недеља, 12. јул 2015.

Tajna kreativnog uma

Najveći pronalazači nisu se plašili da naprave stotine loših ili osrednjih izuma jer su znali da će na kraju njihov rad rezultirati nečim izvanrednim. Ipak, malo ih je tako kreativnih kao što je bio Leonardo da Vinči.
tajna_kreativnog_uma_1.jpg
Renesansni slikar, arhitekta, naučnik i pronalazač, bio je jedan od onih ljudi za koje kažemo da su geniji. U njegovo doba ta reč je imala sasvim drugačije značenje i podrazumevala je anđela čuvara pa su se i izvanredna dostignuća neke osobe pripisivala tim njihovim pratiocima. U njegovo doba izvanredne kreativne sposobnosti povezivane su s božanskim nadahnućem pa je takvim ljudima nadevan pridev divino, odnosno božanski.
Danas je iz Leonardove biografije jasno da ga je krasio jedinstveni talent. Ipak, presudnu ulogu u razvoju Leonardove kreativnosti odigrale su njegove karakterne osobine kao što je radoznalost, odnosno velika moć percepcije i sposobnost duboke fokusiranosti, a samim tim predanost i posvećenost svakom problemu i zadatku. Uz to, imao je smisao za humor, bio zaljubljenik u prirodu, razonodu i druženje. Inspirišite se i vi njegovim vrlinama i probudite kreativni deo svoje ličnosti.
Kada govorimo o kreativnosti, pod tim pojmom podrazumevamo osobinu s kojom se rađaju samo retki srećnici koji s lakoćom stvaraju nove ideje ili rešavaju probleme na sasvim neočekivan, originalan način. Mnoge grane psihologije i drugih nauka proučavaju tu sposobnost i okolnosti u kojima je ona manifestovana i došli su do zaključka da kreativnost može da bude razvijena. Ipak, malo je onih čiji je kreativni um toliko obeležio istoriju čovečanstva kao što je bio Leonardo da Vinči. Taj renesansni umetnik i danas zaslužuje naše divljenje ne samo kao vrhunski slikar već kao čovek neverovatnih sposobnosti jer je stvarao izume od kojih su mnogi i danas, gotovo pet vekova nakon njegove smrti, u svakodnevnoj upotrebi.

Bez formalnog obrazovanja

Svestranost ovog mislioca, umetnika i pronalazača vodila ga je neprestano u nove istraživačke avanture koje su rezultovale radovima koji su, u vekovima koji su sledili, usmerili mnoge grane nauke i umetnosti u sasvim novom smeru. Radoznalost, kritički način razmišljanja, izvanredna moć zapažanja samo su neke karakteristike koje su krasile njegovu ličnost, a koje su prepoznate kao osnovni kvaliteti kreativnih ljudi. Fritjof Capra u knjizi "Leonardova nauka" (The Science of Leonardo) proučio je više od 6000 stranica i 100 hiljada crteža iz Leonardovih Beležnica da bi saznao koje su karakterne osobine presudno uticale na njegova kako umetnička, tako i naučna dostignuća.
Leonardo da Vinči rođen je 15. aprila u selu Vinci, tridesetak kilometara od Firence, na obroncima Montalbana. Otac Pierro bio je notar, a majka Caterina seoska devojka. Bio je vanbračno dete, što je u ono vreme imalo jak ograničavajući uticaj na njegovo dalje školovanje. Odgajili su ga deda i baka, a 16 godina stariji stric Francesco najviše je uticao na talentovanog dečaka koji je obožavao da crta i kome je usadio ljubav prema prirodi. Kao vanbračnom detetu, nakon završene uobičajene škole u kojoj je učio čitanje, pisanje i aritmetiku prilagođene potrebama trgovaca, bilo mu je zabranjeno da pohađa univerzitet. Zato je za tadašnje pojmove Leonardo ostao neuk, pa je dugo za sebe govorio da je uomo senza lettere, neuk čovek, jer nije naučio latinski na kome su u to vreme bile pisane naučne knjige. To je ujedno značilo da nije poznavao retorička pravila koja su važila za filozofske rasprave.
Istovremeno je bio svestan da je to prednost jer nije bio ograničen pravilima klasične retorike pa je lakše učio direktno iz prirode, naročito kad je reč o njegovim opažanjima koja su neretko bila u potpunoj suprotnosti s konvencionalnim zamislima tadašnjeg vremena. Kasnije će u jednoj svojoj beležnici zapisati: „Potpuno sam svestan da, zato što nisam učen čovek, određene uobražene osobe mogu da pomisle kako me mogu diskreditovati s razlogom. Smešni ljudi! Oni ne znaju da ono čime se ja bavim vredi više jer proizlazi iz iskustva, a ne iz reči drugih ljudi, a iskustvo je učiteljica onih koji su dobro pisali.” U toj rečenici sažeo je sve ono što su o njemu tokom istorije napisali ljudi koji su proučavali njegov rad.

Нема коментара:

Постави коментар