mnoge ovo je, bez sumnje, strašna ideja; i mnogi od nas misle da se ovaj ideal nikad ne može dostići. Međutim, Vedanta insistira na tome da svaka osoba može to da realizuje. Bez obzira da li je u pitanju muškarac ili žena ili dete; bez obzira kojoj rasi pripada – ništa ne stoji kao prepreka realizaciji ovog ideala, zato što, kao što Vedanta pokazuje, to je već realizovano; već je tu.

Vedanta prepoznaje da nema greha. Ona prepoznaje samo grešku. I najveća greška, kaže Vedanta, jeste da mislite da ste slabi, da ste grešnici, jadna stvorenja, i da nemate snage i da ne možete da uradite to i ono. Svaki put kada mislite na ovaj način, vi se zakujete i stvorite još jednu kariku u lancu koji vas vezuje na dole. Tako dodajete još jedan sloj hipnotisanosti svoje sopstvene duše. Dakle, ko god misli da je slab je u krivu; ko god misli da je nečist je u krivu i šalje loše misli u svet.

Moramo uvek imati na umu da u Vedanti ne postoji pokušaj pomirenja sadašnjeg – hipnotičkog života, ovog lažnog života koji mi pretpostavljamo – sa tim idealom. Ali, ovaj lažni život mora da teče, a stvarni život koji oduvek postoji, mora da se manifestuje, mora da obasjava. Niko ne postaje čistiji i čistiji. To je stvar veće manifestacije. Maska pada dole i jednostavna čistoća duše počinje da se manifestuje. Sve je već naše– beskonačna čistota, sloboda, ljubav i moć.

Centralni ideal u Vedanti je jedinstvo. Ne smemo gledati sa prezirom druge. Svako od nas ide ka istom cilju. Razlika između slabosti i snage je jedan stepen. Razlika između vrline i poroka je jedan stepen. Razlika između raja i pakla je jedan stepen. Razlika između života i smrti je jedan stepen. Sve razlike na svetu su pitanje stepena, a ne vrste zato što je jedinstvo tajna svega. Sve je jedno, i manifestuje se bilo kao misao ili život ili duša ili telo, a razlika je jedino u stepenu. S obzirom na ovo, mi nemamo prava da gledamo sa prezirom na one koji nisu razvijeni podjednako kao i mi. Ne osuđujmo nikog. Ako možete da pružite ruku pomoći, onda to i uradite. Ukoliko ne možete, zadržite svoje ruke, blagoslovite svoju braću i pustite ih da idu svojim putem. Povlačenje na dole i osuđivanje nije način rada. Nikada se rad ne ostvaruje na takav način. Mi trošimo svoju energiju osuđujući druge. Kriticizam i osuđivanje su uzaludni putevi na kojima trošimo svoju energiju, da bi dugoročno naučili da svi vide istu stvar, manje ili više se približavaju istom idealu i da najviše naših teškoća potiče od razlika u izražavanju.

Može postojati slabost, kaže Vedanta, ali nema veze jer mi želimo da rastemo. Lek za slabost nije premišljanje o slabosti već razmišljanje o snazi. Podučavajte ljude snazi koja je već u njima. Nikada ne recite ne; nikada ne recite „Ne mogu“; za vas vi ste beskonačni. Čak i vreme i prostor su ništa u poređenju sa vašom prirodom. Možete da uradite ništa i sve. Vi ste svemogući.

„Atman je prvi za kojeg je potrebno da čujemo.“ Slušajte dan i noć da ste ta Duša. Ponavljajte to sebi dan i noć dok god to ne uđe u vaše vene, dok god ne uđe u svaku kap krvi, dok god ne bude u vašem tkivu i kostima. Pustite da celo telo bude ispunjeno tim idealom: „Ja sam van rođenja, besmrtan, blažen, sveznajući, svemoćan, uvek slavljena Duša.“ Mislite o tome dan i noć. Mislite o tome dok god to ne postane sastavni deo vašeg života. Meditirajte nad tim i iz  toga će proisteći rad. „Iz ispunjenog srca usta govore i iz ispunjenog srca ruke rade’’. Akcija će doći. Ispunite se ovim idealom. Šta god da radite, mislite na to. Sve vaše akcije će biti veličanstvene, transformišuće, obogotvorujuće usled moći ovakvih misli.

Recite to ljudima koji su slabi i insistirajte na tome: „Ti si Čistota. Probudi se i ustani, O moćni! Ovaj san ne može postati ti. Probudi se i ustani. To ti ne pristaje. Ne misli da si slab i jadan. Svemogući, ustani i probudi se, i dopusti da se manifestuje tvoja prava priroda. Ne dolikuje ti da misliš da si grešnik. Ne dolikuje ti da misliš za sebe da si slab.“  Recite to svetu, recite to sebi i pogledajte kakav praktičan rezultat će doći. Vidite kako se brzinom blica istina manifestuje, kako se sve menja. Recite to čovečanstvu i pokažite mu njegovu moć. Tada ćete naučiti kako da je primenjujete u vašem svakodnevnom životu.

Da biste mogli da koristite ono što mi nazivamo viveka, razlučivanje, da biste saznali kako, u svakom trenutku svog života, u svakoj svojoj akciji, da razlučite šta je ispravno, a šta pogrešno, šta je istinito, a šta lažno, primenjivaćemo test istine koji je čistota, jedinstvo. Sve što upućuje jedinstvu je istina. Ljubav je istina, mržnja je lažna zato što upućuje na mnogostrukost. Mržnja je ta koja razdvaja čoveka od čoveka; te je stoga pogrešna i lažna. To je moć raspadanja. Ona razdvaja i razara.


PRAKTIČNA  VEDANTA – II

U raznim Upanišadama našli smo da ova Vedanta filozofija nije proizašla samo iz  meditacije u šumama, već da je najbolji deo nje bio promišljen i izražen umovima koji su bili zauzeti svakodnevnim poslovnim obavezama. Ne možemo zamisliti nijednog čoveka koji je zauzetiji od apsolutnog monarha, čoveka koji vlada milionima ljudi, a neki od tih vođa su bili duboki mislioci.

Sve ide ka tome da ukaže da ova filozofija mora biti praktična. Kasnije, kada stignemo do Bhagavad Gite (većina vas je, nadam se, pročitala) vidimo da su to najbolji komentari koje imamo o Vedanta filozofiji – dovoljno budi radoznalost, scena na bojnom polju gde Krišna podučava ovoj filozofilji Ardžunu. Doktrina koja se ističe luminoznošću na svakoj stranici Gite je intenzivne aktivnosti, ali usred večnog spokoja.

To je tajna rada, postići cilj Vedante. Neaktivnost, što razumemo u smislu pasivnosti, svakako ne može biti cilj. Da nije tako, zidovi oko nas bi bili najmudrije stvari. Oni su neaktivni. Buseni zemlje, panjevi drveća, bili bi najveći mudraci na svetu. Oni su neaktivni. Neaktivnost ne postaje aktivnost kada je u kombinaciji sa strašću. Prava aktivnost, koja je cilj Vedante, je kombinovana sa večnim mirom, mirom koji ne može biti uznemiren, balans uma koji nije nikad uzdrman bez obzira šta se dešava. I mi svi znamo iz svog iskustva da je to najbolji stav za posao.

Pitali su me mnogo puta kako možemo raditi ako nemamo strast koju generalno osećamo prema poslu. I ja sam tako mislio pre više godina. Ali, kako postajem stariji i imam sve više iskustva, shvatio sam da to nije istina. Što je manja strast, bolje radimo. Što smo mirniji, bolje je za nas i više možemo raditi. Kada pustimo svoja osećanja, gubimo tako mnogo energije, lomimo svoje živce, uznemirujemo svoj um i ostvarujemo vrlo malo rada. Energija koju bi trebalo da imamo, izlazi i rad je potrošen kao puki osećaj, koji se ne računa ni-za-šta. Samo kada je um vrlo miran i prikupljen cela njegova energija se troši za obavljanje dobrog posla. I ukoliko ste pročitali o životima velikih radnika koje je svet priozveo, naći ćete da su oni zadivljujuće mirni ljudi. Ništa ih ne može izbaciti iz njihovog balansa. To je razlog što čovek koji se naljuti nikad ne može dosta da radi, a čovek kojeg ništa ne može da naljuti ostvarije mnogo. Čovek koji pravi put ljutnji ili mržnji ili bilo kojoj drugoj strasti ne može da radi. On sebe lomi na komade i ne čini ništa praktično. Miran, praštajući, ujednačen, uravnotežen um je onaj koji može da čini veliki posao.

Vedanta kaže da ovo može da bude realizovano ne samo u dubinama šuma ili u pećinama, već i od strane ljudi u svim mogućim uslovima života. Možemo videti da ljudi koji su otkrili ove istine nisu živeli ni u pećinama ni u šumama niti su pratili uobičajeni način života, već su bili ljudi koji su, imamo razloga da verujemo, vodili najzauzetije živote, ljudi koji su morali da komanduju armijama, da sede na tronovima i brinu o dobrobiti miliona i sve ovo u dane apsolutne monarhije, a ne kao danas kada je kralj u velikoj meri samo figura. Ipak mogli su naći vremena da razmišljaju o svemu tome, da to realizuju i da se uče humanosti.

