Karma joga je joga delovanja. To je put nesebičnog delovanja, prihvaćenog i izvršenog jedino zarad božanskog. Sasvim je drugačija od akcija koje izvodimo u našim običnim, svakodnevnim životima. Obično možemo da radimo i dan i noć ukoliko osećamo da ćemo od naših napora dobiti zadovoljavajući rezultat. Pre nego što započnemo posao, osećamo da ako rezultat ispadne zadovoljavajući, onda ima neke svrhe da se posao započinje. U suprotnom, uopšte ne marimo da taj posao uradimo. Naši ljudski umovi su takvi da na samom početku pokušavamo da predvidimo i čak da uživamo u rezultatima našeg rada. Ovo je greška. U karma jogi uvek moramo da osećamo da ne radimo za rezultat, plod, već da je sam Bog taj za koga radimo. Moramo da osećamo Njega u samom tom delovanju koje vršimo. U karma jogi, delujemo da bi smo zadovoljili Boga i služili Boga i postali jedno sa njegovom božanskom svešću. Delujemo zarad rada. Rad jeste zarad rada - a taj rad je božanski rad.
U običnom svetu, radimo za nekog. Ako radimo za sina, radujemo se. Kada radimo za prijatelje, radujemo se. Ali kada moramo da radimo za neku nepoznatu osobu, radost ne dobijamo. Skoro uvek, tu je neki interes ili nekakav motiv u pozadini našeg rada. Sa sinom ili sa prijateljem osećamo neku vrstu unutrašnje bliskosti. Pa takođe i karma jogi vidi i oseća božansko u svakom ljudskom biću sa tom istom bliskošću. A kada radi za neku osobu, oseća da služi Boga unutar konkretno te osobe. U običnom svetu, ukoliko je rezultat našeg rada zadovoljavajući radujemo se. Na ž alost, ne dobijamo radost od rada, već je dobijamo samo od rezultata ... kada je rad završen. Karma jogi dobija božansku radost dok radi. Njegova je radost u prihvatanju tog rada. U njegovom prihvatanju rada i njegovoj zahvalnosti što je bio izabran da uradi taj konkretan posao, dobija istinsku radost.
Sad, u našem svakodnevnom životu radimo poprilično mnogo stvari, od njih su mnoge potpuno nevažne. Ali dok radimo, ako možemo jednom da osetimo kako radimo samo da bi služili i zadovoljili unutrašnjeg pilota unutar neke konkretne osobe, radićemo pravu karma jogu. E sad, pretpostavimo da zamoliš nekoga da nešto uradi. Kažeš: “molim te uradi ovo.” Ovo je tvoje delovanje. Zbog čega to tražiš? Zato što božansko unutar tebe traži da kažeš: “molim te uradi ovo.” A ako osoba odgovori: “ne, neću to da uradim,” neće se nikakva ljutnja ni nezadovoljstvo pojaviti u tebi. Ne. Prosto ćeš sebi reći da ti je božansko unutar tebe zatražilo da zatražiš od njega da radi a on ne sluša. Ti si odigrao svoj deo. Poslušao si božansko unutar sebe. Druga osoba ne sluša. To je njena stvar.
Sada, pri slušanju diktata tvog unutrašnjeg bića, uvek moraš ovo da radiš. To je istinska karma joga. Kažeš ono što osetiš iznutra, kako si upućen. Ali rezultat nije na tebi. Bilo da te druga osoba sluša ili ne, njena je stvar. Ali u izvršavanju te volje, diktata tvog unutrašnjeg bića, ti radiš karma jogu.
Možemo raditi karma jogu svakog trenutka. To je zato što sve vreme nešto radimo. Ne možemo da mirujemo čak ni na minut; bilo mentalno ili fizički mi radimo. Um sve vreme radi a takođe i telo. Ali tužno je, dok radi, taj um, misleći na nekog ili na nešto, od rezultata se uplaši. Možda će rezultat biti krajnje nezadovoljavajući. I um kaže: “ne, neću da to radim.” Ali ako um ima moć da misli božanske misli, trebao bi da kaže: “u redu, uradiću to ako je Božja volja. A što se rezultata tiče, ne marim.”
