DELOVANJE MISLI

Trgovci koji su napravili knjigu i film 'Tajna' (The Secret), u skladu sa svojom drevnom praksom, nisu izneli celu tajnu, ostavili su nedorečenu tajnu o pravom načinu delovanja 'Tajne'. Izneli su samo svetovan deo 'Tajne' dok ezoteričan nisu ni spomenuli, a bez njega Tajna ne deluje.

O prvom preduslovu delovanja Tajne ili zakona privlačenja treba da bude jasno sledeće:

Osnovni preduslov uspeha privlačenja ili ostvarenja cilja jeste da se prvo uklone negativni elementi iz naše podsvesti - jer oni su uzrok našeg stanja koje želimo da promenimo. Zato uzalud privlačimo bilo šta ako prvo ne uklonimo ono što nas je dovelo u situaciju koju želimo da promenimo. To se postiže meditacijom, njome se jača prisustvo svesti koja sama po sebi obelodanjuje i rastvara negativne sadržaje u našoj podsvesti. Meditacijom postajemo svesni podsvesti i samim tim je automatski čistimo. Nije potrebno ništa drugo da radimo, samim činom osvešćenja nečega mi to stavljamo pod kontrolu.  Jedina prava meditacija kojom postajemo objektivno svesni podsvesti je praksa opisana u Joga sutrama od Patanjđalija i budistička meditacija koja je razvijena iz istoga izvora. Samo se takva meditacija bavi samim umom kao takvim u celosti i njegovom transcendencijom. Sve druge prakse meditacije se bave manipulacijama samoga uma, ili sa nekim sadržajima uma, i ne donose ostvarenje transcendencije.

Suština zakona privlačenja je u preskakanju uobičajenog redosleda uzročnosti, pri kome se prvo obezbeđuje uzrok da bi usledila posledica, prvo sredstva pa cilj. Ovde se prvo držimo cilja, a uzroci i okolnosti koje dovode do cilja biće privučeni sami, našim držanjem za cilj. To je to "privlačenje" u ovom "zakonu privlačenja": ne privlačimo cilj nego držanjem za cilj privlačimo sve ono što će nam ostvariti cilj.

Nikada ne treba prvo da tražimo sredstva za ostvarenje cilja. Uvek treba prvo da se držimo cilja kao da je već ostvaren, i ako je taj cilj dostojan i prikladan nama (fantazije i gluposti prirodno ne mogu da se ostvare), i mi dostojni njega, sámo to držanje za cilj privući će sve okolnosti i sredstva koja su potrebna da se cilj ostvari. Ta sredstva nam nikada neće doći onako kako smo zamišljali, nego uvek na jedinstven način u skladu sa našim načinom života i iskušenjima koja moramo da savladamo da bismo bili dostojni cilja kome težimo. Zato moramo uvek biti spremni da ih prihvatimo takve kakvi jesu čim se pojave i odradimo ih. Samo tako će moći da nam ostvare cilj.

Tajna pravog delovanja 'Tajne' je u misaonim frekvencijama, odnosno u odgovarajućem stanju svesti.

Delovanje 'Tajne' ima duhovan aspekt do kojeg dopiru samo retki pojedinci. Duhovno je ono što nadilazi pojedinca i ličnost, što individuu povezuje sa celinom, sa Apsolutnim. Otkada je čoveka i sveta to se povezivanje sprovodilo praksom asketskog pročišćenja i meditacije u kojoj svi individualni sadržaji uma nestaju, i s njima sama iluzija individualnosti, ili Ego. Samo tada je čovek sjedinjen sa Apsolutnim. On je to oduvek i bio, ali sada je to otkrio i u celini svesno učestvuje jer je svesno poništio iluziju egoičke individualnosti koja je stvarala privid razdvojenosti individue od celine, koja je Bog ili Apsolut.

