Blagosiljanje sveta – Svami Đotirmaj

“Dah je život. Kako dišemo, tako i živimo – brzo i plitko ili duboko i punim plućima. Izbor je na nama.” - Nepoznati autor

Svami Đotirmaja dolazi iz čuvene linije indijskih učitelja čiji su najpoznatiji predstavnici Adi Šankara, Đotir Mat, Svami Brahmananda Sarasvati i Šri Šri Ravi Šankar. Rođen je u južnoj Indiji, u Kerali, u tradicionalnoj rimo-katoličkoj porodici. Čitavo detinjstvo proveo je učeći Bibliju i priče o Isusu Hristu, a važnost nesebičnog služenja ugrađena je u njegovu ličnost porodičnim vaspitanjem.

Završio je englesku književnost na Univerzitetu i pročitao je gotovo sve svetske klasike. Još kao student postao je veoma blizak marksističkom pokretu, zbog ideja o socijalnoj pravdi i jednakosti.
Kada se nakon studija vratio u svoj rodni grad, i započeo privatni biznis u oblasti izdavaštva, sve je slutilo da će živeti uobičajenim načinom života. Sve dok jednog dana nije ugledao poster osobe koja ga je magnetski privukla.

“Dok sam bio na putu za svoju kancelariju, zaglavljen u saobraćajnoj gužvi, ugledao sam jedan poster koji me odmah privukao. Osećao sam da znam tu osobu sa postera. Kada sam stigao u svoju kancelariju, otvorio sam novine i ponovo video istog čoveka. Poželeo sam da saznam nešto više o njemu i pročitao sam da je to Šri Šri Ravi Šankar i organizacija “Art of Living”. Ja sam mislio da je to neka muzička grupa, nisam znao ništa o njemu, ali dobio sam želju da ga vidim. Otišao sam na događaj koji se reklamirao, i tamo sam video kako ljudi pevaju i raduju se. Pomislio sam da je to povezano sa nekom duhovnošću. A ja tada nisam voleo duhovnost jer sam bio tvrdokorni marksista. Odlučio sam da napustim događaj, međutim baš u trenutku kada sam odlazio, na binu je izašao čovek ogromnog osmeha koji je snažno zračio svojim prisustvom. Ja sam ga ugledao i moje misli su nestale. Samo sam stajao tako ukopan i gledao ga. Šri Šri je tada počeo da govori o ljubavi.

Iako sam dosta čitao o ljubavi, njegov govor me je toliko dirnuo da su mi krenule suze. Potom sam dobio priliku da meditiram po prvi put u svom životu, a zatim i da upoznam organizaciju “Art of Living”. Oni su bili usmereni na služenje drugima, kao što sam i ja do tada radio. U decembru 1998. godine završio sam osnovni kurs AOL programa, a potom se pridružio i kao volonter. Tada je moje pravo putovanje započelo. Shvatio sam da moram otići duboko u sebe da bih pronašao pravu sreću.”

Svami Đotirmaja je vrlo brzo nakon svog iskustva sa guruom Šri Šri Ravi Šankarom, odlučio da svoj posao prepusti braći, i da život posveti duhovnosti. Počeo je da živi u okviru glavnog centra “Art of Living” organizacije, u Bangaloru, gde je radio kao higijeničar i običan radnik. Nakon nekoliko godina duhovne prakse i posvećenog života, Šri Šri Ravi Šankar je počeo da ga šalje u razne delove sveta kako bi blagosiljao ljude i širio humanitarni rad. Nedavno je Svami Đotirmaja boravio u Beogradu, i tada je blagosiljao prepunu dvoranu Doma sindikata. Njegovo inspirativno predavanje poslužilo je kao osnova za ovaj razgovor.

Možete li reći nešto više o Vašem odnosu sa guruom Šri Šri Ravi Šankarom? Kako ga sada doživljavate?

Gurua ne možemo ograničiti samo na fizičko telo. Guru je mudrost, znanje, princip.To je u vama, to je u svima. Za mene, on je veoma ličan. Ali isto važi i za milione drugih ljudi, koji imaju svoju ličnu vezu sa njim. Svako misli da je guru stvoren samo za njega jer on emituje čistu ljubav, i tada doživljavamo da je ta ljubav za nas. Šri Šri uvek zastupa ljudske vrednosti i njegova organizacija radi na uspostavljanju društva bez stresa. On je jedan od najcenjenijih humanitaraca današnjice, a organizacija “Art of Living” postoji u više od 150 zemalja sveta. Ogroman broj ljudi je doživeo transformaciju uz pomoć njegovog rada.

