Za Gautamu Budu se govorilo da je imao spiralnu auru od 320 km.
Ona takodje služi kao prijem i odašiljanje misli ili emocija,a otkriva stanje mentalnog,fizickog i duhovnom stanju pojedinca.
Od samih pocetaka istorije mogu se naci stari zapisi koji govore o svetlu koje okružuje ljudsko telo i to u brojnim kulturama Istoka i Zapada.
Energetsko polje coveka postalo je predmet naučnog proucavanja na zapadu pocetkom XIX veka.
Baron Karl Rajhenbah otkrio je 1858.g.da biljke ,životinje,kristali zrače energijom koju je nazvao "odička sila"
Prve vizuelne zapise nacinio je dr. Vilijam Kilner 1911.g.On je koristio razlicite foto tehnike i filtere da bi snimio aure.
Tako da je on prvi upotrebio termin "aura"
On je otkrio da se to energetsko polje razlikuje od pojedinca do pojedinca i da na njega utiče psihičko i emocionalno stanje osobe.
SISTEM SEDAM SLOJEVA AURE
1.Eterični sloj:-to je prvi sloj aure,on je odmah do same kože pojedinca i proteže se u rasponu od manje od jednog,pa do pet centimetara od tela,uvežbana osoba je može vidjeti u obliku crvene boje.
2.Emotivno telo:-to je drugi sloj i odnosi se na emocije-naše i one koje nalazimo u kontaktima sa drugim ljudima.
To su emocije koje se tiču našeg samopoštovanja,indentiteta,i privlačnosti.
Boja ovog sloja je narandzasta, i manifestuje se kao crnilo i iskidanost.
3.Mentalni sloj:-treci sloj se odnosi na ideje,misli koje se pretvaraju u stvarnost.,najvidljiviji je oko glave i ramena u vidu žuckaste svetlosti,osim što se u njemu ostvaruju misli,to je sloj gde se vidi migrena,depresija.
4.Astralni sloj:-on oznacava granicu izmedju fizickih i viših slojeva i odnosi se na medjuljudske odnose. On se smatra slojem ljubavi i prijateljstva,ljudi se na ovom sloju emotivno vežu.
Karakteristična boja je zelena.
5.Eterična podloga:-Peti sloj aure-ona predstavlja kopiju fizickog tela i modroplave boje je,napukline na ovom nivou oznacavaju otudjenost i opsesiju telesnim savršenstvom.
6.Nebesko telo:-ono predstavlja emocijonalno telo na duhovnoj bazi,
kroz ovaj sloj možemo komunicirati sa univerzumom i drugim dimenzijama. Nebesko telo označava bezuslovnu ljubav i poverenje,boja mu je purpurna ili indigo.
7.Krunska podloga:-to je najviši deo aure poznat i kao kauzalno telo.
Kroz njega imamo mogućnost ujedinjenja sa svemirom,čistim duhom ili božanstvom.Ovaj sloj ima belu ili zlatnožutu boju.
аура - колор...
бела - светла аура...
Aura je nešto poput „energetskog omotača” koja ne samo obavija i štiti ljudsku dušu već joj omogućava i komunikaciju sa univerzumom živih i neživih stvari.
- Aura je visedimenzionalni pulsirajuci energetski omotac koji okruzuje ljudsko telo. Preko aure energetski komuniciramo sa drugim energijama. Ona oslikava osecaje, covekove vrednosti i karakterne osobine, kao sto je i pokazatelj covekovog duhovnog i fizickog zdravlja. Osim, obojene svetlosti, poseduje velicinu, oblik, gustocu i zvuk.
Boja aure, koja je najvazniji aspekt aure, je rasporedjena u tri nivoa. Vecina normalno zdravih ljudi ima auru podjednako debelu oko celog tela. Ako je osoba bolesna na tom delu tela aura je znatno tanja zavisno od tezine bolesti koju osoba ima. Tokom zivota menjamo boju svoje aure.
Osobe koje su se prosvetlile imaju belu boju aure te su zato svi sveti ljudi naslikani sa belom, srebrnom ili zlatnom aurom oko glave ili sveukupne figure Kakva ce nam biti aura utice nasa okolina, stvarni svet, nacin razmisljanja, osecaji, drustveni zivot, materijalna situacija u kojoj se nalazimo, zanimanje koje smo odobrali, moralni, eticki i verski stavovi.
Aure su elektromagnetne energije koje emituju sve zive stvari, ukljucujuci i biljke, koje okruzuju nasa tela. Aura je vezana za sve cakre-tacke energije duz nase kicme. Svi mi imamo auru koja reflektuje nase emotivno stanje i stanje naseg zdravlja.
Neke osobe su u stanju da vide auru i da interpretiraju covekovo mentalno i psihicko stanje. Koliko je boja jasnija-energija koju osoba emituje je pozitivnija. Zamagljene ili blede boje u auri imaju negativno znacenje. Pocepana aura ili velike tamne mrlje mogu da znace fizicke bolesti u tom delu tela. Aura najbliza telu vezuje se za covekovo fizicko telo; sledeca aura vezuje se za mentalno ili duhovno telo.
Znati sta svaka individualna boja predstavlja je deo "citanja" aure. Prvi izazov je da se ona "vidi"! Sledeci korak je upoznavanje sa oblicima, prvacima i njihovim znacenjem.
Na primer, bes se vidi kao crvene varnice u auri, a zamagljene fleke oko glave mogu da znace brige i glavobolju.
Mnogi ljudi i fizicki mogu da vide ljudske aure. Vi takodje mozete da naucite da citate auru: uz pomoc izvesnih vezbi kao sto je sedenje ispred ogledala u maglovito osvetljenom prostoru i oslobadjanja pogleda da "bludi".
Crvena aura
Pozitivna: energija, strast, aktivnost, entuzijazam, hrabrost
Negativna: bes, emotivnost, nedostatak energije
Oranz aura
Pozitivna: poverenje, toplina, optimizam, sazaljenje, nezavisnost
Negativna: tuga, neodlucnost, nesigurnost, usamljenost
Zuta aura
Pozitivna: otvorenost, artikulisanost, kreativnost, entuzijazam, znanje, intelekt
Negativna: stres, briga, tajnost, nervoza, nepostenje, manipulativnost
Zelena aura
Pozitivna: iscelivanje, ravnoteza, lojalnost, strpljivost
Negativna: Ljubomora, osetljivost, emotivna zavisnost
Plava aura
Pozitivna: donosilac mira, propovedni, duhovnost i pshicka svesnost
Negativna: lenjost, brige o malim stvarima
Pink aura
Pozitivna: miroljubivost, bezuslovno davanje ljubavi, harmonija
Negativna: hod po ivici, bez osecaja pravde, osetljivost
http://www.auraphoto.com/
http://vimeo.com/21240229
Aura Mall Novosibirsk, Russia //March'2011
Чакре... у буквалном преводу "врата"....
ČAKRE
- Naša tela izgledaju kao da su čvrsta, medjutim, mi predstavljamo 99,99% praznog prostora ispunjenog energetskim, vibrirajucim atomima, tvrde naši kvantumski fizicari. Nasa tela vibriraju na bazičnoj frekvenciji od otprilike 8 krugova po sekundi. Ovo je takodje frekvencija elektromagnetnih polja Zemlje. Mi smo doslovce podešeni na nju.
Čakre su kružeći koncentrisani energetski centri. One su merljivi načini elektromagnetnih aktivnosti za primanje, čuvanje i transmitovanje životne energije u telo i van njega. Čakre primaju i transmituju energiju sve vreme. Slobodno rečeno, možemo ih zamisliti kao kružne obojene centre, nalik cvetu ili tačku.
Čakre se nalaze duboko u centru našeg tela pored hormonskih žlezda uz kičmu. Postoje tri toka ili nadise, koje teku u i oko naše kičme. Tok sa leve strane je Ida, ženska sila strasti i emocija. Tok sa desne strane nazivamo Pingala, ili muška sila intelekta. Čakre se nalaze zakačene za kičmu, na mestima gde se ove dve nevidljive sile ukrštaju.
Čakre koje poseduju životnu energiju (takodje zvanu "ki", "chi" ili "prana"), dovode je žlezdama i organima, a oni dalje prosledjuju kroz krvotok i nervni sistem zarad optimalnog zdravlja i bitisanja.
Čakre koegzistiraju sa telesnim endokrinim sistemom. Svaka od njih ima uticaj u telu, u području gde je locirana i šire.
Čakre takodje povezuju sve ove sisteme sa našim suptilnim telom vibracione energije zvanim bioelektromagnetno polje ili aura. Postoje dva osnovna elektri--na sistema u telu. Prva je sporadična konstanta nervnog sistema i mozga, koja upravlja našim mišićima, hormonima i fizičkim čulima.
Druga je kontinuirana, elektromagnetna radijacija što potiče od naših atoma. Ona nam omogućava energetsku razmenu sa drugima i sa okolinom. Svaka osoba ima unikatno energetsko polje ili auru koju definišu njena fizička, mentalna, emocionalna i duhovna stanja. Naučnici smatraju da ovo energetsko polje sadrži podatke o našem prošlom, sadašnjem i budućem zdravlju.
Učenje o čakrama u Indijskom sistemu lečenja potiču još od 2 500 god. pre Hrista. Jogiji koriste čakra sistem već hiljadama godina kao osnovni sistem lečenja. Svako živo biće, uključujuću i našu Zemlju, poseduje čakre. Postoje stotine čakri unutar i oko nas, ali se većina fizičara i iscelitelja bave samo sa osnovnih sedam.
Neki ljudi su dovoljno osetljivi da ih vide ili osete. Da bi osetili i sami, pokušajte to, prelazeći rukom nekoliko santimetara od tela, od svog pupka, pa do vrha glave. Trebalo bi osetiti koncentrisanu energiju.
ŠTA SU GLAVNE ČAKRE I KOJA SU NJIHOVA GLAVNA OBELEŽJA?
Osim uloge da održavaju naše zdravlje, čakre imaju uticaja na neka važna zivotna pitanja. Svaka od sedam glavnih čakri reflektuju esencijalne aspekte naše svesti i time upravljaju našim životima, ljubavlju, učenjem i duhovnim budjenjem.
Prva čakra (koren) upravlja fizičkim potrebama i osećajem sigurnosti.
Druga čakra (sakralna), upravlja seksualnošću, emocijama i našim željama.
Treća čakra (solarni pleksus) upravlja našu moć.
Četvrta čakra (srce) upravlja ljubavlju, opraštanjem i saosećanjem.
Peta čakra (grlo) upravlja komunikacijom.
Šesta čakra (obrve) upravlja našom intuicijom i razmišljanjem.
Sedma čakra (kruna) upravlja spiritualnošćuu i razumevanjem.
Čakre su povezane i utiču jedna na drugu. Koren čakra je najniža od svih čakri i okrece se sporije (rezonanaca je na najnižem od sedam vibracionih nivoa). Sedma je najviša i ona se okreće najbrže.
Svaka čakra ima drugačiju boju. Boje su slične bojama koje poseduje duga.
Koren-crvena, sakralna - narandzasta, solarni pleksus – žuta, srce - zelena, grlo - plava, obrva - indigo, kruna - ljubičasta.
чакре - табела
ŠTA SU ENERGETSKE BLOKADE I DISBALANSI (NEURAVNOTEŽENOSTI) U ČAKRAMA?
Disbalansi u čakrama su poznati kao energetske blokade. Kada se nedopuštena emocija kao strah, ljutnja ili krivica akumuliraju iz prošlosti ili kada je postojao manjak pažnje, ljubavi i podrške kroz period razvoja, energija ne protiče slobodno iz čakre i u nju.
Kad god osoba blokira neki dogadjaj, ona ili on blokira protok energije iz ili u čakru. Čakre se blokiraju, postaju ispunjene očvršćalom energijom, ne okreću se kako treba, ili unazad. Mogu postati poremećene ili se rascepati. Kada čakre funkcionisu kako treba, svaka od njih je otvorena i tačno će metabolizovati odredjene energije potrebne za univerzalno energetsko polje.
Ako bi uspeli da razmišljamo samo o ljubavi i veri, naša telesna energija bi tekla spontano izmedju i oko čakri. Verovatno bi se osećali srećni i zdravi. "Strašne" misli negativno utiču na mogućnost čakri da normalno funkcionišu. Takve misli čakre čine nečistim, skupljenim ili naduvenim. Ovo je razlog što se osećamo iscrpljenim ili čak letargičnim. Opsesivne misli čine čakre prevelikim i van proporcija.
Kada postoji energetski disbalans medju čakrama, one nastoje da se zatvore, počevši od krunske čakre na dole. Mnogi ljudi imaju zatvorene gornje tri čakre već od svoje treće godine, zbog predrasuda i neznanja svojih roditelja i društva.
Kroz tinejdzerski period se dešava, vrlo često, zatvaranje četvrte čakre, čakre srca. Ovo se dešava zbog bola ili ne razumevanja roditelja, godišnjaka ili ljubavnika.
Četvrta (solarni pleksus) se u ovim godinama zatvara ili blokira onda kada roditelji i drustvo pokušavaju da smeste ove osobe u kalupe koji njima ne odgovaraju.
Do vremena ulaska u zrelost, mnogi od nas imaju sve osim najniže dve čakre zatvorene, dok ostali često imaju disbalanse i energetske blokade. Ovi poremećaji se uglavnom ne pojavljuju zbog jednog dogadjaja, već zbog ponavljanja jednog, bez rasterećenja. Nakon srednje škole postoji rasterećenje od stalne potrebe ka uklapanju u standarde, te proces biva zaustavljen i mnogi uspevaju da povrate proces načinjen ovakvim greškama. Vrlo često se dešava da se čakre otvaraju redom, mada postoje slučajevi gde to nije tako. Kod osoba čije je detinjstvo bilo zdravo i bezbrižno, imaju balansiran rad čakri.
Jogiji znaju da se bolesti prvo reflektuju na čakre, nego li na fizičko telo. Oni takodje smatraju da niko ne moze biti izlečen ukoliko ima disbalans sistema čakri. Kada postoji blokada ili disbalans jednog dela čakri, to u velikoj meri utiče i na ostale.
Disbalans se javlja kada previše ili premalo energije protiče kroz čakre. Razumevanjem kako svaka čakra utiče na odredjenu telesnu funkciju ili životno pitanje, moguće je shvatiti gde čakra ne funkcioniše. Mnoge tehnike mogu biti upotrebljene da bi se balansirao čakra sistem i time povratilo zdravlje u sopstvenom fizičkom, emocionalnom, mentalnom i spiritualnom smislu.
Zadržavanje negativnih misli čini da čakre postanu nečiste i ispunjene čvrstom, mračnom energijom. Ovo sprečava čakre da obezbede dovoljno vitalne energije telu. Stoga ovakvi poremećaji dovode do čitavog spektra mentalnih, emocionalnih I fizičkih stanja.
Neki smatraju da smo po rodjenju izdefinisani po karakteristikama nekih čakri, te se to odražava na naše stavove i ponasanje.
- Što su cakre?
Rec cakra na sanskrtu znaci -ТОЧАК!!!
Nazivaju se i imenima:-lotosi,padme i
predstavljaju vrtloge energije u kojima duhovna snaga kruži u fizickom telu.
Vezuju za prednje dijelove tijela i to:-pupak,srce,grlo,i obrva,po kojima su i dobile imena.
sklad cakri ( kapija...)
