Koja je najbolja molitva

November 2, 2013 at 4:34 pm | Posted in Uncategorized | Leave a comment
Tags: Bog, dualnost, energija, introverzija, ljubav, molitva, najbolja, oblik, sudbina, tišina, zahvalnost

 
A. Najbolja molitva je molitva Zahvalnosti. Zahvaljujemo za svoje postojanje, za ono u čemu sada uživamo, kao što je svež vazduh, sunce, bezuslovna ljubav prirode, unutrašnja i spoljašnja bogatstva, doživljaji, veze, sve što nam je dato bez uslova. Kada zahvalimo Svemoćnoj sili iz sveg srca, to će smanjiti naš ego i ‘doership’ (pogrešno shvatanje da smo mi ti koji radimo). Najgora molitva je tražiti nešto. Tako izražavamo da nam nešto fali. Izražavamo nedovoljnost.

Misao je prvi nivo kreacije. Energija se tu oslobađa. Energija nikada ne umire. Ona ostaje i združuje se sa sličnim energijama i stvara vašu sudbinu. Priroda podsvesti je da  prihvata stvari bukvalno. Kada kažete da nešto nemate, vaša podsvest to bukvalno prima i ponavlja “to nemaš”. To postaje vaša stvarnost. Dok zahvalnost obogaćuje naše srce, molitva nedovoljnosti ga osiromašuje, čini bespomoćnim i zavisnim. Dakle, budite pažljivi. Vaše misli, reči i dela stvaraju vašu sudbinu. Nemojte se zavaravati. Neki uporno gunđaju, ‘Nemam ovo, nemam ono’, ‘Da bar imam ovo… a onda to… pa onda ono’ – to ih samo sve više osiromašuje, prvo iznutra a onda i spolja. Ako je neko da duhovnom putu, važno je da bude srećan s onim što mu je dato i nastavi da iskazuje iskrenu zahvalnost. To će vas duhovno uzdizati sve više i više. Shvatite da se svet može uporediti s ogledalom. On odražava ono što ste vi. Istinski duhovni majtor radi isto to. Daće vam se ono što ste zaslužili a  ne ono što želite. Ono što želite možda nije ono čega ste dostojni. Budimo s tim načisto.

B. Molitva je radi nas samih. Molimo se sami sebi. Zato uglavnom zatvorimo oči dok se molimo, čak i ako vizualizujemo drugu formu osim naše fizičke forme. Kada zatvorimo oči, mi u stvari idemo duboko u sebe. Stupamo u kontakt sa samim sobom. Ko je spoljašnji Bog ili Guru ? Produžetak nas samih. Nema okvira ni obeležja pola kod Boga Bog nema pol, boju, oblik. On/Ona je u svakom biću. On dobija boju i oblik suda u kome se nalazi. Dakle, kada je u Raminom telu, dobija oblik i karakteristike Rahima. Kada je u cvetu, izražava to. Isto to važi i za pticu, životinju, biljku, drvo, zemlju, elemente, svemir, vas i mene – svi smo isti Bog. Dakle, gde i čemu diskriminacija? Diskriminacija se dešava u našem umu, zbog osećanja dualnosti. Kroz normalna čula koja imamo, mora da postoji dualnost. Kroz vančulni vid, postoji jedinstvo. Vozilo koje vodi do jedinstva je meditacija i put je unutar nas. Ekstrovertnošću, možemo samo da doživimo čulne objekte. Introvertnošćumožemo da doživimo Sebe. Čim doživimo Sebe, svi spoljnji čulni objekti ostaju beznačajni.

C. Molitvom mi se reafirmišemo šta smo. Čak i ako je objekat naše molitve spoljnje božanstvo, mi se u suštini molimo sebi i ponovo uveravamo svoj um da postoji Bog, često ne shvatajući da elemenat istog Boga, naša duša, pomaže čak i pri ovoj molitvi. Bogu ne treba vaša molitva. Bog nema očekivanja. Dakle, ako radimo nešto verujući da će Bog biti srećan, to je totalno neznanje. Bog je izvan dualnosti, Izvan guna (Satva, Radžas, Tamas). Sve je počelo od Njega i rastvara se u Njemu. Boga se ne tiče vaša molitva ili pokuda. Samo vi bivate pogođeni svojim molitvama. Bog se može dostići samo duhovnom praksom (sadhana) i eliminacijom malih utisaka u umu (samskarama) stalnim čišćenjem i nastojanjem da se izbegne njihovo ponovno stvaranje. Da bi se to postiglo, ključ je biti stalno u sadašnjosti. Kroz molitvu obožavanja, možemo samo ponovo potvrditi u svom umu da Bog postoji i On bi mogao da nas čuva. Bog se može dostići unutrašnjim istraživanjem, meditacijom, uklanjanjem urođenih osobina i zemaljskih vezivanja (vasana) i onda, neće biti potrebne molitve. Kada odemo izvan potrebe za spoljnim čulnim predmetima, ili minimalizujemo potrebu za njima, približavamo se energijskoj ravni koja je Bog.

Zemaljska/nečista ravan je produžetak Boga. Nečisto je deo Boga. Mi smo takođe deo Boga. Kada se ego rastvori i jedinstvo se učvrsti, mi rastemo izvan guna, postajemo svo znanje, postajemo najveća unutrašnja radost, nema dualnosti, postajemo sve religije, ili bez religije, postajemo jedno sa svim Bogovima, guruima.Dostižemo Stvaraoca. Ono što se tada dešava je da počnemo da izražavamo preplavljujuću milost i ljubav. Posvećenost elementu duše koja preplavljuje kao posvećenost s ljubavlju (bhakti), pesme i nesebično služenje. Naše lične potrebe postaju minimalne i potreba univerzuma sa svojim bićima postaje primarna.Postajemo jedno s Bogom. Jedno s energijom koja Stvara, Održava i Rastvara. BOG.