|
Najčudesnija poruka koju sam ikada primio u “Razgovorima sa Bogom” sastojala se od sedam reči. Samo je toliko trebalo da mi objasni sve što sam ikada trebao znati o svom iskustvu života na Zemlji.
Pitao sam se zašto mi, barem do tog trenutka, život nije donosio sreću za kojom sam tragao, iako sam gotovo uvek radio posao koji sam voleo, živeo s predivnim boljim polovinama i uživao u sjajnom porodičnom životu. 
“Šta to ne valja sa mnom?”, pitao sam Boga, “Zašto mi ne uspeva da budem srećan?”
“Vrlo je jednostavno”, rekao mi je Bog, “Ti misliš da se u tvom životu sve radi o tebi.” Želeo sam da znam šta je Bog time hteo da kaže. Stvarno, šta je hteo da kaže? Tada sam čuo sedam reči koje su zauvek promenile moj život: “Tvoj život se ne radi o tebi”. A nego o kome se onda radi? Silno sam želeo da znam. “Tvoj život se radi o svima čije živote dotakneš”, kazao mi je Bog. “I radi se o tome kako ih dotakneš. Način na koji ih dotakneš određuje kako ćeš iskusiti sebe samoga – a onako kako iskušavaš sebe samog, određuje koliko si srećan”. Na neki način, u mom se životu zaista jeste radilo o meni… ali na pomalo obrnut način. Trebalo je obraćati pažnju na sebe kroz fokusiranje pažnje na druge. Trebao sam napredovati kroz pomaganje drugima da napreduju. Najbrži način da budem srećan bio je da činim druge srećnima. Pre nego što nastavim – da se malo ogradim. Ovo ne znači da se morate potpuno posvetiti tuđoj sreći nauštrb vlastite. Kada druge činite srećnima po cenu lične nesreće – poništavate sopstveni smisao. Ne pričamo o tome da legnete i pravite se da ste mrtvi, niti o tome da budete otirač za tuđe cipele. Trebalo je obraćati pažnju na sebe kroz fokusiranje pažnje na druge. Trebao sam napredovati kroz pomaganje drugima da napreduju. Najbrži način da budem srećan bio je da činim druge srećnima. Ako druga osoba jednostavno ne želi da primi darove koje joj vi pružate ili, što je još gore, primi ih i iskoristi, samo da bi vas nakon toga tretirala bez poštovanja ili ljubaznosti – možda ćete poželeti da nastavite da joj i dalje dajete, ali na drugi način. Na primer, tako što ćete im pokloniti slobodu da potraže blisko prijateljstvo sa nekim drugim. Na Zemlji živi preko sedam milijardi ljudi i od vas se svakako ne očekuje da bespogovorno i kontinuirano nastavite da se dajete ljudima koji ne cene i ne poštuju vaše poklone, vaše davanje. Dakako, ne dajete poklone da biste stekli poštovanje. Dajete ih kako biste iskusili i izrazili onaj deo sebe koji govori o tome ko ste i šta ste. Pa opet, ako ono ko ste i šta ste nije cenjeno, ili je ignorisano i zloupotrebljeno, tada ćete povrediti, umesto da pomognete, osobu kojoj poklanjate, kojoj se dajete – jer ćete je naučiti kako je najbolji način da nastavi da dobija najbolje od drugih taj da im vraća na najgori mogući način. A to nije nešto što biste trebali da naučite bilo koga. Zapravo je neplemenito i neljubazno to bilo koga da naučite. Ali ne brinite. Kao što sam rekao, svet je prepun ljudi, a život me naučio kako će ogromna većina njih primiti darove sa zahvalnošću i pri tome postati predivno ogledalo svima koji ih nesebično nude i dele.
NASLOVNA | KOLUMNA | INFORMACIJE | SAVETNIK | KONTAKT
|
Нема коментара:
Постави коментар