S.N. Goenka – Vipasana meditacija
Prevod Branislav Kovaĉević
Ovo je informativni tekst organizacija koje nude kurseve vipasana meditacije u
tradiciji SajaĊi U Ba Kina, po uĉenju S. N. Goenke i njegovih uĉitelja-asistenata.
Vipassana, što znaĉi videti stvari (pojave) onakve kakve one stvarno jesu, jedna
je od najstarijih tehnika meditacije poreklom iz Indije. Pouĉavana je pre više od
2.500 godina u Indiji kao univerzalni lek za univerzalne ljudske nevolje, to jest
kao umetnost življenja. Tehnika vipasana meditacije se uĉi na desetodnevnim
kursevima, tokom kojih uĉenici savlaĊuju osnove ove metode i praktikuju je
dovoljno dugo da bi osetili njezino blagotovorno dejstvo.
Ovi kursevi se ne naplaćuju, ĉak ni za pokrivanje troškova hrane i smeštaja. Svi
troškovi se pokrivaju dobrovoljnim prilozima ljudi koji su uspešno završili kurs i
osetili koristi vipasane, te otuda žele da pruže i drugim ljudima priliku da se
usavršavaju.
Postoje mnogobrojni centri za vipasanu u Indiji i južnoj Aziji, ĉetiri centra u
Severnoj Americi, tri u Evropi, pet centara u Australiji/Novom Zelndu i jedan
centar u Japanu. U svim ovim centrima se redovno održavaju desetodnevni
kursevi po odreĊenom rasporedu. Pored toga, desetodnevni kursevi ĉesto se
održavaju i van centara, a organizuju ih lokalni studenti vipasane.
Pošto prouĉite Pravila discipline za kurseve vipasane, možete se prijaviti za kurs
u nekom od centara ili u organizaciji lokalnih studenata.OPIS VIPASANA MEDITACIJE
Tehnika
Sama reĉ vipassana znaĉi videti stvari (pojave) onakvima kakve one stvarno
jesu. To je jedna od najstarijih tehnika meditacije i poreklom je iz Indije. Ponovo
ju je otkrio Gotama Buda pre više od 2.500 godina, da bi zatim poduĉavao ljude
ovoj tehnici kao univerzalnom leku za univerzalne ljudske patnje, tj. kao
umetnosti življenja.
Ova nesektaška tehnika ima za cilj potpuno iskorenjivanje mentalnih neĉistoća,
što rezultira najvećom srećom potpunog osloboĊenja. Njena svrha je
prevazilaženje ukupnih ljudskih patnji, a ne puko leĉenje pojedinaĉnih bolesti.
Vipasana je put transformacije kroz samoposmatranje. Ona se fokusira na
duboku meĊusobnu povezanost uma i tela. što se može doživeti direktno,
disciplinovanom pažnjom usmerenom na fiziĉke osećaje koji ĉine život tela i
kontinuirano povezuju i uslovljavaju život uma. Taj samoistraživaĉki poduhvat, to
putovanje do zajedniĉkog izvorišta uma i tela, zasnovano na samoposmatranju,
rastvara mentalne neĉistoće (blokove) i dovodi do uravnoteženog uma punog
ljubavi i saose_Đćanja.
Prirodni zakoni koji upravljaju našim mislima, osećanjima, procenama i
senzacijama (osetima) postaju sasvim jasni. Kroz direktno iskustvo dolazimo do
razumevanja na koji naĉin napredujemo ili nazadujemo, na koji naĉin stvaramo
sopstvene patnje i kako sami sebe oslobaĊamo od njih. Od tada pa nadalje naš
život prožet je povećanom svesnošću, samokontrolom i mirom, uz slabljenje
dugogodišnjih zabluda o mnogim stvarima.
Tradicija
Od Budinog vremena pa nadalje vipasana je prenošena neprekinutim lancem
generacija uĉitelja. Sadašnji uĉitelj te linije S. N. Goenka je poreklom iz Indije,
ali je roĊen u Burmi, gde je imao sreće da nauĉi vipasanu od svoga uĉitelja
SajaĊi U Ba Kina, koji je u to vreme bio i visoki državni funkcioner Burme. Od
njega je nauĉio pravila discipline i osnove tehnike, a zatim je praktikovao
dovoljno dugo da bi se na kraju liĉno uverio u dobrobiti ove tehnike.
Kurs zahteva težak, ozbiljan rad. Postoje tri kruga vežbanja. Prvi je da se, tokom
kursa, izbegava ubijanje (ma ĉega živog), kraĊa, laganje, seksualne aktivnosti i
unošenje u telo ma kakvih toksiĉnih materija. Ova jednostavna moralna pravila
imaju za cilj da smire um, koji bi inaĉe bio previše uznemiren za obavljanje
zadatka samoposmatranja. Druga stvar je da se razvije kontrola nad umom
vežbanjem usmeravanja pažnje na prirodnu realnost stalno promenljivog toka
daha dok ulazi i izlazi kroz nozdrve. Već ĉetvrtog dana um je mnogo smireniji,
oštriji i sposobniji da preduzme tehniku same vipasane: posmatranje prirodnih
oseta u celom telu, razumevanje njihove prirode i razvijanje smirenosti uĉenjem da se na njih ne reaguje. Konaĉno, poslednjeg punog dana kursa, uĉesnici uĉe
meditaciju ljubavi i blagonaklonosti prema svim živim bićima. Cela praksa je
zapravo mentalni trening. Baš kao što koristimo fiziĉke vežbe za poboljšanje
telesnog zdravlja, vipasana se može upotrebiti za razvoj zdravog uma.
Baš zato što se pokazalo da je mnogim ljudima od pomoći, velika važnost pridaje
se oĉuvanju tehnike u njezinom izvornom, autentiĉnom obliku. Ona se ne
poduĉava na komercijalnoj osnovi, već se umesto toga nudi besplatno. Nijedna
osoba koja je poduĉava za to ne dobija bilo kakvu materijalnu nadoknadu.
Naravno, rezultati dolaze postepeno, kroz kontinuiranu praksu.. Nerealno je
oĉekivati da svi problemi budu rešeni za deset dana. MeĊutim, tokom tog
vremena mogu se nauĉiti osnove vipasane, tako da se potom poĉnu primenjivati
u svakodnevnom životu. Što se više praktikuje ova tehnika više se oslobaĊamo
patnje i približavamo krajnjem cilju potpunog oslobaĊanja od nje. Ĉak i za deset
dana mogu se postići rezultati koji su vidljivi i oĉigledno blagotovorni u
svakodnevnom životu._Ć%0_Ĉ
Svi ljudi sa iskrenim namerama su dobrodošli na kurs vipasane da sami za sebe
provere na koji naĉin deluje ova tehnika i procene njene domete. Kursevi
vipasane se organizuju ĉak i u zatvorima, sa velikim uspehom, i donose divne
rezultate zatvorenicima koji na njima uĉetvuju. Svi koji se odluĉe da upoznaju
ovu tehniku sami će se uveriti da je vipasana dragoceno sredstvo za postizanje
liĉne sreće i bolju komunikaciju sa ljudima oko nas.
