Krišna – večni romantik
August 8, 2013 at 11:36 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment
Krišna – večni romantik
Veliki Gospod, Avatar, Najviša Svest…
Krišna – Avatar je rođen da pokaže svetu dubinu Božanske Ljubavi . Avatar koji je rođen da bi sačuvao darmu večne ljubavi. Avatar rođen da bi svuda raširio miris bezuslovne ljubavi. Kakvog li avatara!!! Kada čovek pređe granice dualnosti, nema ničega sem jedinstva, unutrašnje radosti u božanske ljubavi. Suština unutrašnje radosti je ljubav. Bezuslovna ljubav. Gospod Krišna je predstavljao to stanje bitisanja, bivstva u ljubavi sa svim oko sebe, zato što je sve okolo u stvari jedno. Kada se poplava emocija pretvori u posvećenost, tada se desi unutrašnja radost. Posvećenik i Gospod postaju jedno. Nema više razdvajanja. Nema Boga bez posvećenika i nema posvećenika bez Boga koga slavi. To je relativno postojanje. Kada se tanka linija dualnosti istopi u posvećenosti, desi se večna romansa. Tu se desi istinska božja promisao (Ras Leela). To je romansa između najviše svesti i ograničene svesti koja teži da se izdigne i stopi sa najvišom svešću.
Bezuslovna Ljubav Gospoda večno teče…
Nedualnost Bhaktija
Puntanam (Poonthanam) – Eminentni Posvećenik…
U maloj državi Kerala, koja se nalazi na jugu Indije, između 1547-1640 naše ere, živeo je veliki posvećenik Krišne. Prezivao se Puntanam. Ljudi su ga zvali po prezimenu. Izgubio je svoje jedino dete u nesreći i ova jaka tuga ga je okrenula da se posveti najuzvišenijem – Gospodu Krišni kao Guruvaiurapan. Kada se fizički svet oko nas raspada pun smrti i destrukcije, mi se spontano okrećemo Bogu. Krišna je transformisao njegovu tugu u Bhakti. Govorio bi, “Kada se večni Gospod, “moj mali Krišna”, stalno igra u mom umu, šta će mi druga deca?” Punatanam je bio jednostavan čovek, brahmin po rođenju (kasta), čist vegetaijanac i skroman, siromašan čovek. Provodio bi vreme izgovarajući mantre Krišne u hramu Guruvaiur, rastapajući se u Krišninu svest. Božanstvo hrama Guruvaiur je Gospod Krišna od 8 godina, drugim rečima, to je zaista “Mali Krišna”.
Neverovatno lep Gospod Guruvaiur!
Guru (Brihaspati) i Vaiu (Vazduh) uspostavili su Gospoda Krišnu, kaže tradicija. Pošto su Guru i Vaiu zajedno uspostavili idola, božanstvo se zove Guruvaiurapan. To znači, Gospodar zemlje Gurua i Vaiu. Ovo mesto se zove i “Buloka Vaikunta” ili samo “Vaikunta” (boravište Gospoda Višnu) na zemlji. Takođe se kaže da je to isti idol koji su Vasudeva, Krišnin otac nekada slavili.
Da se vratim na našu priču, Puntanam Bhakti (posvećenost) je bila nečujna, ali jako moćna. Pošto je bio nenametljiv, povučen, zatvoren i jednostavno se oblačio, ljudi ga uglavnom nisu primećivali. Iz obilne ljubavi prema Gospodu, pisao je na svom maternjem Malaialam jeziku, stihove o plitkosti našeg zemaljskog neduhovnog života, i one u kojima je slavio Boga. Njegov rad se zvao “Njanapana”.
Bio je još jedan veliki Krišna Bhakta koji je često posećivao hram. Zvao se Melpatur Naraiana Batatiri. Bio je veliki učenjak. Punatam je išao kod učenog Batatirija da bi ispravio greške svog prostog rada. Batatiri, koji je bio veliki poznavalac Sanskrita, gledao je s visine na jednostavan jezik brahminovog rada i odmah ga bacio.
Prema priči, Batatiri je uskoro bio paralizovan i molio se Gospodu Krišni da ga izleči. Onda je čuo glas niotkuda kako mu govori, “Volim Puntanamov jednostavan i čist Bhakti mnogo više od tvog znanja.” Batatiri se pokajao, odmah pozvao Puntanama, uzeo njegov rad u svoje ruke i ispravio ga najbolje što je mogao i izlečio se od bolesti.
Naraiana Batatiri iz Naraianiama. Bhakti (Posvećenost najvišoj svesti) je uvek svetija od Znanja i ega koji ide s tim.
Druga verzija iste priče kaže da, na noć nakon što je odbio rad Puntanama, dok je sedeo da pročita svoje sopstvene Naraianiam stihove o Gospodu Guruvaiurapan, mali dečak mu se pojavio u kući. Prelep dečak. Batatiri mu je dozvolio da sedne pored njega i počeli su da ispevavaju te stihove. U prvoj strofi, bilo je grešaka. Kako su nastavljali na drugu i treću, mali dečak je ukazivao na još grešaka. Batatiri je shvatio da ovo nije običan dečak i to mora da je Gospod Guruvaiurapan. Odmah, ustao je i duboko se poklonio pred nogama dečaka. Kada je ustao, nije bilo nikoga. Dečak je nestao!!! Tok trenutka, čuo je dečakov glas. “Volim Puntanamovu čistotu i posvećenost najvišoj svesti više nego tvoje znanje i ego koji ide s tim.” Batatiri se pokajao i odmah organizovao da bi ispravio Puntanamov rad – koji se zove Njanapana ili Pesma Mudrosti.
