Sledeća beleška o Znanju i Biću

Posted on March 5, 2012by 
Berdlip, Oktobar 2, 1942
Sledeća beleška o Znanju i Biću
I
                Počećemo večerašnji razgovor sa daljim razmišljanjima o dve strane čoveka koje se u Radu nazivaju strana Znanja i strana Bića. Pošto sam primetio da ove dve strane Rada nisu dovoljno obrađene upitaću vas sledeće pitanje: Recimo da imate nekog ko je veoma primitivan, veoma nerazvijen u običnom smislu, vrlo sujeverean i recimo, više kao neka životinja nego kao ljudsko biće. Predpostavimo sada da je vaš zadatak da ovu osobu izdignete u bolje stanje. Kako biste to počeli da radite? Ako razmislite o ovom pitanju videćete da imate dva zadatka koja su pred vama i da u stvari počinjete da shvatate zašto Rad kaže da čovek ima dve strane, Znanje i Biće. Počećete da shvatate da  je sasvim tačno ono što Rad kaže o dve strane koje u čoveku moraju da se razviju. Čovek sa kojim vi morate da se pozabavite ne zna ništa: i takođe ova osoba laže, krade i ponaša se nepošteno i tako dalje. Sa kojom stranom ćete odpočeti? Morate da sami smislite odakle biste započeli. Da li bi ste započeli podučavajući ga Znanju ili delovenjem na njegovo Biće, sa, recimo, velikom motkom? Da li sad shvatate jasnije da ove dve strane, stanje Znanja i stanje Bića, predstavljaju čoveka u psihološkom smislu – i da ako sami želimo da rastemo možemo samo duž ove dve linije?
*          *          *
II
                Razgovarajmo sada o nivoima Bića. Koji su znaci nivoa Bića u čoveku u smislu Rada? Kako možemo da razumemo šta to znači da se svaki čovek nalazi ili na višem ili na nižem nivou Bića? Možemo svi da razumemo, makar u izvesnoj meri, šta je čovek na višem nivou Znanja. Znači možemo da razumemo Relativnost Znanja. Možemo da shvatimo da neko zna više ili zna manje od nas o nekoj stvari. Namerno ovde kažem da to možemo da shvatimo u izvesnoj meri. Ovde ne govorim o različitom kvalitetu znanja, već jednostavno u opštem smislu o sveukupnom znanju. Danas, metodom ispita, čovek je testiran  u odnosu na stepen njegovog znanja, da li naučnog ili komercijalnog, matematičkog, klasičnog itd. Svi smo spremni da kažemo da je znanje ovog ili onog čoveka o recimo astronomiji, finansijama, francuskom jeziku, automobilima, literaturi,  itd. može biti na višem nivou nego naše. Ovajstandard znanja verifikovan ispitima, danas je glavni standard u praksi po kome se o ljudima prosuđuje. Ali u Radu je drugačije. Ljudi u Radu se ne cene sa strane Znanja samo, već i sa strane Bića. U Radu nije reč samo o tome šta čovek zna već i o tome šta čovek jeste. Ono sto čovek zna pripada strani njegovog Znanja, ono sto čovek jeste pripada strani njegovog Bića I baš kao što je Znanje relativno takvo je i Biće –  to jest, Biće nekog čoveka može biti na relativno višem nivou nego nekog drugog čoveka. U tom smislu, kao što znate Rad kaže da čovek mora biti na nivou Bića zvanom Dobar Domaćin, pre nego što može biti prihvaćen u Radu. Stoga na strani Bića, počinjemo sa čovekom koji je na nivou Dobrog Domaćina.  Primetite reč dobar, pošto Biće ima veze sa Dobrotom. Tu reč ne možete da primenite na Znanje. Znanje može biti ili pravilno ili pogrešno Znanje, istinito ili lažno znanje. Možete da naučite istinu o tome kako da napravite automobil. To je istinito znanje. Ali takođe možete imati loše ili pogrešno Znanje. Termini istinito i lažno pripadaju strani Znanja. Ali u slučaju Bića ove reči ne mogu biti  uzete sasvim na isti način. Čovek je dobarDomaćin ili loš Domaćin. Dobar čovek i loš čovek su izrazi sasvim različiti od ispravnog i pogrešnog kako se primenjuju na Znanje, ili Znanje koje je istinito i Znanje koje je lažno. Čovek može biti u običnom smislu, dobar čovek i posedovati pogrešno Znanje o, recimo, tome kako se prave automobili. S druge strane, može da bude, u običnom smislu loš čovek čak kriminalac, i imati veoma dobro znanje o tome kako se prave automobili. Drugim rečima nije samo isključivo Znanje ono što definiše