UMETNOST ŽIVLJENJA: VIPASANA MEDITACIJA
Svi mi želimo mir i harmoniju, jer je to ono što nam u našim životima najviše
nedostaje. S vremena na vreme svi doživljavamo uznemirenost, zabrinutost,
razdražljivost, konfuziju, patnju; a kada neko pati, on tu svoju patnju, to svoje
stanje ne zadržava samo za sebe. Širi ga i na ljude oko sebe. Svi koji doĊu u
kontakt sa takvom osobom postaju i sami uznemireni. Naravno da ovo nije
ispravan naĉin življenja.
Ĉovek bi trebalo da živi u miru sa samim sobom i u miru sa ostalima. Ljudsko
biće je, uostalom, društveno biće. Ono mora živeti u zajednici – živeti i
komunicirati sa drugima. Kako onda da živimo u miru? Kako da ostanemo u
harmoniji sa sami sobom i kako da oĉuvamo mir i harmoniju oko sebe – da i
drugi žive mirno i skladno?
Uznemireni smo. Da bismo se oslobodili te uznemirenosti potrebno je da znamo
razlog tog stanja, uzrok patnje. Ukoliko ispitamo ovaj problem, postaće nam
jasno da kada god poĉnemo da proizvodimo negativnosti ili neĉistoće u umu,
neizbežno postajemo uznemireni. Negativnost u umu, mentalna neĉistoća, ne
može postojati zajedno sa mirom i harmonijom.Kako poĉinjemo da stvaramo negativnost? Ako nastavimo da istražujemo
postaće nam jasno. Veoma sam nesrećan kada ustanovim za nekoga da se ne
ponaša na naĉin na koji bih želeo, kada ustanovim da se dogaĊa nešto što mi se
ne dopada. Dogodi se neka neželjena stvar i u meni se odmah javi napetost. Ne
dogodi se nešto što želim i ponovo se u meni javi napetost; tako poĉinjem da
vezujem ĉvorove u sebi. I ĉitav život iz dana u dan dogaĊaju se neželjene stvari,
željene stvari se dogode ili ne i postepeno kroz ovaj proces ili reakciju vezivanja
ĉvorova – Gordijevih ĉvorova – ĉitava mentalna i fiziĉka struktura postane toliko
napeta, toliko puna negativnosti da se život pretvori u patnju.
U takvoj situaciji jedan naĉin da se reši problem bio bi da se stvari tako urede da
se ništa nepoželjno ne dogodi u mome životu i da se sve dogaĊa upravo onako
kako ja želim. Moram razviti takvu moć ili neko drugi mora posedovati takvu moć
i naći mi se pri ruci kada mi zatreba, tako da se neželjene stvari ne dogaĊaju i da
se dogaĊa sve ono što želim. Ali to nije moguće. Ne postoji nijedan ĉovek na
svetu ĉija je svaka želja ispunjena, u ĉijem životu se sve dogaĊa u skladu sa
njegovim željama, a da se pri tome ne dogodi bilo šta nepoželjno. Uvek se
dogodi nešto što je suprotno našim željama i oĉekivanjima. Otuda se javlja
pitanje, kako da izbegnem slepo reagovanje u trenutku kada se suoĉim sa
stvarima koje mi se ne dopadaju? Kako da ne stvaram napetost? Kako da
ostanem miran i uravnotežen?
U Indiji i na drugim mestima mudraci prošlih vremena prouĉavali su ovaj
problem – problem ljudske patnje – i pronašli su rešenje: ukoliko se dešava
nešto neželjeno i poĉnemo da reagujemo stvarajući ljutnju, strah ili odbojnost,
tada bi što je pre moguće trebalo svoju pažnju da skrenemo na nešto drugo. Na
primer, da ustanemo, uzmemo ĉašu vode i poĉnemo da je pijemo – prestaće da
raste vaše ljutnja i pre ili kasnije će išĉeznuti. Možemo isto tako poĉeti da
brojimo: jedan, dva, tri, ĉetiri. Ili da ponavljamo u sebi neku reĉ, reĉenicu ili
nekakvu mantru, možda ime nekog božanstva ili sveca u kojeg verujemo; tako
skrećemo pažnju na neku drugu stvar i u većoj ili manjoj meri udaljujemo se od
negativnosti, od ljutnje.
Ovo rešenje je bilo korisno, delovalo je. I još uvek deluje. Praktikujući ovo um se
oseća osloboĊenim uznemirenosti. MeĊutim, ovo rešenje funkcioniše samo na
nivou svesti. Zapravo, skrećući pažnju, mi negativnost guramo u domen
podsvesnog i ona na tom nivou nastavlja da stvara i umnožava iste one neĉistoće
koje je stvarala i do tada. Na površinskom nivou postoji jedan sloj mira i
harmonije, ali u dubinama uma stvorili smo jedan uspavani vulkan potisnute
negativnosti koji će se pre ili kasnije probuditi uz razornu erupciju.
Drugi istraživaĉi unutrašnje istine otišli su još dalje u svome traganju; doživevši
stvarnost uma i materije u sebi uvideli su da je skretanje pažnje samo bežanje
od problema. A bekstvo nije isto što i rešenje: moramo se suoĉiti sa problemom.
Kad god se negativnost javi u umu, samo je posmatrajte, suoĉite se sa njom.
Ĉim poĉnemo da posmatramo neku mentalnu neĉistoću, ona poĉinje da gubi
svoju snagu. Ona se postepeno povlaĉi .
Dobro rešenje: ono izbegava oba ekstrema – potiskivanje i prepuštanje stihiji.
Zadržavanje negativnosti u podsvesti neće je iskoreniti; isto tako, dopuštanje da
se ona manifestuje kroz gest ili reĉ samo će stvoriti nove probleme. Ali ako je
samo posmatramo, ta neĉistoća bledi i nestaje, a tada smo iskorenili tu
negativnost, tada smo se oslobodili te neĉistoće.
Ovo zvuĉi predivno, ali da li je zaista praktiĉno? Je li jednoj proseĉnoj osobi lako
da se suoĉi sa neĉistoćom? Kad se javi ljutnja, ona nas preplavi tako brzo da ne
uspevamo ĉak ni da primetimo to. Potom, obuzeti ljutnjom, uĉinimo nešto
gestom ili reĉju što je štetno i za nas i za druge. Kasnije, kada nas ljutnja proĊe,
poĉinjemo da kukamo i da se kajemo, tražimo oproštaj od drugih ljudi ili od
Boga: „O, pogrešio sam, molim te oprosti mi!” Ali kada se sledeći put naĊemo u
sliĉnoj situaciji ponovo reagujemo na isti naĉin. Sve to kajanje ne pomaže nam ni
najmanje.
