Samoodrživa kuća po postulatima Tesline doktrine
Zdovoljstvo nam je da objavimo rezultate projekta koji Centar Tesla već
godinu dana razvija sa grupom studenata i mladih stručnih saradnika iz
Srbije. Reč je o projektu koji je iniciran kao odgovor na primenu Tesline
doktrine u arhitekturi i težnji da se pronadju rešenja za jeftine, samoodržive
porodične kuće. Na projektu su pored autora učestvovali i poznati,
renomirani stručnjaci iz oblasti arhitekture, ekologije, građevine,
elektrotehnike i obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine, itd. Svi
oni zajedno su doprineli kreiranju objekta koji je ekološki, ekonomski,
socijalno i kulturološki odgovoran prema svojim korisnicima i svom
okruženju.
Reč je o otvorenom, razvojnom projektu samoodržive stambene jedinice za
četvoročlanu porodicu koja je napravljena od prirodnih materijala. Bazični
koncept predviđa objekat koji na svim nivoima ostvaruje uštede resursa
(voda, vazduh, energija i tlo) čime se obezbeđuje smanjenje troškova i
negativnog uticaja na životnu sredinu. Sa druge strane primenom obnovljivih
izvora energije i sistemima reciklaže i prerade otpada iz objekta, ostvaruje se kružni ciklus materije i poštuju principi održivog razvoja. Svaka od
navedenih prednosti uvrštena je u projekat kako bi se obezbedili optimalni
uslovi za kvalitetan porodični život za socijalno najugroženije stanovnike. Cilj
je da se rastereti mesečni budžet ukućana kako bi se omogućila sredstva za
edukaciju, socijalizaciju i unapređivanje životnog statusa korisnika. Takođe,
porjekat predstavlja ekperiment primene principa Tesline istinske održivosti
koja se zasniva na umesto tri, na četiri stuba održivosti: ekonomiju,
ekologiju, društvo i kulturu. Inovacija u projektu odnosi se upravo na
poslednju, kulturološku kariku ove teorije, i konačan odgovr autora i Centra
biće poznat u narednom periodu.
Počeci
Pre godinu dana grupa mladih profesionalaca i studenata okupila se na
ECOWEEK radionici koju su vodili predstavnici Centra Tesla. Radionica je tom
prilikom okupila dvadesetak entuzijasta različitih godišta i obrazovanja.
Projekat koji je realizovan tom prilikom i grupa ljudi koji su se tada okupili
predstavljao je početak Tesla Doctrine House projekta i Tesla Doctrine
Architecture pokreta. U tom prvom projektu učestvovali su: Slobodan
Spasić, Centar Tesla, Beograd kao mentor; Boris Šašić, NVO Ecoist, Beograd
kao koordinator; Smilja i Bojan ispred organizacije Eartšip Srbija kao autori i
vlasnici jedne od prvih eartšip objekata u našoj zemlji; Studenti i maldi
profesionalci: Nevena Krajnović, Milica Prlainović, Eirini Loukou, Marija
Omanović, Sara Kostić, Ivana Stamatović, Stefan Zanković, Nikola Opačić,
Bojana Canković, Anđelija Sandić, Neda Džombić, Lana Lončar, Maja
Bošković, Tijana Kostić, Viktorija Đurđević, Mima Pešić, Katarina Ristić,
Andrea Jokić, Ivan Gradisar, Jovan Kočić i Mirjana Uzelac Filipendin.Nakon završetka ECOWEEK-a i radionice, Centar Tesla je odlučio da nastavi
da razvija ovu ideju. Tom prilikom polovina učesnika radionice je odlučila da
nastavi rad i da studioznije pristupi razradi celokupne ideje. Rezultat
jednogodišnjeg rada je sasvim novi projekat samoodržive kuće čije prednosti
će docnije biti izložene.
