петак, 22. мај 2015.

Inspiracija

Doprinos skladnom, uravnoteženom životu
Home > Biblija, Duhovnost, Filozofija > Božanska ljudska prava

Božanska ljudska prava


U ponedeljak 24. septembra 2012. Godine, visoki predstavnik Katoličke crkve, Monsinjor Dominique Mamberti, Sekretar za odnose sa državama, posetio je 67. zasedanje Generalne Skupstine Ujedinjenih Nacija, i priložio veoma važan documenat u vezi sa “posebno hitnim zadatkom za upravljanje svetom u pravdi, jednakosti i efikasnosti” (1)
U suštini, mediji privlače pažnju na doprinos političkih lidera koji su sveopšte poznati. Tako su televizija i brojni časopisi preneli govore gospoda Obame, Ahmadinedžada, Netanjahua i Holanda (novi francuski predsednik). Ipak, jako je bitno analizirati druge značajne doprinose diskusiji na najvišem nivou kako bi shvatili kako će se upravljati našom planetom u vreme krize koja ne jenjava. Oni koji neguju svoja religijska ubedjenja i koji su utemeljeni na Božjoj reči imaju dovoljno razloga da sve te dogadjaje budno posmatraju.
Tekst koga je predstavio Monsinjor Mamberti je dobro organizovan, sa izuzetnom strukturom, a pisan je sa puno talenta i lucidnosti. Osim toga, lako se moglo pretpostaviti da će religijski portparol pažljivo izbeći upotrebu religijskog rečnika dok se obraća diplomatskoj publici. I mi možemo razumeti njegov način razmišljanja kada izjavljuje da je internacionalno društvo svedok ’pravnog poremećaja’ (juridical disorder), gde se sve više vidi potpuni nedostatak čvrstih temelja. Vrlo je teško, iz perspektive onih koji upravljaju društvom u početku 21. veka, odlučiti šta je dobro a šta zlo. (2) Medjutim, njegov predlog za uzimanje ljudskih prava kao krajnji, definitivni autoritet je izuzetno značajan i ja ću se usredsrediti na osnovne elemente njegove izjave.
Monsinjor Mamberti navodi: „Preambula i prvi članak u Povelji Ujedinjenih Nacija, zajedno sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, su rezultat dugog pravnog i političkog procesa, koji je počeo sa susretom izmedju teorijskog i filozofskog razmišljanja grčke kulture, i pravnog i praktičnog shvatanja Rimljana. Tome su dodani drugi elementi, kao što su to judejsko-hrišćanska mudrost, zakoni drugih evropskih naroda, kanonsko pravo i njegov razvoj, srednje-vekovni i renesansni rad jevrejskih, arapskih i hrišćanskih filozofa, i konačno doprinos razmišljanja veka svetlosti (Enlightenment) i političkih zbivanja vezanih za revolucije 18. veka.“ (3)
Prema gore navedenom izvodu, povelja Ujedinjenih Nacija i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima su utemeljeni na dva značajna temelja sa pet drugih elemenata: 1. Grčka filozofija; 2. Nasledje rimskog prava. Dodatni elementi su sledeći: 3. Judejsko-hrišćanska mudrost; 4. Pravni doprinos Evropskih nacija; 5. Crkvena tradicija (Canon law and its developments); 6. Srednje-vekovna filozofija; i 7. Vek svetlosti. Zaključak Monsinjora Mambertija je takodje vredan pažnje: „Jedino se u svetlu ovog složenog, bogatog i kompleksnog zdanja, koje je istovremeno istorijske, pravne i filozofske prirode, mogu shvatiti neprikosnovena i neotudjiva prava ljudske ličnosti. Ta prava postaju srž i suština zakona, i sva pravila se moraju na njih pozivati.“
Neophodno je dati nekoliko komentara na gore navedenu izjavu:
