9. Kako možemo biti ispunjeni Božjom ljubavlju
Mnogi postavljaju pitanje: "Kako mogu dostići tu ljubav o kojoj govori 13. poglavlje 1. Korinćanima?"
Zapamti, ljubav o kojoj se govori u ovom odlomku ima svoj izvor u Bogu. Ona ne počinje kod čoveka. U potpunosti dolazi od Boga, jer u Božjoj Reči čitamo: "Ljubav je Božja izlivena u našim srcima u Duhu Svetom" (Rimljanima 5,5). U petom poglavlju poslanice Galatima rečeno nam je da je ljubav plod Duha. U daljem tekstu se govori o celom grozdu duhovnog roda koji ide uporedo sa ljubavlju. Takva ljubav je dar Božji i čovek je po svojoj prirodi nema.
To je više nego dar - to je nova priroda čoveka. To je Božja priroda u nama. Kako možemo ljubiti drugog čoveka ako ne ljubimo Boga! To je mnogo više nego samo nova priroda u nama. U suštini svega jeste Hristos u nama. Tekst iz Rimljanima 5,5 mogli bi da parafraziramo na sledeći način: "Božja ljubav je izlivena u srce Isusa Hrista koji živi u nama."
Vi i ja smo sjedinjeni sa Isusom Hristom. Kako onda mogu dosegnuti tu nebesku ljubav?
Mnogi ljudi pokušavaju imitirati Isusovu ljubav i u tome uvek promaše. Sa mnogih propovedaonica se propoveda imitirana ljubav Isusa Hrista. To ne može nikad opstati. Dozvolite da vam postavim pitanje: da li vi više volite imitaciju, sintetičan proizvod, ili želite pravu, istinsku stvar!
Imitirati znači slediti uzorak koga je neko drugi napravio. To znači učiniti nešto tako da izgleda kao nešto drugo. Što se tiče ljubavi to bi značilo učiniti nešto šta bi samo ličilo na Hrista. Ali, to bi ipak bilo samo sintetično, a ne stvarno, i zato potpuno neefikasno.
Prava je ljubav, koja je sam Isus Hrist u nama, autentična, prava, izvorna, i zato , merodavna. To je stvaran, istinit, čist proizvod, bez ikakvog licemerstva i pretvaranja.
Ako smo rođeni odozgo, sa neba, onda imamo novu prirodu, a pošto je ta nova priroda sam Isus Hrist, onda je i glavna karakteristika naše nove prirode - ljubav. Ali, ljubav se mora razvijati. To je već karakteristika novog čoveka, a ne deo starog. Možda ćeš reći kako poznaješ nekog čoveka koji je jako ljubazan. To je rodbinska, ljudska ljubav, a nikako Božja ljubav.
Sveti Duh proizvodi rod. O tome nam govori Galatima 5,22: "Plodovi Duha su: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, uzdržljivost.". Od svih ovih rodova ljubav je najveći rod, kao što stoji napisano u 13. Poglavlju 1. Korinćanima.
Kao što smo već videli, moramo biti rođeni odozgo, i moramo primiti tu ljubav kao dar Duha Svetog, jer smo i Hrista primili kao dar. Sada nam se postavlja pitanje: kako ćemo odgovoriti na to! Šta ćemo uraditi! Da li sklapamo ruke, vrtimo palčevima i pasivno čekamo da Bog u nama učini nešto veliko! Ne, sigurno ne. Postoji nešto na šta moramo pristati, i to ne samo našim umom, nego i našim postupcima.
Ljubav spada u samu suštinu čoveka. Ljubav je jedno od najdubljuh osećanja. Zato naše srce i osećanja moraju biti predani Bogu. Ne smemo ništa zadržavati za sebe i reći: "Malo ću ljubiti Boga, a malo ovo ostalo." Moramo sve predati njemu.
Pročitajte šta apostol Pavle govori u Efescima 4,1-2: "Zato vas molim, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno poziva kojim ste pozvani: sa svakom vrstom poniznosti i krotkosti, sa strpljenjem podnosite jedni druge s ljubavlju". Tu se jasno vidi šta znači živeti u Duhu.
