OSJEĆAJ LAKOĆE

Posted by Admin in Vaš blogProsinac 19, 2012

Kada se prisetim kako sam ja krenula, prvo sa vežbom divljenja – tražila sam u svemu i u svima nešto čemu se mogu diviti. Objašnjenje za taj metod bilo je da na taj način, ono čemu se divim, izgrađujem u sebi. Sjajna vežba. Danas vidim božansku iskru u svima, bez imalo truda i napora, i ma koliko prikrivena u toj osobi bila njenim spoljašnjim nastupom.

Zatim, vežba primanja komplimenata, što nikako pre nisam umela. Kad god bi mi neko uputio kompliment, trebala sam reći jednostavno i kratko: ‘Hvala, tako je’ ah kakav je to bio osećaj neprijatnosti u početku. Rumenilo bi mi oblilo obraze i na samu pomisao da izgovorim takvu stvar mesto negacije upućenom komplimentu (a to sam učila i vežbala celog života nesvesna šta činim sebi). Ta vežba mi je snažno vraćala osećaj samopoštovanja – ko bi rekao, tako jednostavna stvar. Kasnije je to ‘Hvala, tako je’ preraslo u ‘Hvala, znam’ sa zadovoljnim smeškom na usnama, i još većim osmehom u mom srcu i duši.

Zatim sam naišla na Ho’oponopono tehniku, te sam prošla sve osobe u svom životu uz reči ‘Oprosti mi, Žao mi je najiskrenije, Hvala ti neizmerno iz dubine srca, Volim te beskrajno’. Prihvatila sam 100% odgovornost i oduševila se idejom da sve mogu sama u sebi. Nije potrebno da čekam ili da zavisim od bilo čije dobre volje kako bih pomogla i iscelila samu sebe. Sjajno! Ujedno sam stalno primenjivala tehniku ogledala, koja mi je pomagala da prihvatim i preuzmem sveukupnu odgovornost. Šta god da sam pričala drugima, shvatila bih da pričam samoj sebi, i šta god bih videla u drugima, znala bih da sam to uvek JA.

Ma primenjivala sam i probala svaku tehniku i metod koji bi pobudili moju pažnju i inspirisali me da ih primenim, i to sve sa potpunom lakoćom. Mislim da se velika tajna skriva u osećaju lakoće kada bilo šta činimo, jer jedino kada činimo iz srca, sa ljubavlju, inspirisani i motivisani iznutra, činimo lako i onda je to prava stvar za nas i naše sveukupno zdravlje i blagostanje. Tada smo bliski Onome kome svi težimo, našem Izvoru iz kojeg potičemo i kojem se vraćamo.

A frekvencija ljubavi, frekvencija zahvalnosti i potpunog oprosta jeste frekvencija dostupna i unutar fizičkog tela. Kada čovek dostigne tu frekvenciju, i stabilizuje se u njoj, molitva se sama neprestano odvija u njegovom srcu i duši. Kao da stalno vibrira na talasima ljubavi i zahvalnosti bez da išta čini. Toliko je različitih dimenzija prisutno i sve su nam dostupne. Pa svako svojim ritmom kretanja ka čežnji vlastitog srca.
Hvala vam neizmerno i Volim vas beskrajno.

- Ivana Cvetković