Poteškoća je u tome što nisam svestan kada neĉistoća nastaje. Ona kreće
duboko iz podsvesnog nivoa uma i u trenutku kada stigne do svesnog nivoa
stekla je već toliku snagu da me preplavljuje, tako da ne mogu da je posmatram.
Zato mi je potreban liĉni sekretar koji će mi svaki put kada krene ljutnja reći:
„Pogledajte, gospodaru, poĉinje ljutnja!” I pošto ne znam kada će se ljutnja
javiti, moram imati tri liĉna sekretara za sve tri smene! Pretpostavimo da sebi i
to mogu da priuštim i ljutnja ponovo krene. Moj sekretar me odmah upozorava:
„O, gospodaru, pogledajte – javila se ljutnja!” Prva stvar koju ću uraditi je da ga
lupim i izgrdim: „Budalo! Misliš da si plaćen da mi držiš pridiku?” Toliko sam
obuzet ljutnjom da mi dobar savet uopšte neće pomoći.
No, pretpostavimo da mudrost nadjaĉa i ja ga ne udarim. Umesto toga kažem:
„Baš ti hvala. Sada moram sesti i posmatrati svoju ljutnju.” Je li to moguće? Ĉim
sklopim oĉi i pokušam da posmatram ljutnju, odmah mi pred oĉi iskrsne objekat
moje ljutnje – neka osoba ili dogaĊaj – što me ĉini još ljućim. Tako ja ne
posmatram samu ljutnju. Jednostavno posmatram spoljašnji podsticaj ove
emocije. Ovo će moslužiti jedino da se ljutnja udvostruĉi; to nije rešenje. Veoma
je teško posmatrati bilo koju apstraktnu negativnost, apstraktnu emociju,
odvojenu od spoljašnjeg objekta koji ju je izazvao.
MeĊutim, onaj ko je dostigao konaĉnu istinu pronašao je i konaĉno rešenje.
Otkrio je da kad god se javi neka neĉistoća u umu, istovremeno poĉinju da se
dešavaju još dve stvari na fiziĉkom nivou. Jedna je da disanje gubi svoj prirodni
ritam. Poĉinjemo dublje da dišemo kad god u umu imamo neku negativnost. To
je lako uoĉiti. Na suptilnijem nivou, u telu poĉinje da se odigrava neka vrsta
biohemijske reakcije, nastaje osećaj. Svaka neĉistoća stvara u ovom ili onom
delu tela nekakav osećaj.
Ovo je praktiĉno rešenje. Proseĉna osoba ne može da posmatra apstrakne
neĉistoće uma – strah, ljutnju, strast. Ali uz pravi trening i vežbanje veoma je
lako posmatrati disanje ili osećaje po telu – i jedno i drugo je u direktnoj vezi sa
mentalnim neĉistoćama.Disanje i osećaj će mi pomoći na dva naĉina. Ĉim se neĉistoća javi u mom umu,
gubim normalan tok disanja; ono kao da mi dovikuje: „Gledaj, nešto nije u
redu!” A dah ne mogu da lupim; moram da prihvatim upozorenje. Na sliĉan naĉin
mi osećaji kažu da je nešto krenulo naopako. I kada sam jednom primio
upozorenje, poĉinjem da posmatram disanje, osećaj koji se javlja i veoma brzo
ustanovim da je nešistoća poĉinje da nestaje.
Ovaj fiziĉko-mentalni fenomen je nalik novĉiću, koji ima dve strane. Na jednoj
strani su razne misli ili emocije koje se pojave u umu. Na drugoj strani su disanje
i osećaji u telu. Svaka misao ili osećanje, svaka mentalna neĉistoća, manifestuju
se kroz disanje i osećaj koji se u tom trenutku javi. Tako, posmatrajući disanje ili
osećaj, ja zapravo posmatram konkretnu mentalnu neĉistoću. Umesto da bežim
od problema, suoĉavam se sa stvarnošću onakvom kakva ona jeste. I tada ću
ustanoviti da ta neĉistoća gubi svoju snagu: više ne može da me savlada kao što
se to dešavalo ranije. Ukoliko istrajem, neĉistoća na kraju išĉezava i ostajem
smiren i srećan.
Na taj naĉin nam tehnika samoposmatranja pokazuje stvarnost u svoja dva
aspekta, unutrašnjem i spoljašnjem. Ranije smo gledali širom otvorenih oĉiju, ali
smo previĊali unutrašnju istinu. Uvek sam gledao ka spolja tragajući za uzrokom
svoje nesreće; uvek sam svaljivao krivicu na nekog drugog, ne shvatajući uopšte
da uzrok patnje leži upravo u meni samom, u mojim slepim reakcijama na
prijatne i neprijatne osećaje.
Sada, zahvaljujući vežbanju, mogu da vidim i onu drugu stranu novĉića. Mogu da
budem svestan svoga daha i onoga što se dogaĊa u meni. Šta god da je, disanje
ili osećaj, nauĉio sam da ga samo posmatram, ne gubeći ravnotežu uma. Prestao
sam da reagujem, prestao sam da umnožavam svoju patnju. Umesto toga,
dopuštam neĉistoći da se ispolji i nestane.
Što više praktikujemo ovu tehniku brže ćemo uspevati da se izbavimo iz
negativnosti. Postepeno um postaje osloboĊen neĉistoća; postaje ĉist. Ĉist um
uvek je pun ljubavi – nesebiĉne ljubavi za druge; pun saosećanja za neuspehe i
patnju drugih; pun radosti zbog njihovog uspeha i sreće; ispunjen mirom bez
obzira sa kakvom situacijom se suoĉava.
Kada dostigne ovaj stupanj, ĉitav naĉin našeg života poĉinje da se menja. Više
nije moguće uĉiniti bilo šta verbalno ili gestom što će poremetiti mir i sreću
drugih. Umesto toga, uravnotežen um ne samo da sam postaje smiren, već
pomaže i drugima da pronaĊu mir. Ĉitava atmosfera oko ovakvih osoba biće
prožeta mirom i harmonijom i to će poĉeti da utiĉe i na druge.
Nauĉivši da saĉuvamo smirenost bez obzira šta se dogaĊalo u nama, sve nam je
lakše da se ne vezujemo ni za ono što se nalazi oko nas. MeĊutim, ovo
nevezivanje nije eskapizam ili ravnodušnost prema problemima ovoga sveta.
Vipasana meditant postaje osetljiviji za patnje drugih i ĉini sve što je u njegovoj
moći da ih oslobodi od patnje – ne kroz nova uznemiravanja, već uz pomoć uma
ispunjenog ljubavlju, saosećanjem i smirenošću. On je nauĉio veštinu plemenitog mira – kako biti do kraja posvećen, potpuno ukljuĉen u pomaganje drugima, a u
isto vreme zadržati ravnotežu sopstvenog uma. Na taj naĉin on ostaje miran i
srećan, radeći istovremeno u korist mira i sreće drugih.