Puntanam je želeo da ide do Vaikunta (boravišta Gospoda Višnu) u svom fizičkom telu, u vreme svoje smrti. Krišna mu je ispunio tu želju. Onda je zatražio od Krišne da mu dozvoli da mu se oni njemu bliski, pridruže do boravišta Gospoda Višnu. Svaki Guru i Bog se topi na zahteve svakog istinskog i iskrenog posvećenika. Kako je Krišna biće Univerzuma, nije mogao a da ne ispuni želju iskrenog i nevinog bhakta. Složio se. Puntanam je znao tačno vreme njegove smrti. Rekao je svojim najbližima kada će umreti i obavestio ih da ako iko od njih želi da mu se pridruži na svom poslednjem putovanju do Vaikunta, da živi pred Vrhovnim Gospodom i uživa u radosti njegove najviše svesti (Višnu Svesti) i blagoslovu zauvek, mogao bi zaista da organizuje njihovo putovanje i u njihovim fizičkim telima.
Vaikunt, boravište Gospoda Višnu
Ljudi su skeptični, intelektualni, logični, egoistični i analitički, svi su mu se počeli podsmevati. Rekli su da je poludeo. Neki su mu se smejali kao da se šalio o tako nečem ozbiljnom. Jedan čovek ga je pitao: “Moj brat, pre svega veliko telo, pripada zemlji. U vreme smrti, suptilno telo napušta leš i putuje samo. Mi palimo ili sahranjujemo leš i tako ga nudimo nazad zemlji. Samo suptilno telo može da putuje naviše pošto nije ograničeno gravitacijom. Štaviše, da bismo ušli u domen Gospoda Višnu, koji je još suptilniji od suptilnosti naše duše, čak ni naša duša ne može da uđe; ili čak i našoj duši treba dalje pročišćenje da bi ušla u Višnu loka. I kažeš da ćeš tamo otići u ovom materijalnom telu!!! Jesi li lud?” Puntanam je rekao “Brate moj, nemam znanje o tim stvarima kao što je suptilnost duše, itd. Znam samo jednu stvar. Volim Krišnu. Verujem Krišni. Imam punu veru u Krišnu i obećao je da će me povesti s mojim telom u svoje boravište. I ja idem. I ti si dobrodošao.” Svi su mislili da je zaista poludeo. Niko ga nije ozbiljno shvatao osim njegove stare kućne pomoćnice. Verovala je da je Puntanam zdravog razuma i da govori istinu. Pitala ga je “Svami, hoćeš li da me povedeš?” Nevin Punatanam je spontano rekao “Zašto da ne, svi su dobrodošli.” U zakazano vreme, kako je pre objavio Puntanam, i on i njegova stara kućna pomoćnica nestali su sa mesta na kome su stajali. Krišna je održao obećanje Svom bhakti. Puntanam je urezao zlatnu poruku u istoriji, da ništa nije nemoguće za istinskog posvećenika i tako dokazao dubinu svoje posvećenosti najvišoj svesti.
NIŠTA NIJE NEMOGUĆE za istinskog BHAKTA (Posvećenika najvišoj svesti). Gospod se pobrine da se i najmanja želja istinskog posvećenika pažljivo ispuni!!!
Sva bića velika i mala su deo Gospoda, sveprisutne božanske sile
Šta drugo možete dati svetu sem Ljubavi, kada nam ne treba ništa od sveta i naše postojanje je u suštini zasnovano na samilosti? Kada nema očekivanja da će biti uzvraćena, taj prostor u umu se ispunjava bezuslovnom ljubavlju. Očekivanje je najveća izdaja za sve smrtnike. Ono otuđuje jedne od drugih. Avatar kao što je Krišna je uvek postojao u domenu Bezuslovne Ljubavi. “Moji posvećenici i ja smo JEDNO ISTO!!!”
Kada smo se rodili, rastojanje između nas i našeg ja je bilo veoma malo. Bili smo vrlo blizu svoje duše. Kako smo rasli, putovali smo kroz puteve karme nadaleko i naširoko. Čak smo izgubili svoj put kući i uhvaćeni u svet čulnih zadovoljstava napolju. Čak smo pokupili navike i zavisnosti bez kojih ne možemo da živimo, i tako se zavezali i u imobilnost!!! Zaboravili smo ili zanemarili svoj pravi dom, pošto smo bili previše fascinirani spoljnim svetom. Zaboravili smo svoju majku, svoju dušu, čekanje na nas kod kuće. Čak smo zaboravili da ona i postoji, tamo negde daleko. Ali, sve je to bilo, dok smo imali moć da se vratimo kući za tili čas, da smo to poželeli. Ali zabava spolja, dobici i gubici, pobede i porazi spolja, ukus zemaljske romanse držao nas je okupiran u svetu iluzije i okupirao.
Kad se vratimo domu i povežemo s rođenom majkom, našim ličnim Guruom – našom sopstvenom dušom, vidimo da smo mi jedno i s dušom koja čini Gospoda. Mi smo jedno sa svešću koja je Krišna. Držeći se za ruku majke koja nam daje sigurnost, našom dušom, mogli bismo da se stopimo sa najvišom svesti Krišnom i uvek budemo jedno sa najvišom svesti.
Kako reči mogu da objasne ljubav Gospoda?