Ove postavke Vedante moraju izaći, ne smeju ostati samo u šumi niti u pećini, već moraju izaći da rade u baru, na klupi, u propovedaonici i u kolibi siromašnog čoveka, sa ribarima koji hvataju ribu i sa studentima koji uče. Oni pozivaju svakog čoveka, ženu i dete bez obzira na njihovo zanimanje i bez obzira gde se nalaze. A od čega se tamo plašimo? Kako može ribar i svi ostali ostvariti ideale Upanišada? Način je pokazan. To je beskonačnost; religija je beskonačna. Niko ne može ići van nje. I šta god radili iskreno, dobro je za nas. Čak i najmanja stvar koju dobro učinimo donosi ozbiljne rezultate. Zato neka svako radi ono malo što može. Ako ribar misli da je Duh, biće bolji ribar. Ako student misli da je Duh, biće bolji student. Ukoliko advokat misli da je Duh, biće bolji pravnik.


UŽIVAJTE  KROZ  ODRICANJE

Postoji zlo u svetu; pustite svet – to je veliko učenje, bez sumnje, samo učenje. Pustite svet. Ne može postojati drugačije mišljenje od toga da za razumevanje istine svako od nas mora da odustane od greške. Ne može postojati drugačije mišljenje od toga da svako od nas, da bi imao dobro, mora odustati od zla. Ne može postojati drugačije mišljenje od toga da svako od nas koji ima život mora da odustane od onoga što je smrt. A ipak, šta ostaje za nas ako ova teorija podrazumeva odustajanje od čulnog života, života kakvog poznajemo? I, šta još mi podrazumevamo pod životom? Ako odustanemo od toga, šta ostaje?

Razumećemo to bolje kada, kasnije, stignemo do više filozofskih delova Vedante. Ali, za sada molim da formulišemo da ćemo u  Vedanti samo naći racionalno rešenje za problem. Ovde mogu samo da izložim pred vas šta Vedanta traži da podučava, a to je obogotvorenje sveta.

Vedanta, u stvarnosti, ne sudi svetu. Ideal odricanja nigde ne postiže takve visine kao u učenjima Vedante. Ali, u isto vreme, suv samoubilački savet nije preporučljiv. To zapravo znači obogotvorenje sveta – odustajanje od onakvog sveta kakav mi zamišljamo, kakvog mi znamo, kakav nam se pojavljuje znajući šta on stvarno jeste. Obogotvorite ga. To jeste samo Bog.

Čitamo na početku jedne od najstarijih Upanišada: „Šta god postoji u univerzumu, postoji da bi bilo ovenčano Gospodom.“ Moramo da obuhvatimo sve Samim Gospodom, a ne lažnom vrstom optimizma, ne zaslepljenošću očiju zlom, već stvarnim viđenjem Boga u svemu. Na taj način moramo odustati od sveta. A, kada je svet napušten, šta ostaje? Bog. Šta bi to značilo? Možete imati svoju ženu. To ne znači da ćete je napustiti, već da vidite Boga u njoj. Odustanite od svoje dece – šta to znači? Oterati ih od kuće kao što neke ljudske zveri rade u svakoj zemlji? Svakako ne. To je đavolski. To nije religija. Već vidite Boga u svojoj deci. Dakle u svemu. U životu i u smrti, u sreći i u nesreći, Gospod je podjednako prisutan. Ceo svet je ispunjen Gospodom. Otvorite svoje oči i ugledajte Ga

To je ono što Vedanta podučava. Odustanite od sveta kakvog pretpostavljate zato što pretpostavljate bazirajući se na vrlo delimičnom iskustvu, na vrlo lošem rasuđivanju i na svojim slabostima. Odustanite od toga. Svet o kojem ste tako dugo mislili, svet za koji ste se tako dugo držali je lažni svet koji ste vi stvorili. Odustanite od toga. Otvorite svoje oči i pogledajte da kao takav nikad nije ni postojao. To je bio san, maya. Ono šta je postojalo, je bio Sam Gospod. To je On koji je u detetu, u ženi i u mužu.On je u dobru i u onom lošem. On je u grehu i grešniku. On je u životu i u smrti.

To je velika Istina! Ipak, to je tema koju Vedanta želi da pokaže, da podučava i da propoveda.

Ko uživa u slici – prodavac ili onaj koji gleda? Prodavac je zauzet svojim računima, računajući kakav će biti njegov dobitak, koliko profita će ostvariti na slici. Njegov mozak je pun toga. On gleda čekić, a vidi ponude. Nastrojen je da sluša koliko brzo će ponude rasti. Čovek koji uživa u slici je onaj koji je došao tamo bez namere da kupuje ili prodaje. On gleda sliku i uživa u njoj. Možemo reći da je ceo univerzum slika. Kada ove želje nestanu, ljudi  će početi da uživaju u svetu i tada kupovanje i prodavanje i ove nerazumne ideje posedovanja će biti završene. Zajmodavac odlazi, kupac odlazi, prodavac odlazi, a svet ostaje slika, prelepa slika.

Nikada nisam pročitao lepši koncept Boga od ovog: „On je Veliki Pesnik, Drevni Pesnik. Ceo univerzum je Njegova pesma, dolazi u stihovima i rimama i ritmovima, zapisana u beskonačnom blaženstvu.“ Kada odustanemo od želja, tek onda ćemo biti u stanju da pročitamo i uživamo u univerzumu Boga. Tada će se sve obogotvoriti. Budžaci i uglovi, sporedni putevi i senovita mesta za koja mi mislimo da su tamna i nesveta, će se obogotvoriti. Otkriće svoju pravu prirodu, a mi ćemo se osmehnuti sebi i mislićemo da sve suze i plakanja nisu bili ništa više od dečije igre,a mi smo samo stajali i gledali.

„Samo radite svoj posao“, kaže Vedanta. Prvo nas savetuje kako da radimo: odustajanjem, odustajanjem od pojavnog, iluzornog sveta. Šta se podrazumeva pod tim? Viđenje Boga svuda. Tako radite. Želite da živite stotine godina. Imajte sve zemaljske želje ukoliko to želite, samo ih obogotvorite, pretvorite ih u rajske. Imajte želju da živite dug život ispunjen korisnošću, blaženošću i aktivnošću na zemlji. Tako radite i pronaći ćete izlaz. Ne postoji drugi način.


BOG  GOVORI  KROZ  SRCE

Jedno od zala vaše zapadne civilizacije jeste da ste nakon završene intelektualne edukacije ostavljeni sami i da nema brige o srcu. To samo čini ljude deset puta više sebičnijim,i to će vas uništiti. Kada postoji konflikt između srca i mozga, pustite da vas srce vodi, zato što intelekt ima samo jedno stanje, razlog i u okviru toga intelekt radi i ne može to prevazići. Srce je to koje dostiže jedan od najvišiljih nivoa, a koji intelekt nikad neće dostići. Ono prevazilazi intelekt i dostiže ono što nazivamo inspiracijom. Intelekt nikada ne može biti inspirisan.  Samo srce, kada je prosvećeno, postaje inspirisano. Intelektualan, bezdušan čovek nikada neće postati inspirisan. Uvek je srce to koje govori u čoveku ljubavi. Otkriva veći instrument nego što intelekt može da vam da – instrument inspiracije. Kao što je intelekt instrument znanja, tako je srce instrument inspiracije. U nižem stanju, to je mnogo slabiji instrument nego intelekt. Neuki čovek ne zna ništa, ali on je malo emocionalan po prirodi. Uporedite njega sa velikim profesorom – kakvu fenomenalnu moć kasnije poseduje. Ali, profesor je ograničen svojim intelektom i on može da bude đavo i intelektualni čovek u isto vreme. Emotivni čovek nikad ne može da bude đavo. Adekvatno negovano, srce može da se promeni i da prevaziđe intelekt; funkcionisaće kroz inspiraciju.Čovek će morati na kraju da prevaziđe intelekt. Znanje čoveka, njegova moć opažanja, razmišljanja i razum i srce su zauzeti bućkanjem mleka sveta. Dugim bućkanjem nastaje puter, a taj puter je Bog. Ljudi srca dobijaju puter, a ono što ostane od toga ostaje intelektualcima.

To su sve pripreme za srce – za tu ljubav, za tu intenzivnu simpatiju pripadanja srcu. Nije uopšte potrebno da budete edukovani i naučeni da bi ste dostigli Boga. Mudrac mi je jednom rekao: „Da bi ubio druge, čovek mora biti opremljen mačevima i štitovima, ali da počini suicid, dovoljna je igla.Tako da bi podučavao druge, mnogo intelekta i učenja je neophodno, ali ne toliko i za svoje sopstveno prosvetljenje.“ Da li ste čisti? Ako ste čisti, dostići ćete Boga. „Blagosloveni su čisti u srcu jer će videti Boga.“ Ako niste čisti, a znate sve nauke sveta, to vam neće uopšte pomoći. Možete biti udubljeni u sve knjige koje čitate, ali to vam neće biti od velike pomoći. Srce je to koje dostiže cilj. Sledite srce. Čisto srce vidi dalje od 
intelekta. Može biti inspirisano. Zna stvari koje razum nikada ne može znati. Kad god postoji konflikt između srca i intelekta, uvek stanite na stranu čistog srca čak iako mislite da to što srce radi je nerazumno. Kada žudi da čini dobro drugima, vaš mozak može reći da nije politički da to učini, ali sledite srce i shvatićete da ćete napraviti manje grešaka nego sledeći svoj intelekt. Čisto srce je najbolje ogledalo za refleksiju istine tako da su sve ovo discipline za pročišćenje srca. I čim je čisto, sve istine ga trenutno osvetle. Sva istina u univerzumu će se manifestovati u vašem srcu ako ste dovoljno čisti.

