Osnova na kojoj možeš da gradiš samopouzdanje
Hinterlasse eine Antwort
Volela bih da vam dočaram ljubav i divljenje koje vaše unutrašnje biće, Više ja, Duša, andjeli ili kako god ih zvali imaju za vas… sa namerom da u vama probudim sećanje na to, koliko ste vredni.
Nudim vam nešto što vam zaista može pomoći. Nešto što vam niko ne može dokazati, ali ako osetite da vam prija, preuzmite ga kao verovanje. Kao i obično, sve na zlatnom tanjiru.
Ovo je osnova, na kojoj svako od nas može da gradi svoje samopouzdanje. Znanje koje možete nositi sa sobom svakog dana, duboko u sebi, i koje će vam dati stabilnost i veru u sebe. I svoju vrednost.
Vratite se puno godina unazad, jos pre vaseg rodjenja i zamislite da ste jedno klupko energije, jedna tacka svesti u okeanu svesnosti, svest koja još uvek nema telo, ne zivi na zemlji. I tako bi želela da postane čovek. Zamislite onda da ta tačka svesti, ta duša sa namerama, to biće bez tela, želi da oseti kako je udahnuti vazduh, kako je popiti svežu vodu, kako je ljuštiti rukama narandže, kako je slušati muziku i gledati prirodu sopstvenim fizičkim očima.
To biće, koje si suštinski Ti, tada počinje da se fokusira na svoj san. Na to kako bi bilo lepo živeti u fizičkom telu, prolaziti ulicama gradova, hodati na svojim nogama, opipati svet svojim čulima.
To biće, koje si suštinski Ti, tada počinje da se fokusira na svoj san. Na to kako bi bilo lepo živeti u fizičkom telu, prolaziti ulicama gradova, hodati na svojim nogama, opipati svet svojim čulima.
Ti, tada još uvek u čisto nefizičkom obliku, počinješ svojom moći fokusa da privlačiš dogadjaje i okolnosti. One koji će voditi do toga da se jednog dana rodiš, porasteš i živiš sve to o čemu si sanjao. Svojim fokusom iz sveta bez prostora i vremena, pomeraš energije koje će na zemlji navesti tvoje roditelje da se sretnu, da požele da budu zajedno i da požele da budu roditelji.
Zatim, nakon što su se tvoji roditelji sreli, ti im ubaciš u glavu ideju da bi bilo divno imati dete. Navedeš ih da misle o slatkim bebama, slatkim ručicama i radosti rodjenja…
Kada se desi ta čarobna manifestacija i tvoja majka zatrudni, ti dalje, iz svog nefizickog sveta njoj šapućeš kako da se pazi, šta da jede i kako da ostane zdrava. Stavljaš joj divne slike majčinstva u misli i daješ joj osećaj da je zaštićena i da nikada nije sama. Ulaziš joj u snove i pokazuješ se kao slatko dete na njenom krilu. Šapućeš joj imena koja ti se dopadaju, ali puštaš nju i oca da odluče. Pomažeš im da izaberu krevetac za tebe, kolica, da urede tvoju sobu. Oni sve vreme nisu svesni ko im šapuće te ideje. Oni ne znaju, da ti sve vreme svojim budnim okom i fokusom paziš na to malo telo koje raste u maminom stomaku.
I sve vreme se fokusiraš na svoju radost. Na to što ćeš ukoro biti rodjen i konačno imati iskustvo čoveka na planeti zemlji. Imaćeš telo!
Zatim, nakon što su se tvoji roditelji sreli, ti im ubaciš u glavu ideju da bi bilo divno imati dete. Navedeš ih da misle o slatkim bebama, slatkim ručicama i radosti rodjenja…
Kada se desi ta čarobna manifestacija i tvoja majka zatrudni, ti dalje, iz svog nefizickog sveta njoj šapućeš kako da se pazi, šta da jede i kako da ostane zdrava. Stavljaš joj divne slike majčinstva u misli i daješ joj osećaj da je zaštićena i da nikada nije sama. Ulaziš joj u snove i pokazuješ se kao slatko dete na njenom krilu. Šapućeš joj imena koja ti se dopadaju, ali puštaš nju i oca da odluče. Pomažeš im da izaberu krevetac za tebe, kolica, da urede tvoju sobu. Oni sve vreme nisu svesni ko im šapuće te ideje. Oni ne znaju, da ti sve vreme svojim budnim okom i fokusom paziš na to malo telo koje raste u maminom stomaku.
