уторак, 07. јул 2015.


Buđenje unutrašnjeg plesača

Pet ritmova je kreativna praksa pokreta, skup mapa o kretanju energije, prvenstveno kroz fizičko telo. Ove plesne mape obraćaju se našoj zapadnoj kulturi i vremenu, one govore društvu koje je izgubilo dodir s telom i zanemarilo moć pokreta.
budjenje_unutrasnjeg_plesaca_1
Živimo u vremenu strasti i nemira gde se tempo života svakodnevno sve više ubrzava. Toliko da nemamo kada ni da održavamo unutrašnji balans, već se uglavnom vrtimo u začaranom krugu nekontrolisanih priliva i padova energije. Ono što nam je zaista potrebno jeste da isključimo glave od previše razmišljanja i da se prepustimo mudrosti tela koja nas nepogrešivo vodi tamo kuda treba...
Jer prvo mesto gde smo ranjivi upravo je naše telo. Tek posle postajemo ranjivi na emotivnoj, pa na mentalnoj i spiritualnoj ravni. Pokret oslobađa i prizemljuje, pomaže blokiranoj emociji da se pusti i ponovo spaja dušu sa telom. Autorka plesa pet ritmova Gabriella Roth kaže: "Najbrži način da umirimo um jeste da pokrenemo telo." Zahvaljujući toj praksi kroz pokret se krećemo kroz predele našeg fizičkog, emotivnog i mentalnog terena sve dok u sebi ne pronađemo mesto iskonskog mira i zadovoljstva. Što se više krećemo, to više otpuštamo svoja ograničenja i prepuštamo se nepredvidljivom, kreativnom, radosnom iskustvu slobode.

U mnogim plemenskim zajednicama postoji verovanje da je trenutak kada prestanemo da plešemo, pevamo, budemo očarani pričama ili kada nam postane teško da budemo u tišini, trenutak kada počinjemo da doživljavamo gubitak duše ili duha. Plesanje je ratnički put povratka tih izgubljenih ili zaboravljenih delova sebe. Metoda Gabrielle Roth pet ritmova zapravo je intimni plesni poziv duše natrag ka sebi. Svaki pojedinac na svom putu pleše u svom jedinstvenom ritmu. Svi naši pojedinačni ritmovi prepliću se u beskrajnoj harmoniji univerzalnog kosmičkog ritma.
Svaki plesni prolazak kroz talas jeste jedinstven doživljaj, svaka radionica nosi nešto autentično: jednom sam osetila kako se kroz ples vibracija otpora prema promeni u meni transformisala u radost prihvatanja novih izazova, drugi put sam bila plesni posmatrač sopstvenog daha spoznavši ritam koji održava jedinstvo misli, emocija i pokreta, potom sam plesala sa svojim nesigurnostima i strahovima sve dok nisam osetila mir i poverenje u ritmu srca, pa sam se u plesnom transu prepustila spontanom smehu bezbrižnog deteta… Ali svaki put ples ritmova, osim telesnog oslobađanja energetskih blokada, doneo mi je i duhovni procvat kroz osećaj ljubavi i zahvalnosti.

Na samom početku radionice, uz muziku koja budi inspiraciju radimo kreativne vežbe relaksacije uma i tela. Jedan od instruktora ovog spiritualnog plesa, Škotlanđanin John Kelly, podsetio nas je da se sve oko nas i u nama kreće u talasima: mir, sukob, svetlost, tama, zvuk, naše misli i tela… "Ponekad osetimo te talase kako se prirodno kreću tokom vođenja ljubavi, porođaja ili nekog kreativnog procesa. Ali, u nekom drugom trenutku osećamo se zaglavljeni u starim obrascima, ili preplavljeni životnim okolnostima, i ne možemo da se nosimo sa svim što se događa. Plesom pet ritmova možemo fizički da izrazimo gde smo i da imamo poverenja u to kuda idemo. Ritmovi nam daju praktičan način da na svom putu ostanemo prisutni i u pokretu sa bilo kakvom preprekom. Pozvani ste da pristupite pokretu sa uzbuđenjem i radoznalošću, da dopustite svom plesu da evoluira prirodnim umećem koje se budi kad se svi aspekti – telo, srce, um i duh koji pleše – kreću kao jedno."