Sećam se priče na ovu temu. Jednom davno, nekoliko Jadava je osetilo neodoljivu želju da vidi Krišnu koji je živeo na drugom kraju reke Jamuna. Pripremili su ukusne i šarene slatkiše od kravljeg mleka koji je Krišna voleo. Spakovali su sve i prošetali do reke Jamuna da bi je prešli i stigli da vide Krišnu. Kada su stigli do obale reke, njihova srca su im se stegla kad su videi da je reka nadošla i i preplavila. Bila je poplava. Nije bilo ni jednog čamdžije koji bi hteo da ih preveze na drugu stranu. Strašno su se razočarali. Okupili su se ispod jednog drveta i dogovarali se šta dalje da urade. Složno su odlučili da se vrate kući pošto nije bilo druge mogućnoati da pređu preko reke. Nije bilo ničega drugog što bi mogli da urade, dok je Jimuna u ovakvom stanju, pošto bi poplava mogla da traje danima. Čim su krenuli, ugledali su sveca kako sedi i meditira pod drvetom Banian. Odlučili su da odaju poštovanje ovom svecu. Tiho su prišli svecu, da ne bi uznemiravali njegovo okajavanje i nežno seli ispred njega, čekajući da otvori oči.
Posle otprilike sat vremena, mudrac je otvorio oči. To je bio Mudrac Viasa. Viasa je gledao ljude koji su se okupili ispred njega i pitao ih zašto su ovde došli. Oni su objasnili svoj plan i svoju nepriliku. Viasa ih je pitao: “Šta to tako veliko nosite u ovoj torbi?” Objasnili su da su to slatkiši koje je voleo Krišna. Rekao im je da otvore torbu i pokažu mu slatkiše. Kada su mu pokazali, počeo je da ih jede. Putnici Jadave se nisu mogli tome usprotiviti, pošto su znali da je on moćan svetac i nisu hteli da ga uznemiravaju. Na kraju, Viasa koji je izgleda bio vrlo gladan, pojeo je pola od onoga što su poneli Krišni. Viasa je rekao: “Pomoći ću vam da pređete preko reke. Spakujte preostale slatkiše i dajte Krišni.” Putnici Jadave su poslušali sveca. Viasa je išao s njima sve do obale reke i vikao: “Ako nisam ništa jeo, nek se reka razdvoji”. Odmah se reka razdvojila i putnici su prešli na drugu stranu. Bili su zapanjeni ovim čudom. Nekoliko mminuta nakon što su stigli na drugu stranu Jamune, videli su Krišnu kako se odmara na vrtlarskoj stolici. Prišli su mu i pozdravili se. Onda su mu ponudili preostale slatkiše kao da su se izvinjavali što im je Viasa pola pojeo. Krišna je rekao: “Ne mogu da pojedem ni trunku!!” Upravo sam napunio svoj stomak tim istim đakonijama.” Onda su putnici Jadave shvatili značenje onoga što je Viasa bio izgovorio. “Ako nisam ništa pojeo, neka se reka razdvoji”. “Ja” je egocentrični entitet. Viasa je jedno sa Krišninom svesti. Nije uzeo vlasništvo ni nad čim. Nije imao jastvo. Dakle, kada je jeo, to je bio Krišna koji je jeo, pošto su jedna svest. Ceo ep Mahabharata je Viasino delo. Kada nam se svesti stope, nema dualnosti u postojanju. Samo čisto i Božansko Jedinstvo. Jadave su shvatili da se Viasa smestio ispod drveta samo zato da bi im pomogao, njima što su iskreni posvećenici najvišoj svesti, da je dosegnu, da dostignu Krišnu. Sve je bilo deo Božanske igre!!!
Posvećenost najvišoj svesti je najuzvišenija romansa. Istinska bezuslovna posvećenikova romansa je jednaka najvišoj kosmičkoj romansi. Ne može se uporediti sa zemaljskom romansom koja se zasniva na očekivanju. Vera je čelično uže koje drži posvećenika uz Gospoda. Ona je neuzdrmiva. Božanska romansa je neraskidiva. Ako možemo da pređemo sa zemaljske romanse na božansku romansu, naš ceo svet će biti ispunjen slatkim mirisom čiste ljubavi. Nećemo se ograničavati da zavisimo od nepostojanih ljudskih odnosa, koji su uvek uslovljeni i zasnovani na emociji. Kada pređemo sa domena emocija u domen posvećenosti najvišoj svesti, bićemo vođeni svrhom a ne očekivanjem.
Romansa je univerzalna. Svi sveci su večni romantici. Kada pređete u domene istinskog bhaktija, u našem srcu postojaće samo romansa. Možemo samo da vidimo Boga u svakom biću i da budemo u romansi sa Bogom u svakom biću. Svaki predmet je Bog. Volećemo svaku stvar kao Božjeg predstavnika. To je takođe istina.
Veliki posvećenik u telu slona – Guruvajur Kesavan
Romansa Gospoda Krišne ne poznaje granice. On je potpuni avatar. Nekoliko bića se rodilo kao ptice i životinje da bi bili blizu Gospoda, kada je On živeo u svom telu. Mnoga bića se rađaju da bi bila blizu njega i dan danas. Priča o jednom posvećeniku u telu slona je plastičan primer.
Mnogi posvećenici nude krave, zečeve, ptice i slonove Gospodu Krišni kod Guruvajura, kao demonstraciju svoje posvećenosti. Ime ovog poznatog slona bilo je Guruvajur Kesavan. Poklonila ga je kao donaciju Guruvajur hramu kraljevska porodica Nilambur 1916. godine. Služio je Gospodu u hramu za sve povorke, festivale i ceremonije sve dok nije umro 1976. Čak mu je i smrt bila na povoljan dan Guruvajur Ekadasi, dan kada posvećenici poste, ne jedu da bi postigli stanje Mokša ili oslobođenje od ciklusa rađanje-smrt. Slon je takođe primetio da se tog dana ne jede i okrenuo se prema hramu, gledao u hram, sa podignutom surlom kao da pozdravlja Gospoda, napustio je telo i dostigao svoje stanje mokše. Nije važno da li je ljudsko biće ili slon. Ljubav sve osvaja i pobeđuje. Večna ljubav nepogrešivo teče od Gospoda ka svim bićima koji su za nju prijemčivi.