Ovo je ono ĉemu je Buda poduĉavao; jedna umetnost življenja. On nikada nije
osnivao ili poduĉavao nekakvoj religiji, nikakvom „izmu”. Nikada svoje sledbenike
nije upućivao da praktikuju bilo kakve obrede ili rituale, nikakve slepe ili prazne
formalnosti. Umesto toga, poduĉavao ih je jedino da posmatraju prirodu
onakvom kakva ona jeste, posmatrajući stvarnost u njima samima. Na osnovu
neznanja stalno reagujemo na naĉin koji je štetan za nas i za druge. Ali kada
steknemo mudrost – mudrost posmatranja stvarnosti onakve kakva ona jeste –
oslobaĊamo se navike reagovanja. Kada nam uspe da ne reaguje slepo, tada
smo u stanju da reagujemo na pravi naĉin – da osnova našeg postupka bude
uravnotežen um, um koji vidi i razume istinu. Takav postupak može biti jedino
pozitivan, stvaralaĉki, na korist nama i drugima.
Dakle, neophodno je „upoznati samoga sebe” – savet koji su mudraci u razliĉitim
vremenima i razliĉitim kulturama uvek ponavljali. Moramo upoznati sebe, ali ne
samo na intelektualnom nivou, na nivou ideja i teorija. Niti to znaĉi upoznati
sebe samo na emocionalnom i devocionalnom nivou, jednostavno slepo
prihvatajući ono što smo ĉuli ili proĉitali. Takvo znanje nije dovoljno. Umesto
toga, potrebno je upoznati stvarnost na nivou aktuelnosti. Moramo direktno
iskusiti stvarnost ovog mentalno-fiziĉkog fenomena koje nazivamo ja. Samo to
će nam pomoći da se oslobodimo neĉistoća, da se oslobodimo patnje.
To direktno iskustvo sopstvene stvarnosti, ova tehnika samoposmatranja je ono
što se naziva vipasana meditacija. Na jeziku Indije u Budino vreme „passana” je
znaĉilo gledati otvorenih oĉiju, na uobiĉajen naĉin; ali vipasana jeste
posmatranje stvari onakvim kakve jesu a ne kakvim se ĉini da jesu. Treba
prodreti kroz prividnu istinu, sve dok ne stignemo do krajnje istine ĉitave ove
mentalne i fiziĉke strukture. Kada iskusimo tu istinu, tek tada nauĉimo da ne
reagujemo slepo, da ne stvaramo neĉistoće – i, prirodno, stare neĉistoće
postepeno poĉinju da se iskorenjuju. Tako izlazimo iz kruga patnje i doživljavamo
sreću.
Tri su koraka u vežbanju koja se uĉe na kursevima vipasana meditacije. Prvi,
moramo se uzdržavati od svih postupaka, telesnih i verbalnih, koji remete mir i
harmoniju drugih. Nemoguće je raditi na sopstvenom oslobaĊanju od neĉistoća
uma dok u isto vreme nastavljamo da telom i govorom ĉinimo ono što samo
umnožava te neĉistoće. Zato, pravila morala jesu suštinski prvi korak u praksi.
Obavezujemo se da nećemo ubijati, krasti, imati nedoliĉne seksualne odnose,
lagati, niti uzimati alkohol ili droge. Uzdržavajući se od takvih postupaka
dopuštamo svom umu da se smiri u meri dovoljnoj da možemo da nastavimo ka
cilju koji smo odabrali.
Sledeći korak je razvijanje veštine ovladavanja ovim našim divljim umom,
vežbajući ga da ostane fiksiran na jedan jedin objekat: dah. Pokušavamo da
svoju pažnju što je moguće duže zadržimo na disanju. Ovo nije vežba disanja: mi ne regulišemo dah. Umesto toga posmatramo prirodan ritam udaha i izdaha
onakav kakav on jeste. Na taj naĉin još više smirujemo um, tako da ga više ne
savlaĊuju negativnosti. U isto vreme, koncentrišemo svoj um, ĉineći ga oštrim i
prodornim, sposobnim da postigne uvid.
Ova dva koraka: moralno življenje i kontrolisanje uma su nužni i veoma
blagotvorni sami po sebi; ali oni će voditi do samopotiskivanja, ukoliko ne
preduzmemo i treći korak – proĉišćavanje uma od neĉistoća putem razvijanja
uvida u sopstvenu prirodu. To je vipasana: doživljavanje sopstvene stvarnosti
kroz sistematsko i nepristrasno posmatranje stalno menjajućih mentalno-telesnih
fenomena, a koji se u nama manifestuju kao osećaj. Ovo je vrhunac Budinog
uĉenja: samoproĉišćavanje kroz samoposmatranje.
Ovo svako može da praktikuje. Svako se suoĉava sa problemom patnje. Ona je
univerzalna bolest, koja zahteva univerzalan, a ne neki sektaški lek. Kada nas
muĉi ljutnja, to nije budistiĉka ljutnja, hinduistiĉka ljutnja, hrišćanska ljutnja.
Ljutnja je ljutnja. Kada kao posledica te ljutnje postanemo uznemireni, ta
uznemirenost nije hrišćanska, hinduistiĉka ili budistiĉka. Bolest je univerzalna.
Zato i lek mora biti univerzalan.
Vipasana je jedan takav lek. Niko neće prigovoriti naĉinu života koji poštuje mir i
harmoniju drugih. Niko neće prigovoriti razvijanju kontrole nad sopstvenim
umom. Niko neće prigovoriti razvijanju uvida u sopstvenu stvarnost, na osnovu
ĉega je moguće osloboditi um od negativnosti. Vipasana je taj univerzalni put.
Posmatrati stvarnost onakvu kakva ona jeste putem posmatranja istine iznutra –
to znaĉi upoznavati sebe na aktuelnom, iskustvenom nivou. I kako vežbamo tako
sebe izbavljamo iz patnje izazvane neĉistoćama. Polazeći od opipljive, spoljašnje,
oĉigledne istine, silazimo sve dublje do krajnje istine uma i materije. Tada i nju
nadilazimo i doživljavamo istinu koja je s one strane i uma i materije, s one
strane vremena i prostora, s one strane uslovljenog polja relativnosti: to je istina
potpune osloboĊenosti neĉistoća, svih taloga, svake patnje. Nije uopšte važno
kako tu krajnju istinu nazivamo; ona je za svakoga konaĉan cilj.
Neka svako od vas doživi tu krajnju istinu. Neka se svi ljudi oslobode svojih
neĉistoća, svoje patnje. Neka svi uživaju u stvarnoj sreći, stvarnom miru,
stvarnoj harmoniji. Neka sva bića budu srećna
(Ovaj tekst napisan je na osnovu govora koji je S. N. Goenka održao u Bernu.)
