08/07/2011

Tajna kreativnog uma

Zabavljač i mađioničar

Leonarda su krasile jedinstvene ljudske osobine. Bio je nenadmašan zabavljač, voleo je da okuplja društvo i ugosti prijatelje bez obzira na njihov imovinski status. Kao širokogrud domaćin, gostima je voleo da priređuje iznenađenja.

Odlično je svirao i liru, a neki tvrde da je bio i vešt mađioničar. Kao što je poznato, bio je levoruk, ali se slikajući podjednako spretno služio obema rukama. U detinjstvu je zavoleo životinje, a najviše su ga fascinirali konji i ptice.

Kada je postao cenjen slikar i pronalazač, odlazio bi na sajmove i kupovao ptice u kavezima samo da bi mogao da ih pusti na slobodu. Zbog silne ljubavi prema životinjama Leonardo je postao vegetarijanac, što je za renesansno doba bilo nepojmljivo.

Tvrdio je da životinje trpe bol jer, kao i ljudi, imaju organe za kretanje, dok s biljkama to nije slučaj.

Povezanost duha i tela

I privatni život kao i njegov rad odlikovale su karakteristike nesputanog kreativca koje se mogu svesti na nekoliko osnovnih pravila. Jedno od njih svakako je izvanredna sposobnost zapažanja i vizualnog pamćenja. Kada je trebalo da slika portrete, pozvao bi u svoj dom siromašne seljake, dobro ih nahranio i počastio, a zatim bi ih zasmejavao svojim pričama. Posmatrao bi njihova lica, gestove i mimiku koje bi posle fotografskom preciznošću prenosio na slikarsko platno. Posebno su ga privlačile groteskne fizionomije pa bi ponekad celog dana pratio nekoga ko bi privukao njegovu pažnju, a zatim to lice uveče nacrtao kao da je ispred njega. Smatrao je da su duh i telo neraskidivo povezani te da je telo, spoljašnji odraz duše koja ga je oblikovala. Polazeći od te pretpostavke, Leonardo je prvi slikar koji je odstupio od statičnog prikaza likova na svojim platnima i slikao ljude u pokretu.

Vrata budućnosti

Produktivnost je jedna od najvažnijih karakteristika koja je ovoga genija razlikovala od drugih umetnika njegovog doba. Tvrdio je da slikarstvo sadrži sve prirodne oblike pa su svi njegovi crteži imali dvostruku ulogu. Nisu bili samo umetnička dela već i sredstvo naučnih analiza. Hiljade i hiljade njegovih crteža delova ljudskog tela, mišića ruku i nogu, kostiju i tetiva udarili su temelje anatomiji. Dok ih je crtao, uvek mu je na umu bila upotrebna vrednost sopstvenih otkrića jer je osim umetničkog dara imao i naglašen prirodni smisao za praktičnost. Koliko li smo puta prošli kroz pokretna vrata neke banke, robne kuće ili lifta zaneseni sopstvenim mislima ili svakodnevnim brigama ne upitavši se ko je izumeo tu napravu?

Zvuči gotovo neverovatno, ali bio je to upravo Leonardo da Vinči. Prvi nacrt vrata koja se automatski otvaraju i zatvaraju pomoću protivtega osmislio je početkom 16. veka. Ali to nije sve. On je pronalazač i autor prve stone lampe s podesivim intenzitetom svetla, projektant prvog sklopivog nameštaja, prese za maslinovo ulje, pa čak i ražnja na kom se pečenje okreće sporije ili brže, u zavisnosti od jačine vatre. Izumeo je prvu okretnu pozornicu u istoriji pozorišta, kao i podizanje zavesa. A to je tek neznatan deo njegovog opusa od slikarstva, do muzike, mehanike, optike i geometrije, arhitekture, medicine, aerodinamike…