Kroz intelekt nije način da se reši problem bede, već kroz srce. Ako bi ova ogromna količina napora bila utrošena da ljudi budu čistiji, nežniji, više uzdržani, ovaj svet bi bio hiljdostruko srećniji nego što je danas. Uvek negujte srce. Kroz srce Gospod govori, a kroz intelekt vi govorite.


KAKO  PREVAZIĆI  SLABOST

Ovo pitanje sam postavio svakom čoveku, ženi ili detetu dok su u fizičkom, mentalnom ili spiritualnom treningu: „Da li si jak? Da li osećaš snagu? – jer znam da samo Istina daje snagu. Znam da samo Istina daje život i ništa što ne vodi prema Stvarnosti nas neće učiniti jakima, i niko neće dostići Istinu dok je jak. Svaki sistem koji slabi um čini čoveka sujevernim, snuždenim i čini da on želi sve vrste nemogućnosti, misterije i sujeverja,a  ja to ne volim jer su njegovi efekti opasni. Takav sistem  nikada ne donosi dobro. Takve stvari stvaraju morbidnost u umu, čine ga slabim, tako slabim da će tokom vremena biti nemoguće da primi Istinu ili da živi po Njoj.

Snaga je dakle jedna potrebna stvar. Snaga je lek za svetske bolesti. Snaga je lek siromašnima koji moraju da imaju kada ih bogati maltretiraju. Snaga je lek neznalice kada ga ugnjetavaju učeni i to je lek grešnicima koji su mučeni od strane drugih grešnika. I ništa ne daje takvu snagu kao ideja monizma. Ništa nas ne čini toliko moralnima kao ideja monizma. Ništa nas ne čini da radimo tako dobro u naše najbolje i navišlje kao kada svu odgovornost prebacimo na nas same. Ako je cela odgovornost prebačena na naša ramena, bićemo na našem najboljem i najvišljem. Kada nemamo nikog da nas predvodi, kada nema đavola da podiže našu krivicu, nema Ličnog Boga da ponese naš teret, kada smo sami odgovorni, onda ćemo se popeti na naše najvišlje i najbolje. „Ja sam odgovoran za svoju sudbinu. Ja sebi donosim dobro. Ja sebi donosim zlo. Ja sam Čist i Blažen.“ Moramo odbaciti sve misli koje tvrde suprotno. „Nemam ni smrti ni straha; nemam ni kastu ni veru; nemam ni oca ni majku ni brata, nemam prijatelja ni neprijatelja – jer ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam Blažen. Nisam ograničen ni vrlinom ni porokom, ni srećom ni nesrećom. Hodočašća ni knjige ni ceremonije nikada me ne mogu vezati. Nemam ni glad ni žeđ. Telo nije moje niti sam ja predmet sujeverja i raspadanja koji zahvataju telo. Ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam Blažen.“

Vedanta kaže da jedino molitvu treba da imamo. To je jedini način da dostignemo cilj – reći sebi i svima ostalima da smo božanski. I kako ovo ponavljamo, snaga dolazi. Onaj koji se prvi spotakne, postajaće sve snažniji i snažniji,a glas će postajati jači dok Istina ne zaposedne naša srca i protekne kroz naše vene i prožme naša tela. Obmana će izbledeti kao što svetlo postaje sve sjajnije i sjajnije, operećenje nakon tereta neznanja će izbledeti i onda će doći vreme kada će sve ostalo da nestane i samo će Sunce da sija.

JAVNA  TAJNA

Niko ne može umreti. Niko ne može degradirati zauvek. Život je samo igralište koliko god gruba igra može da bude.Koliko god primali udarce i koliko god možemo biti tučeni, Duša je tu i ne može biti povređena. Mi smo beskonačni.

Ovako je pevao Vedantist:
 „Ja nikada nisam imao strah ili sumnju. Nikada nisam imao oca ili majku jer ja nisam nikada rođen. Gde mogu biti moji neprijatelji?- jer Ja sam Sve. Ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam To. Ja sam To. Ljutnja i pohlepa i ljubomora, zle misli i sve te stvari nikada nisu došle do mene jer Ja sam Postojanje, Znanje, Apsolutno Blaženstvo. Ja sam To. Ja sam To.“

Ovo je lek za sve bolesti, nektar koji leči sve. Ovde smo u ovom svetu i naša priroda pobunjenika protiv toga. Ipak, hajde da ponovimo: „Ja sam To. Ja sam To. 
Koliko god telo pobunjenika, koliko god um pobunjenika, usred krajnje tame, usred agonije mučenja, u krajnjem očaju, ponovimo to jednom, dvaput, triput, zuvek. Svetlost dolazi lagano, polako, ali sigurno.

Mnogo puta sam bio u čeljustima smrti, izgladnjavanjem, podbijenih nogu i umoran. Danima i danima nisam imao hranu i često nisam mogao da hodam dalje. Želeo sam da se spustim ispod drveta, a činilo mi se kao da život propada. Nisam mogao da govorim. Jedva da sam mogao da mislim. Ali, najzad um se vratio na ideju: „Nemam strah ni smrt. Ja sam To. Ja sam To. Cela priroda ne može da me slomi – ona mi služi. Potvrdi svoju snagu, Ti Gospodar nad gospodarima i Bog nad bogovima. Povrati svoje izgubljeno kravljevstvo. Probudi se i hodaj i ne staj!“ I ja bih se podigao, i evo, tu sam, živ, danas. Tako kad god tama dođe, potvrdite realnost i sve nepovoljno mora nestati. Jer, nakon svega, to je samo san. Planina se uzdiže iako se pojavljuju teškoće, strahote i sve stvari izgledaju sumorne, ali to je samo maya.  Ne bojte se – to je proterano. Smoždite to i ono će nestati. Stavite pečat na to i ono umire. Ne plašite se. Ne mislite koliko puta niste uspeli. Nije važno – jer vreme je beskonačno. Idite napred. Potvrdite sebe opet i opet i svetlost mora doći.

Možete da se molite svakome ko je ikada rođen, ali ko će vam pomoći? A, šta je put smrti sa kojeg niko ne zna da pobegne? „Zaštiti sebe od sebe. Niko drugi ti ne može pomoći, prijatelju. Jer ti si sam svoj najveći neprijatelj; ti si sam svoj najveći prijatelj.“ Pa, onda se držite Sopstva. Ustanite. Ne plašite se. Usred svih nevolja i svih slabosti pustite da Sopstvo izađe, bojažljivo i neprimetno. Steći ćete hrabrost i na kraju ćete kao lav riknuti: „Ja sam To. Ja sam To. Ja nisam niti čovek niti žena niti Bog niti demon niti bilo koja životinja, biljka niti drvo. Nisam niti bogat niti siromašan niti učen niti neznalica. Sve te stvari su vrlo malo u poređenju sa onim šta sam ja. Jer Ja sam To. Ja sam To! Pogledaj sunce, mesec i zvezde. Ja sam svetlost koje sija u njima! Ja sam lepota vatre! Ja sam snaga univezuma! Jer Ja sam To! Ja sam To!“ „Moje pravo zadovoljstvo nije u zemaljskim stvarima, u mužu, ženi, deci i drugim stvarima. Ja sam kao beskrajno plavo nebo: oblaci sa mnogo boja prolaze nebom i poigravaju se; oni se pomeraju, prolaze i tu je opet isto nepromenjeno plavetnilo. Sreća i beda, dobro i loše mogu me okružiti na trenutak i prekriti Self, ali ja sam još uvek tu. Oni prolaze dalje zbog toga što su promenljivi. Ja sijam jer sam nezamenljiv. Znam da je to konačno, stoga mora da umre. Kada zlo dođe, znam da je konačno. Mora da prođe. Ja sam beskonačan i nedodirljiv od strane bilo čega. Jer ja sam Beskonačan, uvek večan, nepromenljivo Sopstvo.“ Tako peva naš pesnik.

Pijte iz ove čaše – ove čaše koja vodi ka svemu što je besmrtno, svemu što je nepromenljivo. Ne plašite se. Ne verujte da ste zli, konačni, da možete ikad umreti. To nije tačno.

„Ovo treba da se čuje, zatim razmisli o tome i onda meditira nad tim.“ Kada ruke rade, um treba da ponavlja: „Ja sam To, Ja sam To.“ Mislite o tome, sanjaj te o tome sve dok ne postane kost vaših kostiju i meso vašeg mesa, sve dok svi skriveni snovi malenkosti, slabosti, bede i zla u potpunosti nestanu , i Istina više neće biti skrivena od vas čak ni na trenutak.




четвртак, 17. јул 2014.

