Lečenje emotivnog tela i oslobadjanje tereta – Drugo poglavlje
1 Antwort
Kada se neki problem manifestuje na fizičkom telu, to znači da je njegov uzrok vec pre toga bio u emotivnom telu.
Emotivno telo je ono koje nam omogućava da uopšte osećamo emocije. Naš um je u stanju da misli misli, ali je tek emotivno telo to koje nas spaja sa mišljenjem našeg Izvora i čini da možemo da osetimo emociju. Emotivno telo je prevodilac izmedju našeg Izvora i našeg fizičkog tela. Kada mi pomislimo neku misao, emotivno telo nam vibraciono značenje te misli daje u obliku osećaja. Kao što nas naša telesna čula spajaju sa telesnim doživljajima, tako i naše emotivno telo ima čula preko kojih osećamo. Bez emotivnog tela misao bi bila samo misao i mi ne bi znali da li nam ta misao prija ili ne. Ne bi imali emotivno vodjstvo i jednostavno ne bi osećali emocije. Kao roboti koji imaju telo ali nemaju dušu.
Emotivno telo je čisto energetske prirode i nalazi se izvan granica telesnog. Ono je i prvo od naših nekoliko energetskih tela koje obavijaju telesno. Ono je zapravo izvan materijalne dimenzije, a opet veoma blisko materiji jer predstavlja interface izmedju čisto energetske dimenzije i materijalne dimenzije. Ono istovremeno prima informacije iz duhovnog sveta i prevodi je u osećaje u materijalnom svetu.
Kada je emotivno telo snažno i čisto, emocije koje doživljavamo prolaze kroz njega sa lakoćom i mi možemo da se vratimo sadašnjem trenutku nakon što ih iskusimo. Izmedju nas i sadašnjeg trenutka su svi oni osećaji koji se šetaju po emotvnom telu. Kao što je izmedju površine mora i dna mora čitav jedan univerzum biljaka i životinja. I ako želimo da stignemo na dno mora i osetimo apsolutni mir, srešćemo razne životinjice na tom putu
Kako nastaju emotivni tereti?
Postoje ljudi koji su u svojoj prošlosti iskusili veoma neprijatne emocije, na koje je svest reagovala tako što je u tim trenutcima potisnula tu snažnu emociju. Ovo se dešava, kako bi osoba bila u stanju da dalje funkcioniše. Naša svesto to radi u nadi da će, kada opasna situacija prodje, osoba biti u stanju da se vrati svojim emocijama i u sigurnim uslovima u potpunosti iskusi ono što je bilo potisnuto.
Ove emocije ne moraju biti izazvane ekstremno neprijatnim dogadjajima, tako da je veoma teško kasnije identifikovati dogadjaje koji su ih izazvali. Nekada to može biti čak i samo neprijatna priča za laku noć ili sretanje kučića na ulici što kod deteta izazove veliki strah. Primeri za veće neprijatne situacije su svadje u porodici, gubitak voljene osobe, seldiba, menjanje škole u sred školske godine, grdnja ili ignorisanje sa strane roditelja. Kod starijih osoba to mogu biti situacije u kojima je egzistencija dovedena u pitanje, otkaz na poslu, bolest dragih osoba, sopstvena nemoć i još bezbroj primera. S obzirom da ja nisam psiholog, ovaj tekst nema za cilj da vam bude kao iz udžbenika. Ako negde i pogrešim u pojmovima, nadam se da ćete oprostiti. Moj cilj je da sa vama podelim ono što sam sa nekoliko raznih izvora i kroz svoje iskustvo naučila i pre svega na sebi oprobala. A vi ako želite više ili preciznije informacije, potražite ih kod izvora kojima vi verujete.
Dakle, ljudi doživljavaju tokom života neprijatne emocije, i kada nisu u mogućnosti da ih u trenutku potpuno dožive jer je bitno ostati priseban, te emocije budu potisnute. Naš mozak često odvoji emociju od njenog uzroka, tako da te emocije takoreći „lebde“ u našoj svesti i mi pojma nemamo odakle nam. Pošto su te emocije manje više uvek prisutne u nama, mi se naviknemo na njih i čak ih više i ne smatramo kao posebno loše. One isplivavaju često kada se opustimo, meditiramo ili jednostavno želimo da budemo potpuno u sadašnjem trenutku. To bi se moglo nazvati „energetski oblici“ koji su ostali zaglavljeni u emotivnom telu, čekajući da ih u potpunosti iskusimo i time ih se rešimo.