Theravada Dhamma
Prevod Branislav Kovaĉević
Ovo je informativni tekst organizacija koje nude kurseve vipasana meditacije u
tradiciji SajaĊi U Ba Kina, po uĉenju S. N. Goenke i njegovih uĉitelja-asistenata.
Vipassana, što znaĉi videti stvari (pojave) onakve kakve one stvarno jesu, jedna
je od najstarijih tehnika meditacije poreklom iz Indije. Pouĉavana je pre više od
2.500 godina u Indiji kao univerzalni lek za univerzalne ljudske nevolje, to jest
kao umetnost življenja. Tehnika vipasana meditacije se uĉi na desetodnevnim
kursevima, tokom kojih uĉenici savlaĊuju osnove ove metode i praktikuju je
dovoljno dugo da bi osetili njezino blagotovorno dejstvo.
Ovi kursevi se ne naplaćuju, ĉak ni za pokrivanje troškova hrane i smeštaja. Svi
troškovi se pokrivaju dobrovoljnim prilozima ljudi koji su uspešno završili kurs i
osetili koristi vipasane, te otuda žele da pruže i drugim ljudima priliku da se
usavršavaju.
Postoje mnogobrojni centri za vipasanu u Indiji i južnoj Aziji, ĉetiri centra u
Severnoj Americi, tri u Evropi, pet centara u Australiji/Novom Zelndu i jedan
centar u Japanu. U svim ovim centrima se redovno održavaju desetodnevni
kursevi po odreĊenom rasporedu. Pored toga, desetodnevni kursevi ĉesto se
održavaju i van centara, a organizuju ih lokalni studenti vipasane.
Pošto prouĉite Pravila discipline za kurseve vipasane, možete se prijaviti za kurs
u nekom od centara ili u organizaciji lokalnih studenata.OPIS VIPASANA MEDITACIJE
Tehnika
Sama reĉ vipassana znaĉi videti stvari (pojave) onakvima kakve one stvarno
jesu. To je jedna od najstarijih tehnika meditacije i poreklom je iz Indije. Ponovo
ju je otkrio Gotama Buda pre više od 2.500 godina, da bi zatim poduĉavao ljude
ovoj tehnici kao univerzalnom leku za univerzalne ljudske patnje, tj. kao
umetnosti življenja.
Ova nesektaška tehnika ima za cilj potpuno iskorenjivanje mentalnih neĉistoća,
što rezultira najvećom srećom potpunog osloboĊenja. Njena svrha je
prevazilaženje ukupnih ljudskih patnji, a ne puko leĉenje pojedinaĉnih bolesti.
Vipasana je put transformacije kroz samoposmatranje. Ona se fokusira na
duboku meĊusobnu povezanost uma i tela. što se može doživeti direktno,
disciplinovanom pažnjom usmerenom na fiziĉke osećaje koji ĉine život tela i
kontinuirano povezuju i uslovljavaju život uma. Taj samoistraživaĉki poduhvat, to
putovanje do zajedniĉkog izvorišta uma i tela, zasnovano na samoposmatranju,
rastvara mentalne neĉistoće (blokove) i dovodi do uravnoteženog uma punog
ljubavi i saose_Đćanja.
Prirodni zakoni koji upravljaju našim mislima, osećanjima, procenama i
senzacijama (osetima) postaju sasvim jasni. Kroz direktno iskustvo dolazimo do
razumevanja na koji naĉin napredujemo ili nazadujemo, na koji naĉin stvaramo
sopstvene patnje i kako sami sebe oslobaĊamo od njih. Od tada pa nadalje naš
život prožet je povećanom svesnošću, samokontrolom i mirom, uz slabljenje
dugogodišnjih zabluda o mnogim stvarima.
Tradicija
Od Budinog vremena pa nadalje vipasana je prenošena neprekinutim lancem
generacija uĉitelja. Sadašnji uĉitelj te linije S. N. Goenka je poreklom iz Indije,
ali je roĊen u Burmi, gde je imao sreće da nauĉi vipasanu od svoga uĉitelja
SajaĊi U Ba Kina, koji je u to vreme bio i visoki državni funkcioner Burme. Od
njega je nauĉio pravila discipline i osnove tehnike, a zatim je praktikovao
dovoljno dugo da bi se na kraju liĉno uverio u dobrobiti ove tehnike.
Kurs zahteva težak, ozbiljan rad. Postoje tri kruga vežbanja. Prvi je da se, tokom
kursa, izbegava ubijanje (ma ĉega živog), kraĊa, laganje, seksualne aktivnosti i
unošenje u telo ma kakvih toksiĉnih materija. Ova jednostavna moralna pravila
imaju za cilj da smire um, koji bi inaĉe bio previše uznemiren za obavljanje
zadatka samoposmatranja. Druga stvar je da se razvije kontrola nad umom
vežbanjem usmeravanja pažnje na prirodnu realnost stalno promenljivog toka
daha dok ulazi i izlazi kroz nozdrve. Već ĉetvrtog dana um je mnogo smireniji,
oštriji i sposobniji da preduzme tehniku same vipasane: posmatranje prirodnih
oseta u celom telu, razumevanje njihove prirode i razvijanje smirenosti uĉenjem da se na njih ne reaguje. Konaĉno, poslednjeg punog dana kursa, uĉesnici uĉe
meditaciju ljubavi i blagonaklonosti prema svim živim bićima. Cela praksa je
zapravo mentalni trening. Baš kao što koristimo fiziĉke vežbe za poboljšanje
telesnog zdravlja, vipasana se može upotrebiti za razvoj zdravog uma.
Baš zato što se pokazalo da je mnogim ljudima od pomoći, velika važnost pridaje
se oĉuvanju tehnike u njezinom izvornom, autentiĉnom obliku. Ona se ne
poduĉava na komercijalnoj osnovi, već se umesto toga nudi besplatno. Nijedna
osoba koja je poduĉava za to ne dobija bilo kakvu materijalnu nadoknadu.
Naravno, rezultati dolaze postepeno, kroz kontinuiranu praksu.. Nerealno je
oĉekivati da svi problemi budu rešeni za deset dana. MeĊutim, tokom tog
vremena mogu se nauĉiti osnove vipasane, tako da se potom poĉnu primenjivati
u svakodnevnom životu. Što se više praktikuje ova tehnika više se oslobaĊamo
patnje i približavamo krajnjem cilju potpunog oslobaĊanja od nje. Ĉak i za deset
dana mogu se postići rezultati koji su vidljivi i oĉigledno blagotovorni u
svakodnevnom životu._Ć%0_Ĉ
Svi ljudi sa iskrenim namerama su dobrodošli na kurs vipasane da sami za sebe
provere na koji naĉin deluje ova tehnika i procene njene domete. Kursevi
vipasane se organizuju ĉak i u zatvorima, sa velikim uspehom, i donose divne
rezultate zatvorenicima koji na njima uĉetvuju. Svi koji se odluĉe da upoznaju
ovu tehniku sami će se uveriti da je vipasana dragoceno sredstvo za postizanje
liĉne sreće i bolju komunikaciju sa ljudima oko nas.
