11 tajni za život u izobilju
Razmišljanja o 103. psalmuBlagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo.
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio.
Čovek današnjice ima tendenciju da zaboravlja. Mi sami smo dokaz toga. Vrlo lako gubimo našu pažnju i previše često radimo više stvari u isto vreme. Normalna posledica toga je zaboravljanje. Ono što je najstrašnije je činjenica da u neumornom naporu da ostvarimo i postignemo maksimum od onoga što se može ostvariti mi čak
zaboravljamo i da živimo. 103. psalam je poema koja nam može pomoći da upoznamo tajne života u izobilju, života koga je sam Stvoritelj zamislio za nas i o kome je Isus govorio tokom svoje misije na ovoj zemlji.
Ovaj psalam se sastoji od 11. strofa, sa kijastičkom strukturom, uobičajenom u Biblijskoj literaturi.
Najvažnija poruka u toj strukturi se nalazi u centru teksta, dok su svi ostali elementi predstavljeni kroz paralelizme, izraze koji imaju za cilj da pre i posle centralnog stiha ukažu na neki od aspekta te značajne poruke. Najglavnija misao 103. psalma je da Bog želi da vidi svoju decu srećnom i sa ispunjenim, osmišljenim životom. Zato je dobro podvući 11 principa koji proističu iz jedanaest strofa za blagoslovenu egzistenciju, punu radosti i pozitivnosti.
1) Ne zaboravi Božje blagoslove (A. 103: 1 – 2)
Još su Mojsijeve knjige upozoravale Izrailjski narod na opasnosti zaboravljanja izvora svakog dobra: “A kad te uvede Gospod Bog tvoj u zemlju za koju se zakleo ocima tvojim… i staneš jesti i nasitiš se, čuvaj se da ne zaboraviš Gospoda, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz kuće ropske.” (5. Mojsijeva 6: 10 – 12). Ipak, oni su
zaboravili da zahvale Bogu za Njegove blagoslove. Isto se može desiti nama i dovesti nas da budemo zarobljeni u duh sistematskog, sveopšteg nezadovoljstva.
Dobro zdravlje, život bez stresa, osmišljenost, smisao postojanja, uspešan život, sve to u mnogome zavisi od okretanja Bogu, izvoru mira i sreće. Bez njega se ništa ne može postići. I zato je prvi aspekt života sa zadovoljstvom blagosiljanje. Mi smo stvoreni za sreću i jedino oni koji život gledaju iz Božanske perspektive mogu tu sreću ostvariti.
2) Ne zaboravi da te Bog isceljuje (B. 103: 3 – 5)
Mi smo zahvalni za kvalitetni rad zdravstvenih radnika, ali ostaje činjenica da je Bog stvoritelj života i Onaj koji zna najbolje kako da isceli. Doktori i uopšte medicinsko osoblje sa ogromnim znanjem koga poseduju samo pokušavaju da proniknu u tajne zakona koji vladaju u našem organizmu. Njihov uspeh zavisi od upotreba životnih obnavljajućih sila, to jest kapaciteta samog organizma za isceljenjem. Prema tome, vrlo je značajno da uspostavimo dobar odnos ne samo sa specijalistima za zdravlje, već i da sa našim Stvoriteljem kroz molitvu, razmišljanje i proučavanje njegove reči budemo na istoj talasnoj dužini. Ukoliko znamo izvor svakog pravog, istinskog isceljenja, onda ćemo uvek sa njega piti sa uživanjem. Uostalom, mnogobrojna istraživanja pokazuju da je molitva bitna komponenta u procesu ozdravljenja id da se sve više nalazi mesta u zdravstvenim ustanovama.
Zapazimo da kada Bog isceljuje, On to čini u potpunosti. Ne samo da čini kraj našim fizičkim bolovima, već skida sve terete sa naše duše: „On ti prašta sve grehe i isceljuje sve bolesti tvoje.“ Mi smo živo biće stvoreno kao skladna celina gde je sve povezano na divan način. Kada dodje do bola, do patnje našeg tela, strada i duh. U najvećem broju slučajeva uzrok telesnog bola dolazi kroz probleme nastale na duhovnom ili emotivnom području. Ali kada prodjemo kroz Božji isceljujući proces, onda je sve obnovljeno, duh, duša i telo, i naše biće dobija ’krunu’ dostojanstva koju samo Božja deca poseduju. Na našu glavu nebo stavlja ’venac’ dobrote i milosti.