Na Vašim predavanjima govorili ste o sreći. Hajde da produbimo tu temu. Zašto je današnjem čoveku potrebno toliko mnogo stvari da bi bio srećan?

Ovaj svet je prelep, a nama su potrebne određene stvari radi našeg konfora. Nama je potreban konfor. Od jutra do večeri, sve što radimo činimo da bismo, na kraju krajeva, bili srećni. Čak i vaš posao, ili kuvanje, vožnja, odnosi sa drugima, govor, plesanje... sve se na kraju svodi na to da postignemo zadovoljenje ili sreću. To je tako od kada smo se rodili. Dete oduvek ima tendenciju da drži svoje igračke. Kada malo porastemo, onda imamo tendenciju da držimo igračke i prijatelje. Zatim, kako postajemo sve stariji, želimo da posedujemo prostor, stan ili kuću, automobile... to je procec koji se neprekidno razvija. Željenje je proces koji oduvek traje. Mi želimo da sve ponesemo sa sobom, a u stvari, umesto da razmišljamo koliko možemo da ponesemo, treba da shvatimo da je radost u tome koliko možemo da damo. Ukoliko vam je šaka skupljena kao da drži nešto, onda ne možete u nju primiti ništa novo, ali ako vam je šaka ispružena, onda u nju može stati mnogo toga.

Na isti način funkcioniše i ovaj svet. Mi možemo uživati u njemu bez bojazni od bilo čega. Ako radimo da bismo dobili nešto, i to postignemo, onda ćemo biti srećni. Ali, ako se desi da radimo i ne postignemo to što smo želeli, onda opet treba da budemo zadovoljni.
Kakve god da su okolnosti, ukoliko možete održati svoj osmeh, to znači da ste mudra osoba, koja je dobro centrirana u sebi. Znajte samo da šta god da se desi, nije kraj sveta. Sve nastavlja da se kreće i menja. Zbog toga je bitno da pozicionirate svoj život dobro. To znači da ako je neka osoba žedna, i nađe se ispred velike reke, ne treba da brine kako će da ponese reku sa sobom. Dovoljno je da zahvati samo onoliko koliko je potrebno da bi se utolila žeđ. Isto tako, čitav svet je ispred vas, i imate bezbroj mogućnosti, ali razmislite šta zaista želite u svom životu. Željenje je neprekidno, i nama su potrebne razne stvari, ali moramo razumeti da nas nikakvi predmeti neće učiniti trajno srećnim.

Kada razumete to, onda vas predmeti neće privlačiti toliko snažno. Tada možete postati posmatrač. Možete postati svedok, i onaj koji je bez strasti. Stanje bez želja i strasti daje veliku snagu, i jak karakter. Tada ništa ne zahtevamo, već počinjemo da razmišljamo kako možemo pomoći drugima.

Upravo ste rekli da treba dobro da pozicioniramo svoj život, kao i da prihvatimo uspeh i neuspeh sa istim zadovoljstvom. Dakle, prihvatanje je jedna od važnih lekcija. Na svom predavanju govorili ste o dva načina prihvatanja – pasivnom i pozitivnom. Recite nam nešto više o tome.

Buda je sedeo ispod svog drveta, i uvek se smešio i bio blažen. Jednog dana, prišao mu je jedan poslovan čovek. Video je kako Buda spokojno sedi i zrači taj mir na druge, i poželeo je da postigne isto to stanje. Već je imao sve što mu je trebalo od materijalnih stvari, ali mu je mir nedostajao.

Pitao je Budu: “Želeo bih da postanem kao ti, da li mogu da budem tvoj učenik?”
Buda je odgovorio: “Naravno, ali postoji jedan uslov – moraš da prihvatiš sve. Jedino tako možeš postati moj učenik.”

Čovek je odgovorio: “Nema problema, mogu ja to.”
Buda mu onda reče: ”Vrati se sada nazad svom životu, provedi jednu nedelju tako i prihvati sve što ti život pošalje. Nakon toga dođi ponovo kod mene.”