LJUDSKA AURA - DETALJNIJE
O auri se, upšte vrlo malo zna i najčešće su ta saznanja netačna, površna ili u fragmentima. To je, pre svega zato što znanje o auri spada u Sveta znanja što znači da se do njih ne može doći ljudskim načinima istraživanja, nego samo prenošenjem od strane duhovnih energija nekome od ljudi. Znanja o auri izneta na ovoj strani su preuzeta iz knige » Aura« autora Lj. Stojanovića.
Oko svih živih bića postoji energetski omotač tzv. aura. Ljudska aura je energetska lopta u čijem središtu se nalazi fizičko telo. Prosečni prečnik ove lopte je oko 25m. Sastoji se iz deset slojeva. Aura je neraskidivo vezana za telo sve do fizičke smrti. Telo je zgusnuti deo aure koji je potpuno prožet energijama aure. Telo i aura su dva podjednako važna elementa koje čine čoveka ali zbog ljudske zaslepljenosti telom kao jedinim činiocem ljudkog bića moramo naglasiti da smo mi naša aura, da ona predstavlja naša osećanja, misli i našu dušu.
Sastav i funkcionisanje aure svojom složenošću prevazilaze moć ljudskog shvatanja tako da Sveta znanja iznose samo ona objašnjenja koja su korisna za čoveka. Tako cete na ovoj strani naći objašnjenja o građi i načinu rada ljudske aure i njenim zadacima. Glavni zadaci aure su da ostvari fizički, intelektualni i duhovni razvoj čoveka.
Takođe, uvidećete da je nastanak bolesti energetske prirode i upoznati se energijama koje mogu da neutrališu promene u auri koje su dovele do bolesti.
Razvoj aure je u direktnoj vezi sa jednom energijom koja je u duhovnoj baštini poznata kao anđeo čuvar, muza, nadsvest i sl. - Svetleće telo, jer izgleda kao svetlosna plazmatična lopta. Zbog čega je Hristova energija stvorila svetleće telo, kakva je njegova uloga u razvoju čoveka, kako ono komunicira sa svojim čovekom i zašto je Prosvetljenje najveće bogatstvo i sreća koju čovek može dostići samo su neka od pitanja čije odgovore ćete naći u sledećim postovima.
SASTAV I GRAĐA AURE
Ljudska Aura je izuzetno složena energetska struktura, sastavljena od dve vrste energija - sive i bele bioenergije. Razlika između njih je što siva čini osnovu a bela je oživotvoruje. Jedna bez druge ne mogu postojati u auri. Njihov međusobni odnos u svakoj tački aure i tela je tačno utvrđen Zakonima bioenergije.
Bela bioenergija
Bela Bioenergija je energija bliska materiji jer, jer ima veliku gustinu. Zbog toga se ona kroz auru ne kreće kao talas nego u obliku čestica, kada je raspršena u sitnim delićima, a kao tečnost ili živa kada se čestice i sitne kapi spoje i tada se kreće kroz kanaliće. Bela bioenergija se unosi u auru kroz bezbroj kanalića čiji završeci izlaze na površinu aure. Sitne čestice te energije hvataju se iz slobodnog prostora, lepe se za ulaz tih kanalića, a kada se sakupi nešto više te energije, ona se spoji u jednu veću kapljicu.
Energetski stabilizator
Ova kap bele bioenergije kreće se kanalićima prema jednom centru koji se nalazi u auri, blizu tela, približno na nivou srca, nešto sa leve strane i malo ispred, a koji se zove energetski stabilizator. Da bi on normalno funkcionisao, mora sadržati Zakonima bioenergije tačno utvrđen procenat ukupne bele bioenergije u auri i telu.
Pored bele bioenegije koja dolazi izvan aure, u energetski stabilizator se kanalićima slivaju i svi viškovi bele bioenergije, u odnosu na raspoloživu sivu bioenergiju iz cele aure i tela. Pod viškovima se podrazumeva sva bela bioenergija koje, u pojedinim tačkama aure i tela ima više nego što bi zahtevao odnos prema raspoloživoj sivoj bioenergiji u toj tački.
Izgled energetskog stabilizatora podseća na turski turban sa zavojnicama kojih ima 12, onoliko koliko ima meridijanima.
Tokom okretanja energetskog stabilizatora, njegovi otvori klize po krajevima meridijana. Šest meridijana ulazi u gornji, a šest u donji deo energetskog stabilizatora. On sukcesivno usisava belu bioenergiju, a zatim je u sledećem potezu raspršuje izvan kanalića u jedan od segmenata aure. Nakon toga opet dolazi faza usisavanja kroz kanaliće, pa raspršivanje u naredni segment aure. Kada se energetski stabilizator posmatra u dve dimenzije, ima se utisak njegove rotacije.
Raspršivanje se vrši na taj način što bela bioenergija, pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje pri rotaciji energetskog stabilizatora, prolazi kroz nevidljive, nematerijaine kanale i u vidu sitnih čestica rasprostire se po celoj auri. U povratku ona se pod uticajem privlačnog dejstva energetskog stabilizatora, u obliku sitnih loptica, ponovo uvlači kroz nematerijaine zidove kanalića i njima, isključivo, kreće prema energetskom stabilizatoru. Pre nego što uđe u kanaliće, ona se iz tankih lelujavih listića grupiše u sitne kapljice.
Siva bioenergija
Siva bioenergija se kreće na drugi način. Njeno kretanje najviše podseća na osmozu, ona se ne kreće kroz cevčice nego cela zapremina aure deluje na nju osmotski, aura je upija kao da je sunđer i ona ide iz oblasti sa višim u oblast sa nižim pritiskom, ili iz oblasti sa višom u oblast sa nižom koncentracijom.
Siva bioenergija se unosi u auru i telo iz okolnog prostora kroz kanale glavnih ili velikih čakri. Na vrhu i dnu aure postoje blaga udubljenja koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Centralni kanal prolazi približno kroz kičmu čoveka. Kroz donji otvor kanala neprekidno se uvlači struja sive bioenergije koja se, prolazeći kroz njega, osmozom širi, prostire, ulazi u auru. Neapsorbovana siva bioenergija izlazi kroz gornji otvor u slobodan prostor. Pored ovog centralnog kanala, na kome se nalaze prva i sedma čakra, postoji i pet glavnih kanala za čakre od broja dva do šest, koji polaze od površine aure i dolaze do pet tačaka na telu, da bi se malo dalje ulili u centralni kanal. Odmah, nasuprot njima, s druge strane tela, iz centralnog kanala izlazi identičan kanal svakom od ovih pet i izbija na suprotnu stranu površine aure. Zahvaljujući posebnim osobinama čakri, na telu dolazi do strujanja sive bioenergije od ulaza u auru do čakri i dalje do ulivanja u centralni kanal.
To strujanje ide sa prednje i zadnje strane prema kanalu. Prolazeći kroz ove kanale čakri, siva bioenergija se osmotski širi oko kanala unutar aure. Ovo je jedini način na koji siva bioenergija iz okolnog prostora ulazi u auru i telo. Nje ima i u dodiru sa spoljnom površinom cele aure, ali taj deo aure je potpuno indiferentan na sivu bioenergiju, koja se samo malo dalje nalazi u slobodnom prostoru.
Spoj sive i bele bioenergije
Siva i bela bioenergija ne idu jedna prema drugoj nego se kroz auru kreću na već opisani način. Priliv obeju bioenergija će u svakoj tački aure i tela teći sve dok se ne uspostavi njihov optimalni međusobni odnos.
Za ove dve vrste bioenergija ljudsko telo ne predstavlja nikakvu prepreku niti granicu, one se u njemu nalaze u istom odnosu kao u auri, kreću se kroz njega na isti način, s tim što ljudsko telo deluje na njih kao neka građevinska konstrukcija koja je sva prožeta ovim energijama. Kada bela i siva bioenergija u auri i telu dođu u kontakt, one se vezuju jedna za drugu, i to povezivanje se nastavlja sve dok se ne uspostavi idealan odnos. To znači, ako se negde nalazi čestica bele bioenergije i do nje osmotski stigne nešto sive, siva će se vezati u onoj količini u kojoj je došla, sve dok se ne uspostavi najbolji odnos. Ako u tom talasu nije došlo dovoljno sive, onda će se u sledećem dovesti nova količina i tako do dostizanja idealnog odnosa. Dalji prilivi sive bioenergije prolaze kao višak pored mesta na kome je već postignut najbolji mogući odnos, jer ono više ne preuzima sivu bioenergiju.
Kretanje bele bioenergije
Jednom prilikom je, u želji da proučava belu bioenergiju, dr Stojanović ušao u duboku meditaciju i požele da vidi auru. Posle nekoliko sekundi pojavila mu se samo kontura aure, a u jednom njenom delu pokazali su mu se kanalići kroz koje se trzajima, sukcesivno kretala bela bioenergija. Pratio je taj kanal sve dok nije stigao do tela i ušao u njega, da bih odmah zatim video kako na drugom kraju tela izlazi i praveći veliki luk stiže do energetskog stabilizatora.
Posmatrao je više kanala koji u stvari predstavljaju akupunkturne meridijane, ali u svoj svojoj dužini, a ne samo deo koji prolazi kroz telo, i svi su imali isti tok: počinjali su na površini raznih delova aure, kao jedva vidljivi kapilari, zatim se usmeravali prema centru aure, skupljajući svoje pritoke i tako, postajući sve deblji, svi su stizali do tela i u njega ulazili na raznim mestima, tu dobijali nove pritoke, izlazili iz tela obično na suprotnim stranama u odnosu na one gde su ušli, pravili veliki luk i svi se konačno ulivali u energetski štabiIizator. Taj veliki luk, koji podseća na konopac za preskakanje, služi kao rezerva dužine kanala kako ne bi došlo do njegovog zatezanja pri pokretima ruku ili nogu.
Mehanizam rada čakri
Kako Energetski oblak nije govorio ništa o mehanizmu uvlačenja sive bioenergije, dr Stojanović je pokušao sam to sam da odgonetne. Spustio frekvenciju moždanih talasa na nivo frekvencije sive bioenergije i poželeo da vidi način funkcionisanja čakri. Posle nekoliko sekundi ukazala mu se sivkasta boja dela aure, kroz koju je prolazio kanal, od čakre na jednom njegovom kraju do otvora na izlazu iz aure. Kada je obratio pažnju na čakru, koje dosta nejasno video, iz nje su krenula, duž kanala, dva zraka, spiralno se uvijajući, sve do kraja kanala. Zraci su se kretali u istom smeru, ali su se nalazili na suprotnim stranama kanala. Ovo njihovo spiralno kretanje je stvaralo energetsko polje čiji je smer delovanja bio od ulaza u auru prema čakri. Pod uticajem ovog polja siva bioenergija se lagano uvlačila iz okolnog prostora u kanal i kretala prema čakri, a zatim, prolazeći kroz nju, ulazila u centralni kanal. Prolazeći kroz kanal, siva bioenergija se lagano, kroz njegove zidove, osmotski širila u dubinu aure. Spoznajom je dobio informaciju da se 30% uvučene sive bioenergije kroz zidove kanala širi u auru, a 70% stigne do centralnog kanala i kroz njega, krećući se nagore, polako prodire u auru. Primetivši da ima još uvek neke nedoumice o načinu delovanja prve i sedme velike čakre, Energetski oblak mu je o tome izneo sledeće:
"Posmatrajući auru, mogao si primetiti blaga udubljenja na dnu i na vrhu koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Na njegovom srednjem delu, koji prolazi kroz kičmu, sa donje strane je čakra broj jedan. Taj isti proces , kao pomoćni način unošenja sive bioenergije u telo, obavlja se i preko čakri od broja dva do broja šest, pro čemu svaka od njih ima svoj prednji i zadnji otvor.
Čakra broj sedam je izuzetak, jer ne obavlja funkciju uvlačenja sive bioenergije, nego samo pomaže u izbacivanju viškova u slobodan prostor. Dakle, funkciju uvlačenja sive bioenergije obavlja celog života čakra broj jedan, koja ima samo jedan otvor i čakre od druge do šeste, sa po dva otvora, sa prednje i zadnje strane tela, dok sedma čakra ne obavlja tu funkciju".
седма чакра или Звезде душе...
Код нас се ( поред осталих) овом тематиком више од петнаест година бави:
- Dr Ljubiša Stojanović (1935) je učitelj Svetih znanja koja već 15 godina prenosi na svom seminaru "Put ka prosvetljenju" koji se jednom mesečno održava u Novom Sadu, Subotici i Beogradu.
Sveta znanja se ne mogu dostići uobičajenim ljudskim načinima istraživanja, jer se ona nalaze sa one strane granice kroz koju materijalni naučni uređaji ne mogu proći. Tako se ova znanja mogu dobiti jedino duhovnim putem. U stanju duboke meditacije dr Stojanović dobija saznanja od duhovnih energija kosmosa.
Sa prvom duhovnom energijom je ostvario kontakt 1991. godine. Istraživajući u oblasti isceljenja i tragajući za rešenjima zdravstvenih teškoća svojih pacijenata, uz pomoć jednog saradnika izvanrednih ekstrasenzornih sposobnosti, uspostavlja komunikaciju sa prvom, čoveku najbližom, duhovnom energijom koju nazivaju Svetleće telo, a zatim i sa jednom razvijenijom energijom koju naziva Energetski oblak. Ohrabren rezultatima u svojoj ordinaciji, utiscima polaznika kursa, ali i skenerskim snimkom rada svojih moždanih talasa u dubokoj meditaciji i drugim naučnim proverama otklanja sumnje u istinitost saznanja koja je dobijao. Svoj pionirski rad nastavlja stvarajući niz proizvoda, nosača energija programiranih za pomoć ljudima uglavnom preventivnu i isceljujuće-razvojnu. Vremenom, uspostaviće kontakte sa vrhunskim kosmičkim energijama.
Do ovog povezivanja je došlo zahvaljujući humanom isceljujućem pozivu i ogromnom broju seansi koje je svakodnevno radio (i preko stotinu pacijenata na dan), duhovnom programiranju proizvoda, kao i istraživanju energija nepoznatih nauci, ali i posetama specijalnim energetskim mestima na planeti koja nazivamo " Mesta moći". Sve to i potpuna posvećenost duhovnom pozivu, dovelo je do ubrzanog i snažnog čišćenja i razvoja aure. Uz prirodno lako snalaženje u svetu energija to mu je omogućilo veoma tačan prijem informacija i odličnu saradnju sa duhovnim energijama.
Primljena znanja su se uglavnom odnosila na nastanak i Isceljenje bolesti, ukazujući na energetsku prirodu nastanka bolesti i njeno uklanjanje putem čišćenja ljudske aure uz pomoć duhovnih energija. Kasnije, dobija znanja o kosmosu kao prvenstveno energetskoj tvorevini i čovekovoj ulozi i mestu u takvom kosmosu, detaljna znanja o građi i načinu rada ljudske aure i na kraju znanja o nastanku naše Zemlje, nastanku i budućnosti čoveka. Na žalost, najvažnija su saznanja o lošem stanju aure Zemlje i opasnosti koja nam preti ukoliko se čovečanstvo hitno ne okrene pravilnom načinu razmišljanja i duhovnom razvoju kao jedinom načinu da, uz pomoć superinteligentnih energija kosmosa, rešimo sva suštinska pitanja.
