Čovek
Written by Klaudija Petrović
Čovek se uvek nalazi na svojoj sredini. Na sredini svojih krajnosti.
Da bi se kretao mora znati gde se nalazi i šta mu je cilj. Kada to zna, zna šta treba da radi i put je jasan, precizan, direktan.
Da bi manifestovao sve što on jeste, čovek mora da Radi.
Postoji i orijentacija pomoću odjeka kada čovek ne zna gde je ni šta da radi. Kada se još uvek vrti izgubljen po džungli i traži Stazu. Pokušavanjem iznova i iznova Odnosa čovek dobija smernice i uputstva. Odnosi koji nisu više korisni jer ne vode ka Stazi nestaju, uklanjaju se iz Života ili postaju irelevantni – nebitni.
Za Odnos je potrebno dvoje. Da bi dvoje postojalo čovek mora biti ceo.
Ucelovljivanje ili zaceljivanje rana je proces gde se iznova i iznova čovek otvara toj ranjivosti i pušta da ga ona vodi. Da bi proces trajao ne sme biti rezerve, sumnje, bilo čega starog. Samo nov čovek može isceliti ranu i postati ceo – nov čovek.
Za to je potrebna snaga, upornost, rešenost da se odbaci sve. Sve staro što je vezivalo, što je uzrokovalo ranjavanje, odvojenost.
Takav čovek je svet, jer njegova suština svetli, osvetljava mu put, pravac kojim se vraća Kući.
To su stvari koje retko gde čujete, a to je sve. Ni manje ni više.
Krenite. Imate poziv od Kuće.
Zašto da trošite sredstva, snagu na raznorazne sporedne puteve, kada ćete na kraju završiti tu gde jeste. Primorani da pogledate gde niste hteli i izazvani da učinite skok. Na vama je hoćete li ili ne. Ali na kraju svi hoće, jer nigde drugde nisu mogli. Nisu imali kud.
Budite mudri, ne čekajte dugo. Staza je tu samo za izabrane. Izabrani su oni koji su spremni na skok, na odricanje, na predaju. Predaju samom sebi.
Želite li još da istražujete sadržaje ovog sveta, na vama je.
Doći će drugi na stazu koji su spremni. Spremni na skok.
Toliko. Za sada.
Нема коментара:
Постави коментар