Primer iz mog života, osećaj nepripadanja koji me je pratio ceo život
Daću vam jedan primer iz mog života. Ja sam nekoliko puta promenila okolinu u kojoj živim i krenula iz početka. Još od mladosti se sećam da sam se na vašarima i gradskim festovima osećala više kao gost nego kao neko ko pripada tu. Odlazak u inostranstvo je samo pojačao ovu emociju „nepripadanja“. Meni je to bilo sasvim normalno, jer ja i jesam bila gost. Ali mi je sa druge strane veoma nedostajao osećaj, da pripadam toj grupi ljudi koja slavi. Gledala bih kako oni slušaju svoju muziku, vesele se, pevaju pesme koje su učili od detinjstva i osećala se još više kao stranac. To je vremenom dovelo do toga, da mi se nije išlo na takve festove, jer bi moj osećaj nepripadanja bivao pojačan. Ja lično nisam smatrala to nekom posebno lošom emocijom, već jednostavno činjeničnim stanjem. No, prošlo je skoro 15 godina i ja sam se na festu ove godine prvi put zapitala, a zašto se ja još osećam kao da ne pripadam tu kada sam već tako dugo ovde? Koliko još godina treba da prodje da bih se osetila kao svoj na svome? I prepala me je pomisao da je odgovor: Nikada. Pa koliko ljudi medju vama živi negde i po pedeset godina i i dalje se oseća kao stranac?
Shvatila sam da je moja emocija „nepripadanja“ koliko blaga ili jaka bila, zapravo nešto što ja vučem sa sobom a ne nešto što dogadjaji oko mene stvaraju. Ti dogadjaji mi samo služe kao ogledalo, da bih videla koje negativne emocije već godinama nosim sa sobom. Dok ja u sebi ne promenim taj osećaj „nepripadanja“ u „pripadanje“, ništa se neće promeniti.
Lečenje emotivnog tela i oslobadjanje tereta – Prvo poglavlje
Ko od nas još nije bežao od negativnih emocija, imao neki nemir u sebi i iznova i iznova tražio način da se izbavi iz njega? Ko se nije pitao, kako da zaista konačno pronadje mir i ozdravi u svakom pogledu? Ko od nas nije pravio greške i tražio rešenja i ljubav izvan sebe? Ko od nas se još nakon velikih uspeha nije zapitao, zašto mi još uvek nešto nedostaje?
Ja jesam.
Ja jesam.
Šta je to emotivno telo?
Kao svetlosna bića mi imamo nekoliko tela. Fizičko telo je opipljivi deo nas. To je telo uz pomoć kojeg živimo u materijalnoj realnosti. Pipamo, mirišemo, čujemo, krećemo se. Ono je stvoreno kako bi mogli da komuniciramo čulima sa materijalnim svetom. Ovo fizičko, opipljivo telo okružuje još nekoliko energetskih slojeva koji se nazivaju energetska tela. Prvo od njih je emotivno. Emotivno telo se prostire do nekoliko centimetara izvan granica fizičkog tela i obuhvata ga i prožima. O ovim energetskim telima je dosta pisano i postoji dovoljno materijala, tako da ću se u ovom tekstu ograničiti samo na najbitnije.
Kao što je naše fizičko telo tu da preko čula komuniciramo sa materijalnim svetom oko sebe, tako naše emotivno telo takodje ima čula preko kojih komuniciramo sa energijama stvari i ljudi oko sebe. Emotivno telo takodje ima oči, uši, osećaj, ukus, miris i intuitivno znanje kao kanale preko kojih dobija informacije. Preko emotivnog tela primamo vizije, čini nam se da čujemo zvukove ili melodije, i primamo signale intuicije.
Bez emotivnog tela ne bi mogli da osetimo da li je nešto dobro ili loše za nas, ne bi osećali kako se drugi osećaju i ne bi generalno imali emocije. Dakle, naše emotivno telo je ekstremno bitno.
Kao što je naše fizičko telo tu da preko čula komuniciramo sa materijalnim svetom oko sebe, tako naše emotivno telo takodje ima čula preko kojih komuniciramo sa energijama stvari i ljudi oko sebe. Emotivno telo takodje ima oči, uši, osećaj, ukus, miris i intuitivno znanje kao kanale preko kojih dobija informacije. Preko emotivnog tela primamo vizije, čini nam se da čujemo zvukove ili melodije, i primamo signale intuicije.
Bez emotivnog tela ne bi mogli da osetimo da li je nešto dobro ili loše za nas, ne bi osećali kako se drugi osećaju i ne bi generalno imali emocije. Dakle, naše emotivno telo je ekstremno bitno.