Ovaj dvadesetogodišnji rad je omogućio izvanredan duhovni razvoj i postizanje stanja svesti poznatog kao Prosvetljenje, ogromnu podršku duhovnih energija pa i samog Stvaraoca. Sva primljena znanja u ovim svakodnevnim kontaktima je objavio u knjigama "Isceljenje" (1995), "Mesta moći" (1998), "Sveta znanja" (2000), "Čvorovanje" (pisana sa Slobodanom Neninom, 2001), "Razgovori sa Teslom" (2002), "Znanja iz onostranog" (2003), " Aura" (2004) i "Čovek – poreklo i budućnost" (2007). Pre toga je napisao knjige " Bioenergija – svet bez bolesti" (zajedno sa bratom Branislavom, 1987), "Bioenergija - tehnike isceljenja čakrama" (1989) i "Zakoni bioenergije" (1991).
Osnivač je Energetske duhovne medicine (EDM), jednog od 18 zvanično priznatih alternativnih načina lečenja kod nas. Na žalost, zbog zakonskih propisa u našoj zemlji, ovom metodom, kao i sa ostalih 17, mogu se baviti samo medicinski radnici.
Zbog ovog zakona, osnivaču nije omogućeno da legalno vrši svoju metodu. Tako, dr Stojanović svoju isceljujuću praksu vrši u zemljama članicama Evropske unije, nastupa i izlaže na kongresima i sajmovima, svuda osim u Srbiji. Zbog propisa donetih još pre svrstavanja EDM u dozvoljene tehnike, zatvorio je svoju ordinaciju i okrenuo se širenju Svetih znanja, a fascinantne mogućnosti primene duhovnih energija u isceljenju ljudi, u Srbiji prikazuje samo na seminarima u informativne svrhe radi boljeg razumevanja i prihvatanja Svetih znanja. Čišćenje arterija od sklerotičnih naslaga i uklanjanje kamena iz bubrega su neki od najupečatljivijih i lako proverivih primera uspešnosti EDM. Za sve to vreme, mediji su puni raznih neproverenih alternativaca zbog kojih, dobrim delom, cela oblast komplementarne medicine izaziva negativan stav velikog dela našeg društva, naročito obrazovanog.
Po obrazovanju je diplomirani inženjer elektrotehnike i magistar ekonomije. Još 1992. godine odlikovan je ordenom belgijske vlade za istraživanje u oblasti bioenergije na sajmu Eureka u Briselu. Dobitnik je više zlatnih priznanja na sajmovima alternative u Skoplju i Banja Luci. Zahvaljujući dostignućima u svojoj ordinaciji, a koje su pratili i obradili doktori medicine u više naučno-medicinskih studija, dobio je zvanje doktora i status redovnog člana Ruske akademije energoinformacionih nauka i zvanje specijaliste tradicionalne medicine na Sveruskom naučno-istraživačkom centru tradicionalne medicine, eniom.ru. Neki od njegovih proizvoda su ispitivani na Sveruskom naučno-istraživačkom institutu za složeno izučavanje ljudskih mogućnosti, takođe u Moskvi. Knjiga "Isceljenje" u kojoj su objašnjeni principi Energetske duhovne medicine je objavljena u Rusiji. Redovni je član Naučne i medicinske mreže, Scientific and Medical Network, scimednet.org u Velikoj Britaniji i Međunarodnog društva za izučavanje teško primetnih energija i energetske medicine, International Society for the Study of Subtle Energies and Energy Medicine, issseem.org u SAD. Sa suprugom i dva sina živi u Novom Sadu. Kao prosvetljena osoba i mudrac na svom seminaru "Put ka prosvetljenju" podučava Kulturi energetskog načina življenja i Ekologiji svesti, Energetskoj duhovnoj medicini i pomaže svim, za ovakav vid razvoja, zainteresovanim ljudima.
FUNKCIJA INTELIGENCIJE
Jednom prilikom, kada je dr Stojanović poželeo da posmatra auru, u cilju proučavanja njene konstrukcije, prvo se pojavilo nešto belo kao koren biljke ili rep životinje. Zatim su se na jednom njegovom kraju pojavili sistemi nalik kapilarima ili žilicama, zahvatajući samo jedan deo aure. Takvih sistema ima po celoj zapremini aure, a njihov broj se kreće od 3 do 19. Drugi krajevi korenova su tankim nitima povezani između sebe.U meditaciji je dobio informaciju da se u tim korenovima stvaraju čestice inteligencije ili bolje rečeno čestice znanja.One iz vrhova kapilara ili žilica izlaze kao tačkice i kreću se slobodno kroz auru prema mozgu. To kretanje čestica prema mozgu odvija se samo kada čovek počne da razmišlja. Tada iz odgovarajućeg podsistema (za tu oblast razmišljanja) krenu čestice iz vrhova jednog ili više kapilara prema mozgu. One pri dolasku u mozak aktiviraju njegov rad u toj oblasti. Priliv čestica traje, dok traje razmišljanje. Broj podsistema ili korenova je urođen. Međutim, njihova razvijenost ili razgranatost zavisi od primene, s tim da je za razvoj podsistema najbitniji period od prve do treće godine života. Tada se u najvećoj meri završava razvoj debelih korenova koji definišu mogućnosti osobe.
Razvoj mreže žilica započinje u detinjstvu i odvija se čitavog života. Kapilarna mreža prikuplja informacije koje stižu u auru, ali ne direktno već iz mreže informacione energije, sa kojom se prepliću radi kontakta i prijema. Što je mreža kapilara šira i razvijenija, to će čestice nositi u sebi više znanja.
Mozak nije nikakvim kanalima ili putevima povezan sa vrhovima kapilara iz kojih izlaze čestice, već se one usmeravaju prema onom delu mozga koji se aktivirao još pre nego se misao razvila. Te čestice nose u sebi znanje skupljano u auri od rođenja i to znanje omogućava mozgu da pronađe rešenje pri razmišljanju. Dakle, to nisu čestice inteligencije nego čestice znanja, koje omogućavaju mozgu da pronađe rešenje, često između više ponuđenih, koje mu donose čestice.
U auri životinja postoji samo jedan koren koji je mali i slabo razvijen. Najrazvijeniji je kod šimpanze, ali i on ima samo jedan karen. Biljke nemaju nijedan koren već samo žilice na raznim mestima u auri.
Osnovna razlika između biljaka i životinja jeste u korenu, jer bez njega nije moguće kontinuirano razmišljanje. Koren predstavlja rezervoar čestica koje se po potrebi iz njega izvlače i šalju u mozak. Kod biljaka ga nema, pa ni nema mogućnosti za skladištenje čestica znanja, osim ograničenih mogućnosti u žilicama. Stoga je i razmišljanje biljaka vezano za period neposredno posle dobijanja informacije u auri ili nešto ranije. Kada se rezervoari napune, nove čestice znanja izbacuju one najstarije, koje više nisu aktuelne, tako da starija saznanja bivaju uništena. Mozak biljke je cela biljka koja dobija čestice znanja od žilica koje trenutno imaju informaciju. Kod biljaka je najčešći uzrok razmišljanja pojava novih informacija u auri, dok je pravo razmišljanje na bazi starih čestica ograničeno mogućnošću skladištenja čestica u kapilarima. Kod životinja oko 30% izazova za razmišljanje potiče od starih saznanja sakupljenih u česticama, a kod šimpanzi čak 45%, dok ostatak potiče od svežih informacija.
Kod čoveka je mogućnost razmišljanja definisana brojem korenova i njihovom razvijenošću i razgranatošću, kao i mestom u auri.
Donja granica kod normalnih ljudi su tri korena i obično nekoliko mrežica sa začecima ili patrljcima korenova. Pored toga, kod većine ljudi postoji, manje ili više, razvijen sistem kapilara i to najviše do broja nedostajućih korenova - do devetnaest. Osobe sa devetnaest korenova nemaju dodatnih mrežica, jer je sistem potpuno razvijen. Svi korenovi obično nisu maksimalno razvijeni, a razvijenost mrežice zavisi od upotrebe. Neke od mrežica, obično one kod kojih je koren potpuno razvijen, su najrazvijenije, dok neke druge, čiji je koren, takođe, potpuno razvijen, ali se ne nalazi u oblasti interesovanja te osobe, imaju samo osnovne grančice.
NASTANAK BOLESTI
Kako od negativnih misli i stresova dolazi do bolesti?
Negativne misli se šire od mozga kao energetski talas, oblika lopte koji postaje sve veći i u trenutku stiže do kraja kosmosa. Na površini ove energetske lopte nalazi se informacija o sadržaju naše misli. Prolazeći kroz telo i auru ova energija se sjedinjuje sa jednim delom sive bioenergije iz aure, stvarajući treću vrstu energije - energetski žele koji ometa protok bele bioenergije. Stres stvara energetski talas u obliku izduženog balona čija je posledica, takođe energetski žele. Posle velikog broja negativnih misli i stresova naslage energetskog želea postaju dovoljno velike da smanjuju ili u potpunosti prekidaju protok bele bioenergije kroz akupunkturne kanale i kanaliće. Pored toga, pojava energetskog želea na mestima u auri koja odgovaraju određenim organima sprečava odvođenje viškova bele bioenergije. To sve dovodi do ometanja normalnog protoka bele bioenergije kroz auru i do odstupanja od zakona bioenergije. Naime, raspored bele bioenergije u svakoj tački aure više nije podjednak, nego je u nekim delovima došlo do smanjenja, a u drugim do njenog povećanja. Pored toga dolazi i do smanjenja bele bioenergije i u energetskom stabilizatoru, kao i do promene frekvencije energija aure. Smanjenje bele bioenergije u nekim delovima aure dovodi do otpuštanja viškova sive bioenergije, što njen ukupni nivo u auri smanjuje ispod optimuma.
Energetski žele štetno utiče na rad informacione funkcije što, takođe doprinosi pogoršanju stanja u auri. Energetski žele, dakle prouzrokuje ozbiljna odstupanja aure od svoje normalne funkcije koja je garant našeg psihofizičkog zdravlja.
Kako se ovo loše stanje aure reflektuje na naše telo? Telo reaguje na loše stanje u auri tako što pojedini organi čiji su odgovarajući delovi aure znatno oštećeni želeom, smanjuju svoju funkciju, a kasnije dolazi i do pojave bolesti. Prvi materijalni dokaz o budućoj bolesti je pogoršanje odnosa između anjona i katjona u organu i njegovoj okolini, a sve dotle se tok bolesti ogledao samo u energetskim promenama.
Pored negativnih misli i stresova koji čine 80% uzročnika hroničnih bolesti, preostalih 20% se odnosi na štetno delovanje tuđih negativnih misli, štetna zračenja iz zemlje, kosmosa, štetno delovanje okoline i promene vremena. Tu spadaju i povrede, promrzline, opekotine koje, za razliku od svih opisanih uzroka bolesti, svojom pojavom dovode do oštećenja u auri.
Vrsta bolesti od koje će neki organi oboleti zavisi od toga da li je mesto suženja protoka bele bioenergije u akupunkturnom meridijanu bliže ili dalje od površine aure. Intenzitet bolesti uvek zavisi od intenziteta suženja protoka bele bioenergije. U zavisnosti od toga u kom je od 12 meridijana došlo do smanjenja protoka, bolest će bitliorganske ili psihičke prirode. Koji će organ oboleti, pored oštećenja odgovarajućeg dela aure zavisi i od toga iz kog organa neće biti odvedeni viškovi bele bioenergije, zbog smanjenja usisne moći meridijana koji pored njega protiče.
U slučaju akutnih bolesti, utlcaj stresova i negativnih misli ogleda se u tome što oni dovode do smajenja funkcije organa ili do oboljenja od hroničnih bolesti, sto smanjuje njihovu otpornost i olakšava pojavu akutnih bolesti, kao što su infekcije ili nazeb.
Nastanak malignih bolesti je vrlo specifičan. One se mogu pojaviti samo ako je zapušen ogranak meridijana koji odgovara tom organu, a istovremeno i glavni mendijan za taj organ, barem na mestu koje se nalazi odmah po ulasku tog ogranka. Pored toga neophodno je da bude na približno istom .mestu zapušen i centralni meridijan za psihičke bolesti. To prouzrokuje tako lose funkcionIsanje organa da u njemu u velikom broju počinju da se razmnožavaju virusi raka. Ove viruse ima svaki čovek, ali se oni razmnožavaju u velikom broju samo ako dođe do tako teških zapušenja meridijana i vrlo lošeg tunkcionisanja organa. Pod uticajem toksina ovaj organ se toliko menja da postaje nezavisan i pretvara se u parazita. On počinje da stvara svoju auru, koja nastaje za oko šest meseci.
Stanje neke bolesti se, zbog svoje složenosti ne može izraziti u ciframa, nego samo opisno. Međutim, nivo funkcionisanja nervnog sistema je moguće izraziti u procentima u odnosu na idealni. Sto je ovaj nivo niži, to postoje veće mogućnosti za nastanak hroničnih i akutnih bolesti, jer on upravo govori o nivou oštećenja aure od stresova i negativnih misli.
Sveta znanja, dakle ne samo da u potpunosti demistifikuju pojavu bolesti, nego i detaljno opisuju uzroke i ceo tok bolesti, definišući čak i zavisnosti od uzroka vrstu, intenzitet i prirodu bolesti, uračunavajući tu i maligne bolesti.
Šta je uzrok bolesti?
Većina ljudi kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle pogrešan način mišljenja, dovodi do pojave negativnih misli koje oštećuju auru i time stvaraju hronična oboljenja i pogodno tlo za akutne bolesti. Negativne misli i stresovi čine više od četiri petine uzroka bolesti, dok se preostali deo odnosi na razne povrede i štetna zračenja.
Energetski oblak je tokom višemesečnog prenošenja znanja dr Stojanoviću objasnio nastanak i razvoj hroničnih bolesti, počev od detaljnog opisa negativnih misli i stresa, zatim načina njihovog štetnog delovanja na auru, pa do mehanizma koji od ovih oštećenja dovodi do odstupanja od zakona bioenergije, odnosno do bolesti, obuhvatajući i odgovor na pitanje: U kojim slučajevima nastaje organsko, odnosno psihičko oboljenje, kao i od čega zavisi vrsta oboljenja i njegov intenzitet?
Glavni uzroci bolesti
Bolest u preko 80% slučajeva predstavlja posledicu poremećaja energetske strukture aure. Kako dolazi do ovih poremećaja? Naše misli koje emituje mozak predstavljaju energetski talas. On može biti koristan, indiferentan ili štetan za energetsku strukturu aure.
Korisne misli su kreativne, stvaralačke, pozitivne, one ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju za oštećenje bilo čije aure, a posebno ljudske.
Neutralne nisu ni pozitivne, ni negativne i nemaju gotovo nikakav značaj za razvoj ljudi.
Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja.
Ona mogu biti agresivna, kao što su mržnja, borba za vlast, ili pasivna kao žalost, tuga, nezadovoljstvo sobom, poslom, nesrećna ljubav, strah. Štetnost je veća kod agresivnih misli, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet. Tako strah za život, mada spada u pasivne negativne misli, može dostići najviši mogući intenzitet, što prouzrokuje najveća oštećenja aure.