UMETNOST ŽIVLJENJA: VIPASANA MEDITACIJA
Svi mi želimo mir i harmoniju, jer je to ono što nam u našim životima najviše
nedostaje. S vremena na vreme svi doživljavamo uznemirenost, zabrinutost,
razdražljivost, konfuziju, patnju; a kada neko pati, on tu svoju patnju, to svoje
stanje ne zadržava samo za sebe. Širi ga i na ljude oko sebe. Svi koji doĊu u
kontakt sa takvom osobom postaju i sami uznemireni. Naravno da ovo nije
ispravan naĉin življenja.
Ĉovek bi trebalo da živi u miru sa samim sobom i u miru sa ostalima. Ljudsko
biće je, uostalom, društveno biće. Ono mora živeti u zajednici – živeti i
komunicirati sa drugima. Kako onda da živimo u miru? Kako da ostanemo u
harmoniji sa sami sobom i kako da oĉuvamo mir i harmoniju oko sebe – da i
drugi žive mirno i skladno?
Uznemireni smo. Da bismo se oslobodili te uznemirenosti potrebno je da znamo
razlog tog stanja, uzrok patnje. Ukoliko ispitamo ovaj problem, postaće nam
jasno da kada god poĉnemo da proizvodimo negativnosti ili neĉistoće u umu,
neizbežno postajemo uznemireni. Negativnost u umu, mentalna neĉistoća, ne
može postojati zajedno sa mirom i harmonijom.Kako poĉinjemo da stvaramo negativnost? Ako nastavimo da istražujemo
postaće nam jasno. Veoma sam nesrećan kada ustanovim za nekoga da se ne
ponaša na naĉin na koji bih želeo, kada ustanovim da se dogaĊa nešto što mi se
ne dopada. Dogodi se neka neželjena stvar i u meni se odmah javi napetost. Ne
dogodi se nešto što želim i ponovo se u meni javi napetost; tako poĉinjem da
vezujem ĉvorove u sebi. I ĉitav život iz dana u dan dogaĊaju se neželjene stvari,
željene stvari se dogode ili ne i postepeno kroz ovaj proces ili reakciju vezivanja
ĉvorova – Gordijevih ĉvorova – ĉitava mentalna i fiziĉka struktura postane toliko
napeta, toliko puna negativnosti da se život pretvori u patnju.
U takvoj situaciji jedan naĉin da se reši problem bio bi da se stvari tako urede da
se ništa nepoželjno ne dogodi u mome životu i da se sve dogaĊa upravo onako
kako ja želim. Moram razviti takvu moć ili neko drugi mora posedovati takvu moć
i naći mi se pri ruci kada mi zatreba, tako da se neželjene stvari ne dogaĊaju i da
se dogaĊa sve ono što želim. Ali to nije moguće. Ne postoji nijedan ĉovek na
svetu ĉija je svaka želja ispunjena, u ĉijem životu se sve dogaĊa u skladu sa
njegovim željama, a da se pri tome ne dogodi bilo šta nepoželjno. Uvek se
dogodi nešto što je suprotno našim željama i oĉekivanjima. Otuda se javlja
pitanje, kako da izbegnem slepo reagovanje u trenutku kada se suoĉim sa
stvarima koje mi se ne dopadaju? Kako da ne stvaram napetost? Kako da
ostanem miran i uravnotežen?
U Indiji i na drugim mestima mudraci prošlih vremena prouĉavali su ovaj
problem – problem ljudske patnje – i pronašli su rešenje: ukoliko se dešava
nešto neželjeno i poĉnemo da reagujemo stvarajući ljutnju, strah ili odbojnost,
tada bi što je pre moguće trebalo svoju pažnju da skrenemo na nešto drugo. Na
primer, da ustanemo, uzmemo ĉašu vode i poĉnemo da je pijemo – prestaće da
raste vaše ljutnja i pre ili kasnije će išĉeznuti. Možemo isto tako poĉeti da
brojimo: jedan, dva, tri, ĉetiri. Ili da ponavljamo u sebi neku reĉ, reĉenicu ili
nekakvu mantru, možda ime nekog božanstva ili sveca u kojeg verujemo; tako
skrećemo pažnju na neku drugu stvar i u većoj ili manjoj meri udaljujemo se od
negativnosti, od ljutnje.
Ovo rešenje je bilo korisno, delovalo je. I još uvek deluje. Praktikujući ovo um se
oseća osloboĊenim uznemirenosti. MeĊutim, ovo rešenje funkcioniše samo na
nivou svesti. Zapravo, skrećući pažnju, mi negativnost guramo u domen
podsvesnog i ona na tom nivou nastavlja da stvara i umnožava iste one neĉistoće
koje je stvarala i do tada. Na površinskom nivou postoji jedan sloj mira i
harmonije, ali u dubinama uma stvorili smo jedan uspavani vulkan potisnute
negativnosti koji će se pre ili kasnije probuditi uz razornu erupciju.
Drugi istraživaĉi unutrašnje istine otišli su još dalje u svome traganju; doživevši
stvarnost uma i materije u sebi uvideli su da je skretanje pažnje samo bežanje
od problema. A bekstvo nije isto što i rešenje: moramo se suoĉiti sa problemom.
Kad god se negativnost javi u umu, samo je posmatrajte, suoĉite se sa njom.
Ĉim poĉnemo da posmatramo neku mentalnu neĉistoću, ona poĉinje da gubi
svoju snagu. Ona se postepeno povlaĉi .
Dobro rešenje: ono izbegava oba ekstrema – potiskivanje i prepuštanje stihiji.
Zadržavanje negativnosti u podsvesti neće je iskoreniti; isto tako, dopuštanje da
se ona manifestuje kroz gest ili reĉ samo će stvoriti nove probleme. Ali ako je
samo posmatramo, ta neĉistoća bledi i nestaje, a tada smo iskorenili tu
negativnost, tada smo se oslobodili te neĉistoće.
Ovo zvuĉi predivno, ali da li je zaista praktiĉno? Je li jednoj proseĉnoj osobi lako
da se suoĉi sa neĉistoćom? Kad se javi ljutnja, ona nas preplavi tako brzo da ne
uspevamo ĉak ni da primetimo to. Potom, obuzeti ljutnjom, uĉinimo nešto
gestom ili reĉju što je štetno i za nas i za druge. Kasnije, kada nas ljutnja proĊe,
poĉinjemo da kukamo i da se kajemo, tražimo oproštaj od drugih ljudi ili od
Boga: „O, pogrešio sam, molim te oprosti mi!” Ali kada se sledeći put naĊemo u
sliĉnoj situaciji ponovo reagujemo na isti naĉin. Sve to kajanje ne pomaže nam ni
najmanje.