Projekat TDH (Tesla Doctrine House)
Jedan od prvih projekata koje Centar Tesla i grupa autora trenutno razvijaju
je upravo Samoodrživa kuća Tesline doctrine. Cilj ovog projekta, koji je
postavljen pred autore pre godinu dana, je bio kreiranje objekta koji je
potpuno samoodrživ uz preispitivanje kulturološke komponente istinske
održivosti. U dosadašnjem radu grupa autora i stručnjaka-konsultanata došli
su do nekoliko rešenja – podsistema unutar projekta koji omogućavaju visok
nivo energetki nezavisnog i ekonomski isplativog objekta.
Takođe, tu se ubrajaju još: sistmi za preradu otpada i otpadnih voda iz
objekta; sistemi za rekuperaciju atmosferske vode i njena priprema za
korišćenje; sistemi za grejanje, hlađenje i ventilaciju objekta koji štede
resurse, a koriste pogodnisti objekta i lokacije. Svemu ovome mora se
dodati i činjenica da su autori bili ograničeni budžetom za primenjene materijale i sisteme koji je iznosio je svega 15000€. Troškovi izgradnje i
radne snage ovom prilikom nisu uračunati u cenu, ali sva oprema za
prikupljanje, preradu i distribuciju resursa jeste.
Potrebno je napomenuti da su tradicionalne kuće sa naših prostora
(moravska, vojvođanska i brdsko-planinska) bile jedna od inspiracija za
mnoge aspekte projekta. Počevši od funkcionalne organizacije kuće i
domaćinstva, primenjenih materijala, konstruktivnih tehnika, pa i oblikovnih
karakteristika.
Jedna od glavnih komponenti projekta je primena prirodnih materijala za
gradnju i opremanje objekta. Umesto klasičnih građeviskih materijala koji
imaju višestruko negativan uticaj na okolinu i ekonomski nisu isplativi, autori
su se okrenuli materijalima iz okruženja koji su dostupni svim slojevima
stanovništa poput: drveta, slame, pletera, zemlje, opeke, itd. Ovakava
odluka je sobom nosila niz nekonvencionalnih tehnika gradnje i konstrukcije
objekta, ali i niže troškove.
Ekonomski aspekat projekta obuhvata pored nižih cena građeviskog
materijala i uštedu i racionalniju potrošnju energije. Ukoliko to uslovi
dozvoljavaju moguće je dobiti i potpuno off grid objekat, tj. energetski
nezavisan koji svu neophodnu energiju dobija iz obnovljivih izvora i
nezavisan je od Elektro distribucije. Takođe, činjenica je da se uložena
sredstava u energetsku komponentu objekta vraćaju kroz višegodišnju
uštedu energenata i da nema gubitaka na transportu ili distribuciji energije
tokom cele godine. Zatim, sa energetske tačke gledišta objekat zbog svoje funkcionalne
organizacije, primenjenih materijala i sistema, maksimalno koristi, ali i čuva
sve resurse. Ukupna ugrađena i potrošena energija je daleko niža nego kod
konvencionalnih objekata iste kvadrature. Akumulacijom, produkcijom i
reciklažom energetski gubici objekta svedeni su na minimum i
racionalizovana je potrošnja unutar objekta.
Ekološka strana projeka podrzumeva odabir materijala koji su lokalni,
prirodni i razgradljivi. Zatim, ukupni karbonski otisak objekta – ukupna
količina utrošenog CO₂ – je vrlo nizak, nekoliko puta niži od propisanih
standarda. Prefabrikacija objekta je takođe moguća što ostvaruje prednosti
na više polja i zajedno sa obnovljivim izvorima energije poštuje se okolina u
kojoj bi objekat bio izgrađen. Poseban aspekat ekološke vrednosti objekta
ogleda se u primeni zelenog krova i sistemu klasifikacije i reciklaže otpada iz
objekta. Separatni sistem sakupljanja, taloženja i kasnije prerade otpada
predstavlja sadejstvo kuće i okućnice koji imaju za cilj bigu o životnoj sredini
i održivom razvoju.