Kada nekoga hranimo, kada sa nekim pričamo, kada nekome pomažemo, mi služimo Boga - i nikog drugog. Jedina tajna karma joge jeste raditi zarad rada. To je božanska tajna. Ne rezultat nego kako radiš. To je pitanje svesti u kojoj si dok deluješ: tvojoj najvišoj ili tvojoj najnižoj. Ako se radi iz tvoje najviše svesti, videćeš da je sam taj rad tvoja najveća nagrada. I sam taj rad ti donosi spontanu radost i ispunjavajuće blaženstvo. Dakle, jedan karma jogi dobija takvu radost. On radi zarad božanskog rada i radeći, dobija samu radost, samo blaženstvo, sam mir, od strane božanskog.
Čak bi i dete, ako prihvati duhovni život, trebalo da oseća da kada ide u školu, ono uči kako bi steklo znanje koje će upotrebiti da služi čovečanstvo. Ali ko je to unutar čovečanstva? To je unutrašnji pilot, Bog. Dakle ono mora osećati da mora da zadovolji i da
služi tog Jednog koji je unutar svake osobe. To je ono zašto uči.
Sada, kad idemo na posao, često smo uznemireni od našeg poslodavca. Naši poslodavci nam daju pare i misle da im stojimo na milost i nemilost; oni su naši gospodari. U nama postoji kompleks niže vrednosti. Ne. Tada moramo imati božansku mudrost. Dok radimo, moramo osećati da dok nam daje novac on uzima naša znanja, našu sposobnost, našu mudrost. Video sam da se većina ljudi, kada je pred svojim poslodavcem, oseća nervozno i uznemireno. Postoji osećaj niže vrednosti, kompleks niže vrednosti, jer su to njegove pare a mi samo radimo za njega. Ali uvek moramo osećati da mi dajemo naše veštine, naše unutrašnje kapacitete a za uzvrat smo plaćeni novcem. Oboje smo u istoj ravni. To je uzimanje i davanje. Ja dajem šta ja imam. On daje šta on ima. Moramo osećati, čak i pred šefom, kako radimo karma jogu. Umesto da se pred njim osećamo potpuno izgubljeni, moramo osećati snagu naše sposobnosti. Na ovaj način, možemo imati duševni mir. I bez obzira šta radili, osećaćemo da radimo karma jogu. A šta drugi govore nema značaja. Jedino to kako se ja sa sobom osećam, koliko iskreno sam radio, jeste od vrhunske važnosti. Ako pisac nešto napiše ili slikar nešto naslika samo da bi udovoljio čovečanstvu, nikada neće biti trajno uspešan. Ali ukoliko piše prosto zato što ga unutrašnje biće prisiljava i zato što ne može a da ne piše, tada se karma joga odvija u njemu. Unutrašnje biće to hoće pa on to i radi. Ne za spoljašnji svet, nego za unutrašnje biće.
Bog hoće da radiš za njega. A u ispunjavanju njega, ti ispunjavaš sebe. Ali naše ljudsko ispunjenje nije isto što i božansko ispunjenje. Mi pogrešno osećamo kako je ispunjenje nešto slatko, ljupko i umirujuće, nešto što pruža zadovoljstvo našem umu i našim čulima. Ali Bog kaže: “ne, nije to tako.” On kaže da istinsko ispunjenje leži u iskustvu koje dobijamo. Radio sam. Sad, rezultat je bilo uspeh bilo neuspeh. Sad, neuspeh mi je dao jedno iskustvo. Uspeh mi je dao drugu vrstu iskustva. Mi mislimo da nas jedino uspeh može odvesti Bogu ili nam dati šta nam je potrebno. Ovo je samo naša mentalna koncepcija. A u stvari samo to iskustvo je ono što se najviše računa u našem unutrašnjem razvoju. Dakle dok radimo, nikada ne možemo biti smireni niti srećni ako mislimo na rezultat koji jedino unosi brigu, frustraciju i neizvesnost. Ali ako možemo da zaboravimo na rezultat i vidimo koliko iskreno i posvećeno možemo da radimo, dok naša posvećenost raste, dobićemo najveću radost. Čak i najneiskrena osoba na zemlji, ako postane iskrena samo na trenutak, dobija najveće blaženstvo. Zato što tu otkriva nešto novo. Ona otkriva najveću istinu. Da jedna neiskrena osoba otkrije iskrenost, makar na trenutak, jeste najveće otkriće. Slično tome, kada posvećenost raste, dobijamo najveću radost što smo spontano postali jedno sa posvećenošću.