Mi smo uvek sam Apsolut, ali u svojoj suštini, ili bitku. Na najdubljim i najfinijim područjima svesti. Na površini, u svakodnevnom umu, na javi koju sada vidimo oko sebe, mi smo porobljeni individualnim sadržajima uma koji nam daju privid odvojenosti od celine. Taj privid doživljavamo kao stvarnost u kojoj živimo. Toliko smo identifikovani sa tim prividom odvojenosti da smo nemoćni da delujemo kao celina i koristimo isti potencijal stvaranja kao Apsolut, što nam s pravom pripada jer ništa ne može biti različito od Apsoluta i njegovih potencijala, pa ni mi sami. Delujemo samo sa ono malo fizičke snage koju imamo u telu i sposobnostima uma, ograničenog čulima i uslovljenog svim individualnim sadržajima i utiscima koje smo sakupili, kojih se grčevito držimo, ili su nam nametnuti kao javno mnjenje, propaganda, 'naučni' zakoni, tabui, religijska verovanja, programi ili sofisticirani implanti.

Verovatno najbolji teoretski okvir za razumevanje zakona privlačenja daje drevno učenje Sankhye, od koga je nastala sva pozitivna indijska filozofija i praksa joge. Po tom učenju Apsolutni duh (Puruša) samom svojom blizinom izaziva u postojanje fizički kosmos (Prakrti) i svu životnu energiju. Na nižem kosmičkom planu, po učenju Veda, Puruša boravi u suncu, u zvezdama, pa otuda one izazivaju stvaranje planetarnih sistema. Na još nižem planu Apsolutni duh ili Puruša, boravi kao individualna duša u čoveku, kao čovekova duhovna suština. I otuda Puruša, kao vrhunski privlačitelj, izaziva oblikovanje i kretanje svekolike životne energije na planetama kroz svesnog subjekta, čoveka. To kretanje energije na planeti vidimo kao sve događaje i civilizaciju. Zbog svoje duhovne, božanske suštine, koja sve izaziva u postojanje i koja je vrhunski privlačitelj, čovek privlači sve - a ne zato što njegov ego želi da stvara realnost.

U eksperimentima kvantne fizike primećeno je da se energija kao čist potencijal pretvara u subatomsku česticu samo ako su prisutni posmatrači, ljudi. Kada ljudi nisu prisutni u eksperimentu, ne stvara se nikakva materijalna subatomska čestica. Učenje Sankhye kaže da se fizička priroda (Prakrti) pokazuje pred svesnim posmatračem (Purušom), i kada je ovaj opazi kakva zaista jeste, ona se povlači, nestaje, kao plesačica koja je pokazala svoj ples. Prisustvo svesnog subjekta izaziva u postojanje fizički svet. (Zato za vreme sna, kada je subjekt nesvestan, fizički svet za njega nestaje.) Budući da ima puno svesnih subjekata (individualnih duša) koji izazivaju u postojanje fizičku realnost i oblikuju je na kolektivan način, to daje znatnu snagu toj realnosti tako da ona opstaje nezavisna u izvesnoj meri i bez pojedinaca jer uvek postoji vladajuća većina.

Ovakvo učenje Sankhye nam pomaže da shvatimo da se ovo ne događa samo u eksperimentima na subatomskom nivou, niti je to samo problem tumačenja rezultata, nego uvek i svuda oko nas. Fizički univerum postoji zato što mi postojimo, zbog svesnog subjekta, a ne obratno. 

Sve o učenju Sankhye nalazi se ovde.

Prevedeno na praktičan jezik, ovo znači da moć delovanja imamo utoliko veću ukoliko delujemo sa dubljih nivoa svesti (theta ili alfa), a manju ukoliko smo na površnim (beta) frekvencijama. Jer na najdubljem nivou smo jedno sa svim, a u površnom, svakodnevnom umu smo nemoćni pojedinci.

Zato smo na početku naglasili da je meditacija, sa kojom čistimo negativne, blokirajuće sadržaje iz podsvesti, osnovni preduslov dolaska do dubljih nivoa svesti.

Na najdubljem nivou svesti ne postoji vreme, cilj je uvek već tu. Ne postoji proces uzročnog dolaženja do cilja. On prividno postoji samo u površnom, relativnom umu.

