Babađi
Babađi - večni guru
Babađi, legendarni, i tajanstveni guru drevne i moderne Indije ostao bi samo legenda da ga lično nisu srela i ostavila pouzdano svedočanstvo o njegovom postojanju tri velika indijska učitelja našeg vremena: Lahiri Mahasaja, Šri Juktešvar i Paramahansa Jogananda.
Ne zna se kada je Babađi rođen, ne zna se ni u kom periodu je živeo u svom fizičkom obliku, ali se zna da se povremeno pojavljuje i da su ga između 1861 i 1935. viđali ljudi u čije svedočenje zaista možemo verovati. Pominje se u delu “Sveta nauka” Šri Juktešvara, koji ga je i lično sreo, a susret sa njim imao je i Paramhansa Jogananda, poznat čitalačkoj publici po svom delu “Autobiografija jednog jogija” koje spada u besmrtne klasike joge i duhovne literature uopšte. Zahvaljujući tome što ga je lično video, Jogananda je bio u stanju i da ga nacrta i taj crtež je uključio u svoju knjigu, ostavivši lik besmrtnog sveca u nasleđe budućim generacijama. Taj crtež možete da vidite ovde, kao ilustraciju ovog članka.
Babađijevo detinjstvo
O životu Babađija znamo uglavnom zahvaljujući knjizi Maršala Govindana, “Babađi i 18 siddha krija joga tradicije”; koji je sakupio legende i usmena svedočenja o njemu. Prema Govindanu, Babađi je rođen pod imenom Nagarađ (kralj zmija), koje su mu dali roditelji. Njegov otac je bio sveštenik u seoskom hramu. Kada je imao 4 godine, njegova majka je ostavila na stranu redak plod hlebnog drveta za porodičnu gozbu. Nagarađ je našao plod i dok majka nije bila tu pojeo ga celog. Kada je majka saznala za to, užasno se razbesnela i ugurala mu krpu u usta, umalo ga ne ugušivši. Kasnije je zahvalio Bogu što mu je pokazao da svoju majku treba da voli bez vezanosti i iluzija. Njegova ljubav prema majci postala je bezuslovna i nevezana.
Ne zna se kada je Babađi rođen, ne zna se ni u kom periodu je živeo u svom fizičkom obliku, ali se zna da se povremeno pojavljuje i da su ga između 1861 i 1935. viđali ljudi u čije svedočenje zaista možemo verovati. Pominje se u delu “Sveta nauka” Šri Juktešvara, koji ga je i lično sreo, a susret sa njim imao je i Paramhansa Jogananda, poznat čitalačkoj publici po svom delu “Autobiografija jednog jogija” koje spada u besmrtne klasike joge i duhovne literature uopšte. Zahvaljujući tome što ga je lično video, Jogananda je bio u stanju i da ga nacrta i taj crtež je uključio u svoju knjigu, ostavivši lik besmrtnog sveca u nasleđe budućim generacijama. Taj crtež možete da vidite ovde, kao ilustraciju ovog članka.
Babađijevo detinjstvo
O životu Babađija znamo uglavnom zahvaljujući knjizi Maršala Govindana, “Babađi i 18 siddha krija joga tradicije”; koji je sakupio legende i usmena svedočenja o njemu. Prema Govindanu, Babađi je rođen pod imenom Nagarađ (kralj zmija), koje su mu dali roditelji. Njegov otac je bio sveštenik u seoskom hramu. Kada je imao 4 godine, njegova majka je ostavila na stranu redak plod hlebnog drveta za porodičnu gozbu. Nagarađ je našao plod i dok majka nije bila tu pojeo ga celog. Kada je majka saznala za to, užasno se razbesnela i ugurala mu krpu u usta, umalo ga ne ugušivši. Kasnije je zahvalio Bogu što mu je pokazao da svoju majku treba da voli bez vezanosti i iluzija. Njegova ljubav prema majci postala je bezuslovna i nevezana.
Inicijacija u krija jogu
U petoj godini, neko je oteo Nagarađa i prodao ga kao roba u Kalkuti. Njegov novi vlasnik je bio dobar čovek pa ga je uskoro oslobodio. Nagarađ se tada pridružio grupici lutajućih sanjasina, jer su ga privukla njihova lica i ljubav prema Bogu. Tokom narednih nekoliko godina, lutao je od mesta do mesta, proučavajući svete spise kao što su Vede, Upanišade, Mahabharata, Ramajana i Bagavad Gita.U jedanaestoj godini, nakon dugog putovanja pešice i brodom, pridružio se grupi asketa u Katirgami na Sri Lanki. Tu je sreo učitelja Boganatara i postao njegov učenik. Dugo je radio intenzivnu jogičku praksu pod njegovim vođstvom. Potražio je inicijaciju u krija kundalini pranajamu od mudraca Agaštje, čiji je učenik na kraju i postao. Otišao je u Badrinat i tamo godinu i po prektikovao krija jogu koju je naučio od Boganatara i Agaštje. Ubrzo potom postigao je prosvetljenje.