Poteškoća je u tome što nisam svestan kada neĉistoća nastaje. Ona kreće
duboko iz podsvesnog nivoa uma i u trenutku kada stigne do svesnog nivoa
stekla je već toliku snagu da me preplavljuje, tako da ne mogu da je posmatram.
Zato mi je potreban liĉni sekretar koji će mi svaki put kada krene ljutnja reći:
„Pogledajte, gospodaru, poĉinje ljutnja!” I pošto ne znam kada će se ljutnja
javiti, moram imati tri liĉna sekretara za sve tri smene! Pretpostavimo da sebi i
to mogu da priuštim i ljutnja ponovo krene. Moj sekretar me odmah upozorava:
„O, gospodaru, pogledajte – javila se ljutnja!” Prva stvar koju ću uraditi je da ga
lupim i izgrdim: „Budalo! Misliš da si plaćen da mi držiš pridiku?” Toliko sam
obuzet ljutnjom da mi dobar savet uopšte neće pomoći.
No, pretpostavimo da mudrost nadjaĉa i ja ga ne udarim. Umesto toga kažem:
„Baš ti hvala. Sada moram sesti i posmatrati svoju ljutnju.” Je li to moguće? Ĉim
sklopim oĉi i pokušam da posmatram ljutnju, odmah mi pred oĉi iskrsne objekat
moje ljutnje – neka osoba ili dogaĊaj – što me ĉini još ljućim. Tako ja ne
posmatram samu ljutnju. Jednostavno posmatram spoljašnji podsticaj ove
emocije. Ovo će moslužiti jedino da se ljutnja udvostruĉi; to nije rešenje. Veoma
je teško posmatrati bilo koju apstraktnu negativnost, apstraktnu emociju,
odvojenu od spoljašnjeg objekta koji ju je izazvao.
MeĊutim, onaj ko je dostigao konaĉnu istinu pronašao je i konaĉno rešenje.
Otkrio je da kad god se javi neka neĉistoća u umu, istovremeno poĉinju da se
dešavaju još dve stvari na fiziĉkom nivou. Jedna je da disanje gubi svoj prirodni
ritam. Poĉinjemo dublje da dišemo kad god u umu imamo neku negativnost. To
je lako uoĉiti. Na suptilnijem nivou, u telu poĉinje da se odigrava neka vrsta
biohemijske reakcije, nastaje osećaj. Svaka neĉistoća stvara u ovom ili onom
delu tela nekakav osećaj.
Ovo je praktiĉno rešenje. Proseĉna osoba ne može da posmatra apstrakne
neĉistoće uma – strah, ljutnju, strast. Ali uz pravi trening i vežbanje veoma je
lako posmatrati disanje ili osećaje po telu – i jedno i drugo je u direktnoj vezi sa
mentalnim neĉistoćama.Disanje i osećaj će mi pomoći na dva naĉina. Ĉim se neĉistoća javi u mom umu,
gubim normalan tok disanja; ono kao da mi dovikuje: „Gledaj, nešto nije u
redu!” A dah ne mogu da lupim; moram da prihvatim upozorenje. Na sliĉan naĉin
mi osećaji kažu da je nešto krenulo naopako. I kada sam jednom primio
upozorenje, poĉinjem da posmatram disanje, osećaj koji se javlja i veoma brzo
ustanovim da je nešistoća poĉinje da nestaje.
Ovaj fiziĉko-mentalni fenomen je nalik novĉiću, koji ima dve strane. Na jednoj
strani su razne misli ili emocije koje se pojave u umu. Na drugoj strani su disanje
i osećaji u telu. Svaka misao ili osećanje, svaka mentalna neĉistoća, manifestuju
se kroz disanje i osećaj koji se u tom trenutku javi. Tako, posmatrajući disanje ili
osećaj, ja zapravo posmatram konkretnu mentalnu neĉistoću. Umesto da bežim
od problema, suoĉavam se sa stvarnošću onakvom kakva ona jeste. I tada ću
ustanoviti da ta neĉistoća gubi svoju snagu: više ne može da me savlada kao što
se to dešavalo ranije. Ukoliko istrajem, neĉistoća na kraju išĉezava i ostajem
smiren i srećan.
Na taj naĉin nam tehnika samoposmatranja pokazuje stvarnost u svoja dva
aspekta, unutrašnjem i spoljašnjem. Ranije smo gledali širom otvorenih oĉiju, ali
smo previĊali unutrašnju istinu. Uvek sam gledao ka spolja tragajući za uzrokom
svoje nesreće; uvek sam svaljivao krivicu na nekog drugog, ne shvatajući uopšte
da uzrok patnje leži upravo u meni samom, u mojim slepim reakcijama na
prijatne i neprijatne osećaje.
Sada, zahvaljujući vežbanju, mogu da vidim i onu drugu stranu novĉića. Mogu da
budem svestan svoga daha i onoga što se dogaĊa u meni. Šta god da je, disanje
ili osećaj, nauĉio sam da ga samo posmatram, ne gubeći ravnotežu uma. Prestao
sam da reagujem, prestao sam da umnožavam svoju patnju. Umesto toga,
dopuštam neĉistoći da se ispolji i nestane.
Što više praktikujemo ovu tehniku brže ćemo uspevati da se izbavimo iz
negativnosti. Postepeno um postaje osloboĊen neĉistoća; postaje ĉist. Ĉist um
uvek je pun ljubavi – nesebiĉne ljubavi za druge; pun saosećanja za neuspehe i
patnju drugih; pun radosti zbog njihovog uspeha i sreće; ispunjen mirom bez
obzira sa kakvom situacijom se suoĉava.
Kada dostigne ovaj stupanj, ĉitav naĉin našeg života poĉinje da se menja. Više
nije moguće uĉiniti bilo šta verbalno ili gestom što će poremetiti mir i sreću
drugih. Umesto toga, uravnotežen um ne samo da sam postaje smiren, već
pomaže i drugima da pronaĊu mir. Ĉitava atmosfera oko ovakvih osoba biće
prožeta mirom i harmonijom i to će poĉeti da utiĉe i na druge.
Nauĉivši da saĉuvamo smirenost bez obzira šta se dogaĊalo u nama, sve nam je
lakše da se ne vezujemo ni za ono što se nalazi oko nas. MeĊutim, ovo
nevezivanje nije eskapizam ili ravnodušnost prema problemima ovoga sveta.
Vipasana meditant postaje osetljiviji za patnje drugih i ĉini sve što je u njegovoj
moći da ih oslobodi od patnje – ne kroz nova uznemiravanja, već uz pomoć uma
ispunjenog ljubavlju, saosećanjem i smirenošću. On je nauĉio veštinu plemenitog mira – kako biti do kraja posvećen, potpuno ukljuĉen u pomaganje drugima, a u
isto vreme zadržati ravnotežu sopstvenog uma. Na taj naĉin on ostaje miran i
srećan, radeći istovremeno u korist mira i sreće drugih.