Misli imaju egzaktno izmerenu moć delovanja. One su najfinije akitvnosti u nama, i budući najfinije, one pripadaju najfinijim frekvencijama samog bića ili Apsoluta. Tu je i najveća moć delovanja jer se sav stvaralački proces kreće od finijeg ka grubljem, dok ne postane opažen čulima.

Razlika u frekvencijama misli ili nivou njihovog delovanja ogleda se u svakodnevnim iskustvima po tome da li se ostvaruje ono o čemu mislimo ili se dešava upravo suprotno, u iskustvu sinhroniciteta misli i događaja, ostvarenja 'kletvi' ili 'uroka'.

Misli uvek deluju. 
Mi svojim mislima delujemo na sebe i svoju okolinu, odnosno na buduće, ali i prošle događaje. Samo to radimo haotično i nismo ni svesni efekata naših misli.
Šta to znači?
(1) Prvi je kada mislima izazivamo događaj,ali u varijanti suprotnoj od one kako razmišljamo. To je ono što narod zove 'urok'. Kada o nečemu grčevito mislite, o nekom budućem događaju, onda ubrzavamo njegovu energiju događaja i pravimo suprotnost – neće se destiti ili će se desiti suprotno.
Zašto suprotno?
Da bi vam bilo jasnije ono sa čime ćemo se upoznati moramo se upoznati sa novim modelom iz fizike čestica nadsvetlosnih brzina inženjera i filozofa Gorana Marjanovića.

Kako se na slici vidi, imamo dve strane. Levi deo je (kvazi) realnost koju poznaje naša nauka - dakle energije i brzine do "granice" brzine svetlosti, što je osnovni postulat teorije relativnosti. I desni deo dijagrama - zovemo ga "nehercijanski" - koji je potpuno 'inverzan' onome što nauka smatra realnim i jedino mogućim. U našoj realnosti je sve obrnuto. Dakle nehercijanska realnost je 'ogledalska slika' ovog našeg 'ovde' i zato 'tamo' sve funkcionice obrnuto. Kao što se vidi, energija objekta koji ubrzava – smanjuje se i praktično za beskonačno veliku brzinu postaje nula - deluje paradoksalno, ali je tako.(http://www.beotel.yu/~gmarjanovic/srindex.html)

Ako je energija ubrzana trebalo bi da se događaj pojača? Ali neće, jer kako se i vidi iz modela - prelazi u više frekvencije i ide iza ogledala. Postaje nehercijanski objekat – a to je za nas ogledalska slika. Znači obrnuta.
Dakle, bitno je kako mislimo – ako mislimo hercijanski (levi deo grafikona), ili kako je većina ljudi navikla da misli, (beta talasi, svakodnevni, aktivni ili relativni um - prvo uzrok pa onda posledica), intenzivno razmišljanje pojačava energiju sve dok je ne dovede u nehercijanski deo (desni deo)gde se smanjuje. I izrasta u svoju suprotnost. U takvom obliku ide "gore" gde menja okolinu. Šta znači to 'gore'? Sve naše misli deluju preko nehercijanske strane do onog dela univerzuma, ili astrala, ili 'hronike akaša' (ima mnogo pojmova za to) koji kreira buduće događaje, u stvari putem naših misli pravi 'program' koji mi posle koristimo i živimo naše živote baš po tome.
Zato kažemo da je nehercijanska realnost 'ogledalska slika' ove naše realnosti, ali 'tamo' sve funkcioniše obrnuto.
 

Moramo se ovde malo zadržati još na pitanjuvremena, jer uopšte nije svejedno koliko dugo razmišljamo o nečemu.
Fizičar Marjanović je svojevremeno dao jedno lepo poređenje. Zamislite slona i miša na klackalici. Mogli bi biti u ravnoteži, teoretski i praktično Samo vam treba dovoljno duga klackalica. Strana sa mišem mora biti mnogo, mnogo veća. E sada zamislite da je klackalica vreme koje na svojim stranama drži jednake količine energije (mase) i sve je izbalansirano. Ali ako sa jedne strane skratimo klackalicu moramo pojačati energiju (masu) da bi i dalje bili u ravnoteži. Dakle, što je vreme kraće, energija će biti veća. Imaćemo slona. Ako na drugoj strani produžujemo vreme, tu energija (masa) mora biti sve manja i manja – odnosno onaj naš miš će biti sve manji i manji i na kraju će otići u svoju suprotnost. Podići će slona.