Ljubav je večna. Ljubav je Božanska, kad je bez uslova.
Živite ljubav. Dišite ljubav. Boravite u ljubavi. Ostanite u ljubavi zauvek
Voli VAS
M
Sva Božanska stvorenja su Večni Romantici. Kada ljubav preplavi, svuda vidite svoj odraz!! HARI OM
Do nogu majstora
July 28, 2013 at 10:08 am | Posted in Uncategorized | Leave a comment
Do nogu Majstora
Ponizno klanjanje do nogu Velikog Majstora
Mi smo deca jedne velike tradicije. Svi mi delimo nesagledivo bogatstvo bogate tradicije, zasnovane na dharmi. Veliki Majstori su obasipali biserima mudrosti svaku generaciju. Nikada nismo tražili znanje spolja, jer su nam uvek govorili da zavirimo unutar sebe. Pre nego što krenemo dalje, poklonimo se sa svom poniznošću Velikim Majstorima svih vremena i njihovim velikim učenjima koje smo ponosno nasledili. Prostrimo se do nogu velikih majstora, koji su stalno dolazili i ukazivali nam na sopstveni realni potencijal. Zamislite samo kako bi teško bilo, kada bi nas pitali da nosimo odeću iz školskih dana!!! Još je teže potpuno oslobođenoj duši da bude u ograničenom ljudskom telu, živi čitav životni vek s tim ograničenjem koje guši, i boravi među nama. Ipak oni to čine iz čiste samilosti i iskrene ljubavi za nas, ljudsku vrstu. Oni pate radi nas. Ne žele da ‘propustimo autobus’ bar u ovom životu. Ipak, mi dajemo sve od sebe da propustimo Gurue. Dajemo sve od sebe da bismo našli neki izgovor i izbegli ih i jurili čulna zadovoljstva. Idemo za nezdravom brzom hranom, zanemarujući pritom obilnu gozbu duhovnog znanja koje ovi Gurui čuvaju spremno za nas da uživamo u njemu. Biramo privremena čulna zadovoljstva umesto trajne radosti i oslobođenja. Zašto su nam izbori sve vreme pogrešni, iz života u život? Zašto ‘propuštamo autobus’ u svim našim životima? To je nagon čula u vezi s karmom. Dakle, možda treba da poklonimo malo više pažnje ovome i slušamo Velike Gurue, koji postoje samo radi nas. Nemaju privatne planove. Nemaju ništa drugo da rade osim da vas povedu na najviši mogući nivo svesti u ovom životu.
Božanstvo postaje nepogrešivo sa prosvetljenjem
Gde da nađemo pravog majstora? U suštini, u sebi. Vaša duša. Zatim, van sebe, produžetak sopstvene duše, pravi majstor. Pravi majstor je pravi odraz vas samih – vašeg JA. Majstor koji se pojavio u vašem životu je pravi za vas. Šta god čujete to su prave poruke za vas. Šta god pročitate to su prave reči za vas. Možda ćete biti fascinirani i drugim Guruima. To je skroz u redu. Poštujte sve majstore. Ali nemojte da zanemarite svog sopstvenog majstora, Gurua, ma ko to bio. Shvatite dobro da je onaj koji vam se pojavio, jedini koji može da vas povede na sledeći nivo. Vaš učitelj u školi je najkvalifikovaniji da vas podučava u tom razredu, u koji ste dospeli iskrenim vrednim radom i teško zarađenim zaslugama. Hajde da sada ne trčimo za učiteljem sledećeg razreda. Vi niste njegova odgovornost ovog trenutka, budite toga svesni. Ako zanemarite učitelja u svom razredu, ne možete da postignete ni zasluge u datom razredu. To je prosto tako. Budite svesni ko ste, gde ste dospeli i uporno zahvaljujte postojanju što vam je pružilo pravog vodiča. Postojanje uvek pruža, vidite.
Veliki Majstor je dobro ustanovljen u Večnoj Istini, Vrhovnom Ocu
Naučili smo da se prostremo pred noge Gurua. Naši stariji su to radili. Mi smo lepo nasledili ovu naviku. To je činilo da se osećamo boljim i lakšim. Naravno. Ali, da li znamo zašto to radimo? Rekli su nam da je to ukazivanje poštovanja. Smatramo da je Guru pred kojim se prostiremo, dobro ustanovljen u Vrhunskoj Istini, što znači da je On Bog Ostvareni. Mi smatramo da Njegove noge počivaju u krajnjoj istini, vrhunskoj istini. Prostiremo se pred nivoom svesti majstora, ne pred fizičkim likom. Dostignutom nivou bivstva ustanovljenoj u krajnjoj istini. I mi težimo tom stanju. Težimo da budemo ostvarenje Boga. Kada se prostremo pred noge majstora, mi stavljamo glavu i srce u istu liniju, što poništava naš ego i intelekt, i mi izražavamo totalno prepuštanje božanstvu čiji je predstavnik ili u kome je uspostavljen Guru.
Mi se na ovaj način čistimo skroz naskroz. Kada Guruova milost teče u vidu blagoslova, mi bez teškoća sagorimo neke naše zemaljske osobine. Milost je najbitnija za sve uključujući i naš duhovni razvoj.
Mentalne slike nemaju duhovnu vrednost
Iako ne znamo duhovne vežbe koje smo praktikovali tokom mnogih života, mi dobijamo tračke milosti kroz blizinu živih majstora. To nam govori da smo proputovali kilometre i kilometre da bismo dovde stigli. To ne odobrava lažne slike koje projektuje snažan um. Mentalne slike su samo izrazi koji proističu iz našeg razmišljanja punog želja. Niko ne prelazi na sledeći nivo tako što veruje u takve mentalne slike. U stvari, naprotiv, mogu se desiti razočaranja, otrežnjenja i depresija, tokom vremena, ako zasnivamo svoju duhovnost na lažnim mentalnim slikama kao i lažnim predstavama i knjiškom znanju koje ne odgovara našoj individualnoj konstituciji.
