Yoga Svami: Mudrac sa Šri Lanke

Proslavljanje 123 godine od rođenja Yoga Svamija obeleženo je 21.maja 1995. godine. Članak koji sledi napisao je Santhaswami, koji je bio stariji sin engleskog lorda Soulburija, bivšeg guvernera-generala Šri Lanke. Nakon smrti svoga oca, on je nasledio titulu viskonta i postao član “Kuće lordova”. Od Yoga Svamija je tražio blagoslov da se odrekne svoje titule u korist mlađeg brata, ali je Svami to odbio. Umesto toga, inicirao ga je i dao mu ime Santhaswami.

Osnovni cilj svih religija je realizacija Istine. To je pitanje direktnog iskustva u koje ni um, ni intelekt, niti bilo koja druga ljudska sposobnost, nisu umešani. To je pitanje bivanja. Postoji samo jedna realnost, koja je Bog, tako da realizacija istine znači postati svestan da si jedno sa Bogom, ili da si ono što Jesi. To je pravo značenje poznavanja samog sebe. Onaj koji je spoznao sebe, zna sve, i on je postigao oslobođenje u svom ljudskom telu. Za njega ništa drugo nije ostalo da se uradi, osim da se pomogne i drugima da postignu istu samorealizaciju. Takva osoba je pravi majstor (sat guru).

Oni koji su postigli takvo stanje su veoma retki. Ali, jedna “realizovana duša” živela je na severu Šri Lanke preko devedeset godina, i svoje telo je napustila 1964. godine. On je bio poznat kao Yoga Svami i rođen je pre 123 godine. Svoje rano obrazovanje dobio je u hrišćanskoj misionarskoj školi, gde je postigao i dobro znanje engleskog jezika.
Nakon što je napustio školu, bio je zaposlen kao čuvar na projektu za navodnjavanje, u mestu udaljenom 65 kilometara južno od grada Jaffna. Tokom tog perioda upoznao je svog gurua Chellappa Svamija. Vrlo brzo nakon što ga je upoznao, on napušta svoj posao i sve ostalo kako bi ga pratio.

Žeđ za istinom
Chellappa Svami se obično mogao naći u blizini Nallura, sada predgrađa grada Jaffna, ali nekadašnje prestonice tamilskih kraljeva. Tu se nalazi najvažniji hram u Jaffni, posvećen Kandaswamiju, ili Muruganu. Blizu samog hrama nalazi se velika građevina u kojoj su ostavljane masivne drvene kočije, u kojima se vozila i izlagala slika Murugana prilikom godišnjih festivala.
To je bilo omiljeno mesto Chellappa Svamija, i tu je preneo većinu svojih znanja učenicima. On nije radio ništa osim što je lutao kako mu se htelo, obučen u prnje, i moleći za hranu. Većina ljudi je mislila da je bio lud, jer je često bacao kamenje na one koji bi pokušali da mu priđu, ili bi ih verbalno vređao.
Samo je nekolicina imala dovoljno čistote uma i srca da razume i primeti njegovu pravu veličinu, i da detektuje neograničeno bogatstvo koje je imao da ponudi. Yoga Svami je bio jedan od tih malobrojnih srećnika. Čak je i on bio neprekidno iskušavan i odbacivan, ali je Yoga Svami izdržao sve zbog svoje žeđi za Istinom.

Odbacivanje
Čini se da je Yoga Svami bio sa svojim guruom samo nekoliko godina. U određenom trenutku bio je oteran, i rečeno mu je da “Stane na svoje noge.”
Postoji i priča o tome kada je Yoga Svami došao da poseti Chellappa Svamija u njegovoj poslednjoj fazi bolesti. Chellapa Svami nije dozvolio svom učeniku da uđe u kolibu u kojoj je ležao, već se izderao na njega: “Ostani napolju i vidi!”

Tokom godina neposredno pre i posle Chellappa Svamijevog Mahasamadija (čina svesnog napuštanja tela tokom prosvetljenja), Yoga Svami je živeo ispod drveta na obodu grada Jaffna. U to vreme je praktikovao strogi asketizam, a u spoljašnjem ponašanju je sledio primer svog učitelja, pa bi oterao svakoga ko bi mu prišao.
Međutim, postepeno, kako se sve više poklonika okupljalo, njegovi asketski maniri su postali opušteniji, i na kraju je pristao da se naseli u maloj kolibi, u bašti kuće koja se nalazila blizu drveta pod kojim je živeo.
To mu je ostala baza sve do kraja života. Njegovi poklonici i učenici su tu mogli da ga posećuju i traže pomoć u vezi svojih problema, a on ih je primao uglavnom rano ujutro, ili uveče.