Pet ritmova za sopstveni život


budjenje_unutrasnjeg_plesaca_2Plesne radionice pet ritmova uključuju meditaciju u pokretu u kojoj učesnici plešu pet različitih ritmova: tečni, stakato, haos, lirski i duboku tišinu. Ritmovi zajedno čine talas. Dok plešemo u talasu, osećamo se oslobođeno i radosno i učimo da ponovo verujemo intuiciji, kao kad smo bili deca. Pokret nas povezuje sa ženskim principima tela kroz ritual tečnog ritma, sa muškim učenjima srca kroz stakato, zatim sa divljim detetom plešućeg uma, haosom, sa ravnotežom duševnog bića, lirskim ritmom i sa plesom duha, dubokom tišinom.

Tečni ritam (zemlja) – ritam žene, ritam tela, rađanje, uzemljenje

Kako kaže Gabriella Roth, "tečni ritam je specifično polje energije u kome je ženski aspekt duše otkriven u svoj svojoj zadivljujućoj lepoti, žestokoj moći i životinjskom magnetizmu. Duboko u svima nama je majka koja čezne da neguje i hrani, ljubavnica nestrpljiva da koketira i madona mirna u svojoj mudrosti. I sve one iskaču u ples kada ritam krene." Tečni ritam je ritam stalne promene, ritam koji nas podseća da slobodno tečemo u beskrajnom kontinuumu energije i da se ne fokusiramo na pokrete već na ono što ih povezuje, sam tok. Kroz tečni ritam krećemo se kružnim pokretima, vode nas stopala, a akcenat je na udahu koji nas uzemljuje i produbljuje svest. Tečni ritam naučio me je da usporim, da uživam u sopstvenoj ženstvenosti, da obratim pažnju na energiju u sebi i oko sebe, kao i da imam poverenja u sopstvene korake jer me nepogrešivo vode tamo kuda treba.

Stakato ritam (vatra) – muški ritam, ritam srca, akcija, afirmacija

Pulsirajući ritam koji nas oblikuje na hiljadu različitih načina, pokret koji daje izražaj, pomaže da pronađemo jasnoću i preciznost. Svrha stakata je u delovanju, ostvarivanju. To je ritam srca i strasti koji nam omogućava da se emotivno odblokiramo i iznesemo zaključane osećaje izvan tela. Ritam akcije i komunikacije koji usmerava svu našu pažnju na sadašnjost. Energija se usmerava na izdah i kreće se u linijama, a ne u krugovima. Ovo je ples unutrašnje vatre tokom kojeg nas kukovi vode u istraživanje misterije i traganje za istinom. Plešući stakato, plešem sa ratnikom u sebi, svesna sam otkucaja svog srca, otvaram se prema svetu i dopuštam sebi da budem ranjiva u svojoj strasti i snazi. Moji pokreti postaju kratki i oštri, presecajući niti iluzija i očekivanja i iznoseći potisnute emocije na površinu.

Ritam haosa (voda) – ritam prepuštanja, ritam uma, prihvatanje, stvaralaštvo

Spajanje ženskog i muškog ritma kroz neponovljivu plesnu ekstazu. Ritam haosa je ritam čistog stvaralaštva, ritam koji ujedinjuje sve suprotnosti. Telo prati glavu, a disanje je svesno, glasno i protočno. Haos je ritam naše sudbine, svrhe, doprinosa i dubokog oslobađanja – pomaže nam da otpustimo prošlost i sve što zadržavamo, svu neodlučnost, turbulenciju i zaglavljenost. To uključuje slamanje obrazaca uma koji znače vezivanje za negativne emocije iz prošlosti ili očekivanja od budućnosti. U haosu učimo kako da zaronimo ispod površinskog, logičkog uma, da pristupimo intuitivnom umu, da dođemo u dodir sa svojim hirovima, impulsima, spontanom poetičnom inteligencijom i da ih osetimo kako se kreću kroz telo i srce. Sa svakim korakom u ritmu haosa moja potreba za samokontrolom je bledela, a moj racio pretvarao se u nepregledno more neukrotivog kreativnog uma. Potom me je preplavio osećaj blistavosti, a svaki pokret postao je zarazan osmeh.