Kako se to postiže! Pavle to kaže u 3. stihu: "Nastojte čuvati jedinstvo Duha, povezani mirom". Iz tog razloga nas je Sveti Duh već sjedinio. On je došao da živi u nam baš radi toga. Zato, predajmo mu se otvorenog srca.
O ovome apostol Pavle kaže: "Zbog toga preklanjam svoja kolena pred Ocem... da vam on da silu po bogatstvu slave svoje, da se ojačate u snazi po njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku." (Efescima 3,14-17). Zašto! "da Hrist stanuje u vašim srcima po veri; da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni." Hrist stvarno živi u nama, ali, Pavle moli da verom prihvatimo činjenicu da Hrist živi u nama, kako bi se neprestano njemu predavali, da bi bili ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi.
Postoji izvesna razlika u značenju reči "ukoreniti" i "utemeljiti". Ona je vrlo mala, ali ipak bitna. Kuća se utemeljuje tako što se postavlja na temelj. Ali, ako je građevina jako velika, temelj joj mora biti dubok, u nekom smislu "ukorenjen" u zemlji, odnosno kamenoj podlozi, jer će jedino tako biti sigurna.
Drvo nema korenje samo radi toga da bi crpilo vlagu iz zemlje, već mu korenje služi i radi toga da bi se čvrsto utemeljilo i osiguralo od naleta vetrova i oluja.
Pavle nastavlja: "da biste mogli razumeti sa svima svetima koja je širina i dužina, dubina i visina, i poznati ljubav Hristovu, koja ide preko svakog poznanja, tako da se do pune mere Bogom ispunite" (Efescima 3,18-19). Kako možemo upoznati ono što nadilazi naše razumevanje! Razmišljam o naučnicima koji su napravili novi, veliki teleskop, kojim mogu gledati dalje u prostore koji nikada do sada nisu bili dostupni ljudskom oku. I oni, gledajući to prostranstvo, dolaze do saznanja da sada znaju manje nego što su pre znali. U jednom smislu, oni znaju više, jer vide veći komadić svemira, ali dolaze do zaključka da postoji toliko toga o čemu nisu ni sanjali.
Slično je i u pogledu Božje ljubavi. Možemo znati sve više o njoj, i što više znamo, biće nam jasnije koliko još ima toga šta ne znamo. Biti ispunjen Božjom puninom stvar je predanja i svakodnevnog dolaženja ka Bogu, sa molbom da on ispuni naša srca svojom ljubavi.
Jedino ćeš tako u sebi pronaći tu ljubav ako postupiš kao što kaže pesma: "Položi celog sebe na oltar".
Zapamti, ljubav o kojoj se govori u ovom odlomku ima svoj izvor u Bogu. Ona ne počinje kod čoveka. U potpunosti dolazi od Boga, jer u Božjoj Reči čitamo: "Ljubav je Božja izlivena u našim srcima u Duhu Svetom" (Rimljanima 5,5). U petom poglavlju poslanice Galatima rečeno nam je da je ljubav plod Duha. U daljem tekstu se govori o celom grozdu duhovnog roda koji ide uporedo sa ljubavlju. Takva ljubav je dar Božji i čovek je po svojoj prirodi nema.
To je više nego dar - to je nova priroda čoveka. To je Božja priroda u nama. Kako možemo ljubiti drugog čoveka ako ne ljubimo Boga! To je mnogo više nego samo nova priroda u nama. U suštini svega jeste Hristos u nama. Tekst iz Rimljanima 5,5 mogli bi da parafraziramo na sledeći način: "Božja ljubav je izlivena u srce Isusa Hrista koji živi u nama."
Vi i ja smo sjedinjeni sa Isusom Hristom. Kako onda mogu dosegnuti tu nebesku ljubav?