Ovo je ono ĉemu je Buda poduĉavao; jedna umetnost življenja. On nikada nije
osnivao ili poduĉavao nekakvoj religiji, nikakvom „izmu”. Nikada svoje sledbenike
nije upućivao da praktikuju bilo kakve obrede ili rituale, nikakve slepe ili prazne
formalnosti. Umesto toga, poduĉavao ih je jedino da posmatraju prirodu
onakvom kakva ona jeste, posmatrajući stvarnost u njima samima. Na osnovu
neznanja stalno reagujemo na naĉin koji je štetan za nas i za druge. Ali kada
steknemo mudrost – mudrost posmatranja stvarnosti onakve kakva ona jeste –
oslobaĊamo se navike reagovanja. Kada nam uspe da ne reaguje slepo, tada
smo u stanju da reagujemo na pravi naĉin – da osnova našeg postupka bude
uravnotežen um, um koji vidi i razume istinu. Takav postupak može biti jedino
pozitivan, stvaralaĉki, na korist nama i drugima.
Dakle, neophodno je „upoznati samoga sebe” – savet koji su mudraci u razliĉitim
vremenima i razliĉitim kulturama uvek ponavljali. Moramo upoznati sebe, ali ne
samo na intelektualnom nivou, na nivou ideja i teorija. Niti to znaĉi upoznati
sebe samo na emocionalnom i devocionalnom nivou, jednostavno slepo
prihvatajući ono što smo ĉuli ili proĉitali. Takvo znanje nije dovoljno. Umesto
toga, potrebno je upoznati stvarnost na nivou aktuelnosti. Moramo direktno
iskusiti stvarnost ovog mentalno-fiziĉkog fenomena koje nazivamo ja. Samo to
će nam pomoći da se oslobodimo neĉistoća, da se oslobodimo patnje.
To direktno iskustvo sopstvene stvarnosti, ova tehnika samoposmatranja je ono
što se naziva vipasana meditacija. Na jeziku Indije u Budino vreme „passana” je
znaĉilo gledati otvorenih oĉiju, na uobiĉajen naĉin; ali vipasana jeste
posmatranje stvari onakvim kakve jesu a ne kakvim se ĉini da jesu. Treba
prodreti kroz prividnu istinu, sve dok ne stignemo do krajnje istine ĉitave ove
mentalne i fiziĉke strukture. Kada iskusimo tu istinu, tek tada nauĉimo da ne
reagujemo slepo, da ne stvaramo neĉistoće – i, prirodno, stare neĉistoće
postepeno poĉinju da se iskorenjuju. Tako izlazimo iz kruga patnje i doživljavamo
sreću.
Tri su koraka u vežbanju koja se uĉe na kursevima vipasana meditacije. Prvi,
moramo se uzdržavati od svih postupaka, telesnih i verbalnih, koji remete mir i
harmoniju drugih. Nemoguće je raditi na sopstvenom oslobaĊanju od neĉistoća
uma dok u isto vreme nastavljamo da telom i govorom ĉinimo ono što samo
umnožava te neĉistoće. Zato, pravila morala jesu suštinski prvi korak u praksi.
Obavezujemo se da nećemo ubijati, krasti, imati nedoliĉne seksualne odnose,
lagati, niti uzimati alkohol ili droge. Uzdržavajući se od takvih postupaka
dopuštamo svom umu da se smiri u meri dovoljnoj da možemo da nastavimo ka
cilju koji smo odabrali.
Sledeći korak je razvijanje veštine ovladavanja ovim našim divljim umom,
vežbajući ga da ostane fiksiran na jedan jedin objekat: dah. Pokušavamo da
svoju pažnju što je moguće duže zadržimo na disanju. Ovo nije vežba disanja: mi ne regulišemo dah. Umesto toga posmatramo prirodan ritam udaha i izdaha
onakav kakav on jeste. Na taj naĉin još više smirujemo um, tako da ga više ne
savlaĊuju negativnosti. U isto vreme, koncentrišemo svoj um, ĉineći ga oštrim i
prodornim, sposobnim da postigne uvid.
Ova dva koraka: moralno življenje i kontrolisanje uma su nužni i veoma
blagotvorni sami po sebi; ali oni će voditi do samopotiskivanja, ukoliko ne
preduzmemo i treći korak – proĉišćavanje uma od neĉistoća putem razvijanja
uvida u sopstvenu prirodu. To je vipasana: doživljavanje sopstvene stvarnosti
kroz sistematsko i nepristrasno posmatranje stalno menjajućih mentalno-telesnih
fenomena, a koji se u nama manifestuju kao osećaj. Ovo je vrhunac Budinog
uĉenja: samoproĉišćavanje kroz samoposmatranje.
Ovo svako može da praktikuje. Svako se suoĉava sa problemom patnje. Ona je
univerzalna bolest, koja zahteva univerzalan, a ne neki sektaški lek. Kada nas
muĉi ljutnja, to nije budistiĉka ljutnja, hinduistiĉka ljutnja, hrišćanska ljutnja.
Ljutnja je ljutnja. Kada kao posledica te ljutnje postanemo uznemireni, ta
uznemirenost nije hrišćanska, hinduistiĉka ili budistiĉka. Bolest je univerzalna.
Zato i lek mora biti univerzalan.
Vipasana je jedan takav lek. Niko neće prigovoriti naĉinu života koji poštuje mir i
harmoniju drugih. Niko neće prigovoriti razvijanju kontrole nad sopstvenim
umom. Niko neće prigovoriti razvijanju uvida u sopstvenu stvarnost, na osnovu
ĉega je moguće osloboditi um od negativnosti. Vipasana je taj univerzalni put.
Posmatrati stvarnost onakvu kakva ona jeste putem posmatranja istine iznutra –
to znaĉi upoznavati sebe na aktuelnom, iskustvenom nivou. I kako vežbamo tako
sebe izbavljamo iz patnje izazvane neĉistoćama. Polazeći od opipljive, spoljašnje,
oĉigledne istine, silazimo sve dublje do krajnje istine uma i materije. Tada i nju
nadilazimo i doživljavamo istinu koja je s one strane i uma i materije, s one
strane vremena i prostora, s one strane uslovljenog polja relativnosti: to je istina
potpune osloboĊenosti neĉistoća, svih taloga, svake patnje. Nije uopšte važno
kako tu krajnju istinu nazivamo; ona je za svakoga konaĉan cilj.
Neka svako od vas doživi tu krajnju istinu. Neka se svi ljudi oslobode svojih
neĉistoća, svoje patnje. Neka svi uživaju u stvarnoj sreći, stvarnom miru,
stvarnoj harmoniji. Neka sva bića budu srećna
(Ovaj tekst napisan je na osnovu govora koji je S. N. Goenka održao u Bernu.)
Theravada Dhamma
Нема коментара:
Постави коментар