Stres, pored negativnih misli, predstavlja glavnog uzročnika oštećenja aure. U momentu stresa javlja se misao o ugroženosti: opasnosti, o nesreći, koju osoba doživljava ili će doživeti. NjegovI štetni efekti se mogu podeliti na dva dela: prvi se javljaju u momentu nastanka stresa i mogu biti vrlo intenzivni, a drugi kasnije tokom produženog delovanja kada se javljaju u obliku negativnih misli. Postoje velike razlike u štetnosti stresova i one zavise od intenziteta, vrste i trajanja. Najteže vrste stresa su one koje dožive bebe pri teškim porođajima i koje nastaju kod teških fizičkih mučenja i bolova prouzrokovanih bolešću.
Izvor negativnih misli i osećanja može biti autonoman ili posledica stresa. Kod autonomnog osoba svojim načinom mišljenja stvara negativne misli i osećanja. Međutim, kod stresa su te misli posledica produženog stresa, kao što je strah, osećaj ugroženosti, tuga i žalost, mržnja, netrpeljivost. Stetne misli, bez obzira kog su porekla, emituju se iz mozga kao talas i oštećuju energetsku strukturu aure.
NEGATIVNE MISLI
Generalno gledano, Negativne misli oštećuju auru i stvaraju najveći broj organskih i psihičkih bolesti. Međutim, njihovo delovanje nije uniformno, pa ga je potrebno analizirati. Sve negativne misli možemo podeliti na četiri grupe: nezadovoljstvo, borba za vlast, tuga i žalost i strah za život.
1.Nezadovoljstvo
U prvu grupu spadaju negativne misli koje se tiču te same osobe: nezadovoljstvo sobom, poslom koji radi, odnosom sa okolinom. Sve one nose zajedničku karakteristiku -nezadovoljstvo. Ove negativne misli su po svojim štetnim efektima najblaže pošto nisu usmerene ni protiv koga drugog, nego upravo predstavljaju prelaz između pozitivnih i negativnih misli; Sama njihova pojava govori o traženju rešenja, traženju novih pozitivnijih puteva za rešenje statusa te osobe. One zbog toga, pored negativne komponente, imaju i pozitivnu, kreativnu komponentu i ponekad mogu da pređu graničnu crtu i postanu pozitivne, kreativne, stimulativne.
2.Borba za vlast
Drugu grupu čini borba za vlast, koja obuhvata lepezu negativnih emocija koje služe toj svrsi. Tu spadaju netrpeljivost prema svima koji toj osobi stoje na putu, čak i prema onima koji joj ne pomažu u tom njenom nastojanju, mržnja prema onima koji predstavljaju glavne prepreke na tom putu, posebno prema ličnosti koja je na vrhu, na onom mestu na koje osoba želi da stigne i da je smeni. Prema tom vrhu usmereni su i zavist i ljubomora. Pri tome neprekidno tinja strah da će je neko ili nešto osujetiti u tom njenom pohodu. U toku uspona javljaju se negativne misli vezane za potencijalne mogućnosti koje se mogu realizovati kada se dođe na vlast, počev od osvete, potčinjavanja onih ispod, oduzimanje privilegija ili materijalnih dobara onima koji su niži do dovođenja svojih pristalica, a ako se na vlast konačno dođe, tada nastupa realizacija svih ovih negativnih potencijala.
Da bi se vlast očuvala, realizuju se razne negativne misli od nipodaštavanja, smenjivanja, proganjanja, kažnjavanja onih koji prete da će je skinuti sa trona, ne izuzimajući ni ubistva pojedinaca, pa čak i masovna. Javlja se mržnja prema svemu onome što joj ne služi, ne poltroniše, ne ulaguje se. Pri tome, strah od opasnosti da bude skinuta sa vlasti uvlači se u kosti.
Ona svoj život ne može zamisliti bez vlasti. Ako je, ipak, jednog dana izgubi, a to se obično dešava, nikad ne traži razloge u sebi, nego svu krivicu svaljuje na druge, stvarajući time nepodnošljivu mržnju prema svima koji su učestvovali. ili su mogli učestvovati u njenom svrgavanju. Tada se javlja velika tuga i patnja pri pomisli na staru vlast. Ove misli su izuzetno razorne, jer potpuno okupiraju ličnost tokom dugog niza godina ili gotovo čitavog života.
3.Tuga i žalost
Treću grupu čine negativne misli koje obuhvataju tugu i žalost za izgubljenim dragim osobama i nostalgiju za rodnim krajem. Štetnost ovih misli je izuzetno velika. Pored visokog intenziteta, one prožimaju dušu osobe i gotovo da nema časa kada nisu prisutne. Te osobe gube volju za životom i radom, povlače se u sebe. Tačno je da vreme leči, ali ove negativne misli traju vrlo dugo. Mnoge osobe, sa vrlo intenzivnom tugom i žalošću, ne požive dugo od početka pojave ovih negativnih misli.
4.Strah za život
Četvrtu grupu čine misli koje predstavljaju strah za egzistenciju, strah za život. To su misli koje se javljaju pri raznim bolnim doživljajima, posebno pri mučenjima, najjačim bolovima kod najtežih bollesti i užasima koje doživljavaju teški psihički bolesnici. Tu spadaju i strahovi koji se javljaju kod beba pri porođaju. Ukoliko je porođaj težak i bebin život ugrožen, ona to doživljava kao približavanje smrti. Ove negativne misli predstavljaju krike i vapaje, sa čijim se štetnim intenzitetom ne mogu porediti nijedne druge. One izazivaju najveća razorna dejstva u auri i pored toga što, po pravilu, ne traju dugo, ali je njihov intenzitet neuporedivo najjači.
Frekvencija negativne misli
Sve negativne misli imaju isti energetski sastav bez obzira kojoj grupi pripadale. Njihovo razorno dejstvo zavisi od:
* intenziteta
* dužine trajanja
* frekvencije ili učestalosti, a ne od od grupe kojoj pripadaju. Međutim, uticaj grupe se, ipak, ogleda u tome što su ova tri elementa karay.teristična za svaku grupu.
Maksimalni intenzitet i niska frekvencija se nikad ne javljaju u prvoj grupi, niti se maksimalna dužina trajanja može javiti u četvrtoj. Pored toga, pravac prostiranja polja stresa zavisi od toga kojoj grupi pripada negativna misao, koja se javlja kao posledica stresne informacije, što određuje organe koji će oboleti. Stoga se, ipak, može reći da su bolesti na određeni način povezane, odnosno zavisne od vrste negativnih misli.
Mada su sve negativne misli energetski talasi iste vrste, one se razlikuju po frekvenciji.
Uzrok tome leži u ponašanju našeg mozga, koji negativne misli emituje na različitim frekvencijama: što su misli negativnije, to je frekvencija niža. Najvišu frekvenciju moždanih talasa imaju negativne misli prve grupe od 16 do 18 Hz, a najnižu četvrte grupe od 6,25 do 9 Hz.
Tabelarni pregled frekvencija emitovanja negativnih misli
nezadovoljstvo 16-18 Hz
borba za vlast 9-14 Hz
tuga i žalost 8-11 Hz
srah za život 6,25 Hz
Ova razlika u nivou frekvencije energetskih talasa negativnih misli dovodi do razlike u intenzitetu njihove štetnosti, jer što je frekvencija niža, to će oštećenje aure biti dublje, pa će štetne posledice biti veće.
Mehanizam delovanja stresa i negativnih misli
Zašto nastaju negativne misli? One nastaju kao rezultat zabrinutosti za egzistenciju, za život, za način života, svoj i svoje okoline. Pomisao o nekoj šteti, bilo koje vrste, koja može da zadesi ili je zadesila osobu, posledica je razmišljanja ili informacija o stvarnom događaju ili stvarnoj opasnosti. One su reakcija na neka stanja, ali pogrešna reakcija, jer umesto da se traži izlaz iz te krizne situacije, traže se za to krivci i njima se upućuje osveta.
Svaka misao, pa i negativna, energetski gledano predstavlja talas koji se emituje iz mozga i ima oblik lopte ili sfere, koja se pri udaljavanju sve više povećava. Šireći se munjevitom brzinom, talas prolazi kroz telo i auru i trenutno stiže čak do kraja svemira. Ako misao samo jednom proleti kroz glavu, onda je to jednokratno emitovanje talasa, koji odmah potom iščezava, ali ukoliko se misao stalno nalazi u glavi, ako se stalno misli na jednu istu stvar, tada se talas kontinualno emituje, sve dok misao traje. Talas negativne misli, prolazeći kroz auru i telo, neutrališe sivu bioenergiju prilikom kontakta sa njom.
Ako se radi o više istovremeno emitovanih, različitih, štetnih misli, doći će do oštećenja aure na više mesta. Kod ponavljanja iste negativne misli oštećenja se produbljuju i proširuju.
Energetski žele
Neutralisanje ili uništavanje sive bioenergije zavisi će od intenziteta tog talasa i njegovog trajanja. On, naravno ne uništi, pri prolazu svu sivu bioenergiju, nego svaki od tih talasa uništava jedan delić, u skladu sa njegovim intenzitetom. Rezultat međusobnog delovanja ove štetne energije, bez obzira na to da li potiče od talasa negativnih misli ili polja stresova, i sive bioenergije iz naše aure, predstavlja treću vrstu energije koja se zadržava na mestu gde se nalazila siva Bioenergija. Posmatano u meditaciji izgledala je kao energetski žele, gusta i lepljiva. Energetski žele ne deluje agresivno ni na jednu energiju u auri, ali njegova pojava u njoj predstavlja najveće zlo, jer ne samo da govori o tome da je došlo do uništenja dela preko potrebne sive bioenergije, nego dovodi i do blokade kretanja bele bioenergije i oštećenja informacionih signala. Negativne misli deluju na isti način u auri i. telu, neutrališući jedan deo sive bioenergije i stvarajući energetski žele.
Ovo smanjenje sive stvara disproporciju njenog odnosa sa belom bioenergijom i dovodi do usporavanja ili čak zaustavljanja kretanja bele bioenergije kroz kanale prema energetskom stabilizatoru. Prekid odvođenja bele bioenergije uz istovremeno dovlačenje novih količina koje se izbacuju iz stabilizatora, dovodi do njenog nagomilavanja u nekim delovima aure, a time i do stvaranja još veće disproporcije između sive i bele bioenergije i još većeg usporavanja cirkulacije bele. Istovremeno ostali delovi aure i tela dobijaju nešto manje bele bioenergije od neophodne, što dovodi do generalnog otpuštanja ili oslobađanja sive bioenergije u slobodan prostor, proporcionalno nedostajućoj beloj bioenergiji, koja ju je do tada vezivala za sebe.
Blokada bele bioenergije
Glavni problem koji se javlja usled negativnih misli jeste usporavanje ili potpun prekid protoka bele bioenergije iz pojedinih delova aure ka energetskom stabilizatoru.
Posledica toga je odstupanje od zakona bioenergije i pojava bolesti.
Prvi zakon
Zbog smanjenog priliva bele bioenergije, u pojedinim delovima aure, u odnosu na potrebni, dolazi do oslobađanja odgovarajućeg dela sive bioenergije, koji napušta auru i odlazi u slobodan prostor, pošto se ova energija u auri može zadržati samo ukoliko je povezana sa belom bioenergijom u tačno utvrđenom odnosu. Odlazak dela sive bioenergije dovodi do smanjenja njenog ukupnog nivoa ispod optirnalnog, za celu auru, što predstavlja odstupanje od prvog zakona bioenergije.
Drugi zakon
Smanjeni priliv bele bioenergije u Energetski stabilizator dovodi u njemu do pada učešća ove energije ispod optimalne od 14,97 %, predviđene drugim zakonom bioenergije, što prouzrokje njegov slabiji rad, odnosno smanjenje količine raspršene bele bioenergije u auri, u odnosu na potrebnu.
Četvrti zakon
Zbog blokade kanala bele bioenergije od strane energetskog želea, nema odvođenja njenih viškova iz pojedinih delova aure, pa na tim mestima dolazi do njenog nagomilavanja; slabiji rad energetskog stabilizatora ne obezbeđuje raspršivanje dovoljne količine bele bioenergije, pa se u' nekim delovima aure javlja smanjenje u odnosu na potrebnu količinu. Posledica ovih pojava je odstupanje, u oba slučaja, od četvrtog zakona bioenergije koji zahteva da odnos sive i bele bioenergije u svakoj tački aure i tela, bude 90,1: 9,9.
Negativna misao, koja se javlja kao rezultat razmišljanja, ili je vezana za ono što stres donosh dovodi do spuštanja frekvencije moždanih talasa u određenoj meri. Što je negativna misao, odnosno stres fatalniji po osobu, spuštanje frekvencije moždanih talasa je veće. Dakle, stresna situacija ili razmišljanje, koje dovodi do negativnih rnisli, snižava frekvenciju rada mozga, a moždani talas, koji predstavlja našu misao vezanu za ovo stanje, sastoji se od energije koja oštećuje energetsku strukturu aure i tela. To oštećenje biće na onoj frekvenciji na koju se rad mozga spustio, odnosno Energetski talas naših štetnih misli oštetiće energetsku strukturu aure na onoj frekvenciji na kojoj se on sam nalazi.
Razni nivoi frekvencija stresova i negativnih misli proizvešće razna oštećenja energetske strukture aure i tela. Sto je ta frekvencija niža, dejstvo je razornije.
Objašnjenje za ovu pojavu nalazi se u činjenici da ljudska Aura istovremeno postoji ne samo na 20,6 Hz, nego i na nižim frekvencijama. Sto je frekvencija energetskog talasa negativne misli niža, to je njegovo delovanje razornije, jer utiče na sastav aure na nižim frekvencijama, koji pri razvoju aure prethodi višim frekvencijama, pa su i štetne posledice mnogo veće. Donje frekvencije predstavljaju njenu osnovu i oštećenja aure na tim frekvencijama imaju neuporedivo štetnije dejstvo po auru na 20,6 Hz nego da se to desilo negde u višim slojevima.
To se može uporediti sa situacijom kada odrastao čovek dobije neko oboljenje i kada bi taj čovek to oboljenje dobio još kao dete. Posledice bi bile znatno štetnije kada bi se ta bolest vukla još iz detinjstva.
To je moguće ilustrovati i pretpostavkom da je neko otišao u prošlost, nešto tamo uradio i onda se vratio u sadašnjost. Posledice toga akta bi izmenile sadašnjost.
Još bolji primer je kada se u jednoj višespratnoj zgradi ošteti deo konstrukcije na nekom od gornjih spratova, opasnost po zgradu će biti daleko manja nego kada se ošteti neki od donjih spratova.
Najniža moguća frekvencija negativnih misli je 6,25 Hz i one ostavljaju oštećenja aure upravo na toj frekvenciji. Neutrališući sivu bioenergiju na toj frekvenciji, one dovode, ne samo do prekida tokova bele' bioenergije, nego i do zastoja u razvoju celokupnih sistema. Prenošenje ovih oštećenja na više frekvencije dovešće do većih odstupanja i u funkcionisanju i u konstrukciji aure. Sva ta odstupanja od normale su samo štetna. Negativne misli oštećuju auru svakodnevno, tokom celog života, na više frekvencija
Ona takodje služi kao prijem i odašiljanje misli ili emocija,a otkriva stanje mentalnog,fizickog i duhovnom stanju pojedinca.
