Masaru Emoto - Svesnost vode

Čovek je većinski sačinjen od vode, to nije nikakva tajna. Tačno se zna i u kojoj razmeri. Telo odraslog čoveka je sačinjeno 60-70 procenata od vode, a kod dece čak i do 78 procenata telesne mase čini voda. Ono što je interesantno je da skoro identičan odnos vode i čvrste materije čini i telo jednog mnogo uzvišenijeg bića – planete Zemlje.

Sedamdeset procenata planete Zemlje je pod vodom i sedamdeset procenata našeg tela je voda. U ovom trenutku biste trebali osetiti malu lampicu koja se pali u predelu epifize i osvetljava vam ovu, možda, do sada neprimećenu analogiju.
Šta nam ova podudarnost poručuje nije teško zaključiti. Svi smo deo jednog istog sveta, svi smo jedno i svaka različitost je samo privremena iluzija.

Ako nastavimo sa izvođenjem zaključaka iz ovog primera, veoma lako se može postaviti i sledeća hipoteza: Ako sedamdeset procenata našeg bića čini voda, a mi se definitivno svrstavamo u živa bića ( a napomenimo i da se planeta Zemlja svrstava u živo biće), znači li to da je voda živa?
Ako mi posedujemo svest, inteligenciju i emocije, znači li to da i voda poseduje svest, inteligenciju i emocije?

Zar ne bi bilo logično da voda koja je deo nas, koja svakodnevno ulazi u naša tela i svakodnevno biva izlučena iz nas, takođe poseduje osobine na koje mi egocentrično i pretenciozno polažemo pravo?

Mnogima ovakva razmišljanja uopšte nisu padala na pamet, ali na svu sreću, jedan čovek je imao ispravne lampice u glavi i uz pomoć njih je otkrio nešto što je predmet divljenja i polemike već skoro 10 godina.
Masaru Emoto, japanac iz Yokohame, pružio je “prelepe” dokaze da voda poseduje svojevrsnu inteligenciju i svest.
Iako je diplomirao međunarodne odnose, zvanje doktora alternativne medicine je dobio 1992.godine posle uspešno završenog Univerziteta alternativne medicine, u Indiji. Vođen težnjom za širenjem postojećih znanja dr.Masaru Emoto odlazi u Ameriku i tamo spoznaje koncept mikro-grupacija vode i tehnologiju analize magnetnom rezonancom. Ta znanja su predstavljala uvod u istraživački pohod koji je na kraju krunisan otkrićem da voda reaguje na vibracije koje joj se emituju putem običnih reči, muzike, slike, ili samo putem misli.
Revolucionaran pristup je počivao u sledećoj ideji: Uzeti vodu sa različitih izvora, iz planinskih rečica i zagađenih industrijskih voda, zatim je zalediti i uz pomoć mikroskopske fotografije napraviti snimke. Ono što je Masaru Emoto otkrio bilo je da postoji velika razlika u kristalnoj strukturi vode u zavisnosti od njenog izvora porekla.
Čista i zdrava voda je formirala pravilne i lepe kristale, a zagađena voda je formirala nepravilne oblike.

Međutim, dr. Emoto se nije tu zaustavio. On je nastavio eksperimente tako što je vodu izlagao pozitivnim i negativnim uticajima, koji su u ovom slučaju bili dobre, ili loše reči upućivane običnoj čaši vode, zatim bi tu vodu ledio i mikroskopski fotografisao. Otišao je još dalje, pa bi na jednu čašu nalepio papir sa napisanom ružnom, a na drugu čašu bi nalepio papir sa lepom rečju. Rezultati su u oba slučaja bili fascinantni. Voda iz čaše na kojoj je bila nalepljena lepa reč, ili kojoj su izgovarane prijatne reči, formirala je pravilne i lepe kristale, dok je voda izložena negativnim rečima formirala nepravilne oblike od svoje strukture.

Takvo otkriće inspirisalo je dr.Masaru Emotoa da napiše prvu, od svojih šest knjiga posvećenih vodi, pod nazivom “Poruke iz vode” (“Messages from Water”).
Odavno se zna da voda poprima oblik svog okruženja i da veoma lako nađe put kroz sve moguće vrste predela. Njena prilagodljivost i sposobnost refleksije su verovatno jedna od prvih lekcija koje je čovek ikada naučio. Međutim, sada se otišlo korak dalje u odnosu na tu spoznaju. Dr.Emoto je dokazao da se ne menja samo fizička pojavnost vode u zavisnosti od njenog okruženja, već takođe i njena molekularna struktura. Energija vibracija iz okruženja uticaće na molekularnu strukturu vode, što znači da ona ne reflektuje svoju okolinu samo vizualno, već i molekularno.