Veliki Majstori su živeli jednostavnim životom
Bogata tradicija koju smo nasledili je u suštini sposobnost da prozremo lažnjake, prepoznamo prave majstore i dostignemo krajnju istinu uz njihova uputstva. Kada su naše potrebe zemaljske, verovatnoća da ćemo upasti u klopke lažnih majstora su mnogo veće. Dok je sveta, biće i Maje. Otac ne može da vodi Božansku igru bez Maje. Maja je dualnost. Maja je vidljivo, opipljivo ili konačno lice ničega ili beskraja. Maja je izraz Svevišnjeg. Maja je izazov za istinskog tragača. On će stalno da se pita – ‘je li ovo istina ili je ovo Maja’, sve dok na kraju, svi eksperimenti i istraživanja ne kulminiraju u jednoj tački, i mi kažemo – ‘čak ni ja ne postojim’. Onda smo kod kuće. To nije fraza. To je duboko razumevanje. Poslednji pokušaj. To je vreme kada se mi rukujemo s Majom i kažemo joj ‘Hvala na putovanju, vredelo je.’ Ako se razočaramo u ove naizgled beskrajne pokušaje i greške, možemo se zaglaviti na putu i Maja može lako da nas navede na mnogo više zaobilaznica. Čak i duhovne vežbe mogu da postanu saveznik Maji. Svaki ritual je Maja. Svaka podsvesno pokrenuta aktivnost može da sklizne u kraljevstvo Maje. To je izazov/iskušenje koje Maja postavlja pravom tragaču. Onaj ko je bezvoljan će napraviti pauzu i posetiti kafanu u komšiluku da bi rashladio ono što ga peče iznutra. Oni koji mogu da izdrže tu vatru iznutra i ne plaše se da hodaju sami, nastaviće sa putovanjem. Oni će stići na odredište u ‘zakazano’ vreme. Opet, Maja će postavljati mnoge prepreke. Ali, kada se njihov vid premesti na prostor između obrva, oni će uvek prozreti Maju. Maja je divna, ali tek iza Maje je stvarnost. Izbor je između atrakcije i stvarnosti. Mnogi izaberu atrakciju jer je čulna. Oni koji su nepokolebljivi u svojoj težnji, izabraće stvarnost. To je mudrost koju veliki Majstori nama saopštavaju, bez očekivanja ičega zauzvrat. Mi se nikada nismo setili da im se zahvalimo i njih to ni najmanje ne pogađa, jer, nisu ništa ni očekivali. Uživaj, rasti, to je tvoja igra. To su pravila. Igraj po njima, ili igraj mimo njih. Svi izbori su vaši. Maja je sudija. Pazite!!!
Istinski Majstor je vrlo dobro svestan potreba svog učenika
Postoji prečica i šansa za pobedu sigurnim pogotkom, baš u ovom životu – pratite korake pravog majstora! To ne znači redovne ačarje koji histerično deklamuju razna knjiška znanja i zavode zbunjene tragače, dalje ih zbunjuju i vode u ludnice. Nego to znači prave majstore, koji su dobro ustanovljeni u ‘ISTINI’. Ako se prepustimo njima s potpunom verom, oni će nas odvesti do najvišeg. Najbolji lek za našu bolest možda nije i najukusniji. Ali istinski majstori neće nikada dozvoliti da njihovi učenici padnu. Poverenje i Vera su najbitniji. Zaista najbitniji. To su minimalni zahtevi.
Najveći Bhakta – Moćna posvećenost
Hanumanđi je jedan od najvećih posvećenika koje je svet ikada video. On je bio oči i uši Rame. Rodio se za Ramu, živeo za Ramu i još uvek postoji za Ramu. On kaže: ‘O Gospode, ovim telom, ja sam tvoj sluga. Moj um je tvoj um, tvoja želja moja zapovest. Moj intelekt je tvoj – ti misliš, ja činim. Moja duša je i tvoja duša. Mi smo jedno.’ Zaista veliki Bhakta!!! Istinska posvećenost rađa velike moći. To je toliko moćno da može da prevaziđe i moći avatara.
Pošto Veliki Majstori funkcionišu s platforme Božanske Bezuslovne Ljubavi, oni ne očekuju ništa od vas. Poverenje i Vera su za vaše sopstveno dobro, ne njihovo. Baš kao što Božanstvu ništa ne treba od vas, jer šta god možda možete da date je već deo Njega, pravi majstor nema zemaljske potrebe. Šta god date on prihvata zbog vas, ne radi Sebe. Dakle, ako zaista hoćete nešto da date majstoru, dajte sebe. Predajte mu se potpuno. Kada se ego tako poništi, On preuzima. Božanstvo preuzima. Najveća prepreka između vaše ograničene svesti i Božanske je ego. Kada se duboko i iskreno prostrete, kada se ego poništi, vi postajete On. On postaje vi. Majstor ko je ustanovljen u najvišoj svesti, blagosilja vas. Vi doživljavate Njegovu svest. Svest Šive. Postajete jedno sa Šivom. Zar to nije kul? Život je u stvari tako jednostavan, pre nego što smo odlučili da ga zakomplikujemo. Shvatite,jednostavnost je Božanska osobina. Vi ste Bog. Dakle, budite jednostavni. Veliki Majstori vas na to podsećaju, samim svojim postojanjem, životom, delom. Na nama je da vidimo, osećamo i doživimo.
Život je KUL, zar ne?