3) Ne zaboravi Božju volju (C. 103: 6 – 7)
Nekada nam se Božji putevi čine ograničavajući, ili pak u suštoj suprotnosti sa našom slobodom. Ipak, car David nas podseća da je Božje otkrivenje Mojsiju doprinelo čovekovoj sreći na vrlo značajan način. U tu svrhu podsetimo se Božjih reči preko proroka Isaije: „O, da si pazio na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka i pravda tvoja kao valovi morski.“ (Isaija 48: 18)
Držanje Božjih zapovesti ima izvanredan uticaj na naše celokupno zdravlje. Njihova primena u našem životu nam omogućava da zadržimo kvalitetan odnos sa Bogom (prvih četiri zapovesti) i sa našim bližnjima (poslednjih šest). Na taj način mi postajemo sastavni deo harmonije koja vlada u Božjem carstvu. Ali to se ne postiže ekskluzivno čovekovim naporima. Ljudsko biće je nemoćno pred naletima zla i postizanje savršenstva ostaje van domena njegovih ostvarenja. Ali Bog daje čoveku silu, silu ljubavi, koja preporadja njegovo srce i daje mu kao dar pobedu nad grehom. Tako nesavršeni čovek, kroz Božju pravednost, može već sada živeti uravnotežen i osmišljen život.
4) Ne zaboravi kakav je Bog (D. 103:8)
Izraz ’veoma blag’ može biti preveden sa ’šef, Gospodar dobrote’. Naime, jevrejski izraz ’rav’ koji je upotrebljen u ovom tekstu, se može pronaći i u jednom nama mnogo poznatijem izrazu: rabin. On označava osobu koja ima osobine pravog lidera, učitelja ili narodnog vodje. Isto tako ’rav’ je sastavni deo vojnog rečnika, predstavljajući kapitena, komandanta u svom delovanju na bojištu. Prema tome, mi slobodno možemo prevesti 8. stih na sledeći način: „Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnev i kapetan, komandant dobrote“. Bog je bez sumnje
najuzvišeniji pojam blagosti, nežnosti i milosrdja. Talasi njegove ljubavi prepravljaju bez prestanka ovu planetu, kao i naše biće.
U kontekstu Borbe izmedju dobra i zla, mnogi prebacuju na Boga krivicu za patnju koja stiže u njihov život. Gde
je On kada zemljotres ili cunami odnesu više stotina hiljada života? Kako razumeti njegovu ljubav kada majka izgubi četiri sina u ratu? Gde pronaći objašnjenje kada se malo dete od pet godina razboli od neizlečive bolesti? U takvim dogadjajima ljudi smatraju da Božje ‘nereagovanje’, njegov nedostatak zaštite, njega čine odgovornim za zlo. Ali Bog nije odsutan. On ne posmatra nonšalantno, bez emocija, naše muke kao neki sadistički monstrum. On je stvorio savršen svemir bez zla, i neizmerno pati zbog njegove prisutnosti u svemiru. Ne želeći da zaboravi svoju decu, on je uvek u prvim redovima, prolazeći sa nama kroz patnje i probleme. Šta više, sam Bog u ličnosti Isusa Hrista je došao na ovu zemlju da bi nam kroz patnju i bol otvorio put ljubavi koji vodi do večnosti. Prema tome, Bog ne može biti neutralni posmatrač u borbi izmedju dobra i zla. Ali on sa strpljenjem respektuje slobodnu volju stanovnika ove planete do jednog odredjenog trenutka kada će po svom providjenju učinitu
grehu kraj.
Poruka 103. Psalma je veliko ohrabrenje za ljude u patnji. Kada oni steknu pravu sliku o Bogu i shvate da je on oličenje dobrote, najveći autoritet za nežnost i milosrdje, kao i izvor neograničene, bezuslovne ljubavi, onda će njihova ispravna slika o Stvoritelju doprineti pravom stavu koji je neophodan za prolazak kroz krizu. Živeti u uskoj zajednici sa tako fenomenalnim Bogom nam omogućava da i u našem postojanju dobrota, mir, i razumevanje procvetaju, donoseći predivne rodove na blagoslov svima.
5) Ne zaboravi kakav Bog nije (E. 103: 9 – 10)
Božja priroda nije kompatibilna sa osvetom. Naš tekst upravo naglašava da se on ne srdi doveka. Jevrejska reč ’gnjev’ (AF) isto tako znači ’nos’, i odnosi se na crven nos onih koji su uzbudjeni, ljuti i deluju u zanosu. Jevrejski jezik dakle upotrebljava vrlo interesantnu ilustraciju ljudskog ponašanja, potencirajući da mi često ne delujemo po razumu, nego kroz emocije koje teško možemo kontrolisati.