I sve vreme se fokusiraš na svoju radost. Na to što ćeš ukoro biti rodjen i konačno imati iskustvo čoveka na planeti zemlji. Imaćeš telo!
Tvoji roditelji sve vreme misle da oni utiču sami na sve te odluke i nisu svesni, da i tvoja moćna energija stvara to malo telo i brine se da sve ćelije dobiju sve što im treba. Brineš se o tome da majka dovoljno spava i da otac ili neko drugi ima snažnu želju da se brine o njoj.
Kada tvoja majka ulazi trudna u autobus, ti tvojom energijom inspirišeš ljude da joj ustanu, da bi mogla da sedne.
Sve vreme se brineš i o najmanjoj sitnici, pokrećeš to malo srce da kuca, hraniš ga kiseonikom i svojim snovima o životu na zemlji. Praviš u mislima planove, biraš talente koje ćeš imati. Biraš iskustva koja želiš da doživiš. Spremaš svoje telo baš za ta iskustva.
Sve vreme se brineš i o najmanjoj sitnici, pokrećeš to malo srce da kuca, hraniš ga kiseonikom i svojim snovima o životu na zemlji. Praviš u mislima planove, biraš talente koje ćeš imati. Biraš iskustva koja želiš da doživiš. Spremaš svoje telo baš za ta iskustva.
I onda…posle puno, puno fokusa, i puno energije koja je stalno tekla u istom smeru, ti se rodiš. Jedan mali deo tebe se odvoji i udje u to malo telo da bi mu služilo kao njegova svest.
Od tog trenutka ti si jedno biće, sa dve perspektive na život. Jedno biće sa dve glave tako reći…ili dva srca koja osećaju istovremeno. Dva pogleda na svet. Taj jedan veliki deo, koji je i manifestovao sam sebe u obliku čoveka, nastavlja da gleda svet “odozgo” i da se fokusira samo na dobro. Taj deo onda zovemo duša ili Više Ja. A ovaj drugi deo, koji od tog dana posmatra svet oko sebe zemaljskim očima je tvoja ljudska svest. Taj ljudski deo, iako privremeno odvojen od svog Višeg Ja ostaje kroz emocije u stalnom kontaktu sa njim.
Veći deo tebe je uvek pun ljubavi i oduševljenja. On je sada manifestovao telo koje oseća, miriše, gleda, pomera se…to je njegovo umetičko delo..manifestovao je sam sebe i sada konačno ima priliku da se kroz to telo izrazi na zemlji. Kakva radost. Kakav mir. Kakva ljubav i uzbudjenje istovremeno. Koliko mogućih kreacija! Koliko mogućnosti da se voli i zabavi! Svest se manifestovala kroz telo. Talas radosti proleće kroz Univerzum!
I onda se posle nekog vremena desi da manji deo recimo počne da sumnja u sebe. Da misli da je manje vredan ili grešan. Počinje da se oseća jadno, jer je ta emocija toliiiiiiiiiiiko razlicita od onoga sto Više Ja zna i oseća.
A kada ljudski deo ceni sebe, raduje se sto hoda zemljom, vidi, čuje, miriše…onda je u skladu sa pravim sobom, i oseća radost i ljubav prema sebi.
Svako od nas je tako rodjen…iza svakog rodjenja stoji dugačak niz dogadjaja i savršenih koincidencija koje su zaslužne za to da osoba uopšte postoji. Velika ljubav je stvorila svakoga od nas i svako je samo iz tog razloga već mnooooooooooooogo vredan.
Iz ovog saznanja i dolazi pravi osećaj samopouzdanja. Kada znaš koliko si Ti vredan, i kad shvatiš da si ti umetničko delo svoje duše, njena manifestacija, njen plod godina i godina fokusa, shvatićeš svoju vrednost. I vrednost odnosa sa svojom dušom…vrednost svojih emocija.
Takodje ces shvatiti da niko od nas nije manje ili više vredan neko neko drugi. Svako je poseban, jedinstven, divan. Samo što se neko zaglavi u lopim mislima, pa pati a neko se lako poravna sa svojom dušom i uziva u životu.
Ceni sebe, ceni druge, diši, ljušti narandze, i uživaj u svakom trenutku…jer je taj trenutak nagrada tvojoj duši. Onoj koja je duuuuuuuuugačak put prešla da bi tebe stvorila takvog kakav baš sada jesi.