Dok posvećeno radite, morate reći: “ja radim. Prosto sam instrument. Bog je zatražio od mene da uradio ovaj posao. Ja sam najsrećnija osoba. Izabrao je mene.” Upamtite da je taj posao koji vam je Bog dao, namenjen samo VAMA. Vi ste njegov izabrani instrument. Bog je izabrao vas a ne mene da se uradi taj konkretan posao. A onda, svojim samopredavanjem, postajete jedno sa Bogom, jedno sa tom akcijom, jer vi delujete, vi radite jedino da bi zadovoljili božansko unutar vas. A ko to jeste božansko unutar vas? U stvari, božansko unutar vas je vaše Ja. Ali ako želite da udovoljite vašem spoljnjem ja, bićete na hiljadu milja daleko od vašeg božanskog Ja. Kada možete da udovoljite božanskom unutar vas, na kraju ćeš udovoljiti vašem umu, vašem srcu, vašim čulima, svemu.
Kada pomažete vašoj ženi, dok grlite vaše malo dete, ako osetite, ako možete da učinite da osetite da grlite božansko, Boga unutar njega, dobićete ovo blaženstvo. A dok ga grlite, ako dete plače, ne smete osetiti: “o, uznemirio sam dete.” Ne, morate osetiti da vas Je božansko u vama prisililo da dete zagrlite. I kažete: “ja sam svoje odigrao.” Ako plače i ljuti se, to je njegova stvar. Za to niste odgovorni. Vi ste odgovorni da slušate unutrašnje naloge. To je vaše delovanje.
Tako, završavajući ovaj govor, hoću da ponovo kažem da rezultati vaših akcija moraju odmah biti stavljeni pred stopala Svevišnjeg. Ako vam dete donosi radost, ta radost je za Svevišnjeg. Ako vam donosi tugu, to je isto za Svevišnjeg. Vi ste nevezani i za radost i za tugu. Tada jedino ćete imati božansku radost. U suprotnom, šta god da uradite, šta god da kažete, bilo da radite fizički, mentalno, emocijama ili duhom, osećaćete da je tu uvek neka borba, bitka, tuča između vašeg višeg dela i vašeg nižeg dela. Viši deo će reći: “uradi ovo.” Niži deo će reći: “ne, nikada.” Ali nema višeg i nižeg dela, nema podele, nema razdvajanja, kada osećate da ste božanski instrument. Bog radi kroz vas, Bog koji je beskrajan, Bog koji je večan, Bog koji je pun blaženstva i Bog koji je savršenstvo. Vi ste On.
Izvor: http://www.meditacija.org/
U običnom svetu, radimo za nekog. Ako radimo za sina, radujemo se. Kada radimo za prijatelje, radujemo se. Ali kada moramo da radimo za neku nepoznatu osobu, radost ne dobijamo. Skoro uvek, tu je neki interes ili nekakav motiv u pozadini našeg rada. Sa sinom ili sa prijateljem osećamo neku vrstu unutrašnje bliskosti. Pa takođe i karma jogi vidi i oseća božansko u svakom ljudskom biću sa tom istom bliskošću. A kada radi za neku osobu, oseća da služi Boga unutar konkretno te osobe. U običnom svetu, ukoliko je rezultat našeg rada zadovoljavajući radujemo se. Na ž alost, ne dobijamo radost od rada, već je dobijamo samo od rezultata ... kada je rad završen. Karma jogi dobija božansku radost dok radi. Njegova je radost u prihvatanju tog rada. U njegovom prihvatanju rada i njegovoj zahvalnosti što je bio izabran da uradi taj konkretan posao, dobija istinsku radost.
Sad, u našem svakodnevnom životu radimo poprilično mnogo stvari, od njih su mnoge potpuno nevažne. Ali dok radimo, ako možemo jednom da osetimo kako radimo samo da bi služili i zadovoljili unutrašnjeg pilota unutar neke konkretne osobe, radićemo pravu karma jogu. E sad, pretpostavimo da zamoliš nekoga da nešto uradi. Kažeš: “molim te uradi ovo.” Ovo je tvoje delovanje. Zbog čega to tražiš? Zato što božansko unutar tebe traži da kažeš: “molim te uradi ovo.” A ako osoba odgovori: “ne, neću to da uradim,” neće se nikakva ljutnja ni nezadovoljstvo pojaviti u tebi. Ne. Prosto ćeš sebi reći da ti je božansko unutar tebe zatražilo da zatražiš od njega da radi a on ne sluša. Ti si odigrao svoj deo. Poslušao si božansko unutar sebe. Druga osoba ne sluša. To je njena stvar.