Socijalni aspekat projekta ogleda se u pružanju alternative dosadašnjem
stilu života. Obnavljanjem i negovanjem porodičnih vrednosti koje su
intepretirane savremenim sredstvima izgrađen je inspirativni ambijent.
Projekat samoodržive kuće teži stvaranju socijalno odgovornog objekta, u
kome će porodica biti centar. Ona će imati optimalne uslove za život i rad,
dok sama izgradnja objekta ili pak naselja u potpunosti je okrenuta boljitku
zajednice.
Karakteristike projektaProjekat TDH predstvalja stambenu celinu od 65m², optimalno
organizovanih za prosečnu četvoročlanu porodicu. Kao konstruktivni sklop
objekta korišćena je skeletna drvena konstrukcija, a kao ispuna zidova
balirana slama, pleter i blatni malter. Na ovaj način ostvaruje se ušteda od
preko 50% na grejanje dok su primenjni materijali 100% biorazgradljivi.
Ovakav sklop je stabilan, postojan i ekološki prihvatljiv. Materijali su
dostupni, lako se ugrađuju i smanjuje se vreme potrebno za izgradnju
objekta. Termičke i zvučne karakteristike objekata od slame su daleko iznad
proseka, dok su trajnost i postojanost materijala neosporive. Zeleni krov se
koristi kao prirodni bio filter za vodu koju objektat sakuplja preko površine
krova, kao odlilčan termo izolator i regulator klime unutar objekta.
Kako je sunčeva energija svima dostupna stoga je planirano da i objekat
samoodržive kuće koristi ovaj potencijal za podmirivanje svojih potreba za
toplotnom i električnom energijom. U prilog tome navodimo i činjenicu da je
energetski potencijal Sunca u Srbiji iznosi ENPS(Srb.) = 1460 kWh/m2
god ~
4 kWh/m2
dan u proseku. Sistemi za energiju koji su primenjeni u okviru
projekta su: fotonaponski paneli za proizvodnju struje; fotosifonski paneli za
zagrevanje vode uz korišćenje solarnih bojlera; visokoefikasni sistem za
grejanje prostora putem raketne peći koja koristi 10 puta manje količine
energenta; primena staklene bašte u regulaciji toplotnog komfora unutar
objekta; energetski efikasni kućni aparati i osvetljenje. Svi primenjeni
sistemi ostvaruju uštedu od skoro četiri puta veću na godišnjem nivou, jer
umesto 600kWh (oko 4000 din) objekat potroši svega 174kWh (1100
dinara) el. energije mesečno.Poseban segmenat projekta predstavljaju alternative za dobijanje životnog
resura iz okoline – vode i preradu otpada iz objekta. Može se koristiti
komunalni izvor vode, ali isto tako i testirani lokalni – jezero, reka, potok,
atmosferska voda, itd. Stoga su u projektu razrađeni: sistemi za prikupljanje
atmosferske vode i njena prerada; sistem za otpad i otpadne vode;
kompostni toalet i polje sa azotofilnim biljkama koje su biološki filteri i vrše
preradu žute otpadne vode dok mokro polje rešava problem sive vode iz
objekta. Pažljiva separacija otpada isključuje visikotoksične i opasne
materije kao glavni problem otpada domaćinstva. Primenjeni sistemi za
razgradnju otpada, otpadnih voda i ponovna upotreba pojedinih recikliranih
materija doprinosi standardu zaštiti okoline i racionalnijem korišćenju
resursa.Klasični principi izgradnje objekata uključuju standardne materijale i troškovi
takvog objekta bez obzira na cenu parcele iznose oko 450 €/m².
Samoodrživi objekat uz primenu prirodnih materijala i recikliranih materijala
bez obzira na lokaciju iznosi svega 125 €/m², odnosno trećinu ukupne cene
kvadrata klasično izgrađenog objekta. Za izgradnju objekta potrebno je
nešto manje od 130 kubika materijala. Od toga su preko 80% prirodni
materijali (drvo, kamen, zemlja, slama, trska itd.); oko 15% materijali koji
se mogunreciklirati (stakolo i proizvodi od gline); a svega nekoliko procenata
iznose industrijski materijali (hidroizolacije i cementni malter) koji su
obavezni prema građevinskim propisima.
