SADRŽAJ
PoSveTA  7
NAPOMeNA PrevODIOCA  9
PreDgovor 11
PreDgovor DejvIDA DžoNSA  13
1. UjeŠIBIN žIvoT 19
2. KANAgArA No MIČI 35
3. PoSTANAK KoSMoSA 49
4. SAgLeDAvANje ISTINe  67
5. HArMoNIjA PrIroDNe PrAvDe  75
6. PrAvDA PrIroDNe HArMoNIje  101
7. AgreSIvNoST I evoLUCIjA BUĐUCUA 107
8. BUDo: oDgoj INSTINKTA 123
9. AIKIDo: PreNoS ISTINe  133
10. KI I KoKjU 149
11. MArUBAŠI: eLeMeNTI STvArNoSTI 163
12. vežBANje  179
13. NAUKovANje jeDNog UČI DeŠIjA 237
14. DoĐo: DUHovNA oAZA 245  
Posveta
Aikido nije filozofija. Aikido je pravi izraz i otkrovenje kosmičkih aktivnosti u neprestanom razvoju.
Na osnovu toga je smišljen takemusu aiki čiji je cilj da se ti prirodni mehanizmi Istine dožive pomoću
vežbanja i primenjuju u našoj svakodnevici kad se jednom spoznaju.
U Aziji reč bu znači otkloniti opasnost probadajuće oštrice. od samog osvita ljudske civilizacije
pojam bu je podrazumevao sveopšte napredovanje radi ostvarenja jednog mirnog društva. „Bu je lju­
bav“, obznanio je o-Sensej Morihej Uješiba, tvorac aikidoa i moj mentor. Ipak, nikakvo uprošćeno
razumevanje budoa ne može da obuhvati razmere života neizmerne odanosti i posvećenosti koji je
o-Sensej vodio na Putu pravog samuraja. on je stremio otkrovenju duhovne istine i harmoniji sveta
pomoću svakodnevne molitve i krajnje nesebične brige o svojim bližnjima. Mi moramo marljivo
vežbati da bismo stekli mudrost, uspostavili harmoniju i razvili nesebičnu ljubav prema svim ljudi­
ma. Takva je staza koju je Tvorac aikidoa utro za nas i ostavio da je sledimo.
ovu knjigu posvećujem Tvorcu aikidoa i svim poklonicima te veštine.
Šihan M. SaotoMe

Napomena prevodioca
Mnogi čitaoci će se u ovom tekstu prvi put susresti s japanskim rečima i izrazima koji su dati u kur­
zivu. oni često nemaju odgovarajući izraz na engleskom jeziku. Umesto doslovnog prevođenja, koje
je često obmanjujuće, opredelili smo se za iskazivanje osećanja i filozofije u pozadini reči s nadom
da ćemo pružiti jasnije objašnjenje. Neke reči biće definisane više puta kako knjiga napreduje, pa vas
molimo da prvo objašnjenje ne prihvatite kao konačno. Svako poglavlje se naslanja na ono koje mu
je prethodilo.
Najveći deo knjige je zasnovan na razgovorima vođenim sa sensejom Saotomeom i njegovom
diktiranju na engleskom jeziku. Njegov engleski nije gramatički ispravan, ali je zato jedinstven zbog
svežeg i podsticajnog izražavanja misli. Neki od tih izraza delovali bi manje upečatljivo da su bili
prevedeni uobičajenim engleskim jezikom. Cilj je bio da se sačuva što više njegovih osećanja i snaga
izraza. Ako ima nedoslednosti, grešaka i pogrešnih tumačenja, onda sam ja tome doprinela.
Imena japanaca rođenih pre ere Meiđi ispisivana su na tradicionalan japanski način, s prezi­
menom na početku. Imena onih koji su rođeni posle 1868. pisana su u zapadnjačkom maniru, tj. s
prezimenom na kraju.
Upotreba muške zamenice koja se odnosi na muško i žensko maksimalno je izbegavana, ali
struktura engleskog jezika ju je često nametala da bi se sačuvala tečnost i čitljivost teksta. U japan­
skom jeziku pak ne postoje takva ograničenja.
