Mesečev kalendar sadnje

U poslednje vreme, lunarni kalendar sađenja je sve više popularan i sve se više ceni.

Zemlja je živi organizam i poljopri­vredno imanje treba da bude zaokružen ciklus. Sam sebi dovoljan. Samoobnovljiv. Treba odbaciti monokulturu i poštovati raznolikost kultura i raspored njihove sadnje. Rudolf Stajner, vizionar i utemeljivač biodinamike, još 1924. godine u Nemačkoj tokom svojih poznatih predavanja, na kojima se zasniva biodinamika, primetio je i upozoravao kako je zemlja zatrovana zbog povećane upotrebe mehanizacije i hemijskih sredstava i kako plod osetno gubi kvalitet. Da bismo razumeli biljni svet, treba da proširimo svoj pogled na ono što utiče na rast i napredak biljaka, jer su one podložne uticajima koji se protežu sve od dubine zemlje do visine neba. Osim zemlje, na biljke utiču toplina i svetlost Sunca, Mesec, planete i zvezde.

Postoje četiri osnovne grupe biljaka prema kojima treba planirati baštenski plodored: biljke korena (cvekla, šargarepa, peršun...), biljke lista (salata, blitva, kelj...), biljke cveta (ukrasno bilje, jednoletnice, lukovice, ali i brokoli...) i biljke ploda (grašak, pasulj, mahunarke...). Svaku od navedenih grupa treba saditi, odnosno sejati, presađivati, brati i negovati samo tokom određenih dana, odnosno u razdoblju kada planete na njih dobro deluju. "To ne znači da moramo biti isključivi pa u leju za biljke lista ne smemo posaditi nekoliko glavica luka ili neku mahunarku, nego znači da u toj leji treba da prevladava određena kultura, a da drugih kultura bude manje, ali ipak moraju biti zastupljene, posebno lekovite biljke i cveće, poput nevena koji leči i zemlju i plod, ili kadife koje odbijaju štetočine", savetuje Senka Kušer Milić, vlasnica biodinamičkog vrta.

Osim toga, plodored treba menjati iz godine u godinu, tj. rotirati kako se zemlja ne bi iscrpila, a tu promenu kultura treba uskladiti s planetarnim uticajima, koje biodinamičari prate iz dana u dan služeći se mesečevim kalendarom.

Vrste sađenja

Postoje tri različite metode "sađenja po Mesecu": sinodička, sideralna i biodinamička.

Sinodički način sađenja polazi od podele lunarnog ciklusa na 4 faze/kvartala. Ciklus traje 29,6 dana, a u njemu se biljke dele na 4 kategorije: biljke korena, biljke lista, biljke sa semenima spolja i biljke sa semenima unutra.

Biodinamički ciklus je detaljniji i koristi 12 horoskopskih znakova kao metod pozicioniranja Meseca.

Sideralni je veoma sličan biodinamičkom, osim što u obzir uzima i rotaciju Meseca oko Zemlje za definisanje najboljeg vremena za setvu i berbu.

Koji od ovih sistema će se koristiti zavisi od veštine i posvećenosti, ali stručnjaci predlažu da se krene sa jednostavnijim (sinodičkim) uz redovno dnevno vođenje beležaka u dnevniku. Tako će se precizno videti rezultati ovog vida baštovanstva.

Lunarna energija

Lunarna energija daje pravilan ritam životu na planeti Zemlji. Stvara određenu motornu silu, sa stalnim vibracijama i oni koji praktikuju ovaj sistem setve i sađenja preporučuju da...

...u periodu mladog Meseca, kada je njegov uticaj na živa bića veoma jak, treba sejati i saditi biljke koje razvijaju seme spolja (jagode, žitarice, zelena salata, spanać, brokoli, kupus, karfiol...). U ovoj fazi, kada lunarna gravitacija podiže novo vode, biljke dosta upijaju vlagu, pa će se one najbrže "primiti" i razviti. Tokom ovog perioda veoma je izbalansiran rast biljaka korena i lista.

...u drugom kvartalu (Mesec u fazi rasta) sila gravitacije je nešto manja, ali je mesečeva energija je jaka i stvara odlične uslove naročito za rast lišća. Zbog toga je ovo period pogodan za sađenje, dva dana pre punog Meseca. Vrste biljaka kojima pogoduje ovaj period jesu jednogodišnje vrste koje rastu nešto iznad zemlje, ali koje obrazuju seme u plodu: mahunaste (pasulj, grašak, soja, bob), lubenica, dinja, paprike, paradajz.