Karma joga je joga delovanja. To je put nesebičnog delovanja, prihvaćenog i izvršenog jedino zarad božanskog. Sasvim je drugačija od akcija koje izvodimo u našim običnim, svakodnevnim životima. Obično možemo da radimo i dan i noć ukoliko osećamo da ćemo od naših napora dobiti zadovoljavajući rezultat. Pre nego što započnemo posao, osećamo da ako rezultat ispadne zadovoljavajući, onda ima neke svrhe da se posao započinje. U suprotnom, uopšte ne marimo da taj posao uradimo. Naši ljudski umovi su takvi da na samom početku pokušavamo da predvidimo i čak da uživamo u rezultatima našeg rada. Ovo je greška. U karma jogi uvek moramo da osećamo da ne radimo za rezultat, plod, već da je sam Bog taj za koga radimo. Moramo da osećamo Njega u samom tom delovanju koje vršimo. U karma jogi, delujemo da bi smo zadovoljili Boga i služili Boga i postali jedno sa njegovom božanskom svešću. Delujemo zarad rada. Rad jeste zarad rada - a taj rad je božanski rad.

U običnom svetu, radimo za nekog. Ako radimo za sina, radujemo se. Kada radimo za prijatelje, radujemo se. Ali kada moramo da radimo za neku nepoznatu osobu, radost ne dobijamo. Skoro uvek, tu je neki interes ili nekakav motiv u pozadini našeg rada. Sa sinom ili sa prijateljem osećamo neku vrstu unutrašnje bliskosti. Pa takođe i karma jogi vidi i oseća božansko u svakom ljudskom biću sa tom istom bliskošću. A kada radi za neku osobu, oseća da služi Boga unutar konkretno te osobe. U običnom svetu, ukoliko je rezultat našeg rada zadovoljavajući radujemo se. Na ž alost, ne dobijamo radost od rada, već je dobijamo samo od rezultata ... kada je rad završen. Karma jogi dobija božansku radost dok radi. Njegova je radost u prihvatanju tog rada. U njegovom prihvatanju rada i njegovoj zahvalnosti što je bio izabran da uradi taj konkretan posao, dobija istinsku radost.

Sad, u našem svakodnevnom životu radimo poprilično mnogo stvari, od njih su mnoge potpuno nevažne. Ali dok radimo, ako možemo jednom da osetimo kako radimo samo da bi služili i zadovoljili unutrašnjeg pilota unutar neke konkretne osobe, radićemo pravu karma jogu. E sad, pretpostavimo da zamoliš nekoga da nešto uradi. Kažeš: “molim te uradi ovo.” Ovo je tvoje delovanje. Zbog čega to tražiš? Zato što božansko unutar tebe traži da kažeš: “molim te uradi ovo.” A ako osoba odgovori: “ne, neću to da uradim,” neće se nikakva ljutnja ni nezadovoljstvo pojaviti u tebi. Ne. Prosto ćeš sebi reći da ti je božansko unutar tebe zatražilo da zatražiš od njega da radi a on ne sluša. Ti si odigrao svoj deo. Poslušao si božansko unutar sebe. Druga osoba ne sluša. To je njena stvar.

Sada, pri slušanju diktata tvog unutrašnjeg bića, uvek moraš ovo da radiš. To je istinska karma joga. Kažeš ono što osetiš iznutra, kako si upućen. Ali rezultat nije na tebi. Bilo da te druga osoba sluša ili ne, njena je stvar. Ali u izvršavanju te volje, diktata tvog unutrašnjeg bića, ti radiš karma jogu.

Možemo raditi karma jogu svakog trenutka. To je zato što sve vreme nešto radimo. Ne možemo da mirujemo čak ni na minut; bilo mentalno ili fizički mi radimo. Um sve vreme radi a takođe i telo. Ali tužno je, dok radi, taj um, misleći na nekog ili na nešto, od rezultata se uplaši. Možda će rezultat biti krajnje nezadovoljavajući. I um kaže: “ne, neću da to radim.” Ali ako um ima moć da misli božanske misli, trebao bi da kaže: “u redu, uradiću to ako je Božja volja. A što se rezultata tiče, ne marim.”

Kada nekoga hranimo, kada sa nekim pričamo, kada nekome pomažemo, mi služimo Boga - i nikog drugog. Jedina tajna karma joge jeste raditi zarad rada. To je božanska tajna. Ne rezultat nego kako radiš. To je pitanje svesti u kojoj si dok deluješ: tvojoj najvišoj ili tvojoj najnižoj. Ako se radi iz tvoje najviše svesti, videćeš da je sam taj rad tvoja najveća nagrada. I sam taj rad ti donosi spontanu radost i ispunjavajuće blaženstvo. Dakle, jedan karma jogi dobija takvu radost. On radi zarad božanskog rada i radeći, dobija samu radost, samo blaženstvo, sam mir, od strane božanskog.
Čak bi i dete, ako prihvati duhovni život, trebalo da oseća da kada ide u školu, ono uči kako bi steklo znanje koje će upotrebiti da služi čovečanstvo. Ali ko je to unutar čovečanstva? To je unutrašnji pilot, Bog. Dakle ono mora osećati da mora da zadovolji i da

služi tog Jednog koji je unutar svake osobe. To je ono zašto uči.

Sada, kad idemo na posao, često smo uznemireni od našeg poslodavca. Naši poslodavci nam daju pare i misle da im stojimo na milost i nemilost; oni su naši gospodari. U nama postoji kompleks niže vrednosti. Ne. Tada moramo imati božansku mudrost. Dok radimo, moramo osećati da dok nam daje novac on uzima naša znanja, našu sposobnost, našu mudrost. Video sam da se većina ljudi, kada je pred svojim poslodavcem, oseća nervozno i uznemireno. Postoji osećaj niže vrednosti, kompleks niže vrednosti, jer su to njegove pare a mi samo radimo za njega. Ali uvek moramo osećati da mi dajemo naše veštine, naše unutrašnje kapacitete a za uzvrat smo plaćeni novcem. Oboje smo u istoj ravni. To je uzimanje i davanje. Ja dajem šta ja imam. On daje šta on ima. Moramo osećati, čak i pred šefom, kako radimo karma jogu. Umesto da se pred njim osećamo potpuno izgubljeni, moramo osećati snagu naše sposobnosti. Na ovaj način, možemo imati duševni mir. I bez obzira šta radili, osećaćemo da radimo karma jogu. A šta drugi govore nema značaja. Jedino to kako se ja sa sobom osećam, koliko iskreno sam radio, jeste od vrhunske važnosti. Ako pisac nešto napiše ili slikar nešto naslika samo da bi udovoljio čovečanstvu, nikada neće biti trajno uspešan. Ali ukoliko piše prosto zato što ga unutrašnje biće prisiljava i zato što ne može a da ne piše, tada se karma joga odvija u njemu. Unutrašnje biće to hoće pa on to i radi. Ne za spoljašnji svet, nego za unutrašnje biće.

Bog hoće da radiš za njega. A u ispunjavanju njega, ti ispunjavaš sebe. Ali naše ljudsko ispunjenje nije isto što i božansko ispunjenje. Mi pogrešno osećamo kako je ispunjenje nešto slatko, ljupko i umirujuće, nešto što pruža zadovoljstvo našem umu i našim čulima. Ali Bog kaže: “ne, nije to tako.” On kaže da istinsko ispunjenje leži u iskustvu koje dobijamo. Radio sam. Sad, rezultat je bilo uspeh bilo neuspeh. Sad, neuspeh mi je dao jedno iskustvo. Uspeh mi je dao drugu vrstu iskustva. Mi mislimo da nas jedino uspeh može odvesti Bogu ili nam dati šta nam je potrebno. Ovo je samo naša mentalna koncepcija. A u stvari samo to iskustvo je ono što se najviše računa u našem unutrašnjem razvoju. Dakle dok radimo, nikada ne možemo biti smireni niti srećni ako mislimo na rezultat koji jedino unosi brigu, frustraciju i neizvesnost. Ali ako možemo da zaboravimo na rezultat i vidimo koliko iskreno i posvećeno možemo da radimo, dok naša posvećenost raste, dobićemo najveću radost. Čak i najneiskrena osoba na zemlji, ako postane iskrena samo na trenutak, dobija najveće blaženstvo. Zato što tu otkriva nešto novo. Ona otkriva najveću istinu. Da jedna neiskrena osoba otkrije iskrenost, makar na trenutak, jeste najveće otkriće. Slično tome, kada posvećenost raste, dobijamo najveću radost što smo spontano postali jedno sa posvećenošću.

Dok posvećeno radite, morate reći: “ja radim. Prosto sam instrument. Bog je zatražio od mene da uradio ovaj posao. Ja sam najsrećnija osoba. Izabrao je mene.” Upamtite da je taj posao koji vam je Bog dao, namenjen samo VAMA. Vi ste njegov izabrani instrument. Bog je izabrao vas a ne mene da se uradi taj konkretan posao. A onda, svojim samopredavanjem, postajete jedno sa Bogom, jedno sa tom akcijom, jer vi delujete, vi radite jedino da bi zadovoljili božansko unutar vas. A ko to jeste božansko unutar vas? U stvari, božansko unutar vas je vaše Ja. Ali ako želite da udovoljite vašem spoljnjem ja, bićete na hiljadu milja daleko od vašeg božanskog Ja. Kada možete da udovoljite božanskom unutar vas, na kraju ćeš udovoljiti vašem umu, vašem srcu, vašim čulima, svemu.