Život i smrt su jedno
Postigavši samorealizaciju, odnosno prosvetljenje, Babađi je shvatio sveukupnu jednost stvarnosti, pojavnog i nepojavnog, života i smrti. Namerio je da zauvek pređe u oblast duha, neispoljenog, i tako ode iz pojavnog sveta. Tu nameru je saopštio svojoj sestri, Matađi. “Zašto bi napuštao telo”, pitala ge ja ona. “Kakva je razlika da li sam vidljiv ili nevidljiv u okeanu duha?” odgovorio je Babađi. “Ako zaista nema razlike”, zamolila je sa ljubavlju Matađi, “onda ostani u vidljivom”. “Neka bude tako”, odgovorio je Babađi. “Nikad neću napustiti moje fizičko telo. Uvek ću ostati vidljiv bar za mali broj ljudi na zemlji. Gospod je izrekao Svoju sopstvenu želju kroz tvoja usta”
Susret sa Šri Juktešvarom
Od tada, iz veka u vek, Babađi se javlja onim iskrenim tragaocima i svecima koji svojoom dubokom težnjom čeznu da spoznaju svoje sopstvo i pomognu preobražaju čovečanstva. I upravo su ti veliki jogiji i sveci koji su učinili mnogo za širenje svetlosti na zemlji – Mahasaja, Juktešvar i Jogananda – bili ti koji su jedini ostavili pisano svedočanstvo o njemu. U svakoj svojoj pojavi, besmrtni guru izgleda kao 25-ogodišnji mladić, bez ijednog znaka starosti na svom telu. Prema opisu i crtežu Paramhanse Joganande, srednje je visine i snažno građenog tela, svetle puti, tamnih očiju i duge kose boje bakra. Za kraj ovog članka navodimo priču o susretu i razgovoru koji je sa Babađijem imao Šri Juktešvar, veliki učitelj, koji je Babađija dok je bio još tragalac, susreo na velikoj religioznoj svetkovini, Kumba Meli. Evo kako je Šri Juktešvar opisao taj susret:
Zlatni srednji put
“Triput sam sreo ovog besmrtnog gurua. Prvi put u januaru 1894 u Alahabadu, na Kumba Meli… Prelazeći most preko Ganga, video sam čoveka kako prosi, pružajući čanak. “Dobrodošao, Svamiđi”, rekao mi je on. “Gospodine, ja nisam svami (monah)”, odgovorio sam. “Oni kojima ja podarim titulu svamija nikad je ne odbacuju”, odgovorio je ljubazno svetac…
“Šta misliš o Kumba Meli”, upitao me je.
“Gospodine, grdno sam razočaran, bio sam, sve dok nisam sreo vas. Nekako mi izgleda da svetost i sva ova gužva ne idu zajedno”.
“Dete”, odgovorio je Babađi, mada je izgledao dvaput mlađi od mene, “ne sudi svima za greške mnogih. Sve na svetu je mešovite prirode, kao mešavina peska i šećera. Budi mudar kao mrav koji uzima samo zrnca šećera, a pesak ostavlja nedirnut. Iako mnogi od ovih tragalaca još lutaju u iluziji, Kumba Mela je blagoslovena nekolicinom bogoostvarenih ljudi”.
“Gospodine”, prokomentarisao sam, “mislio sam o naučnicima Zapada koji su po inteligenciji daleko iznad ovih ljudi ovde, onima koji žive u dalekoj Evropi i Americi, ispovedajući različite vere ali ignorišući prave vrednosti. Ima ljudi koji bi dobili veliku dobrobit od indijskih Učitelja. Ali, uprkos svojim intelektualnim dostignućima, zapadnjaci su utonuli u grubi materijalizam. Iako su čuveni u nauci i filozofiji, oni ne prepoznaju suštinsko jedinstvo svih religija. Njehove vere im služe samo da podignu nepremostive prepreke koje prete da će ih zauvek odvojiti od nas.”
“Vidim da si zainteresovan za Zapad, isto kao i za Istok”. Babađijevo lice je zasijalo odobravanjem. “Osećam bolove tvoga srca koje je dovoljno široko za sve ljude, bilo da su sa Zapada ili Istoka. Zato sam te i pozvao ovde. Istok i Zapad moraju da uspostave zlatni srednji put kombinovanja aktivnosati i duhovnosti. Indija ima mnogo da nauči od Zapada što se tiče materijalnog razvoja. Za uzvrat, Indija može da nauči Zapad univerzalnim metodama pomoću kojih će Zapad biti u stanju da shvati svoja religiozna uverenja zasnuje na nepokolobljivom temelju jogičke nauke”.
Čuveni učenici
Po legendi, upravo je Babađi bio taj koji je uveo u jogu velikog jogija Šankaračariju (9. vek), kao i velikog indijskog pesnika Kabira (16. vek). Ali to je samo legenda, jer se sve do 19. veka u istorijskim izvorima Babađi ne pominje. To ne treba da nas čudi, jer se ovaj veliki Učitelj nikada otvoreno nije pojavljivao ni u jednom veku. Publicitet i slava nisu imali ništa sa njegovim milenijumskim planovima. Kao pravi instrument Tvorca, Babađi je kroz vekove delovao iza zavese, u poniznoj anonimnosti, javljajući se samo jogijima i svecima čiji je rad nesebično pomagao i usmeravao ih da čine samo najbolje stvari za dobrobit čovečanstva.
Read 1581 times
Published in Veliki učitelji
Нема коментара:
Постави коментар