Od samih pocetaka istorije mogu se naci stari zapisi koji govore o svetlu koje okružuje ljudsko telo i to u brojnim kulturama Istoka i Zapada.
Energetsko polje coveka postalo je predmet naučnog proucavanja na zapadu pocetkom XIX veka.
Baron Karl Rajhenbah otkrio je 1858.g.da biljke ,životinje,kristali zrače energijom koju je nazvao "odička sila"
Prve vizuelne zapise nacinio je dr. Vilijam Kilner 1911.g.On je koristio razlicite foto tehnike i filtere da bi snimio aure.
Tako da je on prvi upotrebio termin "aura"
On je otkrio da se to energetsko polje razlikuje od pojedinca do pojedinca i da na njega utiče psihičko i emocionalno stanje osobe.
SISTEM SEDAM SLOJEVA AURE
1.Eterični sloj:-to je prvi sloj aure,on je odmah do same kože pojedinca i proteže se u rasponu od manje od jednog,pa do pet centimetara od tela,uvežbana osoba je može vidjeti u obliku crvene boje.
2.Emotivno telo:-to je drugi sloj i odnosi se na emocije-naše i one koje nalazimo u kontaktima sa drugim ljudima.
To su emocije koje se tiču našeg samopoštovanja,indentiteta,i privlačnosti.
Boja ovog sloja je narandzasta, i manifestuje se kao crnilo i iskidanost.
3.Mentalni sloj:-treci sloj se odnosi na ideje,misli koje se pretvaraju u stvarnost.,najvidljiviji je oko glave i ramena u vidu žuckaste svetlosti,osim što se u njemu ostvaruju misli,to je sloj gde se vidi migrena,depresija.
4.Astralni sloj:-on oznacava granicu izmedju fizickih i viših slojeva i odnosi se na medjuljudske odnose. On se smatra slojem ljubavi i prijateljstva,ljudi se na ovom sloju emotivno vežu.
Karakteristična boja je zelena.
5.Eterična podloga:-Peti sloj aure-ona predstavlja kopiju fizickog tela i modroplave boje je,napukline na ovom nivou oznacavaju otudjenost i opsesiju telesnim savršenstvom.
6.Nebesko telo:-ono predstavlja emocijonalno telo na duhovnoj bazi,
kroz ovaj sloj možemo komunicirati sa univerzumom i drugim dimenzijama. Nebesko telo označava bezuslovnu ljubav i poverenje,boja mu je purpurna ili indigo.
7.Krunska podloga:-to je najviši deo aure poznat i kao kauzalno telo.
Kroz njega imamo mogućnost ujedinjenja sa svemirom,čistim duhom ili božanstvom.Ovaj sloj ima belu ili zlatnožutu boju.
аура - колор...
бела - светла аура...
Aura je nešto poput „energetskog omotača” koja ne samo obavija i štiti ljudsku dušu već joj omogućava i komunikaciju sa univerzumom živih i neživih stvari.
- Aura je visedimenzionalni pulsirajuci energetski omotac koji okruzuje ljudsko telo. Preko aure energetski komuniciramo sa drugim energijama. Ona oslikava osecaje, covekove vrednosti i karakterne osobine, kao sto je i pokazatelj covekovog duhovnog i fizickog zdravlja. Osim, obojene svetlosti, poseduje velicinu, oblik, gustocu i zvuk.
Boja aure, koja je najvazniji aspekt aure, je rasporedjena u tri nivoa. Vecina normalno zdravih ljudi ima auru podjednako debelu oko celog tela. Ako je osoba bolesna na tom delu tela aura je znatno tanja zavisno od tezine bolesti koju osoba ima. Tokom zivota menjamo boju svoje aure.
Osobe koje su se prosvetlile imaju belu boju aure te su zato svi sveti ljudi naslikani sa belom, srebrnom ili zlatnom aurom oko glave ili sveukupne figure Kakva ce nam biti aura utice nasa okolina, stvarni svet, nacin razmisljanja, osecaji, drustveni zivot, materijalna situacija u kojoj se nalazimo, zanimanje koje smo odobrali, moralni, eticki i verski stavovi.
Aure su elektromagnetne energije koje emituju sve zive stvari, ukljucujuci i biljke, koje okruzuju nasa tela. Aura je vezana za sve cakre-tacke energije duz nase kicme. Svi mi imamo auru koja reflektuje nase emotivno stanje i stanje naseg zdravlja.
Neke osobe su u stanju da vide auru i da interpretiraju covekovo mentalno i psihicko stanje. Koliko je boja jasnija-energija koju osoba emituje je pozitivnija. Zamagljene ili blede boje u auri imaju negativno znacenje. Pocepana aura ili velike tamne mrlje mogu da znace fizicke bolesti u tom delu tela. Aura najbliza telu vezuje se za covekovo fizicko telo; sledeca aura vezuje se za mentalno ili duhovno telo.
Znati sta svaka individualna boja predstavlja je deo "citanja" aure. Prvi izazov je da se ona "vidi"! Sledeci korak je upoznavanje sa oblicima, prvacima i njihovim znacenjem.
Na primer, bes se vidi kao crvene varnice u auri, a zamagljene fleke oko glave mogu da znace brige i glavobolju.
Mnogi ljudi i fizicki mogu da vide ljudske aure. Vi takodje mozete da naucite da citate auru: uz pomoc izvesnih vezbi kao sto je sedenje ispred ogledala u maglovito osvetljenom prostoru i oslobadjanja pogleda da "bludi".
Crvena aura
Pozitivna: energija, strast, aktivnost, entuzijazam, hrabrost
Negativna: bes, emotivnost, nedostatak energije
Oranz aura
Pozitivna: poverenje, toplina, optimizam, sazaljenje, nezavisnost
Negativna: tuga, neodlucnost, nesigurnost, usamljenost
Zuta aura
Pozitivna: otvorenost, artikulisanost, kreativnost, entuzijazam, znanje, intelekt
Negativna: stres, briga, tajnost, nervoza, nepostenje, manipulativnost
Zelena aura
Pozitivna: iscelivanje, ravnoteza, lojalnost, strpljivost
Negativna: Ljubomora, osetljivost, emotivna zavisnost
Plava aura
Pozitivna: donosilac mira, propovedni, duhovnost i pshicka svesnost
Negativna: lenjost, brige o malim stvarima
Pink aura
Pozitivna: miroljubivost, bezuslovno davanje ljubavi, harmonija
Negativna: hod po ivici, bez osecaja pravde, osetljivost
http://www.auraphoto.com/
http://vimeo.com/21240229
Aura Mall Novosibirsk, Russia //March'2011
Чакре... у буквалном преводу "врата"....
ČAKRE
- Naša tela izgledaju kao da su čvrsta, medjutim, mi predstavljamo 99,99% praznog prostora ispunjenog energetskim, vibrirajucim atomima, tvrde naši kvantumski fizicari. Nasa tela vibriraju na bazičnoj frekvenciji od otprilike 8 krugova po sekundi. Ovo je takodje frekvencija elektromagnetnih polja Zemlje. Mi smo doslovce podešeni na nju.
Čakre su kružeći koncentrisani energetski centri. One su merljivi načini elektromagnetnih aktivnosti za primanje, čuvanje i transmitovanje životne energije u telo i van njega. Čakre primaju i transmituju energiju sve vreme. Slobodno rečeno, možemo ih zamisliti kao kružne obojene centre, nalik cvetu ili tačku.
Čakre se nalaze duboko u centru našeg tela pored hormonskih žlezda uz kičmu. Postoje tri toka ili nadise, koje teku u i oko naše kičme. Tok sa leve strane je Ida, ženska sila strasti i emocija. Tok sa desne strane nazivamo Pingala, ili muška sila intelekta. Čakre se nalaze zakačene za kičmu, na mestima gde se ove dve nevidljive sile ukrštaju.
Čakre koje poseduju životnu energiju (takodje zvanu "ki", "chi" ili "prana"), dovode je žlezdama i organima, a oni dalje prosledjuju kroz krvotok i nervni sistem zarad optimalnog zdravlja i bitisanja.
Čakre koegzistiraju sa telesnim endokrinim sistemom. Svaka od njih ima uticaj u telu, u području gde je locirana i šire.
Čakre takodje povezuju sve ove sisteme sa našim suptilnim telom vibracione energije zvanim bioelektromagnetno polje ili aura. Postoje dva osnovna elektri--na sistema u telu. Prva je sporadična konstanta nervnog sistema i mozga, koja upravlja našim mišićima, hormonima i fizičkim čulima.
Druga je kontinuirana, elektromagnetna radijacija što potiče od naših atoma. Ona nam omogućava energetsku razmenu sa drugima i sa okolinom. Svaka osoba ima unikatno energetsko polje ili auru koju definišu njena fizička, mentalna, emocionalna i duhovna stanja. Naučnici smatraju da ovo energetsko polje sadrži podatke o našem prošlom, sadašnjem i budućem zdravlju.
Učenje o čakrama u Indijskom sistemu lečenja potiču još od 2 500 god. pre Hrista. Jogiji koriste čakra sistem već hiljadama godina kao osnovni sistem lečenja. Svako živo biće, uključujuću i našu Zemlju, poseduje čakre. Postoje stotine čakri unutar i oko nas, ali se većina fizičara i iscelitelja bave samo sa osnovnih sedam.
Neki ljudi su dovoljno osetljivi da ih vide ili osete. Da bi osetili i sami, pokušajte to, prelazeći rukom nekoliko santimetara od tela, od svog pupka, pa do vrha glave. Trebalo bi osetiti koncentrisanu energiju.
ŠTA SU GLAVNE ČAKRE I KOJA SU NJIHOVA GLAVNA OBELEŽJA?
Osim uloge da održavaju naše zdravlje, čakre imaju uticaja na neka važna zivotna pitanja. Svaka od sedam glavnih čakri reflektuju esencijalne aspekte naše svesti i time upravljaju našim životima, ljubavlju, učenjem i duhovnim budjenjem.
Prva čakra (koren) upravlja fizičkim potrebama i osećajem sigurnosti.
Druga čakra (sakralna), upravlja seksualnošću, emocijama i našim željama.
Treća čakra (solarni pleksus) upravlja našu moć.
Četvrta čakra (srce) upravlja ljubavlju, opraštanjem i saosećanjem.
Peta čakra (grlo) upravlja komunikacijom.
Šesta čakra (obrve) upravlja našom intuicijom i razmišljanjem.
Sedma čakra (kruna) upravlja spiritualnošćuu i razumevanjem.
Čakre su povezane i utiču jedna na drugu. Koren čakra je najniža od svih čakri i okrece se sporije (rezonanaca je na najnižem od sedam vibracionih nivoa). Sedma je najviša i ona se okreće najbrže.
Svaka čakra ima drugačiju boju. Boje su slične bojama koje poseduje duga.
Koren-crvena, sakralna - narandzasta, solarni pleksus – žuta, srce - zelena, grlo - plava, obrva - indigo, kruna - ljubičasta.
чакре - табела
ŠTA SU ENERGETSKE BLOKADE I DISBALANSI (NEURAVNOTEŽENOSTI) U ČAKRAMA?
Disbalansi u čakrama su poznati kao energetske blokade. Kada se nedopuštena emocija kao strah, ljutnja ili krivica akumuliraju iz prošlosti ili kada je postojao manjak pažnje, ljubavi i podrške kroz period razvoja, energija ne protiče slobodno iz čakre i u nju.
Kad god osoba blokira neki dogadjaj, ona ili on blokira protok energije iz ili u čakru. Čakre se blokiraju, postaju ispunjene očvršćalom energijom, ne okreću se kako treba, ili unazad. Mogu postati poremećene ili se rascepati. Kada čakre funkcionisu kako treba, svaka od njih je otvorena i tačno će metabolizovati odredjene energije potrebne za univerzalno energetsko polje.
Ako bi uspeli da razmišljamo samo o ljubavi i veri, naša telesna energija bi tekla spontano izmedju i oko čakri. Verovatno bi se osećali srećni i zdravi. "Strašne" misli negativno utiču na mogućnost čakri da normalno funkcionišu. Takve misli čakre čine nečistim, skupljenim ili naduvenim. Ovo je razlog što se osećamo iscrpljenim ili čak letargičnim. Opsesivne misli čine čakre prevelikim i van proporcija.
Kada postoji energetski disbalans medju čakrama, one nastoje da se zatvore, počevši od krunske čakre na dole. Mnogi ljudi imaju zatvorene gornje tri čakre već od svoje treće godine, zbog predrasuda i neznanja svojih roditelja i društva.
Kroz tinejdzerski period se dešava, vrlo često, zatvaranje četvrte čakre, čakre srca. Ovo se dešava zbog bola ili ne razumevanja roditelja, godišnjaka ili ljubavnika.
Četvrta (solarni pleksus) se u ovim godinama zatvara ili blokira onda kada roditelji i drustvo pokušavaju da smeste ove osobe u kalupe koji njima ne odgovaraju.
Do vremena ulaska u zrelost, mnogi od nas imaju sve osim najniže dve čakre zatvorene, dok ostali često imaju disbalanse i energetske blokade. Ovi poremećaji se uglavnom ne pojavljuju zbog jednog dogadjaja, već zbog ponavljanja jednog, bez rasterećenja. Nakon srednje škole postoji rasterećenje od stalne potrebe ka uklapanju u standarde, te proces biva zaustavljen i mnogi uspevaju da povrate proces načinjen ovakvim greškama. Vrlo često se dešava da se čakre otvaraju redom, mada postoje slučajevi gde to nije tako. Kod osoba čije je detinjstvo bilo zdravo i bezbrižno, imaju balansiran rad čakri.
Jogiji znaju da se bolesti prvo reflektuju na čakre, nego li na fizičko telo. Oni takodje smatraju da niko ne moze biti izlečen ukoliko ima disbalans sistema čakri. Kada postoji blokada ili disbalans jednog dela čakri, to u velikoj meri utiče i na ostale.
Disbalans se javlja kada previše ili premalo energije protiče kroz čakre. Razumevanjem kako svaka čakra utiče na odredjenu telesnu funkciju ili životno pitanje, moguće je shvatiti gde čakra ne funkcioniše. Mnoge tehnike mogu biti upotrebljene da bi se balansirao čakra sistem i time povratilo zdravlje u sopstvenom fizičkom, emocionalnom, mentalnom i spiritualnom smislu.
Zadržavanje negativnih misli čini da čakre postanu nečiste i ispunjene čvrstom, mračnom energijom. Ovo sprečava čakre da obezbede dovoljno vitalne energije telu. Stoga ovakvi poremećaji dovode do čitavog spektra mentalnih, emocionalnih I fizičkih stanja.
Neki smatraju da smo po rodjenju izdefinisani po karakteristikama nekih čakri, te se to odražava na naše stavove i ponasanje.
- Što su cakre?
Rec cakra na sanskrtu znaci -ТОЧАК!!!
Nazivaju se i imenima:-lotosi,padme i
predstavljaju vrtloge energije u kojima duhovna snaga kruži u fizickom telu.
Vezuju za prednje dijelove tijela i to:-pupak,srce,grlo,i obrva,po kojima su i dobile imena.
sklad cakri ( kapija...)