Sve navedene činjenice predstavljaju segmenat i trenutni stadijum
razvojnog projekta samoodržive kuće socijalnog stanovanja. Centar Tesla i
autorski tim nastaviće rad na ovom projektu i u narednoj godini sa ciljem da
se jednog dana realizuje prototip objekta ili pak i naselje.
Autori projekta
Na dosadašnjem projektu samoodržive kuće koji je realizovan u saradnji
sam Centrom Tesla učestovali su sledeći:
12 Autora (abecednim redom):
Gradisar Ivan, dipl.inž.arh.; Jokić Andrea, student arhitekture; Kostić Sara,
student arhitekture; Krajnović Nevena, dipl.inž.arh.; Lončar Lana, student
arhitekture; Opačić Nikola, student arhitekture; Pešić Mima, student
arhitekture; Prlainović Milica, dipl.inž.arh.; Ristić Katarina, dipl.inž.arh.;
Šašić Boris, master ekolog.; Uzelac Filipendin Mirjana, dipl.inž.arh.; Zanković
Stefan, student arhitektureMentor: Slobodan Spasić, magistar ekonomije, MBA, Menadžment ljudskih
resursa
Spoljni saradnici i konsultanti (abecednim redom):
Jakovljev Zoran, dipl.ekolog, master analitičar životne sredine
Janković Vladimir, dipl.inž.el. specijalnost obnovljivi izvori energije
Doc. dr Jovanović Branimir, dipl.inž.maš., stručnjak Tesline doktrine
Kojičić Dragana, dipl.inž.arh. specijalnost i uža stručna oblast zemljana
arhitektura
Krstonošić Miroslav, dipl.inž.arh. višedecenijski arhitekta i poklonik ekološke
gradnje
Zdovoljstvo nam je da objavimo rezultate projekta koji Centar Tesla već
godinu dana razvija sa grupom studenata i mladih stručnih saradnika iz
Srbije. Reč je o projektu koji je iniciran kao odgovor na primenu Tesline
doktrine u arhitekturi i težnji da se pronadju rešenja za jeftine, samoodržive
porodične kuće. Na projektu su pored autora učestvovali i poznati,
renomirani stručnjaci iz oblasti arhitekture, ekologije, građevine,
elektrotehnike i obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine, itd. Svi
oni zajedno su doprineli kreiranju objekta koji je ekološki, ekonomski,
socijalno i kulturološki odgovoran prema svojim korisnicima i svom
okruženju.
Reč je o otvorenom, razvojnom projektu samoodržive stambene jedinice za
četvoročlanu porodicu koja je napravljena od prirodnih materijala. Bazični
koncept predviđa objekat koji na svim nivoima ostvaruje uštede resursa
(voda, vazduh, energija i tlo) čime se obezbeđuje smanjenje troškova i
negativnog uticaja na životnu sredinu. Sa druge strane primenom obnovljivih
izvora energije i sistemima reciklaže i prerade otpada iz objekta, ostvaruje se kružni ciklus materije i poštuju principi održivog razvoja. Svaka od
navedenih prednosti uvrštena je u projekat kako bi se obezbedili optimalni
uslovi za kvalitetan porodični život za socijalno najugroženije stanovnike. Cilj
je da se rastereti mesečni budžet ukućana kako bi se omogućila sredstva za
edukaciju, socijalizaciju i unapređivanje životnog statusa korisnika. Takođe,
porjekat predstavlja ekperiment primene principa Tesline istinske održivosti
koja se zasniva na umesto tri, na četiri stuba održivosti: ekonomiju,
ekologiju, društvo i kulturu. Inovacija u projektu odnosi se upravo na
poslednju, kulturološku kariku ove teorije, i konačan odgovr autora i Centra
biće poznat u narednom periodu.