Zdravo emotivno telo
Zdravo emotivno telo ima pravilan oblik, nahranjeno je životnom energijom i čini da osoba diše punim plućima, razmišlja bistro, deluje smirujuće na osobe oko sebe i ima snažno samopouzdanje i osećaj mira i udobnosti u životu. Zdravo emotivno telo nam daje osećaj da možemo da verujemo životu i da smo uvek podržani. Ono predstavlja odnos nas sa samima sobom i sa ostatkom sveta. Kada smo srećni, zaljubljeni ili volimo nekoga, ono blista i puni se životnom energijom. Svi se radjamo sa veoma zdravim emotivnim telima. Bebe i deca su zato veoma prijatni i deluju živahno i lagano. Oni još u sebi nose to snažno poverenje u život.
Samo ako je emotivno telo čisto i zdravo, mi možemo da primamo informacije iz naše okoline neuprljane sopstvenim problemima. Ako neko u sebi nosi veliku ranu u vezi odnosa sa drugima, on će sve odnose oko sebe doživljavati kroz prizmu te negativne emocije u sebi. Toj osobi će se činiti da ni ljudi spolja nisu srećni u odnosima. Ili da su svi srećni osim njega. Kako god bilo, rane u sopstvenom emotivnom telu, menjaju tačnost informacija koje primamo preko tog tela. I menjaju time našu vibraciju, sliku na svet i ono što ćemo manifestovati u svom životu.
Povredjeno emotivno telo je kao iskrivljena antena radija. On i dalje prima signale, ali sa šumom i smetnjama.
Emotivno telo, baš iz razloga što je oku nevidljivo, često ne dobija dovoljno pažnje. Kao i telesno i emotivno telo može biti povredjeno i nositi rane. Za one ljudi koji ga mogu videti ono tada simbolično menja boju i oblik, zgušnjava se u odredjenim predelima i slabi. Ozbiljno povredjeno emotivno telo može kao posledicu izazvati bolesti i emotivne probleme, osećaj manje vrednosti, depresije, nesigurnosti, anksioznosti, nesposobnosti da se osoba nosi sa životom.
Ljudi koji su rezervisani, introvertni, depresivni obično nose sa sobom rane u emotivnom telu koje iskrivljuju njihov pogled na svet i čine da uvek iznova manifestuju u svom životu dogadjaje koji će samo reflektovati te rane.
Da li ja mogu da vidim emotivno telo?
Svako od nas donekle može da vidi svoje i emotivna tela drugih ljudi. Ovo vidjenje nije gledanje fizičkim već duhovnim očima. Dakle, u vašem umu. To se zove senzitivni vid ili jasnovidjenje. Ako vam se ponekad čini da neko nosi „sivi oblak“ oko sebe, ili da ima tamne senke na licu, da je pogrbljen iako ide uspravno, onda ste zapravo intuitivno videli delić tudjeg emotivnog tela. Neko bi to nazvao i gledanje aure. Ako vam neka osoba uprkos uglačanom izgledu deluje „suvo“, „tužno“, „zgoljavo“ ili „smrknuto“, takodje ste svojim senzitivnim čulima dobili informaciju o njenom emotivnom telu.
Ako želite sami da vidite nečije emotivno telo, prvo umirite um u meditaciji i kroz disanje. Disite neko vreme svesno u prostor ispred srca. Zatim postavite nameru u svom srcu i recite sebi u mislima: Sada vidim energetsko telo te i te osobe. I onda bez osudjivanja posmatrajte utiske koji će vam stići. Ne sudite, samo posmatrajte. Možda će to biti slike, zvuci, boje, osećaji, mirisi, ukusi, …Ako želite zapišite ove utiske i kasnije razmislite o njima.
Kako što fizičkom telu treba vremena da zaceli, tako i našem emotivnom telu treba pažnje, razumevanja, prisutnosti i vremena. Mi ne možemo da nateramo telo da zaceli, već možemo samo da stvorimo atmosferu ljubavi i prihvatanja, koja će podržati isceljenje koje je prirodna težnja svih naših tela.
Kako što fizičkom telu treba vremena da zaceli, tako i našem emotivnom telu treba pažnje, razumevanja, prisutnosti i vremena. Mi ne možemo da nateramo telo da zaceli, već možemo samo da stvorimo atmosferu ljubavi i prihvatanja, koja će podržati isceljenje koje je prirodna težnja svih naših tela.
Često fizičko i emotivno isceljenje idu zajedno. Kada je neko umoran i bolestan i dobije priliku da odmara, pije čaj i leškari, on istovremeno daje i svojim emocijama vremena da se odmore i često oseća više ljubavi prema sebi, nego dok juri izmedju posla i kuće. Setite se skrivene radosti, kada se prehladite ili dobijete neki virus i smete da ostanete nekoliko dana sami kod kuće.
Ležite u krevetu, niko vas ne juri, ne morate ništa da radite osim da čekate da vam bude bolje. Ako tada budete nežni prema sebi i date sebi to vreme i tišinu koji su vam potrebni, vi zapravo lečite sebe na više nivoa. Ponašajte se tada sami prema sebi, kao majka ili otac prema malom bolesnom detetu koje traži pažnju. Nemojte grditi sebe što ste se razboleli i što ne možete da obavljate sve svoje obaveze kao inače.