Završavam ovo svojim najponiznijim pozdravom do lotosovih nogu Svetaca i Velikih Majstora koji su nas obasuli Milošću, Bezuslovnom Ljubavlju i Biserima mudrosti. Najdublja zahvalnost Majci Zemlji koja nas je hranila i učinila da rastemo i razvijamo se. Najdublja zahvalnost sveprisutnoj božanskoj sili, koja se stalno iznova vraća da bi nas podsetila i vratila nas Istini, u formi Velikih Majstora. Svi Veliki Majstori predstavljaju sveprisutnu božansku silu. Svi su jedno i Isto. Moje najdublji pozdravi postojanju. Moji pozdravi božanskoj sili u svakom od vas koji ste odvojili vreme da ovo pročite. Čak ni ja ne postojim…
Tokom mnogih života, čovek je tražio Sebe
Ciklus uspona i pada
July 26, 2013 at 1:09 pm | Posted in Uncategorized | 1 Comment
Ciklus uspona i pada
Nikada ne shvatajte život preozbiljno – Posmatrajte ga kao svedok – Smejte se naglas
Dragi prijatelji,
U poslednjih nekoliko dana, bombarduju me pozivima i imejlovima da prokomentarišem incident u vezi s Svami Nitjanandom. Lično sam odgovorio na vaša pitanja i na našem satsangu. Voleo bih da ovde zapišem svoje misli, tako da usplahireni umovi nadju ovde olakšanje. Objektivan sam. Ne učestvujem u Djanapitam (Dhyanapeetam). Ali, volim Nitjanandin stil podučavanja, njegovu jasnoću i bisere mudrosti koje je sve ove godine obilato davao. Ne možemo zanemariti ono što je dao gladnom svetu raznih duhovnih tragača. Ne možemo pokvariti njegov imidž samo zbog jednog skandala i zanemariti njegovo učenje. Ne opravdavam ga što ne praktikuje ono što podučava ili naš pojam nepoštovanja svetosti šafrana. Vreme će reći istinu. Hajde da vežbamo strpljenje. Molm vas sačekajte i posmatrajte a da ne osuđujete.
Posmatram sa zabavom ljudsku prirodu ili prirodu gomile gde na stotine dobrih poruka, učenja zanemareno i kojih su se odrekli zato što je mentalna predstava o Nitjanandi pokvarena. Zašto moramo da se odreknemo Gurua tatve koji je putovao kroz medijum zvani Nitjananda i u spoljni svet? Zašto moramo da se odreknemo svojih iskustava kao i znanja?Mentalne slike će se neminovno pre ili kasnije pokvariti. Shvatimo ovu činjenicu, pošto će i ovo telo jednog dana nestati.
Tragična krivica
U Aristotelovim učenjima, velika pažnja je posvećena principu zvanom Tragična Krivica. To znači, jedna mana ili nedostatak u nečijem karakteru, bude uzrok pada. Otelo je imao ljubomoru. Hamlet je imao odlaganje. Svako ljudsko biće poseduje jednu ili nekoliko tragičnih krivica u sebi, što na kraju dovodi do pada. Potisnuti seks je takva mana. Da li se to menja s prosvetljenjem? Videćemo u sledećim redovima.
Guru Tatva (Tattwa)
Guru princip je kao reka Ganga koja stalno teče. Ona nastavlja da teče, kroz razne gradove, opskrbljuje razna područja i bića. Guru princip je počeo kada je počeo život. Guru Tatva funkcioniše kroz svako biće, svaka usta ili reči koje nam znače, s vremena na vreme. Baš kao što su vas različiti učitelji vodili u različitim razredima, pomažući vam da stignete do viših nivoa, Guru Princip radi kroz razna bića i pomaže vam da se popnete uz stepenice do više svesti. Guru Tatva večno teče. Niko to ne može da porekne. Svi spoljni učitelji samo su predstavnici ovog principa. Naša duša takođe predstavlja ovaj princip.Bog predstavlja ovaj princip. Zato kažemo da je Guru Bog. Guru je prolazan. Guru se menja od časa do časa, ili od vremena do vremena. Princip se nikada ne menja.
Guru princip putuje kroz večnost i uzima svaka usta da bi saopštio istinu. Usta nisu važna jer su prolazna. Poruka koja se saopštava je važna za vas. Verujte poruci. Slavite poruku. Doživite poruku. Sve one su večne istine. To će potpomoći oslobođenje. Sjedinite se se sa mudrošću, ne sa Guruom.
Guru Princip večno teče
Uravnoteženost
Naša tradicija nas uči putu uravnoteženosti kao najboljem putu. Savršena ravnoteža kroz radost i sreću. Ako tragalac pristupi duhovnosti tako da je ekstremno uravnotežen, biće dobro balansiran u Guru Tatvi, najlepše će zahvaljivati postojanju i svima onima koji tumače tatvu. Ako tragaoca emocija, a naročito ako je princip ‘raditi’ a ne ‘biti’ (’do-ership’ ) dominantan u njemu, (ako misli da je on taj koji čini), on će težiti da se veže za imidž Gurua. Oni propuštaju tatvu i zaljube se u Gurua. Grade očekivanja i mentalne slike. Kada slike ne mogu da se održe, oni potpuno padnu. Mnogi se razočaraju. Mnogi dođu k sebi posle razočaranja, i na kraju ostave svoju potrebu za štapom i počnu da hodaju dalje sami.