Treba imati u vidu da je Priroda iz praktičnih razloga stvorila taj razmak u vremenu tokom kojeg je potrebno da se nešto ostvari iz misaone namere u konkretan rezultat, iz dva razloga: prvo, život bi bio nemoguć kada bi se misli trenutno ostvarivale, nastao bi haos, i drugo, potreban je period utvrđivanja individue u toj stvarnosti u kojoj zaslužuje ono o čemu misli ili što namerava - utvrđivanja zbog sazrevanja same individue u vezi onoga što namerava i što radi, i zbog zakona karme, po kojem ima stvari koje nam nikako ne pripadaju iako ih želimo, ili su neprikladne iz nekih objektivnih razloga.

(2) Drugi način delovanja mislima je kada putem njih izazivamo događaj, ali u varijanti tačno kako smo razmišljali. Kako smo i želeli. Tako svesno kreiramo svoj život. Događaji se ređaju upravo onako kako smo želeli.

To je teško za prosečnog čoveka, koji nije vežbao da postigne određeni 'način razmišljanja', ili određanu frekvenciju misli s kojom može istinski da deluje na okolinu. Ako koristimo takav, nehercijanski način razmišljanja, onda nema suprotnosti. (Naše misli su u energijama sa desne strane grafikona). Sva energija ide direktno „gore“. Da bi nešto bilo zapovest, da bi moglo da menja budućnost, ili prošlost, misao mora da dođe u nehercijanski deo, jer samo onda deluje na univerzum. Jer ako se misli u levom delu, dok postane zapovest, ona se izokrene, ali ako se misli u desnom delu, onda je to odmah takva zapovest.

Zapovest je zapravo odgovarajuća frekvencija neke energije. Svekoliko stvaranje i delovanje bića započinje da se odigrava na najfinijim frekvencijama (ili višim dimenzijama, po ezoteričnom učenju) koje u našem mozgu odgovaraju theta, a zatim i alfa talasima. Da bismo bili aktivni učesnik u zbivanju moramo svoj um dovesti u te najfinije frekvencije opšteg procesa zbivanja.

Onaj ko je dobro razumeo do sada rečeno, ispravno će se zapitati: Znači li to, da ako „zapovesti“ šaljem sa niske frekvencije, npr. alfa stanja, to se ostvaruje? A ako šaljem sa uobičajenih dnevnih frekvencija našeg mozga, to se potentizuje u suprotnost ili ne ostvaruje?

Baš tako! Jednostavno proanalizirajte vaše misli kada vam se dogodilo da su bile zapovesti. Svakome se to ponekad desi. To su bili trenuci kada smo delovali, osećali i mislili celim bićem, svesno (beta) i nesvesno (alfa i theta talasi). I potrudite se da zadržite to svoje stanje. Sigurno je da se tu radi o nehercijanskom razmišljanju.

Primenite način razmišljanja iz modela 2. U stvari mi to često radimo spontano i krajnje nesvesno. Brinemo se o negativnim stvarima i na nivou podsvesti, na dubljem nivou uma i frekvencija, naše je razmišljanje zapovest. Negativno uvek osećamo i razmišljamo najdubljim delom svoga bića, nehercijanski, i zato ono deluje. Tako je sa svim neprijatnostima koje nam se dešavaju. Zato mnogi podvlače značaj pozitivnog načina razmišljanja. A sada vidite i mehanizamzašto je veoma važno da ne mislimo ništa loše. Tada to loše lako i privlačimo jer ga privlačimo celim bićem.

Nehercijanski način delovanja je uvek ovde i sada, to je gore opisani način privlačenja bez procesa uzročnosti, kada se držimo samog cilja kao da je ovde i sada, i samo to držanje privlači sve što je potrebno za ostvarenje cilja.