čoveka u Radu. On je definisan u s obzirom na njegovo Biće takođe – i u stvari, kao polazište u Radu, pre svega je uzet s obzirom na njegovo Biće. Što znači da nije uzet s obzirom na njegovo znanje kao polazište već s obzirom na njegovo Biće. To ne znači da je čovekovo Znanje beskorisno u Radu. U Četvrtom Putu koji mi ovde izučavamo, čovekovo Znanje može biti veoma korisno. Ali ono što se pre svega uzima u obzir je njegov nivo Bića – kakav je on čovek. On mora da bude, ili blizu nivoa Dobrog Domaćina, a ako nije, bez obzira šta zna, on nije od koristi za Rad. Ali pošto smo već mnogo puta govorili o tome šta znači Dobar Domaćin, večeras ćemo da govorimo o nivou Bića i šta to predstavlja. Počeću sa frazom iz Rada: “Prva saznanja o Radu čovek razume i jedino može da razume iz svog nivoa Bića.“ Rad prvo dolazi kao Znanje. Ali Znanje i Razumevanje su dve različite stvari. Možete Znati dosta i ne Razumeti ništa od onoga sto znate. Rad ulazi u čoveka kao novo Znanje i biće shvaćen tačno u skladu sa vašim nivoom Bića i zavisiće da li imate Magnetski Centar ili ne. Ovo je drugi znak Bićau Radu.
                Re-kapitulirajmo sada polako da bi učenje o Biću bilo pravilno shvaćeno. Prvo, u odnosu na Biće, čovek mora biti na prosečnom nivou Dobrog Domaćina. Mora biti pristojan i odgovoran čovek.  Ne sme biti skitnica ili ludak, a o značenju ovih tehničkih termina Rada smo ranije govorili na drugom mestu dovoljno. Drugi znak Bića na početku je Magnestki centar. U običnom govoru to znači da je kandidat za učenje mora da bude čovek koji je razmišljao o životu i pitao se o smislu sopstvenog postojanja na zemlji i o tome imao mnogo svojih ličnih razmišljanja, koje su ga dovele da neodređeno oseća da mora da postoji nešto drugo, neki drugi poredak i značenje stvari osim onog o kojem je podučavan, neko drugo značenje u životu nego ono koje mu je do tada otkriveno u školi.  Grubo rečeno bez tehničkog jezika, on mora biti čovek koji nije sasvim zadovoljan sa položajem, novcem, posedom, uspehom itd., i ugledao je nešto iza sveta čula, iza pojavnog sveta. Ili tehnički gledano, čovek sa Magnetskim Centrom u svom Biću, je imao momente kad je osećao da život ne može biti interpretiran i ne može biti shvaćen jednostavno u terminima njega samog. Ponekad u prirodi, u šumi, u polju vidimo ponekad nešto što čini da se osećamo daleko ne samo od nas samih već i od svakog stvarnog značenja. Ili, može biti da su neke reči iz Jevanđelja koje smo čuli u crkvenoj školi delovale da nam skoro zaustave dah. Ili nas neki iznenadni prizor probudi iz čudnog osećanja da smo zaboravili nešto što bi uvek trebali da pamtimo. Ili smo dotakli neku misao u nekoj knjizi koja izgleda ispunjena značenjem koje nismo mogli da dosegnemo a ipak ga prepoznajemo. Kad je čovek uveren u svoje unutrašnje i najličinije misli – misli koje nije lako staviti u reči – da mora da postoji nešto drugo iza života, a ipak u isto vreme on ispunjava svoj zadatak u životu i obavlja svoj posao i postaje ono što mora – vojnik, mornar, doktor, sveštenik, advokat, itd. – on je oboje i Dobar Domaćin i čovek koji ima tragove Magnetskog Centra. Da kažem ovo na najbrutalniji mogući način – ako čovek ne veruje ni u šta osim u napredak kroz životudo u sam život i vidi život kao ispunjenje svih njegovih potreba i ne mari ni o cemu drugomonda on nema Magnetski Centar. On može biti Dobar Domaćin ali ne sasvim u smislu Rada. Jer u pravom smislu Rada Dobar Domaćin je čovek koji ispunjava svoje dužnosti u životu na odgovoran način, ali više ne veruje u život. Ne veruje više da život sam po sebi vodi bilo gde, ali veruje da u datim okolnostima on mora da obavlja svoju dužnost. Ne verovati dalje u život i biti sposoban ispuniti sve za čim tragamo je jedna stvar: a verovati da postoji nešto drugo za čim treba da tragamo je druga stvar, jer ovo potonje znači da čovek ima Magnetski Centar – nešto u sebi što ga upućuje u određenom pravcu koji ne podleže običnim zakonima kompasa.