LJUDSKA AURA - DETALJNIJE
O auri se, upšte vrlo malo zna i najčešće su ta saznanja netačna, površna ili u fragmentima. To je, pre svega zato što znanje o auri spada u Sveta znanja što znači da se do njih ne može doći ljudskim načinima istraživanja, nego samo prenošenjem od strane duhovnih energija nekome od ljudi. Znanja o auri izneta na ovoj strani su preuzeta iz knige » Aura« autora Lj. Stojanovića.
Oko svih živih bića postoji energetski omotač tzv. aura. Ljudska aura je energetska lopta u čijem središtu se nalazi fizičko telo. Prosečni prečnik ove lopte je oko 25m. Sastoji se iz deset slojeva. Aura je neraskidivo vezana za telo sve do fizičke smrti. Telo je zgusnuti deo aure koji je potpuno prožet energijama aure. Telo i aura su dva podjednako važna elementa koje čine čoveka ali zbog ljudske zaslepljenosti telom kao jedinim činiocem ljudkog bića moramo naglasiti da smo mi naša aura, da ona predstavlja naša osećanja, misli i našu dušu.
Sastav i funkcionisanje aure svojom složenošću prevazilaze moć ljudskog shvatanja tako da Sveta znanja iznose samo ona objašnjenja koja su korisna za čoveka. Tako cete na ovoj strani naći objašnjenja o građi i načinu rada ljudske aure i njenim zadacima. Glavni zadaci aure su da ostvari fizički, intelektualni i duhovni razvoj čoveka.
Takođe, uvidećete da je nastanak bolesti energetske prirode i upoznati se energijama koje mogu da neutrališu promene u auri koje su dovele do bolesti.
Razvoj aure je u direktnoj vezi sa jednom energijom koja je u duhovnoj baštini poznata kao anđeo čuvar, muza, nadsvest i sl. - Svetleće telo, jer izgleda kao svetlosna plazmatična lopta. Zbog čega je Hristova energija stvorila svetleće telo, kakva je njegova uloga u razvoju čoveka, kako ono komunicira sa svojim čovekom i zašto je Prosvetljenje najveće bogatstvo i sreća koju čovek može dostići samo su neka od pitanja čije odgovore ćete naći u sledećim postovima.
SASTAV I GRAĐA AURE
Ljudska Aura je izuzetno složena energetska struktura, sastavljena od dve vrste energija - sive i bele bioenergije. Razlika između njih je što siva čini osnovu a bela je oživotvoruje. Jedna bez druge ne mogu postojati u auri. Njihov međusobni odnos u svakoj tački aure i tela je tačno utvrđen Zakonima bioenergije.
Bela bioenergija
Bela Bioenergija je energija bliska materiji jer, jer ima veliku gustinu. Zbog toga se ona kroz auru ne kreće kao talas nego u obliku čestica, kada je raspršena u sitnim delićima, a kao tečnost ili živa kada se čestice i sitne kapi spoje i tada se kreće kroz kanaliće. Bela bioenergija se unosi u auru kroz bezbroj kanalića čiji završeci izlaze na površinu aure. Sitne čestice te energije hvataju se iz slobodnog prostora, lepe se za ulaz tih kanalića, a kada se sakupi nešto više te energije, ona se spoji u jednu veću kapljicu.
Energetski stabilizator
Ova kap bele bioenergije kreće se kanalićima prema jednom centru koji se nalazi u auri, blizu tela, približno na nivou srca, nešto sa leve strane i malo ispred, a koji se zove energetski stabilizator. Da bi on normalno funkcionisao, mora sadržati Zakonima bioenergije tačno utvrđen procenat ukupne bele bioenergije u auri i telu.
Pored bele bioenegije koja dolazi izvan aure, u energetski stabilizator se kanalićima slivaju i svi viškovi bele bioenergije, u odnosu na raspoloživu sivu bioenergiju iz cele aure i tela. Pod viškovima se podrazumeva sva bela bioenergija koje, u pojedinim tačkama aure i tela ima više nego što bi zahtevao odnos prema raspoloživoj sivoj bioenergiji u toj tački.
Izgled energetskog stabilizatora podseća na turski turban sa zavojnicama kojih ima 12, onoliko koliko ima meridijanima.
Tokom okretanja energetskog stabilizatora, njegovi otvori klize po krajevima meridijana. Šest meridijana ulazi u gornji, a šest u donji deo energetskog stabilizatora. On sukcesivno usisava belu bioenergiju, a zatim je u sledećem potezu raspršuje izvan kanalića u jedan od segmenata aure. Nakon toga opet dolazi faza usisavanja kroz kanaliće, pa raspršivanje u naredni segment aure. Kada se energetski stabilizator posmatra u dve dimenzije, ima se utisak njegove rotacije.
Raspršivanje se vrši na taj način što bela bioenergija, pod dejstvom centrifugalne sile, koja nastaje pri rotaciji energetskog stabilizatora, prolazi kroz nevidljive, nematerijaine kanale i u vidu sitnih čestica rasprostire se po celoj auri. U povratku ona se pod uticajem privlačnog dejstva energetskog stabilizatora, u obliku sitnih loptica, ponovo uvlači kroz nematerijaine zidove kanalića i njima, isključivo, kreće prema energetskom stabilizatoru. Pre nego što uđe u kanaliće, ona se iz tankih lelujavih listića grupiše u sitne kapljice.
Siva bioenergija
Siva bioenergija se kreće na drugi način. Njeno kretanje najviše podseća na osmozu, ona se ne kreće kroz cevčice nego cela zapremina aure deluje na nju osmotski, aura je upija kao da je sunđer i ona ide iz oblasti sa višim u oblast sa nižim pritiskom, ili iz oblasti sa višom u oblast sa nižom koncentracijom.
Siva bioenergija se unosi u auru i telo iz okolnog prostora kroz kanale glavnih ili velikih čakri. Na vrhu i dnu aure postoje blaga udubljenja koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Centralni kanal prolazi približno kroz kičmu čoveka. Kroz donji otvor kanala neprekidno se uvlači struja sive bioenergije koja se, prolazeći kroz njega, osmozom širi, prostire, ulazi u auru. Neapsorbovana siva bioenergija izlazi kroz gornji otvor u slobodan prostor. Pored ovog centralnog kanala, na kome se nalaze prva i sedma čakra, postoji i pet glavnih kanala za čakre od broja dva do šest, koji polaze od površine aure i dolaze do pet tačaka na telu, da bi se malo dalje ulili u centralni kanal. Odmah, nasuprot njima, s druge strane tela, iz centralnog kanala izlazi identičan kanal svakom od ovih pet i izbija na suprotnu stranu površine aure. Zahvaljujući posebnim osobinama čakri, na telu dolazi do strujanja sive bioenergije od ulaza u auru do čakri i dalje do ulivanja u centralni kanal.
To strujanje ide sa prednje i zadnje strane prema kanalu. Prolazeći kroz ove kanale čakri, siva bioenergija se osmotski širi oko kanala unutar aure. Ovo je jedini način na koji siva bioenergija iz okolnog prostora ulazi u auru i telo. Nje ima i u dodiru sa spoljnom površinom cele aure, ali taj deo aure je potpuno indiferentan na sivu bioenergiju, koja se samo malo dalje nalazi u slobodnom prostoru.
Spoj sive i bele bioenergije
Siva i bela bioenergija ne idu jedna prema drugoj nego se kroz auru kreću na već opisani način. Priliv obeju bioenergija će u svakoj tački aure i tela teći sve dok se ne uspostavi njihov optimalni međusobni odnos.
Za ove dve vrste bioenergija ljudsko telo ne predstavlja nikakvu prepreku niti granicu, one se u njemu nalaze u istom odnosu kao u auri, kreću se kroz njega na isti način, s tim što ljudsko telo deluje na njih kao neka građevinska konstrukcija koja je sva prožeta ovim energijama. Kada bela i siva bioenergija u auri i telu dođu u kontakt, one se vezuju jedna za drugu, i to povezivanje se nastavlja sve dok se ne uspostavi idealan odnos. To znači, ako se negde nalazi čestica bele bioenergije i do nje osmotski stigne nešto sive, siva će se vezati u onoj količini u kojoj je došla, sve dok se ne uspostavi najbolji odnos. Ako u tom talasu nije došlo dovoljno sive, onda će se u sledećem dovesti nova količina i tako do dostizanja idealnog odnosa. Dalji prilivi sive bioenergije prolaze kao višak pored mesta na kome je već postignut najbolji mogući odnos, jer ono više ne preuzima sivu bioenergiju.
Kretanje bele bioenergije
Jednom prilikom je, u želji da proučava belu bioenergiju, dr Stojanović ušao u duboku meditaciju i požele da vidi auru. Posle nekoliko sekundi pojavila mu se samo kontura aure, a u jednom njenom delu pokazali su mu se kanalići kroz koje se trzajima, sukcesivno kretala bela bioenergija. Pratio je taj kanal sve dok nije stigao do tela i ušao u njega, da bih odmah zatim video kako na drugom kraju tela izlazi i praveći veliki luk stiže do energetskog stabilizatora.
Posmatrao je više kanala koji u stvari predstavljaju akupunkturne meridijane, ali u svoj svojoj dužini, a ne samo deo koji prolazi kroz telo, i svi su imali isti tok: počinjali su na površini raznih delova aure, kao jedva vidljivi kapilari, zatim se usmeravali prema centru aure, skupljajući svoje pritoke i tako, postajući sve deblji, svi su stizali do tela i u njega ulazili na raznim mestima, tu dobijali nove pritoke, izlazili iz tela obično na suprotnim stranama u odnosu na one gde su ušli, pravili veliki luk i svi se konačno ulivali u energetski štabiIizator. Taj veliki luk, koji podseća na konopac za preskakanje, služi kao rezerva dužine kanala kako ne bi došlo do njegovog zatezanja pri pokretima ruku ili nogu.
Mehanizam rada čakri
Kako Energetski oblak nije govorio ništa o mehanizmu uvlačenja sive bioenergije, dr Stojanović je pokušao sam to sam da odgonetne. Spustio frekvenciju moždanih talasa na nivo frekvencije sive bioenergije i poželeo da vidi način funkcionisanja čakri. Posle nekoliko sekundi ukazala mu se sivkasta boja dela aure, kroz koju je prolazio kanal, od čakre na jednom njegovom kraju do otvora na izlazu iz aure. Kada je obratio pažnju na čakru, koje dosta nejasno video, iz nje su krenula, duž kanala, dva zraka, spiralno se uvijajući, sve do kraja kanala. Zraci su se kretali u istom smeru, ali su se nalazili na suprotnim stranama kanala. Ovo njihovo spiralno kretanje je stvaralo energetsko polje čiji je smer delovanja bio od ulaza u auru prema čakri. Pod uticajem ovog polja siva bioenergija se lagano uvlačila iz okolnog prostora u kanal i kretala prema čakri, a zatim, prolazeći kroz nju, ulazila u centralni kanal. Prolazeći kroz kanal, siva bioenergija se lagano, kroz njegove zidove, osmotski širila u dubinu aure. Spoznajom je dobio informaciju da se 30% uvučene sive bioenergije kroz zidove kanala širi u auru, a 70% stigne do centralnog kanala i kroz njega, krećući se nagore, polako prodire u auru. Primetivši da ima još uvek neke nedoumice o načinu delovanja prve i sedme velike čakre, Energetski oblak mu je o tome izneo sledeće:
"Posmatrajući auru, mogao si primetiti blaga udubljenja na dnu i na vrhu koja predstavljaju početak i završetak centralnog kanala. Na njegovom srednjem delu, koji prolazi kroz kičmu, sa donje strane je čakra broj jedan. Taj isti proces , kao pomoćni način unošenja sive bioenergije u telo, obavlja se i preko čakri od broja dva do broja šest, pro čemu svaka od njih ima svoj prednji i zadnji otvor.
Čakra broj sedam je izuzetak, jer ne obavlja funkciju uvlačenja sive bioenergije, nego samo pomaže u izbacivanju viškova u slobodan prostor. Dakle, funkciju uvlačenja sive bioenergije obavlja celog života čakra broj jedan, koja ima samo jedan otvor i čakre od druge do šeste, sa po dva otvora, sa prednje i zadnje strane tela, dok sedma čakra ne obavlja tu funkciju".
седма чакра или Звезде душе...
Код нас се ( поред осталих) овом тематиком више од петнаест година бави:
- Dr Ljubiša Stojanović (1935) je učitelj Svetih znanja koja već 15 godina prenosi na svom seminaru "Put ka prosvetljenju" koji se jednom mesečno održava u Novom Sadu, Subotici i Beogradu.
Sveta znanja se ne mogu dostići uobičajenim ljudskim načinima istraživanja, jer se ona nalaze sa one strane granice kroz koju materijalni naučni uređaji ne mogu proći. Tako se ova znanja mogu dobiti jedino duhovnim putem. U stanju duboke meditacije dr Stojanović dobija saznanja od duhovnih energija kosmosa.
Sa prvom duhovnom energijom je ostvario kontakt 1991. godine. Istraživajući u oblasti isceljenja i tragajući za rešenjima zdravstvenih teškoća svojih pacijenata, uz pomoć jednog saradnika izvanrednih ekstrasenzornih sposobnosti, uspostavlja komunikaciju sa prvom, čoveku najbližom, duhovnom energijom koju nazivaju Svetleće telo, a zatim i sa jednom razvijenijom energijom koju naziva Energetski oblak. Ohrabren rezultatima u svojoj ordinaciji, utiscima polaznika kursa, ali i skenerskim snimkom rada svojih moždanih talasa u dubokoj meditaciji i drugim naučnim proverama otklanja sumnje u istinitost saznanja koja je dobijao. Svoj pionirski rad nastavlja stvarajući niz proizvoda, nosača energija programiranih za pomoć ljudima uglavnom preventivnu i isceljujuće-razvojnu. Vremenom, uspostaviće kontakte sa vrhunskim kosmičkim energijama.
Do ovog povezivanja je došlo zahvaljujući humanom isceljujućem pozivu i ogromnom broju seansi koje je svakodnevno radio (i preko stotinu pacijenata na dan), duhovnom programiranju proizvoda, kao i istraživanju energija nepoznatih nauci, ali i posetama specijalnim energetskim mestima na planeti koja nazivamo " Mesta moći". Sve to i potpuna posvećenost duhovnom pozivu, dovelo je do ubrzanog i snažnog čišćenja i razvoja aure. Uz prirodno lako snalaženje u svetu energija to mu je omogućilo veoma tačan prijem informacija i odličnu saradnju sa duhovnim energijama.
Primljena znanja su se uglavnom odnosila na nastanak i Isceljenje bolesti, ukazujući na energetsku prirodu nastanka bolesti i njeno uklanjanje putem čišćenja ljudske aure uz pomoć duhovnih energija. Kasnije, dobija znanja o kosmosu kao prvenstveno energetskoj tvorevini i čovekovoj ulozi i mestu u takvom kosmosu, detaljna znanja o građi i načinu rada ljudske aure i na kraju znanja o nastanku naše Zemlje, nastanku i budućnosti čoveka. Na žalost, najvažnija su saznanja o lošem stanju aure Zemlje i opasnosti koja nam preti ukoliko se čovečanstvo hitno ne okrene pravilnom načinu razmišljanja i duhovnom razvoju kao jedinom načinu da, uz pomoć superinteligentnih energija kosmosa, rešimo sva suštinska pitanja.