Najiskrenije se zahvaljujem Polu Kangu koji je nesebično utrošio silno vreme i energiju da bi s
japanskog preveo mnoge teške i složene ideje i govore o-Senseja, kao i Sari Blustoun koja je svojim
profesionalnim dodirom oplemenila neke dijagrame i crteže. ova knjiga je pretrpela mnoge promene
pre nego što je dostigla sadašnji oblik i brojni ljudi, kojih je previše da bi ih ovde imenovala, bili su
od pomoći u svim njenim fazama nastajanja. Svima se mnogo zahvaljujem, a naročito sam zahvalna
dr Dejvidu Džonsu na njegovom vođenju i podršci.
Patriša SaotoMeMicugi Saotome (levo) i došu Kisšomaru Uješiba, sin tvorca aikidoaPredgovor
Mislim da bi mnogi ljudi mogli da se suoče s teškoćama u razumevanju knjige Aikido i harmonija
prirode. Neki će biti razočarani zato što sadrži vrlo malo objašnjenja u vezi sa čisto fizičkom podu­
kom samodbrambenih tehnika aikidoa. Tim čitaocima, koji su u potrazi za obaveštenjima tehničke
prirode, može da se desi da ne uoče nikakvu vezu između aikidoa i rasprave o nauci i prirodnim pro­
cesima. Međutim, uloga aikidoa je drukčija. ono što želim da prenesem nije tehnika u užem smislu,
već prava poruka sadržana u učenju tvorca aikidoa Moriheja Uješibe.
Tehnike aikidoa moraju da se shvate u njihovom korenu duboko usađenom u kosmičke zakone.
Njihov cilj je da proizvedu dublje razumevanje i uvažavanje savršenstva prirodne ravnoteže i vrate
čoveka na stazu harmonije s Bogom.  ja želim da u svačijoj svesti pobudim živo sećanje na naše
početke. ja hoću da iz vaše podsvesti dozovem sećanje na sam početak života i na borbu koju je čo­
večanstvo vodilo u toj neverovatnoj evoluciji kroz vreme i prostor. želim da osetite lepotu i moć te
evolucije i iskažete zahvalnost božanskom Tvorcu.
Mi olako zaboravljamo naše korene. U svojoj sebičnosti zaboravljamo tu prefinjeno uravnote­
ženu međuzavisnost svih oblika života. Kad bi svako prionuo da čuva prirodna bogatstva iz pošto­
vanja, ljubavi i razumevanja i kad bi ih koristio sa iskrenom zahvalnošću prema Bogu, priroda bi bila
zaštićena a kvalitet života obogaćen. Štiteći prirodu mi štitimo društvo, a štiteći društvo štitimo sebe.
Samoodbrana je zaštita i podrška života. Ako se uništi priroda, onda je uništen temeljni preduslov
opstanka. Da bismo živeli, mi moramo da jedemo. Ako nema hrane, ako su voda i vazduh zagađeni,
onda nema ni života ni društva.
To je suština budoa. To nije uskogruda veština borilačkih tehnika, već umetnost čuvanja života.
Aikido je uvek i pre svega budo. od kakve je koristi borilačka tehnika ako mnogi ljudi umiru zato
što nemaju hrane? Mnogi veliki učitelji budoa su to shvatali. Mnogi su digli ruke od mača i okrenuli
se zemljoradnji.
Mi živimo u potrošačkom društvu instant ručkova i papirnih čaša; svaki lenj i sebičan akt ne­
umerenosti jeste zločin protiv prirode. Mi smo u stvari kriminalci koji ubijaju sami sebe.
Mir i harmonija nisu nikakvo poigravanje rečima. Samo pomoću mira i harmonije i uz dužno
uvažavanje zakona prirode možemo da spasemo sebe, živote naše dece i unučadi.
To je učenje o-Senseja i zato sam se latio pisanja ove knjige.


 Samo pomoću mira i harmonije i uz dužno
uvažavanje zakona prirode možemo da spasemo sebe, živote naše dece i unučadi.