Ali Bog nije takav, pa je opis njegove ličnosti ujedno i poziv koji nam je upućen da i mi podjemo njegovim primerom. Ukoliko želimo govoriti o zdravom načinu života i razviti principe koji će obogatiti naše postojanje, eliminisanje gnjeva je neizbežno. Kao što je Bog pun milosrdja, kao što se prava ljubav „ne srdi,… ne misli o zlu,… sve snosi,… i svemu se nada“, budimo tako i mi. Prihvatimo reči Seneke, čuvenog rimskog filozofa koji u zaključku svoje knjige ’O gnjevu’ insistira: „Dok živimo medju ljudima, ponašajmo se kao ljudi.“
6) Ne zaboravi praštanje (F. 103: 11 – 13)
Mnogi predugo nose svoje terete. Oni klecaju pod osećajem krivice i bez prestanka se razočaravaju zbog svoje nesavršenosti. Na taj se način koncentrišu na svoje greške i žive u kontekstu nesigurnosti, razočarenja i samouništenja. Jedna žena iz Francuske je prolazila kroz sličnu dramu. Iako je bila vrlo bogata, učinila
je nešto što sebi nije mogla da oprosti. Naime, prilikom jednog sudjenja, ona je slagala pod zakletvom i tako odbranila svoju sestru. Sestra je dobila proces, a ona je ostala da se muči sa svojim ogromnim osećajem krivice. Dok je proučavala Biblijske teme, stalno je ponavljala: „Ja jako volim Bibliju. Ali znam da za mene nema nade. Ja sam izgubljena. Slagala sam pod zakletvom i to se meni ne može oprostiti.“ Bilo je potrebno mnogo molitava, proučavanja i ozbiljnih diskusija kako bi ona shvatila biblijsku poruku, ne samo iz 103. Psalma već sa mnogih stranica Svetoga Pisma: Bog prašta.
I mi često zaboravimo da posmatramo naš život iz Božanske perspektive. Njegovo silno delovanje totalno menja naše biće. Blagodat briše prošlost i pomera zavesu otkrivajući slavnu budućnost. Čovek bez nade, sa teretom zla se oslobadja svega, i postaje dete nebeskog Oca sa vrednošću kao da nikada nije pogrešio. Ovaj tekst
nas poziva da prihvatimo blagoslov oproštenja i da se kroz širokogrudost Hristove ljubavi koja deluje u nama okrenemo ka našim bližnjima i taj blagoslov podelimo sa njima.
7) Ne zaboravi da upoznaš samoga sebe (14 – 15)
U grčkom hramu Delfi stajao je iznad ulaznih vrata poznati natpis: „Upoznaj samoga sebe.“ Grci su smatrali da znanje na tom području predstavlja najznačajniji aspekt religijskog iskustva. Potrebno je naglasiti da Biblija drugačije uči. Ona insistira da je najvažnija stvar upoznati Boga i da je to večni život. (Jovan 17: 3).
Mi ćemo jedino moći upoznati sebe kada upoznamo Boga onakav kakav on u suštini jeste. Otkrivanje Božjeg karaktera će nas zbližiti sa Stvoriteljem i omogućiti nam da se, posmatrajući njegovu slavu, preobražavamo u to isto obličje, sve dok ne postanemo kao što je i on sam (1. Jov. 3: 1 – 3).
U isto vreme kroz druženje sa našim nebeskim Ocem shvatićemo svu našu ograničenost. Po rečima cara Davida postaće nam jasno da smo kao cvet, i da vrlo brzo odlazimo sa ovoga sveta. Ta činjenica je vrlo značajna za mnoge koji zaboravljaju da su prah. Oni ’trče’ kroz život i žele zaraditi najviše što je moguće, provesti se najbolje što je moguće, i čak ostvariti ono što ni oni ni njihovi roditelji nisu uspeli. Tako samo povećavaju nivo svoga stresa.
Neophodan uslov za život ispunjen mirom, radošću i ljubavlju leži u prihvatanju naše realnosti. To će nam omogućiti da sa oduševljenjem provedemo vreme na ovoj planeti, predstavljajući nebeskog Oca i spemajući se za večnost koja uskoro dolazi.
(8) Ne zaboravi svoju ograničenost (ono što ti nisi) (16)
Arapska mudrost napominje: „Čovek je otporniji od gvoždja, tvrdji od stene i nežniji od ruže.“ Svi mi imamo tendenciju da to zaboravimo. Smatramo da je sve moguće u životu i da je budućnost predvidjena za ostvarenje naših neograničenih snova. Ali Biblijski pisci nas podsećaju da smo mi kao vetar ili kao cvet travni, kao glas (Psalam 90). Oni koji prihvate tu istinu, otkrivaju značajnu komponentnu osmišljenog života. Prihvatajući svoju granice svoje moći, krhkost života, oni postaju realistični, spremni za povezivanje sa ljudima. Iznad svega oni
vrednuju činjenicu da im je Bog dao život i upotrebljavaju ga da svojim skromnim mogućnostima doprinose ublažavanju patnje i bola.