Put oslobođenja
Naša tradicija je uvek stavljala akcenat na oslobođenje od ciklusa rođenja i smrti. Naša tradicija nikada nikoga nije ograničavala na sistem i svakom je dozvoljavala slobodan izbor. To je istinski put. Na ovom putu, Guru, Naša Duša i Bog su jedno isto. Naša duša je naš primarni Guru. Spoljašnji Guru je samo eksponent večnog principa zvanog Guru Tatva. Na putu oslobođenja, pre ili kasnije, imidž, ime i forma se moraju poništiti i tatva treba jasno da sija. Dakle, svaki imidž za koji se držimo, radi trenutnog progresa, kao naš učitelj u školi, nestaće i zameniće ga neko drugi, i opet drugi, sve dok ne završimo svoje putovanje.Put oslobođenja je uvek put poništenja. Sve, uključujući naše telo, um i intelekt mora da nestane i rastvori se, pre ili kasnije.
Telo
Glad održava telo. Seks održava vrstu. Kada duša uzme telo, takođe nasledi i sve potrebe tela. Glad i Seks su najbitniji za održanje na različitim nivoima, sve dovodi do postojanja. Kada se smanji akcenat na telo i čovek utemelji svest na Sveprisutnosti, sve potrebe tela će otići u drugi plan. To ne znači da su nestale iz našeg sistema. Postoje, primireno, u većini slučajeva. Kada ta osoba mora neprekidno da funkcioniše preko čula i tela, kao što je podučavanje, negovanje ustanova ili ljudi, ove najjače potrebe se vraćaju i smetaju mu. To je moguće. Ovo, primarni nagon, može takođe da dovede do pada.
Prosvetljenje
Prosvetljenje uspostavlja jedinstvo čoveka sa sopstvenom dušom. Ono stavlja na stranu svaki obzir i dozvoljava prirodi da ide svojim tokom, kao drvo, čak i ako to znači iseći ga u korenu. Prosvetljenje ređa sve čakre vitalnog sistema u savršeni red i pretvara čoveka u ogledalo. On će početi da odražava ono što dolazi pred njega i obično će održavati tečno stanje. Biće kao voda koja dobija aromu i oblik suda u kome se nalazi. Ovaj nivo bivstva često donosi lični haos. Naročito kad osoba stalno funkcioniše na zemaljskoj ravni, njegova šira svest odlazi u drugi plan. Ako požuda prevlada, ona ostavlja prostora za degeneraciju. Požuda se takođe može steći. Kao sunđer, on bi mogao da usvoji bilo koje osećanje druge osobe.
Imidž
Naše telo, um i intelekt su privremeni. Kada nastane prevelika zavisnost od imidža, on se pokvari. To je zakon prirode. Javni imidž koji smo svesno ili nesvesno stvorili je prolazan ili privremen. Pre ili kasnije, pašće. Definitivno će pasti ako se ne podešavamo prema imidžu koji stvaramo i uradimo nešto kontradiktorno. Imidž koji drugi izgrade o nama je takođe privremen. Razlika je u tome što, čak i ako dozvolimo promene u sebi, drugi uopšte neće hteti da promene svoju sliku o nama. Otuda, ako smo opušteni oko imidža, drugi bi nas mogli razapeti, jer se ne uklapamo više u njihovu sliku o nama. Društvo voli da održava imidže svojih ljudi. Što je veći imidž, teže ga je održati, a kamoli promeniti. Kada se takvi imidži pokvare, društvo postaje okrutno.
Očekivanje
Očekivanje je najveći izdajnik. Očekivanja su neizbežna, sve dok funkcionišemo iz našeg svesnog uma za vreme budnog stanja. Očekivanja su deo našeg mehanizma uma. Što je više očekivanja, to je više i naše patnje. Očekivanja grade mnogo jače zidove nego ego. Očekivanja nas uvek otuđuju od istine. Očekivanja tako treba poništiti pre nego što spoznamo Boga. Kada izgradimo očekivanja o pojedincima, ona će se neminovno izneveriti, jer su skoro svi ljudi karmička bića i sve dok ne vidimo i treću dimenziju pojedinca, ne možemo videti s kog nivoa on funkcioniše. (Prosvetljeni funkcionišu u Darma modu). Da bismo shvatili nivoe funkcionisanja, moramo da imamo jedinstvo svesti. Pošto svaka osoba funkcioniše u svojoj sopstvenoj svesti, i ne može da migrira u drugu, to je vrlo teško. Dakle, očekivanja će se pre ili kasnije izneveriti. Šok koji usledi nas probudi i oslobodi nas od naše zavisnosti od naših očekivanja do svog poništenja.
Zahvalnost
Zahvalnost je najbitnija za rast. Svaki Guru nam je nešto dao. Svaki je potpomogao naš rast. Ono što smo danas je nastalo uz podršku mnogih Gurua. Treba da smo zahvalni. Ako se Guru ponaša na način koji je u suprotnosti sa našim očekivanjima, treba da shvatimo da je problem u našem očekivanju. Možda smo propustili da shvatimo treću dimenziju našeg Gurua, koja nije bila potpuno očigledna. Sve što treba da radimo je da prihvatimo i cenimo učenja.
Moć seksa
Seks je vrlo moćan. Zato što je urođen u svim bićima. On je urođen jer je bitan za produžavanje vrste. Seks se koristi samo da bi se održala vrsta – kod svih bića sem kod čoveka. Kod čoveka, seksualni čin je vid zadovoljstva i rekreacije. Celibat je test. Biti u celibatu nije lako, jer potrebe tela katkad prave haos, kao što i glad može da dovede osobu do stanja da ubije nekog. Biti u celibatu u šumi je mnogo lakše nego biti na tržištu raznoraznih atrakcija. Tako, ove stvari mogu katkad postati moćne kao tornado, ukoliko se ne prevaziđu. Da bi osvojili ove elemente, što je u suštini osnova našeg tela, treba nam mir i bivstvo (‘beingness’). U ekstremnom činjenju (‘doing-ness’) društvenog života, čak i ako osoba postoji u bivstvu svog realizovanog stanja, potrebe tela bi uvek mogle da igraju važnu ulogu. Pomeranje sa sveprožimajuće sveprisutnosti na svest ograničenog tela može se smatrati neminovnim, kada je interakcija na mikro nivou stalna i dosledna. To je diskrecija sveca. On bi vrlo dobro mogao da se pretvori u Grihasti (život porodičnog čoveka), oženi se, ima seksualni odnos i čak pomogne da se produži vrsta, ako treba. Takođe bi mogao da se odrekne svega i ide putem duhovnosti u anonimnosti, kao avadhoota. Ako izabere da služi svetu i takođe održava savršeni celibat, mora da vežba veliko suzdržavanje. To nije lako.