Kada pomažete vašoj ženi, dok grlite vaše malo dete, ako osetite, ako možete da učinite da osetite da grlite božansko, Boga unutar njega, dobićete ovo blaženstvo. A dok ga grlite, ako dete plače, ne smete osetiti: “o, uznemirio sam dete.” Ne, morate osetiti da vas Je božansko u vama prisililo da dete zagrlite. I kažete: “ja sam svoje odigrao.” Ako plače i ljuti se, to je njegova stvar. Za to niste odgovorni. Vi ste odgovorni da slušate unutrašnje naloge. To je vaše delovanje.

Tako, završavajući ovaj govor, hoću da ponovo kažem da rezultati vaših akcija moraju odmah biti stavljeni pred stopala Svevišnjeg. Ako vam dete donosi radost, ta radost je za Svevišnjeg. Ako vam donosi tugu, to je isto za Svevišnjeg. Vi ste nevezani i za radost i za tugu. Tada jedino ćete imati božansku radost. U suprotnom, šta god da uradite, šta god da kažete, bilo da radite fizički, mentalno, emocijama ili duhom, osećaćete da je tu uvek neka borba, bitka, tuča između vašeg višeg dela i vašeg nižeg dela. Viši deo će reći: “uradi ovo.” Niži deo će reći: “ne, nikada.” Ali nema višeg i nižeg dela, nema podele, nema razdvajanja, kada osećate da ste božanski instrument. Bog radi kroz vas, Bog koji je beskrajan, Bog koji je večan, Bog koji je pun blaženstva i Bog koji je savršenstvo. Vi ste On.

Izvor: http://www.meditacija.org/
anny:
A o samoj Karmi:

Karmu je moguće definisati i kao opšti obrazac (matricu) koji određuje posebne obrasce izazivanja i usklađivanja Vibracija Svesti pojedinca, a one su isto što i genetski kod Svesti, genetski kod individualne Svesti, ili jednostavno – Svest. Karma, ili tokovi individualizacije, započinju i završavaju u Višim Oblicima Svesti, odnosno Beskonačnoj Svesti, a ostvaruju se preko nivoa Vibracije-Energije, i materije.

уторак, 15. јул 2014.

Havajski metod ostvarenja i izlečenja

Ideja se zasniva na činjenici da smo mi mikrokosmos - ceo kosmos u malom. To znači da je sve čemu težimo i sve što doživimo – baš sve – unutar nas. Ako želite da nešto promenite, to činite iznutra, ne spolja. Sama ideja je o totalnoj odgovornosti. Ne postoji ništa i niko koga bismo krivili. Sve smo mi. Zapravo, sve je Božansko, a za Božansko ne postoji ništa spolja. Mi smo svesni subjekt Božanskog. Otuda i naša odgovornost: sve je u nama. To smo mi.
Čovek je svesni subjekt objektivnog postojanja, sve se zbiva zbog njega, drevne tradicije govore o tome da smo jedno s Bogom, da je atman (Sopstvo) brahman(Apsolut, Božansko), da sve povezuje Univerzalno Polje i da je sve Jedno. Vreme je da to bukvalno shvatite. Da ste vi to Jedno, pošto ništa nije podeljeno i nema dvojstva (advaita).
To znači da ste lično (i kolektivno) odgovorni za sve što postoji i što se događa. Niste odgovorni za ono što se sada događa na drugom kraju sveta, ali jeste za sve ono što se događa vama, u vašoj blizini, pred vama, za sve čemu prisustvujete, čemu ste svedok ili u čemu učestvujete na bilo koji način. I zato samo vi to u sebi možete da promenite na bolje preuzimanjem odgovornosti, oproštajem i zahvalnošču u ljubavi.

Ho’o ponopono (knjiga, intervju i predavanja)  2.6.2012.
Havajski metod ostvarenja i izlečenja

Ideja se zasniva na činjenici da smo mi mikrokosmos - ceo kosmos u malom. To znači da je sve čemu težimo i sve što doživimo – baš sve – unutar nas. Ako želite da nešto promenite, to činite iznutra, ne spolja. Sama ideja je o totalnoj odgovornosti. Ne postoji ništa i niko koga bismo krivili. Sve smo mi. Zapravo, sve je Božansko, a za Božansko ne postoji ništa spolja. Mi smo svesni subjekt Božanskog. Otuda i naša odgovornost: sve je u nama. To smo mi.
Čovek je svesni subjekt objektivnog postojanja, sve se zbiva zbog njega, drevne tradicije govore o tome da smo jedno s Bogom, da je atman (Sopstvo) brahman(Apsolut, Božansko), da sve povezuje Univerzalno Polje i da je sve Jedno. Vreme je da to bukvalno shvatite. Da ste vi to Jedno, pošto ništa nije podeljeno i nema dvojstva (advaita).
To znači da ste lično (i kolektivno) odgovorni za sve što postoji i što se događa. Niste odgovorni za ono što se sada događa na drugom kraju sveta, ali jeste za sve ono što se događa vama, u vašoj blizini, pred vama, za sve čemu prisustvujete, čemu ste svedok ili u čemu učestvujete na bilo koji način. I zato samo vi to u sebi možete da promenite na bolje preuzimanjem odgovornosti, oproštajem i zahvalnošču u ljubavi.


DELOVANJE MISLI
Trgovci koji su napravili knjigu i film 'Tajna' (The Secret), u skladu sa svojom drevnom praksom, nisu izneli celu tajnu, ostavili su nedorečenu tajnu o pravom načinu delovanja 'Tajne'. Izneli su samo svetovan deo 'Tajne' dok ezoteričan nisu ni spomenuli, a bez njega Tajna ne deluje.
O prvom preduslovu delovanja Tajne ili zakona privlačenja treba da bude jasno sledeće:
Osnovni preduslov uspeha privlačenja ili ostvarenja cilja jeste da se prvo uklone negativni elementi iz naše podsvesti - jer oni su uzrok našeg stanja koje želimo da promenimo. Zato uzalud privlačimo bilo šta ako prvo ne uklonimo ono što nas je dovelo u situaciju koju želimo da promenimo. To se postiže meditacijom, njome se jača prisustvo svesti koja sama po sebi obelodanjuje i rastvara negativne sadržaje u našoj podsvesti. Meditacijom postajemo svesni podsvesti i samim tim je automatski čistimo. Nije potrebno ništa drugo da radimo, samim činom osvešćenja nečega mi to stavljamo pod kontrolu.  Jedina prava meditacija kojom postajemo objektivno svesni podsvesti je praksa opisana u Joga sutrama od Patanjđalija i budistička meditacija koja je razvijena iz istoga izvora. Samo se takva meditacija bavi samim umom kao takvim u celosti i njegovom transcendencijom. Sve druge prakse meditacije se bave manipulacijama samoga uma, ili sa nekim sadržajima uma, i ne donose ostvarenje transcendencije.

Suština zakona privlačenja je u preskakanju uobičajenog redosleda uzročnosti, pri kome se prvo obezbeđuje uzrok da bi usledila posledica, prvo sredstva pa cilj. Ovde se prvo držimo cilja, a uzroci i okolnosti koje dovode do cilja biće privučeni sami, našim držanjem za cilj. To je to "privlačenje" u ovom "zakonu privlačenja": ne privlačimo cilj nego držanjem za cilj privlačimo sve ono što će nam ostvariti cilj.
Nikada ne treba prvo da tražimo sredstva za ostvarenje cilja. Uvek treba prvo da se držimo cilja kao da je već ostvaren, i ako je taj cilj dostojan i prikladan nama (fantazije i gluposti prirodno ne mogu da se ostvare), i mi dostojni njega, sámo to držanje za cilj privući će sve okolnosti i sredstva koja su potrebna da se cilj ostvari. Ta sredstva nam nikada neće doći onako kako smo zamišljali, nego uvek na jedinstven način u skladu sa našim načinom života i iskušenjima koja moramo da savladamo da bismo bili dostojni cilja kome težimo. Zato moramo uvek biti spremni da ih prihvatimo takve kakvi jesu čim se pojave i odradimo ih. Samo tako će moći da nam ostvare cilj.

Tajna pravog delovanja 'Tajne' je u misaonim frekvencijama, odnosno u odgovarajućem stanju svesti.
Delovanje 'Tajne' ima duhovan aspekt do kojeg dopiru samo retki pojedinci. Duhovno je ono što nadilazi pojedinca i ličnost, što individuu povezuje sa celinom, sa Apsolutnim. Otkada je čoveka i sveta to se povezivanje sprovodilo praksom asketskog pročišćenja i meditacije u kojoj svi individualni sadržaji uma nestaju, i s njima sama iluzija individualnosti, ili Ego. Samo tada je čovek sjedinjen sa Apsolutnim. On je to oduvek i bio, ali sada je to otkrio i u celini svesno učestvuje jer je svesno poništio iluziju egoičke individualnosti koja je stvarala privid razdvojenosti individue od celine, koja je Bog ili Apsolut.
Mi smo uvek sam Apsolut, ali u svojoj suštini, ili bitku. Na najdubljim i najfinijim područjima svesti. Na površini, u svakodnevnom umu, na javi koju sada vidimo oko sebe, mi smo porobljeni individualnim sadržajima uma koji nam daju privid odvojenosti od celine. Taj privid doživljavamo kao stvarnost u kojoj živimo. Toliko smo identifikovani sa tim prividom odvojenosti da smo nemoćni da delujemo kao celina i koristimo isti potencijal stvaranja kao Apsolut, što nam s pravom pripada jer ništa ne može biti različito od Apsoluta i njegovih potencijala, pa ni mi sami. Delujemo samo sa ono malo fizičke snage koju imamo u telu i sposobnostima uma, ograničenog čulima i uslovljenog svim individualnim sadržajima i utiscima koje smo sakupili, kojih se grčevito držimo, ili su nam nametnuti kao javno mnjenje, propaganda, 'naučni' zakoni, tabui, religijska verovanja, programi ili sofisticirani implanti.