Čovek je otišao nazad u svoje mesto i proveo nedelju dana, kako mu je Buda i rekao. Nakon toga došao je kod Bude, sa osmehom na licu, i rekao: “Prihvatio sam sve.”
Buda mu odgovori: ”Siguran si? Da li si zaista sve prihvatio?”
Čovek tada reče: ”Prihvatio sam sve, osim mog ujaka. On mi je oduvek zadavao samo nevolje, jedino za njega ne mogu da nađem rešenje.”
Buda odgovori: ”Menjam svoje mišljenje. Nije više potrebno da prihvatiš ceo svet. Samo prihvati svog ujaka, i onda se možeš vratiti kod mene.”

Ukoliko želite da se osećate udobno u svom životu, onda nema drugog izbora osim da prihvatite sve. Pozitivno prihvatiti, ne pasivno. Ako ste bez posla, ne možete samo govoriti da nemate posao, da nemate novac, i praviti se da je to u redu. Takva osoba je slaba i to je pasivno prihvatanje situacije.

U takvoj situaciji, čovek treba da kaže sebi da nema posao, i da nema novac, ali istovremeno i da se zapita kako to može da promeni na bolje, da bude progresivan. To je samospoznavanje, proučavanje sopstvenog ponašanja i života. I tada će doći do pozitivnog prihvatanja stvarnosti. Jednom kada se vi promenite, sve će se promeniti.

Tehnike disanja su veoma važne u programima koje sprovodite. Rekli ste da je dah tajna. Produbite nam ovu temu.

Prvo što smo svi u ovom životu uradili, bio je udisaj. Jednom kada bebe udahnu i počnu da plaču, svi okolo su srećni i smeju se.
Nakon dugo vremena, poslednje što svako od nas uradi u životu je izdisaj. Jednom kada konačno izdahnemo, svi okolo su tužni i plaču.
Dakle, naš život se proteže između udaha i izdaha. Postoji više načina na koje dobijamo energiju. Jedan je dah, drugi je spavanje, treći je hrana, četvrti meditacija. To su naši izvori energije. Bez hrane možete preživeti nekoliko nedelja, bez sna – nekoliko dana, ali koliko možete preživeti bez disanja?

Disanje i naše emocije su takođe povezani. U svim knjigama vam govore kako treba da kontrolišete svoj um i svoje emocije, ali kako? Potreban vam je alat za to, a najbolji je - dah.
Ako ste ljuti, vaše disanje se ubrzava, ako osećate strah, disanje postaje plitko i slabo. Dakle disanje i vaš um su povezani. Jednom kada shvatite da možete spoznati svoj dah, tada i um postaje vaš dobar prijatelj. Zbog toga se na programima AOL organizacije posvećuje velika pažnja disanju.

Takođe, poznato je da se 60 – 70 toksina iz našeg tela izbacuje putem disanja, dok se ostatak izbacuje putem znoja i drugog izlučivanja.

Sudaršan Krija je tehnika disanja koja se koristi na seminarima AOL organizacije, i njen efekat na pročišćenje uma i postizanje meditativnog stanja je dokazan. Da li biste rekli nešto više o ovoj tehnici?

Jogijsko proučavanje disanja je precizna, više od 5000 godina stara nauka, koja se bavi opštim stanjem čoveka. To je jedna od prvih nauka koja je priznala uticaj uma i emocija na postizanje optimalnog zdravlja. Jedna od najsveobuhvatnijih tehnika disanja koja je potekla iz jogijske nauke, jeste Sudaršan Krija. Sudaršan Krija koristi posebne ritmove disanja kako bi eliminisala stres, obnovila razne organe i sisteme u telu, transformisala opterećujuće emocije i povratila umni mir. Na taj način ona podržava celokupan psiho-fizički sistem. Sudaršan Kriju i prateće vežbe koje se uče u okviru “Art of Living” organizacije, koriste milioni ljudi širom sveta, a nezavisna istraživanja u okviru medicinskih univerzitetskih centara, bolnica i drugih institucija, potvrđuju njihovu učinkovitost.

