Dakle, hoćeš da budeš pisac?
Miloš Pistolić, 23 juni 2013.
Nije ni čudo! Vrhovni impuls svakog čoveka je osmišljavanje sveta koji ga okružuje i uobličavanje sopstvene pozicije u tom svetu. Pisanje je samo produžetak iskonske potrebe da se izađe na kraj sa neumitnim protokom vremena – da se vremenu da kraj i početak.
Kako je i pokazano u anegdoti sa neimenovanim poznatim piscem, tajna pisanja je vrlo prosta. Naime, na seminaru na kome je pomenuti pisac bio gostujući predavač pojavili su se mladi i stari, iskusni, ali i manje iskusni autori, početnici, željni njegove mudrosti. On se pojavio na bini, stupio pred publiku i rekao: „Drago mi je da vas vidim u ovolikom broju. Pretpostavljam da ste ovde svi došli iz istog razloga. Pa šta čekate? Idite kućama i pišite!“
Biti pisac podrazumeva jednu, i samo jednu radnju – pisanje. Sve ostalo su stvari same po sebi nebitne po sam proces pisanja, ili od njega neodvojive. Nekoliko je pojmova koji se često pominju u vezi sa pisanjem – prvenstveno inspiracija, a odmah zatim i tehnika, originalnost, ili čak genijalnost.
Potrebno je demistifikovati ove pojmove, kako bismo došli do čistog, neometanog skribomanskog ludila!
Inspiracija je prvi pojam koji treba razotkriti. Svaki put kada pomisliš da ne možeš da pišeš zbog nedostatka nadahnuća, seti se i svih onih trenutaka u kojima je inspiracija došla, bila tu, i otišla, bez prianjanja na belinu papira. Kako bi rekao Čak Klouz, poznati umetnik: „Inspiracija je za amatere – mi ostali se samo pojavimo i prionemo na posao.“
Inspiracija se često javlja i u toku samog pisanja; pisanje je samozačinjući i samounapređujući proces. Samo mu je potrebna ona početna iskra, čin nepomirljive odlučnosti. Zato treba pisati stalno. Svaki dan, bez propusta. Nije bitno šta – dnevnik, duga pisma, pesme, mejlove. Bilo šta što služi odašiljanju reči u svet. Ovaj i ovakav vid discipline je kod pisanja najvažniji.
Kao vežbu koja bi demonstrirala na delu jedno ovakvo viđenje uradi sledeće:
- Nađi kuhinjski tajmer, ili telefon koji ima tajmer. (Običan kuhinjski tajmer je možda bolji, zato što će služiti samo jednoj svrsi, a to je merenje vremena, a samim tim će nas uvek podsećati na čin pisanja.)
- Podesi tajmer na pet minuta.
- Iz sledećih grupa pojmova odaberi jednu.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Kada uključiš tajmer počni da pišeš. Za pisanje važe sledeća pravila:
- Piši najbrže što možeš, bez preteranog promišljanja.
- Počni pisanje jednom od tri reči iz grupe koju si odabrao.
- U drugoj rečenici iskoristi još jednu reč iz grupe.
- Do kraja obavezno iskoristi i treću reč.
- POSEBNA NAPOMENA: sada, pre samog pisanja, umesto grupe koju si sam odabrao, uzmi grupu koja je odmah posle nje u nizu. Ovo je najvažnija stavka, nemoj je zaobići!
Vreme, sad!
----------------
Sada kada si vežbu završio, velika je verovatnoća da ćeš bar u maloj meri biti zadovoljan rezultatom, iako si radio grupu reči koju nisi sam odabrao. Dakle, zaključak je da je inspiracija veoma podložna dresuri; ona je uvek tu da nam služi.
Ako se ikad nađeš u situaciji u kojoj te dnevna (makar petominutna) seansa pisanja dočeka bez ikakve ideje, otvori prvu knjigu ili novine koje ti se nađu pri ruci, i odaberi tri nasumične reči. Muza će brzo naučiti da dolazi na zakazane sastanke, čim je budeš naučio da je tako najbolje i za tebe i za nju.
Sada kada znamo da je inspiraciju moguće najdobronamernije pogurati, videćemo da ni stvar tehnike niti sadržine nije mnogo komplikovanija. Najbolji put do savladavanja tehnike je radnja koja je ogledalo pisanja, a to je čitanje. Čitaj, čitaj mnogo, i čitaj raznovrsno! Uči zanat iz uspeha najboljih i propusta svih onih malo lošijih. A kada stigneš do pisanja sopstvene knjige, napiši upravo onakvu knjigu kakvu bi želeo da pročitaš.
Sama sadržina dolazi odasvud. Ako želiš da budeš pisac, budi pisac u svakom trenutku. Jedi kao pisac, vozi se autobusom kao pisac, vodi ljubav kao pisac, spavaj kao pisac. Gledaj, slušaj i osećaj kao pisac. Izvežbaj svoje oči da vide, a ne samo gledaju. Upij svet u sebe i propusti ga kroz vrh pera. Čak iako ne planiraš da budeš pisac, pisanje je najbolji trening za bolje razmišljanje.Proces pisanja je najbrži način da poboljšaš svoje razmišljanje, zato što je pisanje, vrlo očigledno, razmišljanje na papiru.
Kada je reč o građi, možemo se pozvati na onaj stari savet, koji je često pogrešno protumačen – piši o onome što znaš. Ovaj savet ne podrazumeva samo događaje, kako se najčešće misli. On podrazumeva osećanja i unutrašnje doživljaje. Piši o besu, tuzi, povređenosti, olakšanju, požudi, blaženstvu. Piši o svemu onome što si ikada duboko proživeo i osetio.
Originalnost će doći sama onda kada se otklone sve smetnje sa puta, kada se samosvojni glas probije napolje. Svako je stvoren za nešto što je jedinstveno; potrebno je samo ukloniti sav višak da bi se od neobrađenog dijamanta dobio najlepši (i najpostojaniji) ukras. Kada se stigne do same suštine, svi su originalni. Ne postoji ni jedna druga osoba na celom svetu koja je upravo ti! Nikada nećeš znati da li te nešto čini srećnim dok ne probaš.
A sada, piši!
Drugi deo teksta pročitajte OVDE
Autor teksta: Miloš Pistolić, diplomirani profesor književnosti i stalni član književnog društva „Orfisti“.„Orfisti“ se bave diskutovanjem o književnosti, podsticanjem i (srdačnim i dobronamernim) komentarisanjem svih vidova pismenog stvaralaštva. Na književnim skupovima ljudi različitih dobi i obrazovnih profila donose svoje književne radove koje čitaju u grupi. Svi posetioci skupa učestvuju u diskusijama sopstvenim spisateljskim iskustvom.
Napomena: Radi lakšeg čitanja, u tekstu je korišćena terminologija u muškom rodu, koja se podjednako odnosi i na ženski rod.
Da li i ti veruješ da možeš da postigneš sve što hoćeš? Pokušaj, pa ćeš se uveriti da možeš.
Нема коментара:
Постави коментар