Potrebno je novo rođenje
Prvo, moramo biti nanovorođeni - odgore. To je prva i najbitnija činjenica. Danas se o ljubavi mnogo govori u skoro svim crkvama - liberalnim, modernističkim, evanđeoskim... Ali, većina ljudi ustvari ne zna o čemu se to govori. Jer, ne možemo imati tu ljubav bez novog - nebeskog rođenja - jer je to, kao što sam već rekao, priroda, ličnost - Gospod Isus Hrist. To nije nešto sa čime smo mi došli na ovaj svet, i samo treba da se razvije u nama. To je nešto što moramo primiti, primiti verom. A to je osoba Isus Hrist, i on je život i ljubav u nama. "Sa Hristom sam razapet na krst; ne živim više ja, nego Hrist živi u meni." (Galatima 2,20). To je to. Hrist koji živi u nama.Mnogi ljudi pokušavaju imitirati Isusovu ljubav i u tome uvek promaše. Sa mnogih propovedaonica se propoveda imitirana ljubav Isusa Hrista. To ne može nikad opstati. Dozvolite da vam postavim pitanje: da li vi više volite imitaciju, sintetičan proizvod, ili želite pravu, istinsku stvar!
Imitirati znači slediti uzorak koga je neko drugi napravio. To znači učiniti nešto tako da izgleda kao nešto drugo. Što se tiče ljubavi to bi značilo učiniti nešto šta bi samo ličilo na Hrista. Ali, to bi ipak bilo samo sintetično, a ne stvarno, i zato potpuno neefikasno.
Prava je ljubav, koja je sam Isus Hrist u nama, autentična, prava, izvorna, i zato , merodavna. To je stvaran, istinit, čist proizvod, bez ikakvog licemerstva i pretvaranja.
Ako smo rođeni odozgo, sa neba, onda imamo novu prirodu, a pošto je ta nova priroda sam Isus Hrist, onda je i glavna karakteristika naše nove prirode - ljubav. Ali, ljubav se mora razvijati. To je već karakteristika novog čoveka, a ne deo starog. Možda ćeš reći kako poznaješ nekog čoveka koji je jako ljubazan. To je rodbinska, ljudska ljubav, a nikako Božja ljubav.
Plod Svetog Duha
Ljubav o kojoj ovde govorimo rođena je u nebu i poslana sa neba, a u nama je izgrađena putem Duha Svetog. Kada smo rođeni odozgo u nas je ušao Sveti Duh i on živi u nama i po njemu, koji nam je dan, u naša srca je izlivena Božja ljubav, "jer je ljubav Božja izlivena u našim srcima po Duhu Svetom koji nam je dan" (Rimljanima 5,5). U Rimljanima 8,9 stoji: "Vi niste u telu, već u Duhu, ako zaista Duh Božji prebiva u vama. Ako neko nema Hristovog Duha, nije Hristov." Ta ljubav dolazi od Svetog Duha koji nam je dat, a dat nam je kad smo postali Hristovi. Onaj ko nema Duha, on nije od Boga.Sveti Duh proizvodi rod. O tome nam govori Galatima 5,22: "Plodovi Duha su: ljubav, radost, mir, strpljivost, blagost, dobrota, vernost, krotkost, uzdržljivost.". Od svih ovih rodova ljubav je najveći rod, kao što stoji napisano u 13. Poglavlju 1. Korinćanima.
Kao što smo već videli, moramo biti rođeni odozgo, i moramo primiti tu ljubav kao dar Duha Svetog, jer smo i Hrista primili kao dar. Sada nam se postavlja pitanje: kako ćemo odgovoriti na to! Šta ćemo uraditi! Da li sklapamo ruke, vrtimo palčevima i pasivno čekamo da Bog u nama učini nešto veliko! Ne, sigurno ne. Postoji nešto na šta moramo pristati, i to ne samo našim umom, nego i našim postupcima.
Potpuno predanje
Pre svega, moramo sve predati Bogu upravo iz tog jednog jedinog razloga. Da li želimo da nas Bog ispuni svojom ljubavlju! Dali želimo biti u stanju ljubiti onog koga nikako ne možemo ljubiti? Dali stvarno želimo da nam se ispuni ono o čemu Bog govori u 13. Poglavlju 1. Korinćanima, odlomku koji smo toliko puta navodili i koji smo ovde obradili tako pažljivo i detaljno da bi nam sve istine postale jasne! Dali to stvarno želimo za sebe! Mi to možemo imati. Ne tvrdim da možemo odmah postati savršeni u tome, ali ako težimo za tom ljubavlju, ona će se u nama usavršavati. Moramo se predati njemu baš zbog tog razloga.Ljubav spada u samu suštinu čoveka. Ljubav je jedno od najdubljuh osećanja. Zato naše srce i osećanja moraju biti predani Bogu. Ne smemo ništa zadržavati za sebe i reći: "Malo ću ljubiti Boga, a malo ovo ostalo." Moramo sve predati njemu.