1. Prava čoveka se jedino mogu definisati kroz pozivanje na Boga. Drugim rečima, ljudska bića ne mogu definisati prava drugih ljudskih bića ukoliko ne prepoznaju stvaranje čovečanstva po slici Božjoj. Kada eliminišemo Boga, mi poštujemo ljudska prava i ljudsko dostojanstvo samo delimično, ili privremeno, ili iz loše perspektive. Odsustvo Božje vizije za našu planetu dovodi do ratova u ime ljudskih prava i do promovisanja vrednosti koji ne doprinose dostojanstvu čoveka.
2. Čovek nije samo stvoren da bi uživao svoje dostojanstvo i tražio svoja prava. Bog Stvoritelj ga je zamislio kao biće ljubavi. I kroz svoj plan za sreću stvorenih bića On je predvideo da čovek svoje dostojanstvo konstantno obnavlja i iskazuje kroz ljubav, službu i povezanost sa onima koji ga okružuju. Prema tome, vrlo je važno ne samo promovisati ljudska prava, nego i promovisati ono što će dovesti do održavanja ljudskog dostojanstva, tj. njegovu bezinteresnu službu ljubavi. Jedino će njegova služba doprineti da život u potpunosti bude ispunjen. Kao što je Ellen White izjavila, „(Pravo vaspitanje) je skladni razvoj fizičkih, mentalnih i duhovnih snaga čoveka. Ono ga priprema za radost službe u ovom svetu i za još veću radost mnogo šire službe u svetu koji će doći.“ (4). Kroz svoju službu čovek postaje ono što u suštini jeste: biće ljubavi, neverovatni blagoslov za druge.
3. Iako mi poštujemo grčku filozofiju i rimsko pravo, iako hvalimo Božje ime za dostignuća toliko izuzetnih osoba tokom ljudske istorije, mi imamo samo jedno merilo: „Ovako veli Gospod.“ Mi više volimo da budemo utemeljeni na Isusovom „Pisano je“ nego da se krećemo bez orijentacije kroz lavirint ljudske mudrosti i konfuzije. „Ovako veli Gospod: mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim, nego ko se hvali, neka se hvali tim što razume i poznaje da sam ja Gospod koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod.“ (5)
Pozivam vas da uvek ostvarujete ono što je najbolje za vašu zemlju. Istinski hrišćanin je uvek izuzetan gradjanin. Želim vas ohrabriti da se molite za lidere tamo gde vi živite i za one koji upravljaju svetskim zbivanjima. Učinite sve što je moguće da doprinesete društvu prosperiteta, poštovanja i mira. Ali nikada ne zaboravite vaše najviše merilo rada i delovanja: „Većma se treba Bogu pokoravati negoli ljudima.“ (6) To je jedini način da se poštuju prava svih ljudskih bića u svom njihovom dostojanstvu. I to radite ne samo zato što smatrate da su ljudi zaštićeni Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, nego što im je to zagarantovano od strane samog Boga: „Vidite kakvu nam je ljubav pokazao naš Otac, da se deca Božja nazovemo i budemo.“ (7). Nemojte biti vodjeni isključivo ljudskim pravima. Promovišite Božanska ljudska prava.
(1) Sastanak na visokom nivou 67. Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija o vladavini prava na nacionalnom i internacionalnom nivou. Govor Njegovog Visočanstva Msgr. Dominique Mamberti, Sekretara Vatikana za odnose sa državama i glavnog izaslanika delegacije Svete Stolice pri 67. Zasedanju Generalne skupštine. Ponedeljak 24. Septembar 2012. godine.
(2) „Kada postoji nedostatak objektivnih kriterija koji mogu služiti kao osnova i vodič za zakonodavnu aktivnost, afirmacija vladavine prava se svodi na sterilnu tautologiju, na puku vladavinu vladavine.“ Mamberti, paragraf 5.
(3) Mamberti, paragraf 8.
(4) Vaspitanje, p. 13.
(5) Jeremija 9: 23 – 24.
(6) Dela 4: 19.
(7) 1. Jovanova 3: 1.
Categories: Biblija, Duhovnost, Filozofija Tags:

Нема коментара:

Постави коментар