                Re-kapitulirajmo ponovo učenje o Biću. Prvo, čovek mora da bude u životu i da je živeći  stigao do adekvatnog položaja i znanja o životu  postavši Dobar Domaćin sposoban da se nosi sa običnim problemima i teškoćama ljudske egzistencije – to jest Rad nije za ljude koji bi da izbegnu normalne životne teskoće. On je za normalne pristojne ljude i počinje od tog nivoa Bića. Veoma je važno da svako treba da razume ovo. Drugo, čovekovo Biće mora da ima neke tragove Magnetskog Centra u sebi. To znači da u učenju Rada o tome šta Biće znači, čovek koji nema Magnetski Centar, bez obzira ko je i šta god da je u životu, je na nižem nivou bića nego čovek koji ima Magnetski Centar. Ovde, kao sto ćete videti, učenje Rada o Biću potpuno odstupa od uobičajenog koncepta o Biću. Čovek koji je na opštem nivou Bića koje se naziva Dobar Domaćin  i ima Magnetski Centar je na višem nivou Bića nego čovek koji je u opštem smislu na nivou Dobrog Domaćina. Nadalje, čovek koji ima Magnetski Centar a nije na nivou Bića Dobrog Domaćina ali pripada kategoriji “skitnice” ili “ludaka” je na nižem nivou Bića nego Dobar Domaćin bez Magnetskog Centra. Još jednom naglašavam da je veoma važno shvatiti ovo osnovno učenje Rada o Biću.
                Mnogo stvari može ovde da se doda, ali nastaviću da razmatram šta Rad kaže o znakovima Bića u njegovom razvoju.
                Sledeća tehnička stvar rečena u vezi kvaliteta ili nivoa čovekovog Bića, pored posedovanja Magnetskog Centra je da ga karakteriše mnoštvo. I baš posredstvommnoštva čovekovog Bića njegov razvoj može biti shvaćen. Čovek ima mnoga različita „ja“ u sebi i ova odlika je karakteristika njegovog Bića. Najviše Biće koje čovek može da dostigne je kad samo jedno postojano „ja“ vlada njime. To jest, sav razvoj bića leži u pravcu sjedinjavanja i konačno se postiže jedinstvom Bića za razliku od njegovog mnoštva.  Ceo čovek treba da formira jednog čoveka. Ali kakvi sada jesmo mi nismo jedno već mnoštvo. Čovek predstavlja skup u kojem čas jedna čas druga osoba ustaje i govori, kao kuća puna sluga koji se svađaju i koriste jedan telefon i svi govore u ime gospodara. Čovek je kuća u neredu. Čovek je legija. Ipak, iznad njega na njegovom višem nivou, postoji “Stvarno Ja”, čije postojanje ponekad oseća, posebno u uslovima velike opasnosti ili velike iscrpljenosti. To jedno postojano i stvarno „Ja“ je najviše Biće čoveka i svaki čovek ga ima. Stoga je celokupni razvoj Bića u smislu Rada, opredeljen pristupom tom Stvarnom „Ja“ koje objedinjuje sve što je u njemu i skriveno je za svakog u njegovim dubinama i nalazi se iza svih urednih stvari koje čovek čini i govori svojom drugom stranom, a počinje da se uviđa samo-posmatranjem. Ljudi u Radu koji počinju to da osećaju, već imaju više jedinstveno Biće. Zašto je to tako? To je zato što slede nešto što ih iznutra ujedinjuje. Ako izvestan broj ljudi misli i praktikuje istu stvar oni su više u jedinstvu, i ne samo to, oni su i u sebi bolje integrisani. Jedino učenje koje ima kvalitet Rada u sebi, može da proizvede neku vrstu jedinstva ili u samom sebi ili u vezi sa drugima.  Ako uviđate istinu ovog ili onog učenja Rada, to će  unutar vas dovesti do početka jedinstva u vama, jer ovaj Rad vodi jedinstvu sa stvarnim „Ja“ i to mu je cilj. Počećete da i sami uviđate da ne možete da idete sa – negativnim stanjima – jer stvarno „Ja“vam se neće nikad približiti ukoliko niste iskušani u odnosu na sva samo-osećanja.