9) Ne zaboravi da je Bog večan (17 – 18)
Ciceron je napisao: „Božji zakon je pravi uzrok svega. Kada se on u potpunosti shvati, mi to zovemo mudrost. Ako se ta realnost primeni na državu, i njeno upravljanje ljudskim odnosima, onda to zovemo pravdom.“ Posmatrajući taj stav iz perspektive 103. Psalma možemo se složiti se sa Ceceronom. Božji stav je rešenje za čoveka, za njegov život i prosperitet društva. To je upravo zbog večne Božje dobrote. On je uvek na strani ljudi, bez obzira na okolnosti. On je veran svojim obećanjima, svojem zavetu i tako omogućava čoveku da prodje kroz
ovu dolinu suza i mnoge opasne situacije sa spokojstvom. Njegova nežna ruka bdije nad čovekovom budućnosću. Tako čovek postaje dete stvoritelja sveta i dobija sigurnost da je predmet beskonačne ljubavi.
10) Ne zaboravi da Bog drži sve pod kontrolom (19)
Bog upravlja svemirom, kao i dogadjajima na našoj planeti. Ljudi o tome ne vode računa i bore se za neku malu parcelu upravljanja, vladanja, superiornosti. Tako puno razvoda zato što ljudi absolutno žele biti u pravu. Tako puno prolivene krvi zato što se narodi ne žele podčiniti Božjoj vladavini. Ovaj tekst naglašava Božju svemoćnost. Što podrazumeva da On upravlja i našim srcem.
11) Ne zaboravi da živiš u skladu sa svemirom (20 – 22)
Bog nas je stvorio da bismo pronašli smisao našeg postojanja i ispunili život kroz službu Njemu (bogosluženje). U suštini, mi živimo u pravom smislu te reči jedino kada smo u stalnoj vezi sa našim Stvoriteljem. Dok njega uzdižemo mi se vraćamo našem poreklu, i dobijamo ispravnu perspektivu za posmatranje dogadjaja na ovoj
planeti. Mi upoznajemo sami sebe jedino kada se poklonimo pred našim nebeskim Ocem. Joseph L. Garlington je rekao: „Bogosluženje je delovati u inferiornosti pred Božanskom superiornošću. Kada se klanjam Bogu, ja izgovaram kroz moje reči: „Gospode, bolji si nego ja. Sveobuhvatan si dok ja to nisam. Ti si više nego ja.“ Ukoliko to ne razumemo, onda naš život ide putem koji vodi ništavnosti.
Kako bolje zaključiti naše razmišljanje nego kroz poetsko izražavanje o životu u izobilju koje je sročio C. S. Lewis: „Mi jedino učimo da se ponašamo kao ljudi u Božjoj prisutnosti.“ Nemojmo zato zaboraviti da živimo u potpunosti, kao oni koji znaju da su blagosloveni, koji uživaju što poznaju Boga i druže se s Njim, ali isto tako koji shavataju svoja ograničenja. I što je još važnije, koji živeći kroz Božju blagodat postaju deo sklada i harmonije u njegovoj prisutnosti. Očigledno je da je takav život, život sreće, radosti i bogosluženja, dostojan življenja.
Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sve što je u meni sveto ime Njegovo.Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio.
On ti prašta sve grehe i isceljuje sve bolesti tvoje;
Izbavlja od groba život tvoj, venčava te dobrotom i milošću;
Ispunja dobrim želje tvoje, ponavlja se kao u orla mladost tvoja.
Gospod tvori pravdu i sud svima kojima se krivo čini.
Pokaza puteve svoje Mojsiju, sinovima Izrailjevim dela svoja.
Milostiv je i dobar Gospod, spor na gnev i veoma blag.
Ne gnevi se jednako, niti se doveka srdi.
Ne postupa s nama po gresima našim, niti nam vraća po nepravdama našim.
Nego koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost Njegova k onima koji Ga se boje.
Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša.
Kako otac žali sinove, tako Gospod žali one koji Ga se boje.
Jer zna građu našu, opominje se da smo prah.
Dani su čovečiji kao trava; kao cvet u polju, tako cveta.
Dune vetar na nj, i nestane ga, niti će ga više poznati mesto njegovo.
Ali milost Gospodnja ostaje od veka i doveka na onima koji Ga se boje, i pravda Njegova na sinovima sinova,
Koji drže zavet Njegov, i pamte zapovesti Njegove, da ih izvršuju.
Gospod na nebesima postavi presto svoj, i carstvo Njegovo svim vlada.
Blagosiljajte Gospoda anđeli Njegovi, koji ste silni krepošću, izvršujete reč Njegovu slušajući glas reči Njegove.
Blagosiljajte Gospoda sve vojske Njegove, sluge Njegove, koje tvorite volju Njegovu.
Blagosiljajte Gospoda sva dela Njegova, po svim mestima vlade Njegove! Blagosiljaj, dušo moja Gospoda!
Нема коментара:
Постави коментар