Hercijanski način delovanja je delovanje relativnim umom po zakonu uzročnosti i tokom vremena, i to je delovanje kojim se ne ostvaruje zakon privlačenja, već samo grubi fizički rad.

Kao što je već rečeno, od starine jedini način dolaženja i delovanja na najdubljim nivoima bića bila je i ostala praksa asketskog pročišćenja i meditacije. Nije dovoljno samo misliti i zaključivati o tome, jer sve su misaone aktivnosti samo u površnom umu. Potreban je indirektan metod dolaženja iza misli, do samog Apsolutnog bića u nama koje uvek deluje u svemu i ima sav potencijal delovanja. Zato je nužan rad na sebi putem discipline meditacije kojom se stičeobjektivno znanje. Jer Zakon privlačenja ne deluje na nivou običnog, svakodnevnog uma i ega, već jedino sa alfa i theta stanja svesti, i dubljeg emocionalnog nivoa.

Upravo s tog nivoa deluju negativne misli i osećanja, pa se zato negativnost tako lako i ostvaruje kod običnih ljudi u vidu bolesti, ako ne i događaja. Na primer, ako mrzite neku životnu situaciju ili prisustvo neke osobe s kojom ste prinuđeni da živite, vaša mržnja kao presudna emocionalna snaga koja dolazi iz dubine celog bića, na kraju će energizovati taj doživljaj i materijalizovati se u vašoj okolini kao uporno prisustvo te neželjene osobe ili životne situacije - zato što se svaka misao materijalizuje, tj. pretvara u onaj oblik koji je baziran na određenom emocionalnom uticaju koji iza njega stoji - a ne na obliku same misli koje se stalno smenjuju. Ako svesno mislimo da ne želimo nešto, upravo to ćemo stalno dobijati i nećemo se moći toga osloboditi jer EMOCIJA O TOJ STVARI je ona sila koja tu stvar (osobu, situaciju) upravo privlači zakonom privlačenja koji deluje slepo i mehanički, kao ogledalo. Tako dajemo značaj i sami držimo ono što ne želimo. Ono bi možda i samo otišlo od nas u stalnom procesu prirodne promene, ali mi ga držimo emocionalnim nabojem o njemu - svejedno da li pozitivnim ili negativnim.
 

To nije lako dosegnuti, jer ne samo da je potrebna meditativna praksa, već i dublje razumevanje svega, duhovna zrelost. S tog nivoa, tj. dubine, ne deluje se samo radi običnog islunjenja glupih želja, nego s nivoa stvaranja realnosti, u kojoj je fizička razina samo jedan površan deo.

Takvo stvaranje ne odnosi se samo na predmet želje, nego i na onoga ko želi, čovek mora prvo sebe da dovede u poziciju da bude dostojan moći privlačenja - da ima jedno Ja i stalnu svest o sebi - i samo tako može privući željeno.
To je i garancija Duhu koji sve omogućava da željeno neće biti štetno.
Inače bi svaka budaletina ostvarivala sve što želi i nastao bi haos.
To je i poenta zakona privlačenja: da prvo sebe dovedemo u stanje da sebe menjamo i tako spoznamo sebe kao Tvorca. To je u skladu sa religijskim autoritetima koji kažu da smo po liku Tvorca stvoreni (i kao "sinovi Božiji") - onda imamo i njegovu moć stvaranja - ne apsolutnu, već u području svojih života.
To je deo rada na sebi.

Najbrže ćemo doći do onoga što privlačimo ako sebe dovedemo do toga, a ne da to privlačimo k sebi.

Bez rada na sebi proces privlačenja je neuspešan jer puca na nerazumevanju koje nastaje kada već na početku ne dobijemo ono što tražimo već ono što moramo da iskusimo i odradimo da bismo dobili ono što tražimo. Samo lake i dostupne stvari se dobijaju direktno privlačenjem. Za većinu krupnih stvari koje su izvan našeg dosega, prvo privlačimo situacije koje nas teraju da učinimo ono što treba kako bismo postepeno postali podobni željenom cilju, da sebe promenimo tako da budemo na nivou tražene stvari, i tek onda je zaista privukli.