Sada, pri slušanju diktata tvog unutrašnjeg bića, uvek moraš ovo da radiš. To je istinska karma joga. Kažeš ono što osetiš iznutra, kako si upućen. Ali rezultat nije na tebi. Bilo da te druga osoba sluša ili ne, njena je stvar. Ali u izvršavanju te volje, diktata tvog unutrašnjeg bića, ti radiš karma jogu.
Možemo raditi karma jogu svakog trenutka. To je zato što sve vreme nešto radimo. Ne možemo da mirujemo čak ni na minut; bilo mentalno ili fizički mi radimo. Um sve vreme radi a takođe i telo. Ali tužno je, dok radi, taj um, misleći na nekog ili na nešto, od rezultata se uplaši. Možda će rezultat biti krajnje nezadovoljavajući. I um kaže: “ne, neću da to radim.” Ali ako um ima moć da misli božanske misli, trebao bi da kaže: “u redu, uradiću to ako je Božja volja. A što se rezultata tiče, ne marim.”
Kada nekoga hranimo, kada sa nekim pričamo, kada nekome pomažemo, mi služimo Boga - i nikog drugog. Jedina tajna karma joge jeste raditi zarad rada. To je božanska tajna. Ne rezultat nego kako radiš. To je pitanje svesti u kojoj si dok deluješ: tvojoj najvišoj ili tvojoj najnižoj. Ako se radi iz tvoje najviše svesti, videćeš da je sam taj rad tvoja najveća nagrada. I sam taj rad ti donosi spontanu radost i ispunjavajuće blaženstvo. Dakle, jedan karma jogi dobija takvu radost. On radi zarad božanskog rada i radeći, dobija samu radost, samo blaženstvo, sam mir, od strane božanskog.
Čak bi i dete, ako prihvati duhovni život, trebalo da oseća da kada ide u školu, ono uči kako bi steklo znanje koje će upotrebiti da služi čovečanstvo. Ali ko je to unutar čovečanstva? To je unutrašnji pilot, Bog. Dakle ono mora osećati da mora da zadovolji i da
služi tog Jednog koji je unutar svake osobe. To je ono zašto uči.
Sada, kad idemo na posao, često smo uznemireni od našeg poslodavca. Naši poslodavci nam daju pare i misle da im stojimo na milost i nemilost; oni su naši gospodari. U nama postoji kompleks niže vrednosti. Ne. Tada moramo imati božansku mudrost. Dok radimo, moramo osećati da dok nam daje novac on uzima naša znanja, našu sposobnost, našu mudrost. Video sam da se većina ljudi, kada je pred svojim poslodavcem, oseća nervozno i uznemireno. Postoji osećaj niže vrednosti, kompleks niže vrednosti, jer su to njegove pare a mi samo radimo za njega. Ali uvek moramo osećati da mi dajemo naše veštine, naše unutrašnje kapacitete a za uzvrat smo plaćeni novcem. Oboje smo u istoj ravni. To je uzimanje i davanje. Ja dajem šta ja imam. On daje šta on ima. Moramo osećati, čak i pred šefom, kako radimo karma jogu. Umesto da se pred njim osećamo potpuno izgubljeni, moramo osećati snagu naše sposobnosti. Na ovaj način, možemo imati duševni mir. I bez obzira šta radili, osećaćemo da radimo karma jogu. A šta drugi govore nema značaja. Jedino to kako se ja sa sobom osećam, koliko iskreno sam radio, jeste od vrhunske važnosti. Ako pisac nešto napiše ili slikar nešto naslika samo da bi udovoljio čovečanstvu, nikada neće biti trajno uspešan. Ali ukoliko piše prosto zato što ga unutrašnje biće prisiljava i zato što ne može a da ne piše, tada se karma joga odvija u njemu. Unutrašnje biće to hoće pa on to i radi. Ne za spoljašnji svet, nego za unutrašnje biće.