Lirski ritam (vazduh) – ritam igre, ritam zanosa, mašta, samospoznaja

Kad nakon ritma haosa psiha uzleti u lirskom plesu, mašta je oslobođena. Lirski ritam je ritam u kome se težina svesti o samom sebi rastapa dok se opuštamo u sopstvenom jedinstvenom pokretu, i počinjemo da verujemo svemiru. U lirskom ritmu pronalazimo slobodu i učimo kroz igru i eksperimentisanje. To je ritam radosti i slavlja, oslobođen od ega. Kroz ovaj ritam vode nas ruke poigravajući se sa dahom. Pokreti su lagani i graciozni, izražavaju osećaj zanosa i zaigranosti. Lirski ritam vodi nas ka samospoznaji tako što kroz igru tražimo istinu o sebi i svojoj svrsi. Istražujemo nepoznati, misteriozni deo sebe samih. Kroz ples razvijamo kreativni proces samootkrivanja, kao i disciplinu slobodnog duha. Skidamo sve sa sebe i otkrivamo golu istinu duše. Kad plešem lirski ritam, osećam radost u rukama, plesom prizivam snove i vizije, osećam da jesam i princeza i umetnica i ljubavnica...

Ritam duboke tišine – ritam daha, ritam isceljenja, molitva, meditacija

U dubokoj tišini se obnavljamo i povezujemo sa izvorom unutrašnje mudrosti, gde život postaje dinamička meditacija. Učenje duboke tišine je mudrost, saosećanje i nadahnuće. Kroz pokret u sebi pronalazimo to mirno mesto potpune jasnoće gde prepoznajemo sopstveni duh. Plesati duboku tišinu znači postati dah, postati jasan svedok i ući u stanje potpune prisutnosti i praznine. Tu učimo kako da prestanemo da tražimo i da dopustimo odgovorima da pronađu nas. Duboka tišina je mesto mudraca, staraca i predaka. Pokret budnosti, spoznaje i isceljenja. Osećaj zajedništva sa svemirom, osećaj pripadnosti mnogo većem od sebe. U ovom ritmu moji nežni pokreti vođeni dahom podižu se i spuštaju, počinju i završavaju u polju tišine i postaju molitva u pokretu, mesto slobode. Osećam se kao da hodam po medu u zagrljaju muzike sfera... Pokret koji umiruje i isceljuje. Ja sam spokojna, ja sam tiha, ja sam mir.

Suština prakse pet ritmova jeste da pronađemo slobodu u fizičkom pokretu. Što naša praksa postaje dublja, to se više svaki ritam otvara u čitavo polje svesnosti sa sopstvenim izazovima, učenjima i darovima. Za početnika ovo je suštinsko uzemljivanje u ritmovima, a za iskusnog plesača lepota jednostavnosti – povratak praznom prostoru plesa gde pronalazimo slobodu da idemo kuda god nas duh pokrene. Posle jednog fantastičnog plesa ritmova osećam u sebi nadahnuće, promenu, radost, zahvalnost. Moguće je ponovo kreirati sebe i ples nam nudi tu ludu vožnju do novog. Ponovo se pojavljujemo promenjeni, snažniji, sve više svesni ko smo zapravo, povezani i usmereni, spontani, slobodni i otvoreni. Plešite životnu pesmu koju pevate, jer ako sami ne plešemo za sopstveni život, niko drugi neće. Ples pet ritmova može se shvatiti kao duhovna praksa, jer ima više zajedničkog sa jogom, meditacijom ili tai chijem nego sa salsom, savremenim plesom ili baletom.
Maja Pakić

Нема коментара:

Постави коментар