Celina nam skoro nikada ne daje direktno sa svoje strane ono što tražimo, nego najpre ono što je potrebno da bismo mi sami došli do onoga što želimo, da postanemo usklađeni s tim. Jer ako nismo frekvencijski, tj. stanjem svesti usklađeni s tim, ne možemo to ni privući. Na taj način nam daje KROZ nas, jer mi smo ta celina koja sve daje samoj sebi. Zato treba pažljivo da uočavamo znake i signale koji nas usmeravaju ka tome, koji nas navode na sopstvenu promenu. To je neprijatno i mnogi te znake previđaju jer gledaju s iščekivanjem samo željene stvari da im dođu gotove. Kada se radi o međuljudskim odnosima to je posebno neprijatno jer je odgovor celine na naš zahtev da se oslobodimo neprijatnih veza i imamo prijatne, taj da nam najpre daje situacije i ljude koje želimo da izbegnemo i to u njihovoj suštini i najjačem izdanju, kako bi uvideli da je problem u nama (da smo mi nesvesno privukli njih), a ne izvan nas.
 

Otuda svo nerazumevanje ovog zakona i od strane onih koji ga kritikuju i onih koji pokušavaju da ga (neuspešno) primene: preskače se onaj-koji-privlači, a on je ključni činilac u tom procesu.

Prihvatite odgovornost za to gde se nalazite danas ili ćete biti nemoćni da se promenite.Ako je Zakon privlačenja tako jednostavan, zašto nema više ljudi koji su imućni ili zadovoljni sa stanjem u njihovim životima?
Većina ljudi ne preuzima odgovornost za stanje u kojem se trenutno nalaze. Oni iskreno veruju da razlog za trenutno stanje u kojem se nalaze leži izvan njih samih, da je to zbog uslova i okolnosti nad kojima oni nemaju nikakvu kontrolu.
Većina ljudi je neupućena u Zakon koji kaže da u svoj život privlačite ono što je u harmoničnoj vibraciji sa vama.
Ključ za savladavanje Zakona privlačenja je u tome da shvatite da ste VI odgovorni za sve što vam se događa u životu. ZA SVE. U određenom trenutku – svesno ili nesvesno, VI ste u svoj život privukli svaku osobu, svaki posao, svaku ideju, svaku bolest, svaku radost i svaku, čak i najmanju, bol u vašem životu.
Zakon privlačenja deluje oduvek, celoga života ste ga primenjivali, ali nesvesno. Zato ste i došli u sadašnju istuaciju. Ne počinje njegovo delovanje tek sada kada ste čuli za njega i kada nameravate nešto da promenite.
Jednom kad shvatite da ste vi tvorac vaše stvarnosti, uvidećete da posedujete moć da promenite tu stvarnost u sve što poželite.
Prihvatanje odgovornosti za dosadašnje nesvesno privlačenje svega u svoj život, osnovni je uslov za svesnu primenu zakona privlačenja ubuduće.

Zapravo, mi dopuštamo da vanjski svet kontroliše naš unutrašnji svet. To moramo preokrenuti. Naše misli diktiraju šta ćemo privući. Moramo dopustiti da naš unutarnji svet pokreće naš vanjski svijet.

Najbitnija uputstva za praksu privlačenja bila bi sledeća:

Princip metode je da u potpunosti poništimo realnost koju imamo, čak i da ne mislimo o njoj kao o realnosti, niti kao o nećemu što ne želimo, već kao o iluziji - i da u potpunosti kreiramo realnost koju želimo, najpre u imaginaciji ali tako kao da je ona jedina realnost ovde i sada, nikako kao nešto što je zamišljeno i što će tek doći i što mi "privlačimo".

Nikako ne smemo da "menjamo stvari" i da se borimo protiv nečega što ne želimo tako što ćemo "privlačiti ono što želimo". Tako samo još više dajemo značaj realnosti koju ne želimo i na taj način je držimo i dalje. Ovde samo privlačimo, ništa ne odbijamo.