Počeci
Pre godinu dana grupa mladih profesionalaca i studenata okupila se na
ECOWEEK radionici koju su vodili predstavnici Centra Tesla. Radionica je tom
prilikom okupila dvadesetak entuzijasta različitih godišta i obrazovanja.
Projekat koji je realizovan tom prilikom i grupa ljudi koji su se tada okupili
predstavljao je početak Tesla Doctrine House projekta i Tesla Doctrine
Architecture pokreta. U tom prvom projektu učestvovali su: Slobodan
Spasić, Centar Tesla, Beograd kao mentor; Boris Šašić, NVO Ecoist, Beograd
kao koordinator; Smilja i Bojan ispred organizacije Eartšip Srbija kao autori i
vlasnici jedne od prvih eartšip objekata u našoj zemlji; Studenti i maldi
profesionalci: Nevena Krajnović, Milica Prlainović, Eirini Loukou, Marija
Omanović, Sara Kostić, Ivana Stamatović, Stefan Zanković, Nikola Opačić,
Bojana Canković, Anđelija Sandić, Neda Džombić, Lana Lončar, Maja
Bošković, Tijana Kostić, Viktorija Đurđević, Mima Pešić, Katarina Ristić,
Andrea Jokić, Ivan Gradisar, Jovan Kočić i Mirjana Uzelac Filipendin.Nakon završetka ECOWEEK-a i radionice, Centar Tesla je odlučio da nastavi
da razvija ovu ideju. Tom prilikom polovina učesnika radionice je odlučila da
nastavi rad i da studioznije pristupi razradi celokupne ideje. Rezultat
jednogodišnjeg rada je sasvim novi projekat samoodržive kuće čije prednosti
će docnije biti izložene.
Projekat TDH (Tesla Doctrine House)
Jedan od prvih projekata koje Centar Tesla i grupa autora trenutno razvijaju
je upravo Samoodrživa kuća Tesline doctrine. Cilj ovog projekta, koji je
postavljen pred autore pre godinu dana, je bio kreiranje objekta koji je
potpuno samoodrživ uz preispitivanje kulturološke komponente istinske
održivosti. U dosadašnjem radu grupa autora i stručnjaka-konsultanata došli
su do nekoliko rešenja – podsistema unutar projekta koji omogućavaju visok
nivo energetki nezavisnog i ekonomski isplativog objekta.
Takođe, tu se ubrajaju još: sistmi za preradu otpada i otpadnih voda iz
objekta; sistemi za rekuperaciju atmosferske vode i njena priprema za
korišćenje; sistemi za grejanje, hlađenje i ventilaciju objekta koji štede
resurse, a koriste pogodnisti objekta i lokacije. Svemu ovome mora se
dodati i činjenica da su autori bili ograničeni budžetom za primenjene materijale i sisteme koji je iznosio je svega 15000€. Troškovi izgradnje i
radne snage ovom prilikom nisu uračunati u cenu, ali sva oprema za
prikupljanje, preradu i distribuciju resursa jeste.
Potrebno je napomenuti da su tradicionalne kuće sa naših prostora
(moravska, vojvođanska i brdsko-planinska) bile jedna od inspiracija za
mnoge aspekte projekta. Počevši od funkcionalne organizacije kuće i
domaćinstva, primenjenih materijala, konstruktivnih tehnika, pa i oblikovnih
karakteristika.
Jedna od glavnih komponenti projekta je primena prirodnih materijala za
gradnju i opremanje objekta. Umesto klasičnih građeviskih materijala koji
imaju višestruko negativan uticaj na okolinu i ekonomski nisu isplativi, autori
su se okrenuli materijalima iz okruženja koji su dostupni svim slojevima
stanovništa poput: drveta, slame, pletera, zemlje, opeke, itd. Ovakava
odluka je sobom nosila niz nekonvencionalnih tehnika gradnje i konstrukcije
objekta, ali i niže troškove.