Učenja
Kako su njegovi učenici većinom bili hindusi, svoja učenja je uglavnom predstavljao uz pomoć hindu terminologije, ali on sam je bio izvan svakog razlikovanja religija. Budisti, hrišćani, muslimani, i agnostici, svi odreda su dolazili kod njega po vođstvo i pomoć, jer je on dostigao vrh u odnosu na koji su filozofije i religije samo staze. Kao svaki dobar doktor, on je znao šta je najbolje za svakog svog “pacijenta”, i prilagođavao je “lekove” u skladu sa njihovim potrebama.

Njegova učenja obuhvataju sve joge, dok u isto vreme, leže daleko od svih njih.
Skoro svi posvećenici Yoga Svamija bili su domaćini i zaposleni ljudi, i osim par izuzetaka, on gotovo nikome nije govorio da se povuče iz svog posla. Ljudi bi obično dolazili kod njega da mu saopšte kako su odlučili da napuste svoje poslove kako bi se posvetili duhovnoj praksi, ali on ih nije ohrabrivao da to urade. Za njega, čitav čovekov život treba da postane duhovna praksa, i on nije dopuštao nikakvu podelu ljudskih aktivnosti na duhovne i neduhovne.

Rad
Sa većinom onih koji bi došli da ga vide, završavao bi razgovor rečima: “Sada idi i radi svoj posao!”
Veoma je naglašavao rad, i rad zarad samog rada, tj. Karma jogu. To, kao iSiva dhyana (meditacija na Boga ili šta je Stvarno), bili su najčešći “lekovi” koje bi prepisivao učenicima. On nije delio lekcije, niti držao predavanja. Njegova učenja su davana spontano, jer su dolazila u kolibi, u jutarnjim ili večernjim satima, ili prilikom slučajnih sretanja na bazaru ili na ulici. Ono što bi tada govorio odnosilo se samo na osobu sa kojom je razgovarao, ali i drugi koji bi prisustvovali i slušali, izvlačili su korist iz toga.

Dobre misli
Yoga Svami je neumorno radio na tome da podigne svoje poklonike do nivoa razumevanja da Istina leži izvan svake forme. Tokom svog života on je takođe davao sve od sebe da oživi pravilan pogled na tradicionalne prakse, i svako veče u sumrak, lampa koja je simbolisala njegovu svetu vatru gorela bi u kolibi, dok se pevaju duhovne pesme.
Kako je grupa poklonika sve više rasla, on im je davao zadatke i ohrabrivao ih da sa sanskrita i engleskog na tamilski jezik prevedu spise koje je on smatrao važnim.

Iz toga se 1953. godine izrodio i mesečni magazin posvećen isključivo religijskim pitanjima. U svakom broju bila bi objavljenja po jedna njegova pesma. Ove pesme, koje je nazvaoNatchyintanai, ili “Dobre misli”, dolazile su iz njega spontano i mogle su se pojaviti u bilo kom momentu.

Prema želji svojih poklonika, Yoga Svami je odobrio osnivanje centra u gradu Jaffna, gde bi se mogli sastajati njegovi učenici kako bi meditirali, pevali duhovne pesme, držali časove o religiji i filozofiji, i uopšteno bavili se svim aktivnostima koje su korisne za duhovni razvoj.

Sivathondan
Naziv koji je dao magazinu i centru, bio je Sivathondan. Siva je bog, aThondan ima značenje sluge ili poklonika, tako da reč Sivathondan označava posvećenog slugu Boga, ili onoga čija je služba posvećena Bogu.

Sve je Božije delo, i na jedan način svako biće je Sivathondan. Ali čovek je nagrađen jedinstvenom privilegijom da to radi svesno. Da bi se iskoristila ova retka prilika, najjednostavniji način je da se čovek prepusti pročišćenju samog sebe, pokoravanju svog ega, i da tako ostvari najčistiju i najpotpuniju sreću, koja je njegovo rodno pravo.

Napisao: Santhaswami (viskont lord Soulbury), Kolombo, 4. jun 1995. godine
Prevod i obrada: Milan Bojić

Ovaj tekst možete čitati i u decembarskom broju magazina Nova Svest

PREPORUČUJEMO