Suština Zakona privlačenja je da ne 'privlačimo' ono što želimo, nego da potpuno ostvarimo da je sve već tu nezavisno od vremena. Da vreme ne postoji. I da samo izaberemo ono što nam treba iz sveprisutne bezvremene celine u kojoj sve već jeste, i da učestvujemo u tome.

Mi to već oduvek i radimo: svojim umom aktiviramo svaku pojedinu realnost. U univerzumu postoji apsolutno sve što može da postoji, sve stvari, bića, pojave i sve realnosti, nezavisno od vremena. Ne postoji ništa novo u univerzumu. Jer ne postoji vreme. Univerzum je bezvremeni potencijal svega. U 'trenutku stvaranja' univerzuma stvoreno je apsolutno sve što će u njemu ikada da se pojavi i dogodi (uključujući i vaše sadašnje gledanje u ekran dok čitate ovo). Zato se i zove 'univerzum'. On je jedno veliko područje slobodne volje u kome već postoji sve što uopšte može da postoji i sve se slobodno ispoljava tamo gde može da se ispolji. Individua svojim umom samo nabada jednu po jednu mogućnost i ona se ostvaruje, aktuelizuje. To je ono što vidimo kao događaje u linearnom vremenu i realnost u kojoj živimo. Mi smo je nesvesno aktivirali (da ne kažem naboli kao ćorava koka). Um je samo aktivator. Kroz um se realnost aktuelizuje iz potencijalnog u aktuelno stanje. (I ovo sam sve lepo opisao u knjizi Sankhya, u poglavlju o dimenzijama prirode.)

Zakon privlačenja deluje uvek, ali ovde govorimo samo o njegovoj svesnoj primeni.

1. Opuštenost u sadašnjosti

Najvažnije je da ostanete u SADA. Jedino vreme u kojem možete nešto da kreirate je SADAŠNJOST. Ljudi prave grešku i kreiraju buduće događaje tako što se fokusiraju na budućnost. To samo gura cilj mnogo dalje. Znači prva stvar koju morate da znate je da stalno budete fokusirani na SADA.

2. Oblikujte cilj

Morate da stvorite jasnu ideju o onome što želite da postignete. Prvo zamislite slikuonoga što želite i ne menjajte je, neka tu sliku prati osećaj kao da je željeno već tu. Tako stvoren cilj će učiniti da se Univerzum pokrene.

3. Počnite od malih stvari

Počnite sa nečim malim. Ako nikada niste imali 100.000 evra u rukama, nemojte odmah da pokušate da ih dobijete jer je otpor iz nesvesnog prevelik. Ako niste bili u dobroj vezi 3 godine, nemojte odmah tražiti partnera iz snova. Pokušajte da ne prelazite u početku cifre iz vaše zone iskustva, tj. onoliko koliko obično najviše imate. Tek kada uspete u tom prvom skromnom ostvarenju, povećajte svoj sledeći cilj. Idite korak po korak do velikog cilja. U početku se mnogo lakše privlače stvari nego sam novac. Razlog je što možda imamo negativne predrasude o novcu, odnosno preveliko iskustvo nemanja novca i nevolja oko njega. Ono što je ovde najvažnije jeste da u početku steknete osećaj uspeha! Kad ga jednom steknete makar i sa malim ostvarenjem, onda sve ide lako. Zato počnite sa nečim što je samo malo veće nego ono što obično imate i neka to bude vaš prvi uspeh. Kad se to desi onda proslavite. Uradite nešto da obeležite ovaj uspeh jer će to još više pomoći. Kada dobijete u ruke ono što ste poželeli možda ćete pomisliti da to nije zasluga tehnike. Oterajte ovakve misli.