Ekonomski aspekat projekta obuhvata pored nižih cena građeviskog
materijala i uštedu i racionalniju potrošnju energije. Ukoliko to uslovi
dozvoljavaju moguće je dobiti i potpuno off grid objekat, tj. energetski
nezavisan koji svu neophodnu energiju dobija iz obnovljivih izvora i
nezavisan je od Elektro distribucije. Takođe, činjenica je da se uložena
sredstava u energetsku komponentu objekta vraćaju kroz višegodišnju
uštedu energenata i da nema gubitaka na transportu ili distribuciji energije
tokom cele godine. Zatim, sa energetske tačke gledišta objekat zbog svoje funkcionalne
organizacije, primenjenih materijala i sistema, maksimalno koristi, ali i čuva
sve resurse. Ukupna ugrađena i potrošena energija je daleko niža nego kod
konvencionalnih objekata iste kvadrature. Akumulacijom, produkcijom i
reciklažom energetski gubici objekta svedeni su na minimum i
racionalizovana je potrošnja unutar objekta.
Ekološka strana projeka podrzumeva odabir materijala koji su lokalni,
prirodni i razgradljivi. Zatim, ukupni karbonski otisak objekta – ukupna
količina utrošenog CO₂ – je vrlo nizak, nekoliko puta niži od propisanih
standarda. Prefabrikacija objekta je takođe moguća što ostvaruje prednosti
na više polja i zajedno sa obnovljivim izvorima energije poštuje se okolina u
kojoj bi objekat bio izgrađen. Poseban aspekat ekološke vrednosti objekta
ogleda se u primeni zelenog krova i sistemu klasifikacije i reciklaže otpada iz
objekta. Separatni sistem sakupljanja, taloženja i kasnije prerade otpada
predstavlja sadejstvo kuće i okućnice koji imaju za cilj bigu o životnoj sredini
i održivom razvoju.
Socijalni aspekat projekta ogleda se u pružanju alternative dosadašnjem
stilu života. Obnavljanjem i negovanjem porodičnih vrednosti koje su
intepretirane savremenim sredstvima izgrađen je inspirativni ambijent.
Projekat samoodržive kuće teži stvaranju socijalno odgovornog objekta, u
kome će porodica biti centar. Ona će imati optimalne uslove za život i rad,
dok sama izgradnja objekta ili pak naselja u potpunosti je okrenuta boljitku
zajednice.
Karakteristike projektaProjekat TDH predstvalja stambenu celinu od 65m², optimalno
organizovanih za prosečnu četvoročlanu porodicu. Kao konstruktivni sklop
objekta korišćena je skeletna drvena konstrukcija, a kao ispuna zidova
balirana slama, pleter i blatni malter. Na ovaj način ostvaruje se ušteda od
preko 50% na grejanje dok su primenjni materijali 100% biorazgradljivi.
Ovakav sklop je stabilan, postojan i ekološki prihvatljiv. Materijali su
dostupni, lako se ugrađuju i smanjuje se vreme potrebno za izgradnju
objekta. Termičke i zvučne karakteristike objekata od slame su daleko iznad
proseka, dok su trajnost i postojanost materijala neosporive. Zeleni krov se
koristi kao prirodni bio filter za vodu koju objektat sakuplja preko površine
krova, kao odlilčan termo izolator i regulator klime unutar objekta.