                Stoga imamo jasnu definiciju šta viši nivo Bića znači. Viši nivo Bića znači pristup jedinstvu ili jedinstvenosti Bića. Kad ne bi bilo ničeg iznad nas, nikakv cilj da se dostigne, razvoj bića ne bi bio  moguć.  Ali cilj postoji. Da bi se taj cilj postigao neophodno je  da se slede specificne direkcije – što znači učenje- o tome kako ga dostići.  Cilj Rada, u svakom svom aspektu i detalju, je upravo mogućnost dostizanja ovog. Nikakav viši nivo Bića ne može se postići osim onog koji je stečen u životu i osim posebne sile koja deluje nadamnom. Jedinstvo Bića se ne može ostvariti kroz uticaje života. Ono je samo moguće putem uticaja koji dolaze od onih koji su postigli ovaj vrhunski razvoj Bića. To znači neophodno je posebno znanje koje mora biti primenjeno na Biće. Ako se osvrnete na ovo učenje i spoznate za sebe šta je to, uvidećete  da se obe strane i psihološka i kosmološka strana, orijentisane na podizanje nivoa Bica ka jedinstvu. Svi kosmološki dijagrami vode jedinstvu. Nemoguće je u ovom razgovoru da idemo u detalje svega što je rečeno o tome. Poznato vam je da su jedna od velikih prepreka razvoju Bića odbojnici koji nas sprečavaju da vidimo unutrašnje kontradikcije i da samo produženim posmatranjem i iskrenom željom da budete drugačiji, može da vam omogući da vidite unutrašnje  protivrečnosti. Mislite li da  čovek pun odbojnika i time ispunjen unutrašnjim protivrečnostima može dostići bilo koju dalju fazu ostvarivanja unutrašnjeg jedinstva Bića? Predpostavljate li da čovek koji nema uvide o sebi može da dostigne bilo koju fazu u objedinjavanju svog Bića. Kontnuirano delovanje Rada kroz zapažanje sebe počinje da razbija mnoge kontradikcije u čovekovom Biću i čini mnoge pogrešne izraze Bića manje i manje mogućim. Na primer jedan znak Bića je sposobnost da trpimo neprijatne manifestacije drugih. Zašto je to znak višeg Bića? Odgovor je da to niste u stanju dok god u sebi ne vidite ono što ne volite u drugima. Drugi znak višeg Bića je sposobnost da se pamti i održava cilj. Zašto je to znak višeg Bića? To znači da ste više u vašim višim „Ja“ koji se kreću u pravcu stvarnog „Ja“ u vama. Ako do sada niste naučili da ne verujete, i samim tim da se ne identifikujete, sa onima „ja“ za koje znate da vas odvlače u pogrešnu stranu, kako očekujete da Biće ojača u vama? Dozvoljavate da najgora „ja“ komanduju i vode vaše Biće. Niste počeli da birate – da odvajate – da odbacujete loše i ostavljate dobro u vašoj posudi. Ako želite da promenite nivo bića morate da vidite koji je vaš nivo Bića, tj. kakav ste vi čovek tokom vremena, ili preciznije, kojim vrstama „Ja“ je dozvoljeno da gospodare vama tokom različitih perioda vremena i zapamtite šta ste zapazili. Ako bilo koje „ja“ može da skoči i govori kroz vaša usta onda je stanje vašeg Bića mehaničko i ne može se menjati. U vama ne deluje  ništa svesno. Vi ne radite na sebi, i stoga Rad ne utiče na vas 
This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.