Seks je izazivao majstore od kad je sveta i vremena. Seks je iskušenje koje iskrivi ljude jer smo navikli da ga potiskujemo. Društvo to osuđuje. Srednja klasa ga čuva. Viša i niža klasa obično nemaju ništa sa moralom. Izvinite što sam tako direktan. To je istina. Moralnost je za obično lišavanu Srednju klasu. Pretvaramo se da smo imuni na njega i padamo se katkad kad ne možemo da izdržimo njegovu veličinu i težinu. Takvi smo, svidelo nam se to ili ne. Kao Veliki Majstor Lahari Mahasaja, koji je takođe vodio i porodični život, rekao je: “Kada se seksualna želja desi, desi se.” To je prosto tako. Adi Šankara je preselio svoju dušu u drugo telo da bi doživeo seksualnost. Visvamitra je pao na čari Menake. Ošo je tvrdio da bez obraćanja pažnje na svoju seksualnost, nema napretka u duhovnosti. Sad, pitanje je o imidžu koji smo stvorili i stvarnosti koju doživljavamo. Ako postoji veliki raskorak, pad je neizbežan. Izjednačavanje je da budemo u skladu sa sobom. Niko nije imun na seksualnost. Svako ima fantazije. Ako se neko pretvara da je drugačije, pazite. Seks je prirodan. Prihvatite svoju seksualnost. Nema se čega stideti. Koristite svoju diskreciju dok to radite, to je sve. Potiskivanjem to ne možemo da rešimo. Tačka.
Moj zahtev
Moj zahtev svim članovima BTW porodice je, molim vas poštujte Nitjanandina učenja. Molim vas da prihvatite Guru Tatva koji je on preveo u mnoge živote. Molim vas poštujte učenja kao i doživljaje. Nikoga ne prezirite, a kamoli Nitjanandu. Ako kritikujete i mrzite nekog Gurua, to će uticati na Guru princip u vama. Samo budite zahvalni za ono što je Nitjananda dao vama i svetu. Samo su vaša očekivanja propala. Naše mentalne slike su propale. Veliki balon od sapunice je pukao. Oni svakako pre ili kasnije moraju da puknu. Ništa ne traje večno u životu. Poštujte to. Nikada ne koristite nasilje u mislima, rečima ili delu. Ne sudite o nikome o njihovim postupcima. Nema potrebe pravdati se, pošto nas se to ne tiče. Zapamtite jednu stvar – istina ostaje istina, uprkos imidžu majstora. Isto tako, budite pažljivi oko toga ko ima koristi od skrnavljenja i spaljivanja ašrama? Zašto su nas obuzele emocije? Zašto smo postali nasilni? Jesmo li svi toliko čista bića da bacamo kamenje na druge? Zar nismo svi mi mešavina svega? Pogledajte prvo sebe. Onda pogledajte okolo. Istinski duhovni ljudi treba da održe smirenost i spokojstvo. Sjedinite se s učenjem. Ne sa Guruom. Uvek osećajte zahvalnost za učenje ili guru princip, Guru Tatva.
Jedna osoba je insistirala da odgovorim na njeno pitanje da li ja to (Nitjanandin skandal) odobravam ili ne. Moj prijatelju, svet ne funkcioniše po tome šta ja odobravam. Vaš mentalni proces se dešava bez mog odobrenja. Video sam promene mišljenja bez ikakvog konkretnog razloga u životu. Ljudi se za čas promene. Njihove misli se promene. Nikada ne znamo ko će šta sutra da uradi. Ko će sutra biti živ. Tako smo krhki i trenutni. Vi i ja možemo da se uzdignemo ili padnemo svakog trenutka. Talasi mogu svaki čas da se promene. Dakle, ne budimo previše puni entuzijazma da volimo što je neko pao. Ne moramo mi nikome da odobravamo seksualne prioritete. Oni će ići dalje s tim, dobro i bez našeg odobrenja, ako moraju. Kada ne možemo da kontrolišemo čak ni naše sopstvene misli, kako ćemo kontrolisati druge? Da li to uopšte i moramo?
Cenim vaše stavljanje naglaska na moralnost i svetiteljstvo. Istorija je videla mnogo potiskivanja i oslobođenja koje je usledilo. Hajde da ne dovodimo u pitanje ovu činjenicu. Shvatam da su mentalne predstave znatno propale. Do toga mora doći, pošto je naš put put oslobođenja od svega. Shvatite samo jednu stvar. Sa ili bez prisustva na ovoj planeti, život ide dalje. Ništa se ne menja našim protestom ili brigom. Nasilje unutar nas će samo uticati na nas. Stoga, izrazite zahvalnost za sve i dozvolite ljudima da idu svojim putem.Ne osuđujmo druge. Nemamo na to pravo. Hajde da sve to uzmemo kao deo našeg procesa učenja. Zato, venčajte se s dobrim učenjem koji pomaže vašu duhovnu evoluciju. Nikada se ne venčavajte sa fizičkim Guruom.
Volite sve. Oprostite svima. Budite dobri i blagonakloni iznutra. Ne osuđujte druge.
BLAGOSLOV SVIMA.
M
Prevedeno sa:
Нема коментара:
Постави коментар