Živeti u Duhu
Pavle nam kaže da "moramo hodati, odnosno živeti u Duhu", i to svakodnevno. To nije moguće uraditi jednom zauvek, jer hodanje uključuje svaki pojedini korak. Ako tako postupimo, onda će nas Bog čuvati Svetim Duhom.Pročitajte šta apostol Pavle govori u Efescima 4,1-2: "Zato vas molim, ja sužanj u Gospodu, da živite dostojno poziva kojim ste pozvani: sa svakom vrstom poniznosti i krotkosti, sa strpljenjem podnosite jedni druge s ljubavlju". Tu se jasno vidi šta znači živeti u Duhu.
Kako se to postiže! Pavle to kaže u 3. stihu: "Nastojte čuvati jedinstvo Duha, povezani mirom". Iz tog razloga nas je Sveti Duh već sjedinio. On je došao da živi u nam baš radi toga. Zato, predajmo mu se otvorenog srca.
Dnevna molitva
Zadnje, iako ne i manje važno, nalazi se u potrebi da treće poglavlje poslanice Efescima učinimo našom dnevnom molitvom posvećenja. Nije dovoljno da to prihvatimo, i da se toga pridržavamo samo nedelju, ili mesec dana, nego stalno.O ovome apostol Pavle kaže: "Zbog toga preklanjam svoja kolena pred Ocem... da vam on da silu po bogatstvu slave svoje, da se ojačate u snazi po njegovom Duhu u unutrašnjem čoveku." (Efescima 3,14-17). Zašto! "da Hrist stanuje u vašim srcima po veri; da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni." Hrist stvarno živi u nama, ali, Pavle moli da verom prihvatimo činjenicu da Hrist živi u nama, kako bi se neprestano njemu predavali, da bi bili ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi.
Postoji izvesna razlika u značenju reči "ukoreniti" i "utemeljiti". Ona je vrlo mala, ali ipak bitna. Kuća se utemeljuje tako što se postavlja na temelj. Ali, ako je građevina jako velika, temelj joj mora biti dubok, u nekom smislu "ukorenjen" u zemlji, odnosno kamenoj podlozi, jer će jedino tako biti sigurna.
Drvo nema korenje samo radi toga da bi crpilo vlagu iz zemlje, već mu korenje služi i radi toga da bi se čvrsto utemeljilo i osiguralo od naleta vetrova i oluja.
Pavle nastavlja: "da biste mogli razumeti sa svima svetima koja je širina i dužina, dubina i visina, i poznati ljubav Hristovu, koja ide preko svakog poznanja, tako da se do pune mere Bogom ispunite" (Efescima 3,18-19). Kako možemo upoznati ono što nadilazi naše razumevanje! Razmišljam o naučnicima koji su napravili novi, veliki teleskop, kojim mogu gledati dalje u prostore koji nikada do sada nisu bili dostupni ljudskom oku. I oni, gledajući to prostranstvo, dolaze do saznanja da sada znaju manje nego što su pre znali. U jednom smislu, oni znaju više, jer vide veći komadić svemira, ali dolaze do zaključka da postoji toliko toga o čemu nisu ni sanjali.
Slično je i u pogledu Božje ljubavi. Možemo znati sve više o njoj, i što više znamo, biće nam jasnije koliko još ima toga šta ne znamo. Biti ispunjen Božjom puninom stvar je predanja i svakodnevnog dolaženja ka Bogu, sa molbom da on ispuni naša srca svojom ljubavi.
Jedino ćeš tako u sebi pronaći tu ljubav ako postupiš kao što kaže pesma: "Položi celog sebe na oltar".
Нема коментара:
Постави коментар