Verovatno najbolji teoretski okvir za razumevanje zakona privlačenja daje drevno učenje Sankhye, od koga je nastala sva pozitivna indijska filozofija i praksa joge. Po tom učenju Apsolutni duh (Puruša) samom svojom blizinom izaziva u postojanje fizički kosmos (Prakrti) i svu životnu energiju. Na nižem kosmičkom planu, po učenju Veda, Puruša boravi u suncu, u zvezdama, pa otuda one izazivaju stvaranje planetarnih sistema. Na još nižem planu Apsolutni duh ili Puruša, boravi kao individualna duša u čoveku, kao čovekova duhovna suština. I otuda Puruša, kao vrhunski privlačitelj, izaziva oblikovanje i kretanje svekolike životne energije na planetama kroz svesnog subjekta, čoveka. To kretanje energije na planeti vidimo kao sve događaje i civilizaciju. Zbog svoje duhovne, božanske suštine, koja sve izaziva u postojanje i koja je vrhunski privlačitelj, čovek privlači sve - a ne zato što njegov ego želi da stvara realnost.
U eksperimentima kvantne fizike primećeno je da se energija kao čist potencijal pretvara u subatomsku česticu samo ako su prisutni posmatrači, ljudi. Kada ljudi nisu prisutni u eksperimentu, ne stvara se nikakva materijalna subatomska čestica. Učenje Sankhye kaže da se fizička priroda (Prakrti) pokazuje pred svesnim posmatračem (Purušom), i kada je ovaj opazi kakva zaista jeste, ona se povlači, nestaje, kao plesačica koja je pokazala svoj ples. Prisustvo svesnog subjekta izaziva u postojanje fizički svet. (Zato za vreme sna, kada je subjekt nesvestan, fizički svet za njega nestaje.) Budući da ima puno svesnih subjekata (individualnih duša) koji izazivaju u postojanje fizičku realnost i oblikuju je na kolektivan način, to daje znatnu snagu toj realnosti tako da ona opstaje nezavisna u izvesnoj meri i bez pojedinaca jer uvek postoji vladajuća većina.
Ovakvo učenje Sankhye nam pomaže da shvatimo da se ovo ne događa samo u eksperimentima na subatomskom nivou, niti je to samo problem tumačenja rezultata, nego uvek i svuda oko nas. Fizički univerum postoji zato što mi postojimo, zbog svesnog subjekta, a ne obratno. 
Sve o učenju Sankhye nalazi se ovde.

Prevedeno na praktičan jezik, ovo znači da moć delovanja imamo utoliko veću ukoliko delujemo sa dubljih nivoa svesti (theta ili alfa), a manju ukoliko smo na površnim (beta) frekvencijama. Jer na najdubljem nivou smo jedno sa svim, a u površnom, svakodnevnom umu smo nemoćni pojedinci.
Zato smo na početku naglasili da je meditacija, sa kojom čistimo negativne, blokirajuće sadržaje iz podsvesti, osnovni preduslov dolaska do dubljih nivoa svesti.
Na najdubljem nivou svesti ne postoji vreme, cilj je uvek već tu. Ne postoji proces uzročnog dolaženja do cilja. On prividno postoji samo u površnom, relativnom umu.
Misli imaju egzaktno izmerenu moć delovanja. One su najfinije akitvnosti u nama, i budući najfinije, one pripadaju najfinijim frekvencijama samog bića ili Apsoluta. Tu je i najveća moć delovanja jer se sav stvaralački proces kreće od finijeg ka grubljem, dok ne postane opažen čulima.
Razlika u frekvencijama misli ili nivou njihovog delovanja ogleda se u svakodnevnim iskustvima po tome da li se ostvaruje ono o čemu mislimo ili se dešava upravo suprotno, u iskustvu sinhroniciteta misli i događaja, ostvarenja 'kletvi' ili 'uroka'.
Misli uvek deluju. 
Mi svojim mislima delujemo na sebe i svoju okolinu, odnosno na buduće, ali i prošle događaje. Samo to radimo haotično i nismo ni svesni efekata naših misli.
Šta to znači?
(1) Prvi je kada mislima izazivamo događaj,ali u varijanti suprotnoj od one kako razmišljamo. To je ono što narod zove 'urok'. Kada o nečemu grčevito mislite, o nekom budućem događaju, onda ubrzavamo njegovu energiju događaja i pravimo suprotnost – neće se destiti ili će se desiti suprotno.
Zašto suprotno?
Da bi vam bilo jasnije ono sa čime ćemo se upoznati moramo se upoznati sa novim modelom iz fizike čestica nadsvetlosnih brzina inženjera i filozofa Gorana Marjanovića.
Kako se na slici vidi, imamo dve strane. Levi deo je (kvazi) realnost koju poznaje naša nauka - dakle energije i brzine do "granice" brzine svetlosti, što je osnovni postulat teorije relativnosti. I desni deo dijagrama - zovemo ga "nehercijanski" - koji je potpuno 'inverzan' onome što nauka smatra realnim i jedino mogućim. U našoj realnosti je sve obrnuto. Dakle nehercijanska realnost je 'ogledalska slika' ovog našeg 'ovde' i zato 'tamo' sve funkcionice obrnuto. Kao što se vidi, energija objekta koji ubrzava – smanjuje se i praktično za beskonačno veliku brzinu postaje nula - deluje paradoksalno, ali je tako.(http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/srindex.html)
Ako je energija ubrzana trebalo bi da se događaj pojača? Ali neće, jer kako se i vidi iz modela - prelazi u više frekvencije i ide iza ogledala. Postaje nehercijanski objekat – a to je za nas ogledalska slika. Znači obrnuta.
Dakle, bitno je kako mislimo – ako mislimo hercijanski (levi deo grafikona), ili kako je većina ljudi navikla da misli, (beta talasi, svakodnevni, aktivni ili relativni um - prvo uzrok pa onda posledica), intenzivno razmišljanje pojačava energiju sve dok je ne dovede u nehercijanski deo (desni deo)gde se smanjuje. I izrasta u svoju suprotnost. U takvom obliku ide "gore" gde menja okolinu. Šta znači to 'gore'? Sve naše misli deluju preko nehercijanske strane do onog dela univerzuma, ili astrala, ili 'hronike akaša' (ima mnogo pojmova za to) koji kreira buduće događaje, u stvari putem naših misli pravi 'program' koji mi posle koristimo i živimo naše živote baš po tome.
Zato kažemo da je nehercijanska realnost 'ogledalska slika' ove naše realnosti, ali 'tamo' sve funkcioniše obrnuto.
 
Moramo se ovde malo zadržati još na pitanjuvremena, jer uopšte nije svejedno koliko dugo razmišljamo o nečemu.
Fizičar Marjanović je svojevremeno dao jedno lepo poređenje. Zamislite slona i miša na klackalici. Mogli bi biti u ravnoteži, teoretski i praktično Samo vam treba dovoljno duga klackalica. Strana sa mišem mora biti mnogo, mnogo veća. E sada zamislite da je klackalica vreme koje na svojim stranama drži jednake količine energije (mase) i sve je izbalansirano. Ali ako sa jedne strane skratimo klackalicu moramo pojačati energiju (masu) da bi i dalje bili u ravnoteži. Dakle, što je vreme kraće, energija će biti veća. Imaćemo slona. Ako na drugoj strani produžujemo vreme, tu energija (masa) mora biti sve manja i manja – odnosno onaj naš miš će biti sve manji i manji i na kraju će otići u svoju suprotnost. Podići će slona.
Treba imati u vidu da je Priroda iz praktičnih razloga stvorila taj razmak u vremenu tokom kojeg je potrebno da se nešto ostvari iz misaone namere u konkretan rezultat, iz dva razloga: prvo, život bi bio nemoguć kada bi se misli trenutno ostvarivale, nastao bi haos, i drugo, potreban je period utvrđivanja individue u toj stvarnosti u kojoj zaslužuje ono o čemu misli ili što namerava - utvrđivanja zbog sazrevanja same individue u vezi onoga što namerava i što radi, i zbog zakona karme, po kojem ima stvari koje nam nikako ne pripadaju iako ih želimo, ili su neprikladne iz nekih objektivnih razloga.