To je učenje o-Senseja i zato sam se latio pisanja ove knjige.veliki učitelj Morihej Uješibavoleo bih da prokomentarišem delo senseja
Saotomea Aikido i harmonija prirode iz ugla
moje akademske specijalnosti – etnologije
– grane antropologije koja se bavi životom,
verovanjima i običajima jednog naroda. jed­
no od mojih interesovanja kao etnologa bilo
je izučavanje onih aspekata ljudske avantu­
re koji kao da imaju skoro univerzalan izraz
u različitim kulturama.
Hiljade ponovljenih postupaka i reak­
cija koje su opisali antropolozi predstavljaju
u neku ruku sliku tog univerzalnog ljudskog
bića. Moglo bi da se kaže da oni pričaju o
najstarijoj čovekovoj prirodi i ukazuju na
opažanja i postupke koje ljudi stalno i uvek
iznova otkrivaju kao pogodne i istinite. Pos­
matran u svom finijem odelu, aikido je mode­
ran izraz beskrajnog talasa tih slika ljudskog
bića, tih kodova ponašanja za koje su se mi­
lijarde ljudi tokom više hiljada godina jed­
noglasno opredeljivali. Kao što će sugerisati
sledeći sažeti osvrt, antropologija podržava
senseja Saotomea u njegovom gledištu da ai­
kido podrazumeva jedan Put ili način života
koji može da ima smisla za sve stanovnike
sveta.
jedan od mnogih važnih doprinosa senseja Saotomea u ovoj knjizi jeste predstav­
ljanje i objašnjenje izraza kanagara no miči,
tj. pogleda na svet tvorca aikidoa Moriheja
Uješibe. Posvećenicima japanske ratničke
tradicije, a posebno aikidoa, biće vrlo zanim­
ljiva Uješibina gledišta u vezi s prirodom stvari
jer te ideje čine kamen temeljac zgrade aikidoa.
Sensej Saotome nam kaže da  kanagara znači
„Božja reka; tok stvaralačke energije koji seže
iz prošlosti u budućnost“. on tome pridodaje da
je kanagara no miči „Put životnog stremljenja
ka istini i stvarnosti koja je u stvari Bog“. Sa­
otome piše:
Kanagara je put intuicije... kanagara je put
vrhunske slobode... Za pravog sledbenika
Puta sve aktivnosti izranjaju iz nesvesnog i
on najiskrenije poštuje i uvažava savršenstvo prirodnog procesa polazeći od saznanja da sve postojeće sadrži u sebi živ
delić božanskog duha Kamija, Tvorca kosmosa. Planine nose ime Boga. Vetar ima
ime Boga. Reke nose ime Boga.
... gledište da postoje mnogi  kamiji, kao
i jedan prvobitni Kami, može da se čini
protivrečnim; to gledište da Kami upravlja
planinama i rekama, zemljom i nebesima,
drvećem i pticama moglo bi da se učini
neshvatljivim onima koji su obrazovani u
duhu savremene nauke.
Kamiji bi mogli da se shvate kao Uješibi­
ni načini razumevanja čudesnog neizmera kanagare u pojedinostima svakodnevnog života
koje je on lično iskusio. Bazično značenje reči
kami, da sve postojeće sadrži trunku svesnosti

– jednu unutrašnju iskru, poznato je u antropo­
logiji. Mi koristimo reč animizam za određen­
je religijskog sistema verovanja u kome svaka
biljka, životinja, čovek, nebeska tela, zemaljski
oblici i sile prirode sadrže to drugo ja, dušu ili
spiritualnu suštinu.  osnivač kulturološke an­
tropologije  edvard B. Tejlor skovao je izraz
animizam i nazvao je svoju teoriju o poreklu
i prirodi religije „animistička teorija“ jer su
njegova izučavanja ukazala da je animizam bio
jedna od najstarijih i najraširenijih religijskih
ideja.
gledište „mnogi kamiji/jedan Kami“ iska­
zano izrazom kanagara no miči takođe je blisko
povezano sa samom suštinom totemizma. Najuticajniji i najpoznatiji sociolog emil Dirkem u
svom klasičnom delu Elementarni oblici religijskog života opisao je totemizam kao prvobitni
oblik religije. Taj totemski model u svojim raz­
ličitim formama i sa širokom lepezom naziva
dopušta da mu se čovek ponovo okrene sa uva­
žavanjem i poštovanjem.