Nezavisna istraživanja su pokazala da Sudaršan Krija i prateće vežbe značajno:
Smanjuju nivo stresa (smanjuju kortizol – hormon stresa), osnažuju imuni sistem, oslobađaju anksioznosti i depresije, poboljšavaju funkcije mozga (mentalni fokus, smirenost i oporavak od stresnih situacija), poboljšavaju opšte zdravstveno stanje i oslobađaju od postraumatskog sindroma.

Govorili ste i o tome koliko je odgovornost važna, kao i da što više odgovornosti čovek ima, to je moćniji. U današnjem svetu izgleda da ljudi upravo beže od odgovornosti. O čemu se tu radi?

Veoma je jednostavno. Većinu vremena ljudi se ograničavaju u preuzimanju odgovornosti, i na taj način oni u stvari ograničavaju svoju moć. Ako počnete da preuzimate odgovornost za svoje društvo, onda se stvari menjaju.

Četvoro mladih ljudi je došlo u centar AOL, u Bangaloru. Pored centra je nekada proticala reka, ali je u međuvremenu presušila. Ti mladi ljudi su odlučili da ožive reku. Decenijama su ljudi prolazili pored presušenog korita, i niko nije želeo da učini bilo šta, međutim ovi mladi ljudi su odlučili da urade nešto po tom pitanju. Kada su počeli da rade na svom projektu, većina ljudi im je govorila da su glupi i da to nikada neće uspeti. To je tako velika reka, a decenijama je zanemarivana. Ti mladi ljudi su softverski inženjeri, i imali su samo slobodne vikende da rade na svom projektu oživljavanja reke. Počeli su da proučavaju problem, kao i da uče o terenu kroz koji je reka prolazila. Uklanjali su ogromne količine smeća iz korita. Jednom kada su otpočeli svoj rad, iskreno i čistog srca, još nekoliko ljudi im se pridružilo. Kako su nastavljali sa svojim radom, sve više ljudi iz okolnih sela im se pridruživalo. U roku od samo jedne godine, reka je ponovo potekla kroz presušeno korito. Projekat će trajati još pet godina, kako bi se reka potpuno oživela, ali dobar deo posla je već urađen.

Dakle, ti mladi ljudi se preuzeli odgovornost. Koja je njihova korist od toga? Proveli su toliko mnogo svog vremena radeći na nečemu što nije moralo da bude njihova briga. Ali to je bila njihova dugoročna životna investicija. Iskustvo koje su imali, kao i hiljade ljudi koji su im se pridružili, načinili su od njih veoma snažne i moćne ljude.

Naglašavate važnost življenja u sadašnjem trenutku. Kako postići to stanje u okruženju kojem smo izloženi?

Prvo moramo da shvatimo da kroz trud ne možemo postići tako nešto. Trud je jezik tela. Ako ja na primer želim da fizički uzmem ovu čašu vode, ja moram fizički da uložim neki trud u to. Ali što se tiče uma, stvar je drugačija. Ja mogu da sedim ovde i da istovremeno odem do Indije i vratim se, u deliću trenutka. Dakle, u carstvu uma ne postoji trud. Sa sadašnjim trenutkom je isto. Ako nismo u sadašnjem trenutku, ne možemo ništa učiniti. Možete sedeti u svojoj kancelariji i raditi, ali ako vam um odluta, onda morate ponoviti taj posao. Ljudi počnu da broje novac, a onda se u nekom trenutku zamisle pa moraju da počnu ispočetka. Tako gubimo dosta vremena, a sve je zbog toga što nismo bili u sadašnjem trenutku. Naši životi ovde imaju određeni rok trajanja, i treba ih kvalitetno iskoristiti. Kvalitet života je direktno povezan sa time koliko smo ga živeli u sadašnjem trenutku.

Da bismo to postigli, moramo ući u sebe. Meditacija će vam pomoći u tome. I ne samo meditacija, već i hrana. Hrana je veoma važna, ali ljudi ne obraćaju pažnju na to. U Poljskoj je 7 odsto populacije na vegetarijanskom načinu ishrane. To je veoma važno.
Zatim, joga vam može pomoći u dostizanju sadašnjeg trenutka. Vežbe disanja takođe. U suprotnom, ukoliko ne postoji disciplina na svim poljima koja smo naveli, život će biti stresan i tada je teško biti u sadašnjem trenutku.

Milan Bojić za magazin Sensa

PREPORUČUJEMO