Što više radite ovaj proces, stvari se ubrzavaju. U početku će se ostvarenje dešavati malo brže nego što bi inače, da ne radite tehniku, ali vremenom će se to jako ubrzati jer ste istrenirali svoj um da nema budućnosti - samo SADA. Vi stvarate i prihvatate stvari samo u sadašnjosti. Bićete jako iznenađeni brzinom. Brzina kojom se nešto manifestuje je u direktnoj proporciji sa vašom sposobnošću da to prihvatite i dozvolite da bude ovde i sada. Za neke ljude je period od par dana uobičajen, za neke nedelju dana, a za neke mesec ili više, mada je to izuzetna retkost. Uspeh ove tehnike se može izraziti u procentima oko 98%. A sada par reči o onih 2% neuspešnih. Oni obično kažu: "Probao sam i nije mi uspelo". Obratite pažnju na reč "probao". To ipak zahteva i malo truda. Zato nemojte samo da "probate" nego tehniku stvarno radite dok ne dobijete željeni rezultat. Zaboravite na pomisao o neuspehu jer ona odlazi iz vašeg života.

4. Problem sa čekanjem

Prestanite da se fokusirate na "još se nije ostvarilo". Ovo ustvari treba staviti na prvo mesto. Ako se ništa ne desi za nedelju - dve, ne smete da se razočarate. Privlačenje se već dešava, ali ga vi gurate od sebe čekanjem da se ostvari! Što više očekujete da se želja ispuni to više ubeđujete sebe da vi to nemate. Tako i dalje držite "ja to nemam" realnost. Ovo je tragična greška i ne dozvolite da vam ona pokvari sve. Samo dozvolite da se desi. Zaboravite na to KAKO i KADA će vam se ostvariti. Ostvariće se onda kada mu to ZAISTA dozvolite.

5. Pokrenite se i primajte

Svako ko nije uspeo u Zakonu privlačenja, nije umeo da primi traženo. Neće ono nikada doći onako kako smo zamišljali i želeli, već na svoj način jer Duh je mnogo kreativniji od našeg uma. Primetite šanse i iskoristite ih. Ne možete samo sedeti i čekati da vam pare padaju sa neba. Neko ili nešto mora da bude kanal kroz koji će se želja ostvariti. Ako želite više para ukazaće se prilika da dođete do njih. Nemojte forsirati, samo se otvorite za mogućnost da je to način za zaradu. Ako želite lepu vezu, onda idite na ona mesta gde ima šanse da sretnete osobu kakvu želite i to će se desiti. Nemojte samo da sedite u kući i čekate da vam zazvoni na vrata. Ako želite bolji posao, idite tamo gde ga ima, povežite se sa ljudima koji ga rade. Napravite mali korak napred i vidite kako vam se putevi otvaraju.

6. Odvojte se od onih koji vas ne podržavaju u tome što radite.

Ljudi zajednički stvaraju realnost u kojoj žive. Ako su negativci jači u svojoj navici i volji da žive u siromaštvu, bolesti, lošim odnosima... onda pojedinac među njima koji želi da promeni situaciju nema mnogo šanse. Tu vlada zakon jačeg. Kao u gravitaciji. Ako možete da ih nadjačate razumevanjem svega što je ovde rečeno, onda lepo, bićete još jači i uspešniji u Zakonu privlačenja. Pokušajte da im objasnite Zakon privlačenja i da ih privolite da učestvuju u njemu na pozitivan način. Ako više ljudi učestvuje na jednom cilju on se brže i lakše ostvaruje. Ako to nije moguće, bolje da se malo udaljite od onih koji čvrsto drže i podržavaju situaciju koju želite da prevaziđete.

7. Svakodnevno se petnaestak minuta ujutru i uveče osamite, sednite, opustite se i meditirajte na gore opisan način, jasno formulišite ono što želite kao zahtev i komandu da se to ostvari, i tu formulaciju ponavljajte glasno, ili u sebi, uživite se u željenu situaciju/realnost kao da je već tu. I tokom dana uvek kada možete.

Kako se to radi detaljnije će vam objasnitiEkart Tol

Sve je to lepo rekao i Greg Brajden

Dr. Hu Len o razlozima za uspeh i neuspeh zakona privlačenja

Dr. Hu Len sa dobrim savetima o privlačenju novca