Zvuk Boga,Zvuk Univerzuma,zvuk izvora,zvuk snage,zvuk Planine Predrag Komljenovic
Bio je to lutajući BOZU-monah. Uvek je bio samo u prolazu, nije imao kuću. Njegov dom je bio čitav Univerzum. Nije on lutao samo po ovom vidljivom i spoljašnjem svetu. Već, kako je uvek umeo reći, po mnogo, mnogo većem i beskonačnijem unutrašnjem svetu. Bio je običan čovek kojem nije stalo do pompe i slave. Živeo je kao car u unutrašnjem.
Za njega se govorilo da je AMITHABA-Besmrtna Svetlost. Nije govorio rečima, već čitavim Bićem. Njegove izgovorene reči su bile žive poput samog Života. Da bi se čule i razmele, moralo se biti u Tišini. Kada se jednom prihvate one bi nastavile da rastu i da se razvijaju.
„Prestani da brbljaš i misliš i onda neće biti ničega što nećeš moći da spoznaš. Biti na Velikom Putu-DO nije ni lako ni teško. Ali ako imaš ograničeno gledište, ako si zabrinut i neodlučan, ako više budeš žurio sve ćeš sporije ići. Praznina ovde, praznina tamo.
Ali Beskonačni Univerzum je uvek ispred tvojih očiju. Samo ih otvori.“ - govorio je gotovo pevušeći Majstor Tišine.
„Kako da otvorim oči da bi video?? “- pitao je TENNO.
Smejući se odgovori mu Majstor Tišine SOZAN -
„Tako što ćeš ih zatvoriti...“ Onda mu je objašnjavao:
„Tišinu senke mogu stvoriti samo stene, drveće i peščani vrtovi koje upravo gledaš. I ti i ja smo se našli ovde u Tišini davno stvorenih senki koje su stvarale generacije monaha koji su prošli kroz ovaj TORII-kapiju prolaz.
Kao što ova gradjevina u kojoj se nalazimo može da stvori Tišinu, tako je može stvoriti i tvoj duh. Ljudska misao i rad generacijama je stvarao sve ovo oko nas da bi nam ukazao na Tišinu. Ovde u ovoj Tišini koja nas okružuje i onoj koja te ispunjava možeš doživeti YAMA NO OTO, čuti Zvuk Planine.
Sedi i posmatraj.
Ne radi ništa.
Uživaj.
Samo sedi mirno, otvori se i Tišina će ući u Tebe. Jer ona je oduvek i bila u tebi.
Gledaj !!
Osluškuj, posmatraj kako se sneka prikrada duž onog zida. Vidiš li kako prolazi nečujno kroz bambusov gaj.
Kako obuhvata stene i kamenje.
Vidiš li kako klizi preko šljunka ne remetići sklad i mir.
Ne pravi nikakav šum ili buku.
Otvori se.
Dopusti Tišini da tiho i lagano poput senke-KAGE prodje kroz tvoj nemir.
Dozvoli neka te ispuni.
Moć Tišine je ogromna.
Zatvori oči.
Otvori um.
Otvori Srce.
Otvori duh.
Otvori se !!!
Osluškuj Tišinu.
Samo budi pažljiv.
Naučićeš da razumeš sva njena bezbrojna značenja.“- tako je govorio SOZAN kog su zvali Besmrtna Svetlost.
TENNO je posmatrao beskrajni hod senki koje su nečujno prelazile preko stena, kamenja, preko svega što ga je okruživalo. Dolazila bi tiho, odlazila bi tiho. Gotovo neosetno. Kao TIŠINA.
“Gledaj i videćeš kako kamen raste.“- savetovala ga je nasmejana lutalica.
Mladi samuraj bio je uporan u pokušajima da vidi rast kamena. Ali nije mu polazilo za rukom.
“Kada budeš imao dovoljno unutrašnje harmonije, mira i tišine onda ćeš moći videti kako raste kamenje.“ - hrabrio ga je mudri SOZAN .
“Šta ako nikada ne vidim kako kamen raste.” - pitao je mladi učenik.
“Samo gledaj. Vreme prolazi. Vremenom razvijaš unutrašnji sklad, tišinu i mir. I onda odjednom primetiš kako je stena narasla.“- smeškao se Majstor Tišine.
“Karma je početak Znanja. Zatim dolazi strpljivost. Strpljivost je veoma bitna. Strpljivi ljudi su snažni. Strpljivost znači obuzdati svoju skonost u odnosu na sedam emocija:
mržnju, obožavanje, radost, ograničenost, bes, tugu i strah.
Ako ne popustiš pred tih sedam emocija STRPLJIV si i uskoro ćeš shvatiti bit svih stvari i živeti u skladu sa Večnošću.
Srpljivošću sve se menja. Onda ćeš videti kako stena raste.“ - objasnjao je Učitelj SOZAN.
„Žedan sam. Molim te pij ti umesto mene!“- rekao mu je smejući se Majstor Tišine SOZAN dok su se rastajali i odlazili svaki svojim putem.
Mladi samuraj je shvatio da je Put beskrajan i da ga slede samo oni koji to mogu. Kao i da niko ne može ići tudjim stopama, da niko ne može ići za drugoga.
Opustio se i čekao dolazak novog dana. Tačnije dozvolio je da mu se približi. Meka svetlost zore ga je probudila. Povetarac je duvao donoseći svežinu. Oblaci visoko na Nebu lutali su bez cilja. Krenuo je u susret novom danu i onome što će mu doneti. Zagledao se prema horizontu negde iza vidikove linije. Gledao je u daleka prostranstva koja su ispunjavale planine i mora u kojima je bila skrivena njegova budućnost koju su samo bambusi znali.
