"Tada, u proleće 1925. ako se dobro sećam, dok sam šetao kroz vrt, osetio sam kako se zlatni duh podigao iz zemlje, obavio oko mog tela i preobrazio ga u zlatno. Istoga trena, moj um i telo su se pretvorili u svetlo. Mogao sam da razumem brujanje ptica. Bio sam potpuno svestan činjenice neprekidnog stvaranja univerzuma ...
U tom času sam bio prosvetljen: izvor ratničkog puta je beskonačna ljubav - duh zaštite svih bića. Potok suza se slio niz moje obraze. Od tog vremena je sazrelo u meni osećanje da je cela Zemlja moj dom, a da su Sunce, Mesec i zvezde moje sopstveno biće.
Ratnički put je primanje ove ljubavi koja stvara, štiti i odgaja sva bića prirode; uvežbavanje ovog puta je prihvatanje i propuštanje ljubavi kroz celo naše telo i um.
Zato se na pitanje kako se može proširiti zgrčeni um, pročistiti srce i uskladiti sa svim bićima prirode, može odgovoriti: prvo je potrebno da prožmete vaše srce ljubavlju, sveprisutnom u vremenu i prostoru univerzuma. Nema nesklada u ljubavi. Nema neprijatelja u ljubavi. Tako svest o neskladu, misao o postojanju neprijatelja neće više biti deo vašeg postojanja."
Pre 30 godina moje telo je bilo ekstremno slabo. U to vreme imao sam tajni san. U tom snu želeo sam da budem najsnažniji čovek u Japanu, ne, više od toga, najsnažniji u celom svetu. Shvatio sam da posedujem borilačku snagu veću od svih ostalih. Sa tim snom o sebi, trenirao sam snažno. Jednoga dana, suočio sam se sa jednim čovekom iz mornarice za koga se govorilo da ima rang 7-og dana u kendou. Na svo čudo, kada sam mu se suprostavio, osetio sam da mi je telo okruženo svetlucavom svetlošću i lako sam osigurao pobedu.
Posle toga, umišljen osećaj se rodio u meni i dok sam koračao kroz baštu mislio sam da bezbrojni zlatni konci kreću ka meni iz Univerzuma. Tada je zlatna svetlost izronila iz zemlje i okružila me. Konačno, dobio sam osećaj da se moje telo pretvorilo u telo od zlata i da se proširilo do enormnih veličina. Pošto sam osetio da me je Bog kritikovao za moju rastuću uobraženost, plakao sam iz zahvalnosti. U prošlosti, bilo je puno velikih majstora borilačkih veština. Ne trebamo zaboraviti veliki broj onih koji su stradali na bojnom polju ovog borbenog sveta zbog nedovoljne posvećenosti pravoj budo veštini, iskrenoj ljubavi i borbi protiv sebe.
Tako da, upijajući princip Univerzuma i primajući ki Neba i Zemlje, kada sam objedinio celo telo, shvatio sam prefinjenu dubinu aikidoa koja se manifestuje u tako velikoj snazi i dostigao prinicip jedinstva sa Univerzumom.
Morihej Uešiba, Tokio 1955.
Нема коментара:
Постави коментар