-
U narodnoj medicini danas postoji čitav jedan pravac – dendroterapija, lečenje drvećem ili uz pomoć drveća …. Drveće zaista može da ozdravi, isceli, ucelovi čoveka, da ga nahrani energijom. Još od davnina se veruje da drveće ima dušu i da u njemu žive moćna bića – nimfe Drijade. Drevni fitoterapeuti koristili su drveće ili njihove delove da bi oterali bolest, pa se tako razvila dendroterapija. Terapeuti koji primenjuju ovu vrstu lečenja smatraju da praktično sve vrste drveća poseduju lekovitu snagu koja se može “preuzeti” prostim prislanjanjem uz stablo. Naime, na taj način može da se ubrza lečenje psihičkih tegoba, stimuliše rad srca i aktivira razmena materija u organizmu. Takođe, dendroterapija može da pomogne u otklanjanju glavobolje i raznih upala. Pritom, veoma je važno znati koje drveće daruje, a koje krade energiju i u skladu sa tim ga i koristiti. Drvo deluje na prostor u kojem raste i na neki način ga štiti, pa loše stanje drveća oko kuće uvek treba da bude znak vlasniku da nešto nije kako treba. Stoga obratite pažnju na prirodu i naučite da komunicirate sa njom jer vam može pomoći da rešite mnoge probleme. Dendroterapeuti razlikuju dve vrste drveća, na jednoj strani su donori (daruju pozitivnu energiju jer su sposobni da akumuliraju veliku količinu kosmičke energije), a to su hrast, breza, bor, kedar, bagrem, klen… Najpre treba odabrati drvo donora (pritom slediti sopstveni
-
Zamislite sunčano jutro. Zraci sunca u snopovima padaju na Zemlju, praveći izmaglicu, skoro nestvarnu…. Bela svetlost … Zelena trava …. lišće … Stabla drveća uzdižu se, okružujući vas, penju se visoko … pratite svojim pogledom njihovo uzdizanje, i penjete se sve do njihovih krošnji, i dalje, ka nebu i Suncu … Čujete ptice kako se cvrkutom dozivaju, razgovaraju, možda se i vama obraćaju … Šum vetra, i negde u daljini voda … Udišete duboko lepotu koja vas okružuje … Potpuno mirni …. Pogledom obuhvatate celu šumu, svedočeći harmoniju prirode .. I baš ste tamo gde treba da budete … I sve je dobro … I ništa ne morate .. Jer sve je tu…. Vreme u kome živimo obeležava brzi napredak tehnologije. Istovremeno je prisutna tendencija okretanja ka duhovnom, svako traži svoj način kako da probudi svoje unutrašnje biće i zadovolji svoju večitu težnju za povratkom…. U tom traganju ponovo otkrivamo istine koje smo zaboravili, ponovo ugledavamo ono što nas okružuje i ono što je uvek tu. Šume..! Oduvek je poznato čoveku da boravak među drvećem opušta i smanjuje nivo stresa, oporavlja i oživljava. Danas se i naučno potkrepljuju ova stara saznanja. Japanci imaju lep izraz koji koriste da opišu blagodeti šetnje šumom. Oni kažu ‘Shinrinyoku’ ili “kupanje šumom”. U Japanu je praksa “kupanja šumom” postala priznata metoda relaksacije i smanjenja stresa – a studije koje su poslednjih godina
-
….Budisti taj prvi korak u učenju, u saznavanju, nazivaju slušanje: pravilno slušanje – “samyak shravan”. Ako je neko dosegao istinu, ako ju je postigao, slušajte ga. Ništa drugo nije potrebno. Osluškujte njegove vibracije, osluškujte njegovo biće, osluškujte romor njegovog unutarnjeg zvuka. Samo slušajte. Ako možete da pronađete čoveka koji je došao kući, osluškujte njegovu smirenost, mirnoću, njegovo blaženstvo… …Ako nikoga ne možete da pronađete, nemojte brinuti, osluškujte prirodu, osluškujte vetrove koji duvaju kroz borove, slušajte vodopad, idite i slušajte okean – divlji. Idite i slušajte ptice – sve dolazi u obzir. …Istina