U jednom intervjuu dr. Emoto je izjavio: “Kroz kontinuirane eksperimente došli smo do zaključka da voda reaguje na reči. Na primer, kada smo se spremali na put u Evropu, napisali smo na čašama reči na nemačkom jeziku. U pitanju su bile reči “hvala” i “budalo”. Ljudi u našem timu koji su pravili fotografije kristala vode nisu znali šta piše na čašama, jer uopšte nisu znali nemački jezik. Ipak, rezultati dobijeni ovim eksperimentom pokazali su očiglednu razliku u kristalnim formacijama u zavisnosti kojoj reči je voda bila izložena.”
Ovakvo svojstvo vode otvara vrata različitim mogućnostima. Na primer, neko bi mogao ispisati lepe i pozitivne reči na flaši u kojoj drži vodu za zalivanje cveća i shodno ponašanju vode, bilo bi za očekivati da će cveće dobijati zdraviju i bolju vodu. Dr. Emoto tvrdi da su neki od ljudi koje poznaje činili upravo to i da su primetili da biljke deluju bujnije i zdravije usled zalivanja takvom vodom.

Dakle, vibracija reči se prenosi na vibraciju vode, što se kasnije prenosi i na vibraciju biljaka. Veoma logično i u skladu sa teorijom o vibrantnom svemiru i uzajamnoj povezanosti svega što postoji.

Dr.Masaru Emoto tvrdi da su ljudi kroz svoju evoluciju polako učili koji su to zvukovi opasni i loši, koji označavaju sigurnost, a koji su dobri i prijatni. Čovek je spoznavao različite vibracije prirode na taj način.
“Učili smo uz pomoć iskustva i instinkta.”, kaže dr.Emoto, “Te informacije su se akumulirale tokom vremena i mi smo počeli koristiti proste zvukove kao što su “a” , “u”, ili “o” , da bi na kraju dostigli sposobnost da izgovaramo i malo kompleksnije reči, kao sto je na primer “ljubav”. Ove pozitivne reči su kreirale prirodne kristalne strukture, koje su bazirane na obliku heksagona. U stvari, celokupna struktura evolucije u prirodi, iz perspektive informacije, zasniva se na obliku heksagona.
Razlog za formiranje heksagona leži u hemijskoj reakciji benzenovog prstena i ja čvrsto verujem da sve što ne sadrži heksagonalnu strukturu nije u skladu sa zakonima prirode i u sebi nosi destruktivnu vibraciju. Ako pogledamo stvari koje su stvorene veštački, nigde nećemo naći heksagonalnu strukturu, ali ako pogledamo sve ono što je priroda stvorila, uvek ćemo naići na tu strukturu.”

On takođe objašnjava da reči, u stvari, pretvaraju vibraciju prirode u zvuk. Ukoliko posmatramo različite jezike sveta, primetićemo da su razlike među njima ogromne, ali isto tako ćemo primetiti i da je priroda oko ljudi koji govore te jezike potpuno drugačija. Priroda i biljke u Japanu se razlikuju od onih iz Severne Amerike. Južna Amerika, Afrika, Azija, severna Evropa, sve su to potpuno različiti tipovi prirode i shodno tome potpuno različiti jezici se govore na tim prostorima. Ovu teško dokazivu teoriju dr.Emoto objašnjava formiranjem različitih kristalnih struktura usled različitih vibracija iz okruženja. Te kristalne strukture se utiskuju u naše reči, u naš izgled, i slobodno bi se moglo reći, u naš kompletan život.

Dr. Masaru tvrdi i da postoji tačno određena kombinacija reči koja daje najbolji učinak u pozitivnom delovanju na vodu. Radi se o rečima “LJUBAV” i “ZAHVALNOST”. Samo jedna od ove dve reči nije dovoljna da bi se postigao maksimalan efekat pozitivnog delovanja na vodu. Ljubav mora da bude bazirana u zahvalnosti, a zahvalnost u ljubavi. Ove dve reči zajedno kreiraju najvažniju vibraciju, tvrdi dr.Emoto. Te reči postaju još važnije ako imamo u vidu njhovo pravo značenje. Dalje, zna se da je formula za vodu H2O. Ako gledamo na reči ”zahvalnost” i “ljubav” kao na par, onda je zahvalnost H, a ljubav je O. Ovo je u potpunosti u skladu sa razumevanjem koncepta o Yinu i Yangu i postaje jasno da je potreban par kako bi se jednačina postavila u ravnotežu. “Ljubav je aktivan element, a zahvalnost pasivan” , objašnjava dr.Emoto.

Oko istraživanja koja je sprovodio dr.Masaru Emoto, diglo se mnogo prašine i sa raznih strana ljudi su slali podršku, ali i diskreditovali njegov rad. Najviše nedoumica su izazivale njegove tvrdnje o kristalnim strukturama u prirodi. Upitan jednom prilikom da filozofski objasni njegovo shvatanje tih struktura, dr. Emoto je odgovorio: “Dugo sam razmišljao šta te strukture mogu biti i na kraju sam došao do zaključka da su to duhovi. Postoje mnoge paralele. Kada se led topi, kristalna struktura postaje iluzija. Ona je tu, a opet, istovremeno i nije tu jer je ne možemo videti. Zatim, svi znamo da je normalna čovekova temperatura tela oko 36°C. To je temperatura fluida u našem telu. Međutim, kada umremo, ova temperatura se spušta do nula stepeni. Kada umremo mi više nismo u stanju da pomeramo naša tela, ali se tada pomalja naša kristalna struktura duše. To je identično vodi. Kada voda postane led, kristalna struktura postaje vidljiva, ali sama voda postaje nepokretna. Dakle, “kristal” jednako “duh”.”

Milan Bojić za magazin Sensa

PREPORUČUJEMO