Kako je sunčeva energija svima dostupna stoga je planirano da i objekat
samoodržive kuće koristi ovaj potencijal za podmirivanje svojih potreba za
toplotnom i električnom energijom. U prilog tome navodimo i činjenicu da je
energetski potencijal Sunca u Srbiji iznosi ENPS(Srb.) = 1460 kWh/m2
god ~
4 kWh/m2
dan u proseku. Sistemi za energiju koji su primenjeni u okviru
projekta su: fotonaponski paneli za proizvodnju struje; fotosifonski paneli za
zagrevanje vode uz korišćenje solarnih bojlera; visokoefikasni sistem za
grejanje prostora putem raketne peći koja koristi 10 puta manje količine
energenta; primena staklene bašte u regulaciji toplotnog komfora unutar
objekta; energetski efikasni kućni aparati i osvetljenje. Svi primenjeni
sistemi ostvaruju uštedu od skoro četiri puta veću na godišnjem nivou, jer
umesto 600kWh (oko 4000 din) objekat potroši svega 174kWh (1100
dinara) el. energije mesečno.Poseban segmenat projekta predstavljaju alternative za dobijanje životnog
resura iz okoline – vode i preradu otpada iz objekta. Može se koristiti
komunalni izvor vode, ali isto tako i testirani lokalni – jezero, reka, potok,
atmosferska voda, itd. Stoga su u projektu razrađeni: sistemi za prikupljanje
atmosferske vode i njena prerada; sistem za otpad i otpadne vode;
kompostni toalet i polje sa azotofilnim biljkama koje su biološki filteri i vrše
preradu žute otpadne vode dok mokro polje rešava problem sive vode iz
objekta. Pažljiva separacija otpada isključuje visikotoksične i opasne
materije kao glavni problem otpada domaćinstva. Primenjeni sistemi za
razgradnju otpada, otpadnih voda i ponovna upotreba pojedinih recikliranih
materija doprinosi standardu zaštiti okoline i racionalnijem korišćenju
resursa.Klasični principi izgradnje objekata uključuju standardne materijale i troškovi
takvog objekta bez obzira na cenu parcele iznose oko 450 €/m².
Samoodrživi objekat uz primenu prirodnih materijala i recikliranih materijala
bez obzira na lokaciju iznosi svega 125 €/m², odnosno trećinu ukupne cene
kvadrata klasično izgrađenog objekta. Za izgradnju objekta potrebno je
nešto manje od 130 kubika materijala. Od toga su preko 80% prirodni
materijali (drvo, kamen, zemlja, slama, trska itd.); oko 15% materijali koji
se mogunreciklirati (stakolo i proizvodi od gline); a svega nekoliko procenata
iznose industrijski materijali (hidroizolacije i cementni malter) koji su
obavezni prema građevinskim propisima.
Sve navedene činjenice predstavljaju segmenat i trenutni stadijum
razvojnog projekta samoodržive kuće socijalnog stanovanja. Centar Tesla i
autorski tim nastaviće rad na ovom projektu i u narednoj godini sa ciljem da
se jednog dana realizuje prototip objekta ili pak i naselje.
Autori projekta
Na dosadašnjem projektu samoodržive kuće koji je realizovan u saradnji
sam Centrom Tesla učestovali su sledeći:
12 Autora (abecednim redom):
Gradisar Ivan, dipl.inž.arh.; Jokić Andrea, student arhitekture; Kostić Sara,
student arhitekture; Krajnović Nevena, dipl.inž.arh.; Lončar Lana, student
arhitekture; Opačić Nikola, student arhitekture; Pešić Mima, student
arhitekture; Prlainović Milica, dipl.inž.arh.; Ristić Katarina, dipl.inž.arh.;
Šašić Boris, master ekolog.; Uzelac Filipendin Mirjana, dipl.inž.arh.; Zanković
Stefan, student arhitektureMentor: Slobodan Spasić, magistar ekonomije, MBA, Menadžment ljudskih
resursa
Spoljni saradnici i konsultanti (abecednim redom):
Jakovljev Zoran, dipl.ekolog, master analitičar životne sredine
Janković Vladimir, dipl.inž.el. specijalnost obnovljivi izvori energije
Doc. dr Jovanović Branimir, dipl.inž.maš., stručnjak Tesline doktrine
Kojičić Dragana, dipl.inž.arh. specijalnost i uža stručna oblast zemljana
arhitektura
Krstonošić Miroslav, dipl.inž.arh. višedecenijski arhitekta i poklonik ekološke
gradnje
Нема коментара:
Постави коментар