(2) Drugi način delovanja mislima je kada putem njih izazivamo događaj, ali u varijanti tačno kako smo razmišljali. Kako smo i želeli. Tako svesno kreiramo svoj život. Događaji se ređaju upravo onako kako smo želeli.
To je teško za prosečnog čoveka, koji nije vežbao da postigne određeni 'način razmišljanja', ili određanu frekvenciju misli s kojom može istinski da deluje na okolinu. Ako koristimo takav, nehercijanski način razmišljanja, onda nema suprotnosti. (Naše misli su u energijama sa desne strane grafikona). Sva energija ide direktno „gore“. Da bi nešto bilo zapovest, da bi moglo da menja budućnost, ili prošlost, misao mora da dođe u nehercijanski deo, jer samo onda deluje na univerzum. Jer ako se misli u levom delu, dok postane zapovest, ona se izokrene, ali ako se misli u desnom delu, onda je to odmah takva zapovest.
Zapovest je zapravo odgovarajuća frekvencija neke energije. Svekoliko stvaranje i delovanje bića započinje da se odigrava na najfinijim frekvencijama (ili višim dimenzijama, po ezoteričnom učenju) koje u našem mozgu odgovaraju theta, a zatim i alfa talasima. Da bismo bili aktivni učesnik u zbivanju moramo svoj um dovesti u te najfinije frekvencije opšteg procesa zbivanja.
Onaj ko je dobro razumeo do sada rečeno, ispravno će se zapitati: Znači li to, da ako „zapovesti“ šaljem sa niske frekvencije, npr. alfa stanja, to se ostvaruje? A ako šaljem sa uobičajenih dnevnih frekvencija našeg mozga, to se potentizuje u suprotnost ili ne ostvaruje?
Baš tako! Jednostavno proanalizirajte vaše misli kada vam se dogodilo da su bile zapovesti. Svakome se to ponekad desi. To su bili trenuci kada smo delovali, osećali i mislili celim bićem, svesno (beta) i nesvesno (alfa i theta talasi). I potrudite se da zadržite to svoje stanje. Sigurno je da se tu radi o nehercijanskom razmišljanju.
Primenite način razmišljanja iz modela 2. U stvari mi to često radimo spontano i krajnje nesvesno. Brinemo se o negativnim stvarima i na nivou podsvesti, na dubljem nivou uma i frekvencija, naše je razmišljanje zapovest. Negativno uvek osećamo i razmišljamo najdubljim delom svoga bića, nehercijanski, i zato ono deluje. Tako je sa svim neprijatnostima koje nam se dešavaju. Zato mnogi podvlače značaj pozitivnog načina razmišljanja. A sada vidite i mehanizamzašto je veoma važno da ne mislimo ništa loše. Tada to loše lako i privlačimo jer ga privlačimo celim bićem.

Nehercijanski način delovanja je uvek ovde i sada, to je gore opisani način privlačenja bez procesa uzročnosti, kada se držimo samog cilja kao da je ovde i sada, i samo to držanje privlači sve što je potrebno za ostvarenje cilja.
Hercijanski način delovanja je delovanje relativnim umom po zakonu uzročnosti i tokom vremena, i to je delovanje kojim se ne ostvaruje zakon privlačenja, već samo grubi fizički rad.

Kao što je već rečeno, od starine jedini način dolaženja i delovanja na najdubljim nivoima bića bila je i ostala praksa asketskog pročišćenja i meditacije. Nije dovoljno samo misliti i zaključivati o tome, jer sve su misaone aktivnosti samo u površnom umu. Potreban je indirektan metod dolaženja iza misli, do samog Apsolutnog bića u nama koje uvek deluje u svemu i ima sav potencijal delovanja. Zato je nužan rad na sebi putem discipline meditacije kojom se stičeobjektivno znanje. Jer Zakon privlačenja ne deluje na nivou običnog, svakodnevnog uma i ega, već jedino sa alfa i theta stanja svesti, i dubljeg emocionalnog nivoa.
Upravo s tog nivoa deluju negativne misli i osećanja, pa se zato negativnost tako lako i ostvaruje kod običnih ljudi u vidu bolesti, ako ne i događaja. Na primer, ako mrzite neku životnu situaciju ili prisustvo neke osobe s kojom ste prinuđeni da živite, vaša mržnja kao presudna emocionalna snaga koja dolazi iz dubine celog bića, na kraju će energizovati taj doživljaj i materijalizovati se u vašoj okolini kao uporno prisustvo te neželjene osobe ili životne situacije - zato što se svaka misao materijalizuje, tj. pretvara u onaj oblik koji je baziran na određenom emocionalnom uticaju koji iza njega stoji - a ne na obliku same misli koje se stalno smenjuju. Ako svesno mislimo da ne želimo nešto, upravo to ćemo stalno dobijati i nećemo se moći toga osloboditi jer EMOCIJA O TOJ STVARI je ona sila koja tu stvar (osobu, situaciju) upravo privlači zakonom privlačenja koji deluje slepo i mehanički, kao ogledalo. Tako dajemo značaj i sami držimo ono što ne želimo. Ono bi možda i samo otišlo od nas u stalnom procesu prirodne promene, ali mi ga držimo emocionalnim nabojem o njemu - svejedno da li pozitivnim ili negativnim.
 
To nije lako dosegnuti, jer ne samo da je potrebna meditativna praksa, već i dublje razumevanje svega, duhovna zrelost. S tog nivoa, tj. dubine, ne deluje se samo radi običnog islunjenja glupih želja, nego s nivoa stvaranja realnosti, u kojoj je fizička razina samo jedan površan deo.
Takvo stvaranje ne odnosi se samo na predmet želje, nego i na onoga ko želi, čovek mora prvo sebe da dovede u poziciju da bude dostojan moći privlačenja - da ima jedno Ja i stalnu svest o sebi - i samo tako može privući željeno.
To je i garancija Duhu koji sve omogućava da željeno neće biti štetno.
Inače bi svaka budaletina ostvarivala sve što želi i nastao bi haos.
To je i poenta zakona privlačenja: da prvo sebe dovedemo u stanje da sebe menjamo i tako spoznamo sebe kao Tvorca. To je u skladu sa religijskim autoritetima koji kažu da smo po liku Tvorca stvoreni (i kao "sinovi Božiji") - onda imamo i njegovu moć stvaranja - ne apsolutnu, već u području svojih života.
To je deo rada na sebi.
Najbrže ćemo doći do onoga što privlačimo ako sebe dovedemo do toga, a ne da to privlačimo k sebi.

Bez rada na sebi proces privlačenja je neuspešan jer puca na nerazumevanju koje nastaje kada već na početku ne dobijemo ono što tražimo već ono što moramo da iskusimo i odradimo da bismo dobili ono što tražimo. Samo lake i dostupne stvari se dobijaju direktno privlačenjem. Za većinu krupnih stvari koje su izvan našeg dosega, prvo privlačimo situacije koje nas teraju da učinimo ono što treba kako bismo postepeno postali podobni željenom cilju, da sebe promenimo tako da budemo na nivou tražene stvari, i tek onda je zaista privukli.
Celina nam skoro nikada ne daje direktno sa svoje strane ono što tražimo, nego najpre ono što je potrebno da bismo mi sami došli do onoga što želimo, da postanemo usklađeni s tim. Jer ako nismo frekvencijski, tj. stanjem svesti usklađeni s tim, ne možemo to ni privući. Na taj način nam daje KROZ nas, jer mi smo ta celina koja sve daje samoj sebi. Zato treba pažljivo da uočavamo znake i signale koji nas usmeravaju ka tome, koji nas navode na sopstvenu promenu. To je neprijatno i mnogi te znake previđaju jer gledaju s iščekivanjem samo željene stvari da im dođu gotove. Kada se radi o međuljudskim odnosima to je posebno neprijatno jer je odgovor celine na naš zahtev da se oslobodimo neprijatnih veza i imamo prijatne, taj da nam najpre daje situacije i ljude koje želimo da izbegnemo i to u njihovoj suštini i najjačem izdanju, kako bi uvideli da je problem u nama (da smo mi nesvesno privukli njih), a ne izvan nas.
 
Otuda svo nerazumevanje ovog zakona i od strane onih koji ga kritikuju i onih koji pokušavaju da ga (neuspešno) primene: preskače se onaj-koji-privlači, a on je ključni činilac u tom procesu.

Prihvatite odgovornost za to gde se nalazite danas ili ćete biti nemoćni da se promenite.Ako je Zakon privlačenja tako jednostavan, zašto nema više ljudi koji su imućni ili zadovoljni sa stanjem u njihovim životima?
Većina ljudi ne preuzima odgovornost za stanje u kojem se trenutno nalaze. Oni iskreno veruju da razlog za trenutno stanje u kojem se nalaze leži izvan njih samih, da je to zbog uslova i okolnosti nad kojima oni nemaju nikakvu kontrolu.
Većina ljudi je neupućena u Zakon koji kaže da u svoj život privlačite ono što je u harmoničnoj vibraciji sa vama.
Ključ za savladavanje Zakona privlačenja je u tome da shvatite da ste VI odgovorni za sve što vam se događa u životu. ZA SVE. U određenom trenutku – svesno ili nesvesno, VI ste u svoj život privukli svaku osobu, svaki posao, svaku ideju, svaku bolest, svaku radost i svaku, čak i najmanju, bol u vašem životu.
Zakon privlačenja deluje oduvek, celoga života ste ga primenjivali, ali nesvesno. Zato ste i došli u sadašnju istuaciju. Ne počinje njegovo delovanje tek sada kada ste čuli za njega i kada nameravate nešto da promenite.
Jednom kad shvatite da ste vi tvorac vaše stvarnosti, uvidećete da posedujete moć da promenite tu stvarnost u sve što poželite.
Prihvatanje odgovornosti za dosadašnje nesvesno privlačenje svega u svoj život, osnovni je uslov za svesnu primenu zakona privlačenja ubuduće.

