18/03/2013 10:35
Smisao kao najdublji motivacioni faktor
AUTOR: MAJK DŽORDŽ
Jeste li se ikad u toku radnog vremena zapitali: Što ja radim ovde? Ako jeste, to znači da još uvek niste pronašli posao koji vas ispunjava. Nedostatak koncentracije i entuzijazma, apatija, pesimizam, aljkavost, lenjost i samoizolacija samo su neki od simptoma koji ukazuju na to. Jednostavno rečeno, gde nema radosti, nema ni smisla baviti se nekim poslom.
Jer, smisao je verovatno najdublji motivacioni faktor. Poređenja radi, detetu je boravak u prodavnici igračaka izrazito smisleno iskustvo jer podstiče entuzijazam, znatiželju, istraživanje i razigranost. Navijaču je stadion mesto od izuzetnog smisla i njegovo prisustvo je tamo konzistentno. Lako se uklapa u masu stranaca i iskazuje podršku svom timu. Radno mesto moglo bi biti podjednako smisleno, a vrednosti koje treba aktivirati u nama ipak su nešto dublje od onih koje se javljaju u prodavnicama igračaka i na stadionima. Kad je posao direktno povezan sa našim najdubljim vrednostima, onda će se ono što radimo činiti smislenijim. Čovek koji se bavi dobrovoljnim humanitarnim radom ceni svoj doprinos dobrobiti drugih. Radi sa voljom, entuzijazmom, a na stres se retko žali. Njegov rad je izraz njegovih vrednosti. Rečje o kombinaciji mnogih vrednosti koje su isprepletene unutar naše svesti. Sagledavajući svaku od sedam urođenih vrednosti koje pridonose smislenom doživljaju posla, razmislite o tome do koje su mere te vrednosti prisutne u vašem životu, kako privatnom tako i poslovnom.
Kreativnost Bez mogućnosti da izrazimo svoj kreativni potencijal, život je suvoparan i prazan. Zašto? Svi znamo da je jedna od najvećih ljudskih satisfakcija kretati se kroz kreativni proces i nakon toga sagledati rezultat. Svi mi mislimo, odnosno kreiramo misli. Budući da sve u životu počinje mišlju, znači, svi možemo da budemo kreativni. Ali ako nas u tome sputava npr. organizaciona kultura, veliki deo smislenosti biće izgubljen, a odsustvo smisla vodi u frustraciju. Izazov za lidere: Šta mogu da učinim za druge da im omogućim da na radnom mestu razviju svoju kreativnost?
Kontrola Većina nas veruje da može da kontroliše ono što se ne može kontrolisati, npr. ljude, događaje, okolnosti. Isto tako, verujemo da ne možemo kontrolisati ono što možemo kontrolisati, npr. sebe. Kada nas neko ili nešto uzruja, znači da ne uspevamo da učinimo ono što ionako ne možemo, a to je da kontrolišemo tuđe ponašanje. Otuda potiče veliki deo stresa. Izazov za lidere: Kako mogu da pomognem zaposlenima da preuzmu svu odgovornost na sebe i shvate uzaludnost pokušaja da kontrolišu druge?
Izbor Najbitnija dimenzija kreativnosti je sloboda izbora. Prava sloboda izbora započinje u nama. Prvo izaberemo posao koji radimo. Drugi nivo izbora je reakcija na druge i događaje. Kad shvatimo da je sve ono što mislimo, osećamo i činimo stvar izbora, tek onda naš posao i radno mesto poprima novi i dublji smisao. Pitanje za ljudske resurse: Kako pomoći zaposlenima da shvate da imaju pravo na izbor na poslu i unutar samih sebe, na nivoima percepcije, misli i osećaja?
Doprinos Iako smo svi individue, živimo u kontekstu odnosa sa drugima. Igranje naše male uloge pomaže pri slaganju slagalice života. Kada ovo shvate, mnogi se nađu na životnoj prekretnici, menjajući sigurni, dobro plaćeni, posao za rizik pomaganja drugima i to za mnogo skromniju nagradu. Ljudi prave takve izbore jer shvataju da davanje doprinosa nije isto što i primanje plate! Izazov za lidere: Kako pomoći zaposlenima da shvate kako njihov doprinos mnogo znači ostalima?
Saradnja Iako visoko cenimo individualna postignuća, ipak najveći aplauz dobija timski rad i uspeh. U trenutku kada pojedinac počne previše da uživa u svojoj briljantnosti nauštrb ostatka tima, brzo se razočaramo. Smisao naših života raste do one mere do koje se pozitivno povezujemo sa drugim ljudima i pozitivno utičemo na njihove živote. Izazov za lidere: Kako podstaći ljude da pomažu jedni drugima i izvan okvira formalnog timskog rada?
Promena Verovatno ne postoji veća satisfakcija od one kad učimo i tako utičemo na promenu u nama i izvan nas. Razvoj ličnog potencijala sve se više navodi kao jedan od najsmislenijih elemenata posla. Međutim, ako oni koji su u poziciji da podstaknu i olakšaju razvoj drugih najpre to ne učine za sebe, retko će uspeti to da učine za druge. S druge strane, pravo učenje se dešava duboko u ljudskom duhu na nivou uverenja i vrednosti, identiteta i svrhe, emocija i osećaja. Izazov za lidera: Šta mogu da ponudim ljudima kako bi ih podstaknuo da istražuju svoje unutrašnje ja i da podignu svoju samosvest?
Predanost Jedan od temelja smislenih ličnih i porodičnih odnosa jeste osećaj predanosti. Predanost na poslu se razvija sa vremenom, unutar odnosa na poslu. Pronicljiv menadžer zna da je efikasno vođstvo proces izgradnje smislenog odnosa uz demonstraciju poverenja, poštovanja, empatije i razumevanja. Dato poverenje i poštovanje će se na kraju vratiti kao poverenje i poštovanje, a s vremenom će se pretvoriti u lojalnost i predanost. Na kraju, kad zaposleni izrazi predanost, to je znak da je radno mesto postalo mesto dubljeg značenja. Izazov za lidera: Šta mogu da učinim da u organizaciji demonstriram i poštovanje i poverenje prema ljudima koji rade za mene?
Zaokruživanje ovih sedam vrednosti, koje formiraju suštinu smislenog osećanja, pitanje je konteksta i uči nas da se identifikujemo sa profesijom i pozicijom. Kada se identifikujemo sa onim što radimo i onim što imamo, ne smemo da zaboravljamo ko smo. Ukoliko svoj identitet uložimo u svoj posao i status, tada se branimo i od najmanje pretnje izazova i time stvaramo strah i ljutnju koja se manifestuje kao nesigurnost i frustracija. Te emocije sabotiraju i iscrpljuju našu sposobnost da izrazimo sedam ključnih vrednosti koji čine posao smislenim iskustvom. Možda je glavni razlog zbog kojeg nam je toliko teško da pronađemo svoje mesto na poslu to što se lični identitet, vrednosti i svrha retko doživljavaju kao relevantan faktor u razvoju karijere. Potpuno razumevanje pitanja: ko sam (identitet), do čega mi je stalo (vrednosti) i zašto sam ovde (svrha) zahteva puno vremena provedenog u istraživanju vlastitog srca i svesti.
Autor teksta je šef katedre ličnog razvoja na Egzekjutiv MBA programu pri COTRUGLI biznis skul i predavačna Oksford lideršip akademiji
Нема коментара:
Постави коментар