Ovaj dvadesetogodišnji rad je omogućio izvanredan duhovni razvoj i postizanje stanja svesti poznatog kao Prosvetljenje, ogromnu podršku duhovnih energija pa i samog Stvaraoca. Sva primljena znanja u ovim svakodnevnim kontaktima je objavio u knjigama "Isceljenje" (1995), "Mesta moći" (1998), "Sveta znanja" (2000), "Čvorovanje" (pisana sa Slobodanom Neninom, 2001), "Razgovori sa Teslom" (2002), "Znanja iz onostranog" (2003), " Aura" (2004) i "Čovek – poreklo i budućnost" (2007). Pre toga je napisao knjige " Bioenergija – svet bez bolesti" (zajedno sa bratom Branislavom, 1987), "Bioenergija - tehnike isceljenja čakrama" (1989) i "Zakoni bioenergije" (1991).
Osnivač je Energetske duhovne medicine (EDM), jednog od 18 zvanično priznatih alternativnih načina lečenja kod nas. Na žalost, zbog zakonskih propisa u našoj zemlji, ovom metodom, kao i sa ostalih 17, mogu se baviti samo medicinski radnici.
Zbog ovog zakona, osnivaču nije omogućeno da legalno vrši svoju metodu. Tako, dr Stojanović svoju isceljujuću praksu vrši u zemljama članicama Evropske unije, nastupa i izlaže na kongresima i sajmovima, svuda osim u Srbiji. Zbog propisa donetih još pre svrstavanja EDM u dozvoljene tehnike, zatvorio je svoju ordinaciju i okrenuo se širenju Svetih znanja, a fascinantne mogućnosti primene duhovnih energija u isceljenju ljudi, u Srbiji prikazuje samo na seminarima u informativne svrhe radi boljeg razumevanja i prihvatanja Svetih znanja. Čišćenje arterija od sklerotičnih naslaga i uklanjanje kamena iz bubrega su neki od najupečatljivijih i lako proverivih primera uspešnosti EDM. Za sve to vreme, mediji su puni raznih neproverenih alternativaca zbog kojih, dobrim delom, cela oblast komplementarne medicine izaziva negativan stav velikog dela našeg društva, naročito obrazovanog.
Po obrazovanju je diplomirani inženjer elektrotehnike i magistar ekonomije. Još 1992. godine odlikovan je ordenom belgijske vlade za istraživanje u oblasti bioenergije na sajmu Eureka u Briselu. Dobitnik je više zlatnih priznanja na sajmovima alternative u Skoplju i Banja Luci. Zahvaljujući dostignućima u svojoj ordinaciji, a koje su pratili i obradili doktori medicine u više naučno-medicinskih studija, dobio je zvanje doktora i status redovnog člana Ruske akademije energoinformacionih nauka i zvanje specijaliste tradicionalne medicine na Sveruskom naučno-istraživačkom centru tradicionalne medicine, eniom.ru. Neki od njegovih proizvoda su ispitivani na Sveruskom naučno-istraživačkom institutu za složeno izučavanje ljudskih mogućnosti, takođe u Moskvi. Knjiga "Isceljenje" u kojoj su objašnjeni principi Energetske duhovne medicine je objavljena u Rusiji. Redovni je član Naučne i medicinske mreže, Scientific and Medical Network, scimednet.org u Velikoj Britaniji i Međunarodnog društva za izučavanje teško primetnih energija i energetske medicine, International Society for the Study of Subtle Energies and Energy Medicine, issseem.org u SAD. Sa suprugom i dva sina živi u Novom Sadu. Kao prosvetljena osoba i mudrac na svom seminaru "Put ka prosvetljenju" podučava Kulturi energetskog načina življenja i Ekologiji svesti, Energetskoj duhovnoj medicini i pomaže svim, za ovakav vid razvoja, zainteresovanim ljudima.
FUNKCIJA INTELIGENCIJE
Jednom prilikom, kada je dr Stojanović poželeo da posmatra auru, u cilju proučavanja njene konstrukcije, prvo se pojavilo nešto belo kao koren biljke ili rep životinje. Zatim su se na jednom njegovom kraju pojavili sistemi nalik kapilarima ili žilicama, zahvatajući samo jedan deo aure. Takvih sistema ima po celoj zapremini aure, a njihov broj se kreće od 3 do 19. Drugi krajevi korenova su tankim nitima povezani između sebe.U meditaciji je dobio informaciju da se u tim korenovima stvaraju čestice inteligencije ili bolje rečeno čestice znanja.One iz vrhova kapilara ili žilica izlaze kao tačkice i kreću se slobodno kroz auru prema mozgu. To kretanje čestica prema mozgu odvija se samo kada čovek počne da razmišlja. Tada iz odgovarajućeg podsistema (za tu oblast razmišljanja) krenu čestice iz vrhova jednog ili više kapilara prema mozgu. One pri dolasku u mozak aktiviraju njegov rad u toj oblasti. Priliv čestica traje, dok traje razmišljanje. Broj podsistema ili korenova je urođen. Međutim, njihova razvijenost ili razgranatost zavisi od primene, s tim da je za razvoj podsistema najbitniji period od prve do treće godine života. Tada se u najvećoj meri završava razvoj debelih korenova koji definišu mogućnosti osobe.
Razvoj mreže žilica započinje u detinjstvu i odvija se čitavog života. Kapilarna mreža prikuplja informacije koje stižu u auru, ali ne direktno već iz mreže informacione energije, sa kojom se prepliću radi kontakta i prijema. Što je mreža kapilara šira i razvijenija, to će čestice nositi u sebi više znanja.
Mozak nije nikakvim kanalima ili putevima povezan sa vrhovima kapilara iz kojih izlaze čestice, već se one usmeravaju prema onom delu mozga koji se aktivirao još pre nego se misao razvila. Te čestice nose u sebi znanje skupljano u auri od rođenja i to znanje omogućava mozgu da pronađe rešenje pri razmišljanju. Dakle, to nisu čestice inteligencije nego čestice znanja, koje omogućavaju mozgu da pronađe rešenje, često između više ponuđenih, koje mu donose čestice.
U auri životinja postoji samo jedan koren koji je mali i slabo razvijen. Najrazvijeniji je kod šimpanze, ali i on ima samo jedan karen. Biljke nemaju nijedan koren već samo žilice na raznim mestima u auri.
Osnovna razlika između biljaka i životinja jeste u korenu, jer bez njega nije moguće kontinuirano razmišljanje. Koren predstavlja rezervoar čestica koje se po potrebi iz njega izvlače i šalju u mozak. Kod biljaka ga nema, pa ni nema mogućnosti za skladištenje čestica znanja, osim ograničenih mogućnosti u žilicama. Stoga je i razmišljanje biljaka vezano za period neposredno posle dobijanja informacije u auri ili nešto ranije. Kada se rezervoari napune, nove čestice znanja izbacuju one najstarije, koje više nisu aktuelne, tako da starija saznanja bivaju uništena. Mozak biljke je cela biljka koja dobija čestice znanja od žilica koje trenutno imaju informaciju. Kod biljaka je najčešći uzrok razmišljanja pojava novih informacija u auri, dok je pravo razmišljanje na bazi starih čestica ograničeno mogućnošću skladištenja čestica u kapilarima. Kod životinja oko 30% izazova za razmišljanje potiče od starih saznanja sakupljenih u česticama, a kod šimpanzi čak 45%, dok ostatak potiče od svežih informacija.
Kod čoveka je mogućnost razmišljanja definisana brojem korenova i njihovom razvijenošću i razgranatošću, kao i mestom u auri.
Donja granica kod normalnih ljudi su tri korena i obično nekoliko mrežica sa začecima ili patrljcima korenova. Pored toga, kod većine ljudi postoji, manje ili više, razvijen sistem kapilara i to najviše do broja nedostajućih korenova - do devetnaest. Osobe sa devetnaest korenova nemaju dodatnih mrežica, jer je sistem potpuno razvijen. Svi korenovi obično nisu maksimalno razvijeni, a razvijenost mrežice zavisi od upotrebe. Neke od mrežica, obično one kod kojih je koren potpuno razvijen, su najrazvijenije, dok neke druge, čiji je koren, takođe, potpuno razvijen, ali se ne nalazi u oblasti interesovanja te osobe, imaju samo osnovne grančice.
NASTANAK BOLESTI
Kako od negativnih misli i stresova dolazi do bolesti?
Negativne misli se šire od mozga kao energetski talas, oblika lopte koji postaje sve veći i u trenutku stiže do kraja kosmosa. Na površini ove energetske lopte nalazi se informacija o sadržaju naše misli. Prolazeći kroz telo i auru ova energija se sjedinjuje sa jednim delom sive bioenergije iz aure, stvarajući treću vrstu energije - energetski žele koji ometa protok bele bioenergije. Stres stvara energetski talas u obliku izduženog balona čija je posledica, takođe energetski žele. Posle velikog broja negativnih misli i stresova naslage energetskog želea postaju dovoljno velike da smanjuju ili u potpunosti prekidaju protok bele bioenergije kroz akupunkturne kanale i kanaliće. Pored toga, pojava energetskog želea na mestima u auri koja odgovaraju određenim organima sprečava odvođenje viškova bele bioenergije. To sve dovodi do ometanja normalnog protoka bele bioenergije kroz auru i do odstupanja od zakona bioenergije. Naime, raspored bele bioenergije u svakoj tački aure više nije podjednak, nego je u nekim delovima došlo do smanjenja, a u drugim do njenog povećanja. Pored toga dolazi i do smanjenja bele bioenergije i u energetskom stabilizatoru, kao i do promene frekvencije energija aure. Smanjenje bele bioenergije u nekim delovima aure dovodi do otpuštanja viškova sive bioenergije, što njen ukupni nivo u auri smanjuje ispod optimuma.
Energetski žele štetno utiče na rad informacione funkcije što, takođe doprinosi pogoršanju stanja u auri. Energetski žele, dakle prouzrokuje ozbiljna odstupanja aure od svoje normalne funkcije koja je garant našeg psihofizičkog zdravlja.
Kako se ovo loše stanje aure reflektuje na naše telo? Telo reaguje na loše stanje u auri tako što pojedini organi čiji su odgovarajući delovi aure znatno oštećeni želeom, smanjuju svoju funkciju, a kasnije dolazi i do pojave bolesti. Prvi materijalni dokaz o budućoj bolesti je pogoršanje odnosa između anjona i katjona u organu i njegovoj okolini, a sve dotle se tok bolesti ogledao samo u energetskim promenama.
Pored negativnih misli i stresova koji čine 80% uzročnika hroničnih bolesti, preostalih 20% se odnosi na štetno delovanje tuđih negativnih misli, štetna zračenja iz zemlje, kosmosa, štetno delovanje okoline i promene vremena. Tu spadaju i povrede, promrzline, opekotine koje, za razliku od svih opisanih uzroka bolesti, svojom pojavom dovode do oštećenja u auri.
Vrsta bolesti od koje će neki organi oboleti zavisi od toga da li je mesto suženja protoka bele bioenergije u akupunkturnom meridijanu bliže ili dalje od površine aure. Intenzitet bolesti uvek zavisi od intenziteta suženja protoka bele bioenergije. U zavisnosti od toga u kom je od 12 meridijana došlo do smanjenja protoka, bolest će bitliorganske ili psihičke prirode. Koji će organ oboleti, pored oštećenja odgovarajućeg dela aure zavisi i od toga iz kog organa neće biti odvedeni viškovi bele bioenergije, zbog smanjenja usisne moći meridijana koji pored njega protiče.
U slučaju akutnih bolesti, utlcaj stresova i negativnih misli ogleda se u tome što oni dovode do smajenja funkcije organa ili do oboljenja od hroničnih bolesti, sto smanjuje njihovu otpornost i olakšava pojavu akutnih bolesti, kao što su infekcije ili nazeb.
Nastanak malignih bolesti je vrlo specifičan. One se mogu pojaviti samo ako je zapušen ogranak meridijana koji odgovara tom organu, a istovremeno i glavni mendijan za taj organ, barem na mestu koje se nalazi odmah po ulasku tog ogranka. Pored toga neophodno je da bude na približno istom .mestu zapušen i centralni meridijan za psihičke bolesti. To prouzrokuje tako lose funkcionIsanje organa da u njemu u velikom broju počinju da se razmnožavaju virusi raka. Ove viruse ima svaki čovek, ali se oni razmnožavaju u velikom broju samo ako dođe do tako teških zapušenja meridijana i vrlo lošeg tunkcionisanja organa. Pod uticajem toksina ovaj organ se toliko menja da postaje nezavisan i pretvara se u parazita. On počinje da stvara svoju auru, koja nastaje za oko šest meseci.
Stanje neke bolesti se, zbog svoje složenosti ne može izraziti u ciframa, nego samo opisno. Međutim, nivo funkcionisanja nervnog sistema je moguće izraziti u procentima u odnosu na idealni. Sto je ovaj nivo niži, to postoje veće mogućnosti za nastanak hroničnih i akutnih bolesti, jer on upravo govori o nivou oštećenja aure od stresova i negativnih misli.
Sveta znanja, dakle ne samo da u potpunosti demistifikuju pojavu bolesti, nego i detaljno opisuju uzroke i ceo tok bolesti, definišući čak i zavisnosti od uzroka vrstu, intenzitet i prirodu bolesti, uračunavajući tu i maligne bolesti.
Šta je uzrok bolesti?
Većina ljudi kad im se pojavi neki problem, umesto da traže način kako da ga razreše, traže u mislima krivca odgovornog za ono što im se desilo i upućuju mu sve svoje negativne misli. Taj, dakle pogrešan način mišljenja, dovodi do pojave negativnih misli koje oštećuju auru i time stvaraju hronična oboljenja i pogodno tlo za akutne bolesti. Negativne misli i stresovi čine više od četiri petine uzroka bolesti, dok se preostali deo odnosi na razne povrede i štetna zračenja.
Energetski oblak je tokom višemesečnog prenošenja znanja dr Stojanoviću objasnio nastanak i razvoj hroničnih bolesti, počev od detaljnog opisa negativnih misli i stresa, zatim načina njihovog štetnog delovanja na auru, pa do mehanizma koji od ovih oštećenja dovodi do odstupanja od zakona bioenergije, odnosno do bolesti, obuhvatajući i odgovor na pitanje: U kojim slučajevima nastaje organsko, odnosno psihičko oboljenje, kao i od čega zavisi vrsta oboljenja i njegov intenzitet?
Glavni uzroci bolesti
Bolest u preko 80% slučajeva predstavlja posledicu poremećaja energetske strukture aure. Kako dolazi do ovih poremećaja? Naše misli koje emituje mozak predstavljaju energetski talas. On može biti koristan, indiferentan ili štetan za energetsku strukturu aure.
Korisne misli su kreativne, stvaralačke, pozitivne, one ne predstavljaju nikakvo zlo, niti pretnju za oštećenje bilo čije aure, a posebno ljudske.
Neutralne nisu ni pozitivne, ni negativne i nemaju gotovo nikakav značaj za razvoj ljudi.
Negativne ili štetne misli podstiču razna negativna osećanja.
Ona mogu biti agresivna, kao što su mržnja, borba za vlast, ili pasivna kao žalost, tuga, nezadovoljstvo sobom, poslom, nesrećna ljubav, strah. Štetnost je veća kod agresivnih misli, ali je, pored vrste, bitno i vreme trajanja i intenzitet. Tako strah za život, mada spada u pasivne negativne misli, može dostići najviši mogući intenzitet, što prouzrokuje najveća oštećenja aure.
