PIROTEPUBLIKA
A GREAT WORDPRESS.COM SITE
Mogu li nam obuke o preduzetništvu pomoći da mlade zadržimo u manjim gradovima, u ruralnim sredinama?
Pretražujući net, čitajući o preduzetništvu u ruralnim predelima I razmišljajući kako sa organizacije kampova I rada sa mladima najlakše preći na opreduzetništvo, naleteo sam na članak koji mi je privukao pažnju, pa ću prevesti veći deo teksta. Članak se odnosi na zanimljiv program koji razvija preduzetništvo kod mladih, a sprovodi se u Nebrasci.
“Ako ste i vi, kao i ja, zabrinuti zbog svih mladih koji napuštaju svoje male gradove, čitajte dalje!
Znamo da moramo uraditi nešto u vezi sa “starenjem” naših malih gradova. Govorimo o stvaranju radnih mesta koja će omogućiti da naša deca ostanu kod kuće. Ali, većina nas shvata da se to jednostavno neće dogoditi. Proizvodnja je odlutala ka inostranstvu i jednostavno ne postoji deus ex machina koja može spasiti postojeće poslove u malom gradu.
Svi mi želimo da naši klinci steknu fakultetsko obrazovanje koje će im pomoći da imaju bolji život. Mi ih “izbacimo iz gnezda” i nadamo se da oni već nekako smisliti način da se vrate kući, nakon studija.
Univerzitet u Nebrasci je vodeća institucija u Americi kad je u pitanju stvaranje sistema kroz koji bi deca stekla veštine koje su im potrebne da ostanu kod kuće i stvore uspešan život za sebe. To se zove Preduzetnička Istraga (http://esi.unl.edu/).
NIKAD ne bih rekao da deca iz ruralnih, seoskih sredina ne nastave obrazovanje nakon srednje škole. Ali ovaj preduzetnički trening program im pomaže da kreiraju mapu puta koja im pokazuje kako oni mogu voditi uspešan, prosperitetan život u svom rodnom gradu, ili šta mogu da pretendovati da rade kada se vrate.
Video sam program u akciji prošle nedelje na Biz Idea samitu održanom dan pre MarketPlace-a, 2012. godine u Kearnei, Nebraska.
Imao sam nameru samo da posmatram, ali me je koordinator, Nanci Eberle, ljubazno zamolila da budem guide za jednu od mlađih selekcija.
Seo sam za stolom sa četiri mladića iz četiri različite srednje škole sa određenom dozom straha. Nensi je dala instrukcije: “Guide, but don’t lead”. Momci su bili bezidejni kao i ja i imao sam jak osećaj da smo bili na našem putu ka nigde sa mnom kao njihovim guide-om!”
Nansi Eberle je neverovatna. Kao jedan od originalnih dizajnera i trenera punog programa EntreprenerShip na Univerzitetu Nebraska, Lincoln odeljenje, ona je odisala poverenjem. Objasnila je da će u narednih sat i po svaka ekipa dizajnirati proizvod inspirisan vidget-om čudnog oblika. Podigla je da ga svi vide.
Svaki tim je imao zadatak da dizajnira svoj proizvod, napravi biznis plan za taj proizvod, napravi džingl da proda proizvod i napravi PowerPoint prezentaciju kako bi grupi predstavio grupi svoj biznis.
Moji momci su seli, prekrštenih ruku gledajući jedni druge i pitao sam se šta se očekivalo od mene kao guide-a, da uradim kako bi ih naterao da razgovaraju jedni sa drugima. Predložio sam da izaberu lidera. što je rezultiralo još čvrćim stezanjem ruku oko tela i pogledima uprerenim ka stolu.
Zahvaljujući jednom isforsiranom metodu za izbora koji sam naučio od trenera i prijatelja, Doug Carter-a, lider je izabran. Kako? (Zapamtite ovaj mali metod – uvek radi!) Pitao sam momke da podignu ruku, a onda pokažu svog lidera. Trojica od četvorice pokazali su na istu osobu i imali smo lidera.
Sa još jednim predlogom da prolaze kroz materijal korak po korak, naš vođa je usmerio svoj tim da radi.
Sistem Nanci Eberle za inspirisanje srednjoškolaca je bio skoro potpuni uspeh.
Moji momci dizajnirali su potpuno razuman proizvod, prepoznali svoje tržište, razmotrili kako i gde će ga prodati, od čega će ga praviti, šta će prodavati i kakvu će poruku to slati njihovom tržištu.
Napravili su kratku ali efikasnu PowerPoint prezentaciju iako su se snažno odupirali stvaranje džingl –a, nešto što ih je verovatno koštalo u odnosu na konkurenciju. I bilo im je zabavno!
Postigli su sve to u nešto manje od sat i po!
Kada sam ih pitao šta su naučili iz ove vežbe njihovi odgovori su ukazali upravo na ono što mi je Nanci obećala kada sam razgovarao sa njom o tome zašto je ova vrsta aktivnosti važna.
Posle sat i po vremena, ovi momci razmišljali su malo drugačije o tome da li bi oni bili u stanju da započnu sopstveni biznis. Jedan mladić želi da postane dizel mehaničar. On je došao da nas pita da li on stvarno mora da rade za nekog drugog nakon završetka ove obuke.
Drugi je rekao da su mu jasniji koraci koje mora da preuzme kako bi započeo biznis.
Jasno je, program koji traje jedno jutro neće držati decu da ne odu za stalno, ali sveobuhvatni programi obuke stvoreni u proteklih 10 godina od strane UNL odeljenja možda i hoće.
Preduzetnici nisu rođeni, oni se stvaraju. Dok preduzetništvo ne postane sastavni deo nastavnih planova i programa seoskih škola I škola u ruralnim predelima, mi ćemo gledati našu decu kako napuštaju domove sa malim izgledima da ćemo ikada da ih više vratiti kako se vraćaju.
Podelite link ka Preduzetničkoj Istrazi (http://esi.unl.edu/) sa direktorima škole i školskim odborima. Vreme je da “biznis zajednica” u malim gradovima “uhvati bika za rogove” i krene u borbu za preduzetničku obuku mladih, da sačuvamo svoje gradove.”
Nadam se das am vam malo zagolicao maštu dok ste čitali članak, koji je napisan pre par godina, i naterao da počnete da razmišljate o preduzetništvu u školama.
Pozdrav iz Pirota,
Nemanja
Нема коментара:
Постави коментар