Nemojte se osećati krivo niti požurivati ozdravljenje tako što ćete simptome gurnuti pod tepih raznim lekovima. Da bi potisnuli glavobolju i nastavili da radite punom parom. Da bi potisnuli bolove u stomaku i otisli na trening. Ako vaše telo smatra da vam je potreban mir i tišina, a vi mu to ne date kada ste zdravi, telo će biti primorano da vas „obori“ u krevet neko vreme i prinudi da se odmorite.
Kako da se povežete sa svojim srcem
Naša energija teče iznutra iz našeg Izvora ka spolja, i poslednje gde stigne je zapravo naše fizičko telo. Ili je možda bolje reći, energija teče iz Izvora koji je van ove dimenzije u prostoru bez prostora i vremena, i utiče kroz srce u ovu materijalnu dimenziju.
Vrata kroz koja energija ulazi iz nefizickog sveta u fizicki je u predelu našeg srca. U predelu srčane čakre, koji smatramo centrom osećaja i povezujemo ga sa zelenom bojom izobilja. Ovde je nastanjeno naše pravo ja. Naša direktna veza sa Višim Ja, nefizičkim svetom i Bogom. Kada želimo da se jače povežemo sa nefizičkim svetom i ojačamo intuiciju, treba da otvaramo svoje srce.
Jedan jednostavan način da ovo uradimo je sledeći: Udahnite duboko nekoliko puta, i zamislite kako u vašim grudima svetli jedno malo svetlo. Sa svakim izdahom mislima šaljite vazduh u ovaj predeo i time hranite to svetlo. Posle nekih 15-20 udaha i izdaha, svetlo u grudima će biti toliko veliko da će pokriti već celo vaše telo. Time otvarate “portal” ili “kanal” u druge dimenzije i povezani ste sa svojim Višim Ja. Možda vam se učini i da vidite svetlo ispred sebe, iako su vam oči zatvorene. To što vidite je onda kanal u duhovni svet. Zatim stavite ruku na srce i u mislima postavite nameru “Sada želim da osetim sreću”. I onda obratite pažnju samo na osećaje u predelu srca ili ostatku tela. Umirite mozak i fokusirajte se samo na senzacije u telu. Zatim u svoj predeo srca spustite reč “Mir” i posmatrajte promene u telu. Zatim rep “Ljubav” i posmatrajte promene.
Primetićete da vaše telo reaguje na energiju reči koje stavite u svoje srce.
Zatim stavite ruku na srce i pitajte sebe “Šta je sada dobro za mene?” i osetite odgovor. On obično dolazi kao kratak uvid koji će zvučati prosto ali snažno. Pratite taj uvid i osećaćete se odlično.
Ovo je kao da telefonom zovete svoje Više ja, koje ima pogled na vaš život “odozgo” i pitate za savet.
Zatim stavite ruku na srce i pitajte sebe “Šta je sada dobro za mene?” i osetite odgovor. On obično dolazi kao kratak uvid koji će zvučati prosto ali snažno. Pratite taj uvid i osećaćete se odlično.
Ovo je kao da telefonom zovete svoje Više ja, koje ima pogled na vaš život “odozgo” i pitate za savet.
Primer, meni srce kaže da odmah ispeglam veš. Ja istog trenutka ustajem, iako me mrzi i peglam veš. I dok peglam, počinjem da se opuštam, osećam sreću i moj um se umiruje. Shvatam da je to bila prava stvar za mene i zahvaljujem svojm srcu na informaciji.
Srce je naš glavni organ koji nas povezuje sa našom istinom, a ne mozak kao što se obicno misli. To je ono na šta se misli kada se kaže, slušaj svoje srce.
Kada zamišljamo svetlost u predelu srca, mi bukvalno povećavamo svoj protok životne energije i podižemo sebi vibraciju. Nase disanje je kao pumpa za energiju. Sa svakim udahom mi uvlacimo novu energiju u telo, koja onda iz predela srca, koje je izvor, pocne da se preliva u sve delove tela.
Možda ste primetili da većina vodjenih meditacija počinje tako što se umirite, dubokim disanjem počnete da uvlačite svežu energiju u telo, kao da pokrećete rukom dinamo. Udah, izdah, udah, izdah…i energija kreće da teče. Onda je mislima svesno šaljete u sve delove tela i u predelu srca zamišljate svetlo. Ovo nije samo trik za opuštanje, ova vizualizacija bukvalno povećava protok energije kroz vaše telo. Kako telesno tako i emotivno.