Stres, pored negativnih misli, predstavlja glavnog uzročnika oštećenja aure. U momentu stresa javlja se misao o ugroženosti: opasnosti, o nesreći, koju osoba doživljava ili će doživeti. NjegovI štetni efekti se mogu podeliti na dva dela: prvi se javljaju u momentu nastanka stresa i mogu biti vrlo intenzivni, a drugi kasnije tokom produženog delovanja kada se javljaju u obliku negativnih misli. Postoje velike razlike u štetnosti stresova i one zavise od intenziteta, vrste i trajanja. Najteže vrste stresa su one koje dožive bebe pri teškim porođajima i koje nastaju kod teških fizičkih mučenja i bolova prouzrokovanih bolešću.
Izvor negativnih misli i osećanja može biti autonoman ili posledica stresa. Kod autonomnog osoba svojim načinom mišljenja stvara negativne misli i osećanja. Međutim, kod stresa su te misli posledica produženog stresa, kao što je strah, osećaj ugroženosti, tuga i žalost, mržnja, netrpeljivost. Stetne misli, bez obzira kog su porekla, emituju se iz mozga kao talas i oštećuju energetsku strukturu aure.
NEGATIVNE MISLI
Generalno gledano, Negativne misli oštećuju auru i stvaraju najveći broj organskih i psihičkih bolesti. Međutim, njihovo delovanje nije uniformno, pa ga je potrebno analizirati. Sve negativne misli možemo podeliti na četiri grupe: nezadovoljstvo, borba za vlast, tuga i žalost i strah za život.
1.Nezadovoljstvo
U prvu grupu spadaju negativne misli koje se tiču te same osobe: nezadovoljstvo sobom, poslom koji radi, odnosom sa okolinom. Sve one nose zajedničku karakteristiku -nezadovoljstvo. Ove negativne misli su po svojim štetnim efektima najblaže pošto nisu usmerene ni protiv koga drugog, nego upravo predstavljaju prelaz između pozitivnih i negativnih misli; Sama njihova pojava govori o traženju rešenja, traženju novih pozitivnijih puteva za rešenje statusa te osobe. One zbog toga, pored negativne komponente, imaju i pozitivnu, kreativnu komponentu i ponekad mogu da pređu graničnu crtu i postanu pozitivne, kreativne, stimulativne.
2.Borba za vlast
Drugu grupu čini borba za vlast, koja obuhvata lepezu negativnih emocija koje služe toj svrsi. Tu spadaju netrpeljivost prema svima koji toj osobi stoje na putu, čak i prema onima koji joj ne pomažu u tom njenom nastojanju, mržnja prema onima koji predstavljaju glavne prepreke na tom putu, posebno prema ličnosti koja je na vrhu, na onom mestu na koje osoba želi da stigne i da je smeni. Prema tom vrhu usmereni su i zavist i ljubomora. Pri tome neprekidno tinja strah da će je neko ili nešto osujetiti u tom njenom pohodu. U toku uspona javljaju se negativne misli vezane za potencijalne mogućnosti koje se mogu realizovati kada se dođe na vlast, počev od osvete, potčinjavanja onih ispod, oduzimanje privilegija ili materijalnih dobara onima koji su niži do dovođenja svojih pristalica, a ako se na vlast konačno dođe, tada nastupa realizacija svih ovih negativnih potencijala.
Da bi se vlast očuvala, realizuju se razne negativne misli od nipodaštavanja, smenjivanja, proganjanja, kažnjavanja onih koji prete da će je skinuti sa trona, ne izuzimajući ni ubistva pojedinaca, pa čak i masovna. Javlja se mržnja prema svemu onome što joj ne služi, ne poltroniše, ne ulaguje se. Pri tome, strah od opasnosti da bude skinuta sa vlasti uvlači se u kosti.
Ona svoj život ne može zamisliti bez vlasti. Ako je, ipak, jednog dana izgubi, a to se obično dešava, nikad ne traži razloge u sebi, nego svu krivicu svaljuje na druge, stvarajući time nepodnošljivu mržnju prema svima koji su učestvovali. ili su mogli učestvovati u njenom svrgavanju. Tada se javlja velika tuga i patnja pri pomisli na staru vlast. Ove misli su izuzetno razorne, jer potpuno okupiraju ličnost tokom dugog niza godina ili gotovo čitavog života.
3.Tuga i žalost
Treću grupu čine negativne misli koje obuhvataju tugu i žalost za izgubljenim dragim osobama i nostalgiju za rodnim krajem. Štetnost ovih misli je izuzetno velika. Pored visokog intenziteta, one prožimaju dušu osobe i gotovo da nema časa kada nisu prisutne. Te osobe gube volju za životom i radom, povlače se u sebe. Tačno je da vreme leči, ali ove negativne misli traju vrlo dugo. Mnoge osobe, sa vrlo intenzivnom tugom i žalošću, ne požive dugo od početka pojave ovih negativnih misli.
4.Strah za život
Četvrtu grupu čine misli koje predstavljaju strah za egzistenciju, strah za život. To su misli koje se javljaju pri raznim bolnim doživljajima, posebno pri mučenjima, najjačim bolovima kod najtežih bollesti i užasima koje doživljavaju teški psihički bolesnici. Tu spadaju i strahovi koji se javljaju kod beba pri porođaju. Ukoliko je porođaj težak i bebin život ugrožen, ona to doživljava kao približavanje smrti. Ove negativne misli predstavljaju krike i vapaje, sa čijim se štetnim intenzitetom ne mogu porediti nijedne druge. One izazivaju najveća razorna dejstva u auri i pored toga što, po pravilu, ne traju dugo, ali je njihov intenzitet neuporedivo najjači.
Frekvencija negativne misli
Sve negativne misli imaju isti energetski sastav bez obzira kojoj grupi pripadale. Njihovo razorno dejstvo zavisi od:
* intenziteta
* dužine trajanja
* frekvencije ili učestalosti, a ne od od grupe kojoj pripadaju. Međutim, uticaj grupe se, ipak, ogleda u tome što su ova tri elementa karay.teristična za svaku grupu.
Maksimalni intenzitet i niska frekvencija se nikad ne javljaju u prvoj grupi, niti se maksimalna dužina trajanja može javiti u četvrtoj. Pored toga, pravac prostiranja polja stresa zavisi od toga kojoj grupi pripada negativna misao, koja se javlja kao posledica stresne informacije, što određuje organe koji će oboleti. Stoga se, ipak, može reći da su bolesti na određeni način povezane, odnosno zavisne od vrste negativnih misli.
Mada su sve negativne misli energetski talasi iste vrste, one se razlikuju po frekvenciji.
Uzrok tome leži u ponašanju našeg mozga, koji negativne misli emituje na različitim frekvencijama: što su misli negativnije, to je frekvencija niža. Najvišu frekvenciju moždanih talasa imaju negativne misli prve grupe od 16 do 18 Hz, a najnižu četvrte grupe od 6,25 do 9 Hz.
Tabelarni pregled frekvencija emitovanja negativnih misli
nezadovoljstvo 16-18 Hz
borba za vlast 9-14 Hz
tuga i žalost 8-11 Hz
srah za život 6,25 Hz
Ova razlika u nivou frekvencije energetskih talasa negativnih misli dovodi do razlike u intenzitetu njihove štetnosti, jer što je frekvencija niža, to će oštećenje aure biti dublje, pa će štetne posledice biti veće.
Mehanizam delovanja stresa i negativnih misli
Zašto nastaju negativne misli? One nastaju kao rezultat zabrinutosti za egzistenciju, za život, za način života, svoj i svoje okoline. Pomisao o nekoj šteti, bilo koje vrste, koja može da zadesi ili je zadesila osobu, posledica je razmišljanja ili informacija o stvarnom događaju ili stvarnoj opasnosti. One su reakcija na neka stanja, ali pogrešna reakcija, jer umesto da se traži izlaz iz te krizne situacije, traže se za to krivci i njima se upućuje osveta.
Svaka misao, pa i negativna, energetski gledano predstavlja talas koji se emituje iz mozga i ima oblik lopte ili sfere, koja se pri udaljavanju sve više povećava. Šireći se munjevitom brzinom, talas prolazi kroz telo i auru i trenutno stiže čak do kraja svemira. Ako misao samo jednom proleti kroz glavu, onda je to jednokratno emitovanje talasa, koji odmah potom iščezava, ali ukoliko se misao stalno nalazi u glavi, ako se stalno misli na jednu istu stvar, tada se talas kontinualno emituje, sve dok misao traje. Talas negativne misli, prolazeći kroz auru i telo, neutrališe sivu bioenergiju prilikom kontakta sa njom.
Ako se radi o više istovremeno emitovanih, različitih, štetnih misli, doći će do oštećenja aure na više mesta. Kod ponavljanja iste negativne misli oštećenja se produbljuju i proširuju.
Energetski žele
Neutralisanje ili uništavanje sive bioenergije zavisi će od intenziteta tog talasa i njegovog trajanja. On, naravno ne uništi, pri prolazu svu sivu bioenergiju, nego svaki od tih talasa uništava jedan delić, u skladu sa njegovim intenzitetom. Rezultat međusobnog delovanja ove štetne energije, bez obzira na to da li potiče od talasa negativnih misli ili polja stresova, i sive bioenergije iz naše aure, predstavlja treću vrstu energije koja se zadržava na mestu gde se nalazila siva Bioenergija. Posmatano u meditaciji izgledala je kao energetski žele, gusta i lepljiva. Energetski žele ne deluje agresivno ni na jednu energiju u auri, ali njegova pojava u njoj predstavlja najveće zlo, jer ne samo da govori o tome da je došlo do uništenja dela preko potrebne sive bioenergije, nego dovodi i do blokade kretanja bele bioenergije i oštećenja informacionih signala. Negativne misli deluju na isti način u auri i. telu, neutrališući jedan deo sive bioenergije i stvarajući energetski žele.
Ovo smanjenje sive stvara disproporciju njenog odnosa sa belom bioenergijom i dovodi do usporavanja ili čak zaustavljanja kretanja bele bioenergije kroz kanale prema energetskom stabilizatoru. Prekid odvođenja bele bioenergije uz istovremeno dovlačenje novih količina koje se izbacuju iz stabilizatora, dovodi do njenog nagomilavanja u nekim delovima aure, a time i do stvaranja još veće disproporcije između sive i bele bioenergije i još većeg usporavanja cirkulacije bele. Istovremeno ostali delovi aure i tela dobijaju nešto manje bele bioenergije od neophodne, što dovodi do generalnog otpuštanja ili oslobađanja sive bioenergije u slobodan prostor, proporcionalno nedostajućoj beloj bioenergiji, koja ju je do tada vezivala za sebe.
Blokada bele bioenergije
Glavni problem koji se javlja usled negativnih misli jeste usporavanje ili potpun prekid protoka bele bioenergije iz pojedinih delova aure ka energetskom stabilizatoru.
Posledica toga je odstupanje od zakona bioenergije i pojava bolesti.
Prvi zakon
Zbog smanjenog priliva bele bioenergije, u pojedinim delovima aure, u odnosu na potrebni, dolazi do oslobađanja odgovarajućeg dela sive bioenergije, koji napušta auru i odlazi u slobodan prostor, pošto se ova energija u auri može zadržati samo ukoliko je povezana sa belom bioenergijom u tačno utvrđenom odnosu. Odlazak dela sive bioenergije dovodi do smanjenja njenog ukupnog nivoa ispod optirnalnog, za celu auru, što predstavlja odstupanje od prvog zakona bioenergije.
Drugi zakon
Smanjeni priliv bele bioenergije u Energetski stabilizator dovodi u njemu do pada učešća ove energije ispod optimalne od 14,97 %, predviđene drugim zakonom bioenergije, što prouzrokje njegov slabiji rad, odnosno smanjenje količine raspršene bele bioenergije u auri, u odnosu na potrebnu.
Četvrti zakon
Zbog blokade kanala bele bioenergije od strane energetskog želea, nema odvođenja njenih viškova iz pojedinih delova aure, pa na tim mestima dolazi do njenog nagomilavanja; slabiji rad energetskog stabilizatora ne obezbeđuje raspršivanje dovoljne količine bele bioenergije, pa se u' nekim delovima aure javlja smanjenje u odnosu na potrebnu količinu. Posledica ovih pojava je odstupanje, u oba slučaja, od četvrtog zakona bioenergije koji zahteva da odnos sive i bele bioenergije u svakoj tački aure i tela, bude 90,1: 9,9.
Negativna misao, koja se javlja kao rezultat razmišljanja, ili je vezana za ono što stres donosh dovodi do spuštanja frekvencije moždanih talasa u određenoj meri. Što je negativna misao, odnosno stres fatalniji po osobu, spuštanje frekvencije moždanih talasa je veće. Dakle, stresna situacija ili razmišljanje, koje dovodi do negativnih rnisli, snižava frekvenciju rada mozga, a moždani talas, koji predstavlja našu misao vezanu za ovo stanje, sastoji se od energije koja oštećuje energetsku strukturu aure i tela. To oštećenje biće na onoj frekvenciji na koju se rad mozga spustio, odnosno Energetski talas naših štetnih misli oštetiće energetsku strukturu aure na onoj frekvenciji na kojoj se on sam nalazi.
Razni nivoi frekvencija stresova i negativnih misli proizvešće razna oštećenja energetske strukture aure i tela. Sto je ta frekvencija niža, dejstvo je razornije.
Objašnjenje za ovu pojavu nalazi se u činjenici da ljudska Aura istovremeno postoji ne samo na 20,6 Hz, nego i na nižim frekvencijama. Sto je frekvencija energetskog talasa negativne misli niža, to je njegovo delovanje razornije, jer utiče na sastav aure na nižim frekvencijama, koji pri razvoju aure prethodi višim frekvencijama, pa su i štetne posledice mnogo veće. Donje frekvencije predstavljaju njenu osnovu i oštećenja aure na tim frekvencijama imaju neuporedivo štetnije dejstvo po auru na 20,6 Hz nego da se to desilo negde u višim slojevima.
To se može uporediti sa situacijom kada odrastao čovek dobije neko oboljenje i kada bi taj čovek to oboljenje dobio još kao dete. Posledice bi bile znatno štetnije kada bi se ta bolest vukla još iz detinjstva.
To je moguće ilustrovati i pretpostavkom da je neko otišao u prošlost, nešto tamo uradio i onda se vratio u sadašnjost. Posledice toga akta bi izmenile sadašnjost.
Još bolji primer je kada se u jednoj višespratnoj zgradi ošteti deo konstrukcije na nekom od gornjih spratova, opasnost po zgradu će biti daleko manja nego kada se ošteti neki od donjih spratova.
Najniža moguća frekvencija negativnih misli je 6,25 Hz i one ostavljaju oštećenja aure upravo na toj frekvenciji. Neutrališući sivu bioenergiju na toj frekvenciji, one dovode, ne samo do prekida tokova bele' bioenergije, nego i do zastoja u razvoju celokupnih sistema. Prenošenje ovih oštećenja na više frekvencije dovešće do većih odstupanja i u funkcionisanju i u konstrukciji aure. Sva ta odstupanja od normale su samo štetna. Negativne misli oštećuju auru svakodnevno, tokom celog života, na više frekvencija
Нема коментара:
Постави коментар