Zapravo, mi dopuštamo da vanjski svet kontroliše naš unutrašnji svet. To moramo preokrenuti. Naše misli diktiraju šta ćemo privući. Moramo dopustiti da naš unutarnji svet pokreće naš vanjski svijet.


Najbitnija uputstva za praksu privlačenja bila bi sledeća:
Princip metode je da u potpunosti poništimo realnost koju imamo, čak i da ne mislimo o njoj kao o realnosti, niti kao o nećemu što ne želimo, već kao o iluziji - i da u potpunosti kreiramo realnost koju želimo, najpre u imaginaciji ali tako kao da je ona jedina realnost ovde i sada, nikako kao nešto što je zamišljeno i što će tek doći i što mi "privlačimo".
Nikako ne smemo da "menjamo stvari" i da se borimo protiv nečega što ne želimo tako što ćemo "privlačiti ono što želimo". Tako samo još više dajemo značaj realnosti koju ne želimo i na taj način je držimo i dalje. Ovde samo privlačimo, ništa ne odbijamo.
Suština Zakona privlačenja je da ne 'privlačimo' ono što želimo, nego da potpuno ostvarimo da je sve već tu nezavisno od vremena. Da vreme ne postoji. I da samo izaberemo ono što nam treba iz sveprisutne bezvremene celine u kojoj sve već jeste, i da učestvujemo u tome.
Mi to već oduvek i radimo: svojim umom aktiviramo svaku pojedinu realnost. U univerzumu postoji apsolutno sve što može da postoji, sve stvari, bića, pojave i sve realnosti, nezavisno od vremena. Ne postoji ništa novo u univerzumu. Jer ne postoji vreme. Univerzum je bezvremeni potencijal svega. U 'trenutku stvaranja' univerzuma stvoreno je apsolutno sve što će u njemu ikada da se pojavi i dogodi (uključujući i vaše sadašnje gledanje u ekran dok čitate ovo). Zato se i zove 'univerzum'. On je jedno veliko područje slobodne volje u kome već postoji sve što uopšte može da postoji i sve se slobodno ispoljava tamo gde može da se ispolji. Individua svojim umom samo nabada jednu po jednu mogućnost i ona se ostvaruje, aktuelizuje. To je ono što vidimo kao događaje u linearnom vremenu i realnost u kojoj živimo. Mi smo je nesvesno aktivirali (da ne kažem naboli kao ćorava koka). Um je samo aktivator. Kroz um se realnost aktuelizuje iz potencijalnog u aktuelno stanje. (I ovo sam sve lepo opisao u knjizi Sankhya, u poglavlju o dimenzijama prirode.)
Zakon privlačenja deluje uvek, ali ovde govorimo samo o njegovoj svesnoj primeni.
1. Opuštenost u sadašnjosti
Najvažnije je da ostanete u SADA. Jedino vreme u kojem možete nešto da kreirate je SADAŠNJOST. Ljudi prave grešku i kreiraju buduće događaje tako što se fokusiraju na budućnost. To samo gura cilj mnogo dalje. Znači prva stvar koju morate da znate je da stalno budete fokusirani na SADA.
2. Oblikujte cilj
Morate da stvorite jasnu ideju o onome što želite da postignete. Prvo zamislite slikuonoga što želite i ne menjajte je, neka tu sliku prati osećaj kao da je željeno već tu. Tako stvoren cilj će učiniti da se Univerzum pokrene.
3. Počnite od malih stvari
Počnite sa nečim malim. Ako nikada niste imali 100.000 evra u rukama, nemojte odmah da pokušate da ih dobijete jer je otpor iz nesvesnog prevelik. Ako niste bili u dobroj vezi 3 godine, nemojte odmah tražiti partnera iz snova. Pokušajte da ne prelazite u početku cifre iz vaše zone iskustva, tj. onoliko koliko obično najviše imate. Tek kada uspete u tom prvom skromnom ostvarenju, povećajte svoj sledeći cilj. Idite korak po korak do velikog cilja. U početku se mnogo lakše privlače stvari nego sam novac. Razlog je što možda imamo negativne predrasude o novcu, odnosno preveliko iskustvo nemanja novca i nevolja oko njega. Ono što je ovde najvažnije jeste da u početku steknete osećaj uspeha! Kad ga jednom steknete makar i sa malim ostvarenjem, onda sve ide lako. Zato počnite sa nečim što je samo malo veće nego ono što obično imate i neka to bude vaš prvi uspeh. Kad se to desi onda proslavite. Uradite nešto da obeležite ovaj uspeh jer će to još više pomoći. Kada dobijete u ruke ono što ste poželeli možda ćete pomisliti da to nije zasluga tehnike. Oterajte ovakve misli.
Što više radite ovaj proces, stvari se ubrzavaju. U početku će se ostvarenje dešavati malo brže nego što bi inače, da ne radite tehniku, ali vremenom će se to jako ubrzati jer ste istrenirali svoj um da nema budućnosti - samo SADA. Vi stvarate i prihvatate stvari samo u sadašnjosti. Bićete jako iznenađeni brzinom. Brzina kojom se nešto manifestuje je u direktnoj proporciji sa vašom sposobnošću da to prihvatite i dozvolite da bude ovde i sada. Za neke ljude je period od par dana uobičajen, za neke nedelju dana, a za neke mesec ili više, mada je to izuzetna retkost. Uspeh ove tehnike se može izraziti u procentima oko 98%. A sada par reči o onih 2% neuspešnih. Oni obično kažu: "Probao sam i nije mi uspelo". Obratite pažnju na reč "probao". To ipak zahteva i malo truda. Zato nemojte samo da "probate" nego tehniku stvarno radite dok ne dobijete željeni rezultat. Zaboravite na pomisao o neuspehu jer ona odlazi iz vašeg života.
4. Problem sa čekanjem
Prestanite da se fokusirate na "još se nije ostvarilo". Ovo ustvari treba staviti na prvo mesto. Ako se ništa ne desi za nedelju - dve, ne smete da se razočarate. Privlačenje se već dešava, ali ga vi gurate od sebe čekanjem da se ostvari! Što više očekujete da se želja ispuni to više ubeđujete sebe da vi to nemate. Tako i dalje držite "ja to nemam" realnost. Ovo je tragična greška i ne dozvolite da vam ona pokvari sve. Samo dozvolite da se desi. Zaboravite na to KAKO i KADA će vam se ostvariti. Ostvariće se onda kada mu to ZAISTA dozvolite.
5. Pokrenite se i primajte
Svako ko nije uspeo u Zakonu privlačenja, nije umeo da primi traženo. Neće ono nikada doći onako kako smo zamišljali i želeli, već na svoj način jer Duh je mnogo kreativniji od našeg uma. Primetite šanse i iskoristite ih. Ne možete samo sedeti i čekati da vam pare padaju sa neba. Neko ili nešto mora da bude kanal kroz koji će se želja ostvariti. Ako želite više para ukazaće se prilika da dođete do njih. Nemojte forsirati, samo se otvorite za mogućnost da je to način za zaradu. Ako želite lepu vezu, onda idite na ona mesta gde ima šanse da sretnete osobu kakvu želite i to će se desiti. Nemojte samo da sedite u kući i čekate da vam zazvoni na vrata. Ako želite bolji posao, idite tamo gde ga ima, povežite se sa ljudima koji ga rade. Napravite mali korak napred i vidite kako vam se putevi otvaraju.
6. Odvojte se od onih koji vas ne podržavaju u tome što radite.
Ljudi zajednički stvaraju realnost u kojoj žive. Ako su negativci jači u svojoj navici i volji da žive u siromaštvu, bolesti, lošim odnosima... onda pojedinac među njima koji želi da promeni situaciju nema mnogo šanse. Tu vlada zakon jačeg. Kao u gravitaciji. Ako možete da ih nadjačate razumevanjem svega što je ovde rečeno, onda lepo, bićete još jači i uspešniji u Zakonu privlačenja. Pokušajte da im objasnite Zakon privlačenja i da ih privolite da učestvuju u njemu na pozitivan način. Ako više ljudi učestvuje na jednom cilju on se brže i lakše ostvaruje. Ako to nije moguće, bolje da se malo udaljite od onih koji čvrsto drže i podržavaju situaciju koju želite da prevaziđete.

7. Svakodnevno se petnaestak minuta ujutru i uveče osamite, sednite, opustite se i meditirajte na gore opisan način, jasno formulišite ono što želite kao zahtev i komandu da se to ostvari, i tu formulaciju ponavljajte glasno, ili u sebi, uživite se u željenu situaciju/realnost kao da je već tu. I tokom dana uvek kada možete.

Kako se to radi detaljnije će vam objasnitiEkart Tol

Sve je to lepo rekao i Greg Brajden