Bio je to lutajući BOZU-monah. Uvek je bio samo u prolazu, nije imao kuću. Njegov dom je bio čitav Univerzum. Nije on lutao samo po ovom vidljivom i spoljašnjem svetu. Već, kako je uvek umeo reći, po mnogo, mnogo većem i beskonačnijem unutrašnjem svetu. Bio je običan čovek kojem nije stalo do pompe i slave. Živeo je kao car u unutrašnjem.
Za njega se govorilo da je AMITHABA-Besmrtna Svetlost. Nije govorio rečima, već čitavim Bićem. Njegove izgovorene reči su bile žive poput samog Života. Da bi se čule i razmele, moralo se biti u Tišini. Kada se jednom prihvate one bi nastavile da rastu i da se razvijaju.
„Prestani da brbljaš i misliš i onda neće biti ničega što nećeš moći da spoznaš. Biti na Velikom Putu-DO nije ni lako ni teško. Ali ako imaš ograničeno gledište, ako si zabrinut i neodlučan, ako više budeš žurio sve ćeš sporije ići. Praznina ovde, praznina tamo.
Ali Beskonačni Univerzum je uvek ispred tvojih očiju. Samo ih otvori.“ - govorio je gotovo pevušeći Majstor Tišine.
„Kako da otvorim oči da bi video?? “- pitao je TENNO.
Smejući se odgovori mu Majstor Tišine SOZAN -
„Tako što ćeš ih zatvoriti...“ Onda mu je objašnjavao:
„Tišinu senke mogu stvoriti samo stene, drveće i peščani vrtovi koje upravo gledaš. I ti i ja smo se našli ovde u Tišini davno stvorenih senki koje su stvarale generacije monaha koji su prošli kroz ovaj TORII-kapiju prolaz.
Kao što ova gradjevina u kojoj se nalazimo može da stvori Tišinu, tako je može stvoriti i tvoj duh. Ljudska misao i rad generacijama je stvarao sve ovo oko nas da bi nam ukazao na Tišinu. Ovde u ovoj Tišini koja nas okružuje i onoj koja te ispunjava možeš doživeti YAMA NO OTO, čuti Zvuk Planine.
Sedi i posmatraj.
Ne radi ništa.
Uživaj.
Samo sedi mirno, otvori se i Tišina će ući u Tebe. Jer ona je oduvek i bila u tebi.
Gledaj !!
Osluškuj, posmatraj kako se sneka prikrada duž onog zida. Vidiš li kako prolazi nečujno kroz bambusov gaj.
Kako obuhvata stene i kamenje.
Vidiš li kako klizi preko šljunka ne remetići sklad i mir.
Ne pravi nikakav šum ili buku.
Otvori se.
Dopusti Tišini da tiho i lagano poput senke-KAGE prodje kroz tvoj nemir.
Dozvoli neka te ispuni.
Moć Tišine je ogromna.
Zatvori oči.
Otvori um.
Otvori Srce.
Otvori duh.
Otvori se !!!
Osluškuj Tišinu.
Samo budi pažljiv.
Naučićeš da razumeš sva njena bezbrojna značenja.“- tako je govorio SOZAN kog su zvali Besmrtna Svetlost.
TENNO je posmatrao beskrajni hod senki koje su nečujno prelazile preko stena, kamenja, preko svega što ga je okruživalo. Dolazila bi tiho, odlazila bi tiho. Gotovo neosetno. Kao TIŠINA.
“Gledaj i videćeš kako kamen raste.“- savetovala ga je nasmejana lutalica.
Mladi samuraj bio je uporan u pokušajima da vidi rast kamena. Ali nije mu polazilo za rukom.
“Kada budeš imao dovoljno unutrašnje harmonije, mira i tišine onda ćeš moći videti kako raste kamenje.“ - hrabrio ga je mudri SOZAN .
“Šta ako nikada ne vidim kako kamen raste.” - pitao je mladi učenik.
“Samo gledaj. Vreme prolazi. Vremenom razvijaš unutrašnji sklad, tišinu i mir. I onda odjednom primetiš kako je stena narasla.“- smeškao se Majstor Tišine.
“Karma je početak Znanja. Zatim dolazi strpljivost. Strpljivost je veoma bitna. Strpljivi ljudi su snažni. Strpljivost znači obuzdati svoju skonost u odnosu na sedam emocija:
mržnju, obožavanje, radost, ograničenost, bes, tugu i strah.
Ako ne popustiš pred tih sedam emocija STRPLJIV si i uskoro ćeš shvatiti bit svih stvari i živeti u skladu sa Večnošću.
Srpljivošću sve se menja. Onda ćeš videti kako stena raste.“ - objasnjao je Učitelj SOZAN.
„Žedan sam. Molim te pij ti umesto mene!“- rekao mu je smejući se Majstor Tišine SOZAN dok su se rastajali i odlazili svaki svojim putem.
Mladi samuraj je shvatio da je Put beskrajan i da ga slede samo oni koji to mogu. Kao i da niko ne može ići tudjim stopama, da niko ne može ići za drugoga.
Opustio se i čekao dolazak novog dana. Tačnije dozvolio je da mu se približi. Meka svetlost zore ga je probudila. Povetarac je duvao donoseći svežinu. Oblaci visoko na Nebu lutali su bez cilja. Krenuo je u susret novom danu i onome što će mu doneti. Zagledao se prema horizontu negde iza vidikove linije. Gledao je u daleka prostranstva koja su ispunjavale planine i mora u kojima je bila skrivena njegova budućnost koju su samo bambusi znali.
Нема коментара:
Постави коментар