se događa kada ste u stanju pravilnog slušanja. To nema nikakve veze sa objektom koji se sluša; u poptunosti je povezano sa kvalitetom slušanja. Mi smo, međutim, zaboravili kako da slušamo. Čak i kada se pretvaramo kao – da, mi slušamo, mi zapravo ne slušamo; u svom umu radimo hiljadu i jednu stvar. Mnoge misli se tu gomilaju. Uljudno pokazujemo ako – da, mi slušamo, ponekad čak i uljudno klimnemo glavom – mi slušamo – ali duboko u nama je ludnica. Kako možete da slušate? Da biste slušali morate da odbacite razmišljanje. Iz Dang dang doko dang, Osho
-
Sedim ispod starog drveta eukaliptusa u jednom malom parku u San Dijegu, Kalifornija. Tu blizu, mogu čuti gradsku buku sa državnog puta br 5. Zvuči kao beskrajni talas na površini mora od betona i asfalta. Ali ispod mojih nogu osećam toplinu zemlje koja se budi. Ovde, treperava pesma slavuja i vrabaca ispunjava prolećni vazduh. Ovde je sva moja pažnja usmerena na kretanje senki i lišća, na drveću sivih dlakavih stabala koja se uzdižu iz ostrvaca zelene trave i zemlje koja se prostiru svuda oko mene. Ovo mesto je mesto koje diše, ono je blagoslovena oaza u sred haosa i konfuzije modernog društva. Došao sam ovde kao čovek iz pustinje, žedan da se napijem. Došao sam ovde kako bih ponovo zadobio ravnotežu, da se podsetim ko sam, da ponovo povežem svoje korenje za zemljom. Došao sam ovde da pijem sa izvora mudrosti predaka. Nudim prstohvat duvana i molitvu: ” Zdravo, moćno drvo. Predugo me nije bilo. Oprosti mi moje greške i moju nepromišljenost. Odnesi moje brige i ispuni moj duh. Podseti me na to ko sam i zašto sam ovde. Daj mi snage i hrabrosti da živim svoje snove, da ispunim svoju viziju, da uradim ono zbog čega sam ovde.” Dok sedim, sve jasnije vidim kako je ovo staro drvo eukaliptusa moj predak. Osećam snagu i moć njegovog čvrstog stabla dok sedim, naslonjen svojim leđima. Osećam praiskonsku mudrost kako izbija
-
Spoznavao sam radost u nekim zaista običnim situacijama. Nedavno, dok sam šetao prirodom, osetio sam kako mi se duh uzdigao. Bio je to poznati put, bez nekih posebnih karakteristika, ali kako sam zakoračio i osetio
-
Uvodjenje kreativnosti u svakodnevni život traži prisutnost, osećaj za sadašnji trenutak (biti ovde i sada), nasuprot kretanju i funkcionisanju po automatizmu, bez uključivanja sebe celog, već samo dela, više nesvesno… Kada smo prisutni tada svaki trenutak vidimo kao novi i kao mogućnost da uradimo nešto drugačije, uzimajući u obzir trenutne okolnosti (spoljašnje i unutrašnje). Ali da bismo bili u sadašnjosti i prepustili se inspiraciji potrebno je da budemo budni, što je često preveliki zahtev, previše nas angažuje, jer traži da izađemo iz zaklona navika. Traži da se suočimo sa sopstvenim blokadama i strahovima (od neizvesnosti, gubitka slike koju imamo o sebi i drugima, izneveravanja očekivanja drugih od nas) i budemo u ovde i sada na drugačiji način. Kada ujutro otvorimo oči, polako postajemo svesni da smo u novom danu … Da li se možemo odupreti navici da odmah uskočimo u rutinu i listanje obaveza koja nas čekaju? Da li se možemo zaustaviti i izdržati taj dugi trenutak u kome nema plana? Da li možemo dozvoliti sebi tu prazninu koja je kao belo platno pred kojim stoji umetnik slikar? Upravo je to mesto koje nazivamo plodnom prazninom, u kojoj je potrebno biti dovoljno dugo da bi se rodila kreacija (slika, neko drugo umetničko delo ili smisao kojim oblikujemo novi dan) …
Нема коментара:
Постави коментар