Bog hoće da radiš za njega. A u ispunjavanju njega, ti ispunjavaš sebe. Ali naše ljudsko ispunjenje nije isto što i božansko ispunjenje. Mi pogrešno osećamo kako je ispunjenje nešto slatko, ljupko i umirujuće, nešto što pruža zadovoljstvo našem umu i našim čulima. Ali Bog kaže: “ne, nije to tako.” On kaže da istinsko ispunjenje leži u iskustvu koje dobijamo. Radio sam. Sad, rezultat je bilo uspeh bilo neuspeh. Sad, neuspeh mi je dao jedno iskustvo. Uspeh mi je dao drugu vrstu iskustva. Mi mislimo da nas jedino uspeh može odvesti Bogu ili nam dati šta nam je potrebno. Ovo je samo naša mentalna koncepcija. A u stvari samo to iskustvo je ono što se najviše računa u našem unutrašnjem razvoju. Dakle dok radimo, nikada ne možemo biti smireni niti srećni ako mislimo na rezultat koji jedino unosi brigu, frustraciju i neizvesnost. Ali ako možemo da zaboravimo na rezultat i vidimo koliko iskreno i posvećeno možemo da radimo, dok naša posvećenost raste, dobićemo najveću radost. Čak i najneiskrena osoba na zemlji, ako postane iskrena samo na trenutak, dobija najveće blaženstvo. Zato što tu otkriva nešto novo. Ona otkriva najveću istinu. Da jedna neiskrena osoba otkrije iskrenost, makar na trenutak, jeste najveće otkriće. Slično tome, kada posvećenost raste, dobijamo najveću radost što smo spontano postali jedno sa posvećenošću.
Dok posvećeno radite, morate reći: “ja radim. Prosto sam instrument. Bog je zatražio od mene da uradio ovaj posao. Ja sam najsrećnija osoba. Izabrao je mene.” Upamtite da je taj posao koji vam je Bog dao, namenjen samo VAMA. Vi ste njegov izabrani instrument. Bog je izabrao vas a ne mene da se uradi taj konkretan posao. A onda, svojim samopredavanjem, postajete jedno sa Bogom, jedno sa tom akcijom, jer vi delujete, vi radite jedino da bi zadovoljili božansko unutar vas. A ko to jeste božansko unutar vas? U stvari, božansko unutar vas je vaše Ja. Ali ako želite da udovoljite vašem spoljnjem ja, bićete na hiljadu milja daleko od vašeg božanskog Ja. Kada možete da udovoljite božanskom unutar vas, na kraju ćeš udovoljiti vašem umu, vašem srcu, vašim čulima, svemu.
Kada pomažete vašoj ženi, dok grlite vaše malo dete, ako osetite, ako možete da učinite da osetite da grlite božansko, Boga unutar njega, dobićete ovo blaženstvo. A dok ga grlite, ako dete plače, ne smete osetiti: “o, uznemirio sam dete.” Ne, morate osetiti da vas Je božansko u vama prisililo da dete zagrlite. I kažete: “ja sam svoje odigrao.” Ako plače i ljuti se, to je njegova stvar. Za to niste odgovorni. Vi ste odgovorni da slušate unutrašnje naloge. To je vaše delovanje.
Tako, završavajući ovaj govor, hoću da ponovo kažem da rezultati vaših akcija moraju odmah biti stavljeni pred stopala Svevišnjeg. Ako vam dete donosi radost, ta radost je za Svevišnjeg. Ako vam donosi tugu, to je isto za Svevišnjeg. Vi ste nevezani i za radost i za tugu. Tada jedino ćete imati božansku radost. U suprotnom, šta god da uradite, šta god da kažete, bilo da radite fizički, mentalno, emocijama ili duhom, osećaćete da je tu uvek neka borba, bitka, tuča između vašeg višeg dela i vašeg nižeg dela. Viši deo će reći: “uradi ovo.” Niži deo će reći: “ne, nikada.” Ali nema višeg i nižeg dela, nema podele, nema razdvajanja, kada osećate da ste božanski instrument. Bog radi kroz vas, Bog koji je beskrajan, Bog koji je večan, Bog koji je pun blaženstva i Bog koji je savršenstvo. Vi ste On.
Izvor: http://www.meditacija.org/
anny:
A o samoj Karmi:
Karmu je moguće definisati i kao opšti obrazac (matricu) koji određuje posebne obrasce izazivanja i usklađivanja Vibracija Svesti pojedinca, a one su isto što i genetski kod Svesti, genetski kod individualne Svesti, ili jednostavno – Svest. Karma, ili tokovi individualizacije, započinju i završavaju u Višim Oblicima Svesti, odnosno Beskonačnoj Svesti, a ostvaruju se preko nivoa Vibracije-Energije, i materije.
A o samoj Karmi:
Karmu je moguće definisati i kao opšti obrazac (matricu) koji određuje posebne obrasce izazivanja i usklađivanja Vibracija Svesti pojedinca, a one su isto što i genetski kod Svesti, genetski kod individualne Svesti, ili jednostavno – Svest. Karma, ili tokovi individualizacije, započinju i završavaju u Višim Oblicima Svesti, odnosno Beskonačnoj Svesti, a ostvaruju se preko nivoa Vibracije-Energije, i materije.
Нема коментара:
Постави коментар