Košenje trave u prvoj i drugoj fazi podstiče rast i njegovu gustinu.

...tokom punog Meseca treba brati lekovito i začinsko bilje jer je tada najjače njihovo dejstvo. Posle punog Meseca, odnosno kada je Mesec u fazi opadanja, opada i njegova energija. Ovo je dobar period za sađenje biljaka korena, kao što su: luk, šargarepa, krompir, repa, cvekla, kao i dvogodišnje i višegodišnje cvetne vrste, lukovice... U ovoj fazi mogu se i presađivati biljke, jer Mesec deluje na rast i užiljavanje korena. Orezivanje biljaka (voće, ukrasno drveće, šiblje, žbunje, ruže) najbolje je uraditi u ovoj fazi (treći kvartal), odnosno kada je mesec u znaku Škorpije.

...najzad, kada je Mesec u fazi opadanja treba odmoriti od sejanja i sađenja. Tada se može obrađivati tlo, uklanjati uvelo lišće, a može se, ukoliko je propušten prethodni period, nastaviti sa orezivanjem i presađivanjem.

Ako se u četvrtoj fazi kosi travnjak, usporava se njegov rast i napredak.

Kretanje meseca

Mesečev kalendar u kojem se ritam kalendarskoga meseca povezuje s ritmom planete Meseca jeste važna odrednica u radu biodinamičara i izdaje se posebno za svaku godinu pa je svima lako dostupan. Pomoću njega biodinamičari iz dana u dan mogu pratiti s kojim je biljkama i u koje vreme povoljno raditi.

Uticaj planeta na biljke je kompleksan, ali je bitno znati da i dvanaest sazvežđa Zodijaka na biljke deluju putem Sunca, Meseca i planeta, koje pak svoj uticaj na biljke prenose preko elemenata topline, svetla, vode i zemlje. Pri tom, treba pratiti tri temeljne odrednice: vreme setve, odnosno dane kada seme predajemo zemlji, vreme presađivanja i vreme obrađivanja tla, kada Zemlju otvaramo uticajima i podsticajima svemira. Ne zna se tačno da li su Vavilonci ili Egipćani izmislili kalendar sadnje po mesečevim menama, ali je poznato da je u vreme kad časovnika nije bilo jedini pouzdan način određivanja vremena bila orijentacija prema Suncu, Mesecu i zvezdama. Kako je vreme prolazilo, svaka nova generacija je dodavala, menjala i precizirala sistem sađenja biljaka u različitim mesečevim fazama.

Harmonija semena i ploda

Kako je uticaj Meseca na plimu i oseku, odnosno na menjanje nivoa vode dokazan, razrađena je ideja kada će posejano seme upiti najviše vlage iz tla i kada će se najbrže razviti. Baš kao što Mesec "vuče" vodu u okeanima, isto tako on i "privlači" i suptilna tela od vode, što uzrokuje porast vlage u zemlji, koja opet podstiče rast biljaka. Najveća vlaga u tlu je u vreme mladog i punog Meseca, kad se Sunce i Mesec poravnaju sa Zemljom.

Pored toga što je empirijski utvrđeno da biljke posejane u različitim mesečevim fazama napreduju različitom brzinom, ustanovljeno je i da plodovi (voće i povrće) ubrani u pravo vreme ostaju sveži znatno duže od onih sakupljenih u "pogrešnim" lunarnim fazama. Upravo ovakva iskustva dovela su do "ponovnog otkrića" značaja upotrebe lunarnog sistema i mesečev sistem baštovanstva se sve više ceni.Razumevanje ovih sila može vam pomoći da povećate klijavost semena, poboljšate zdravlje i kvalitet vaše biljke, a to je znanje koje ćete koristiti za uspešnije baštovanstvo.

Ritmovi biodinamike

Biodinamika se temelji na ritmovima koje u svemir svojim kretanjem unose Zemlja, Mesec i planete. Jedan od takvih ritmova jeste i ritam dana koji nastaje zbog okretanja Zemlje oko svoje ose. Pola dana Zemlja je okrenuta prema Suncu, kada je svetlija, toplija i prijatnija za život, dok drugom polovinom dana vlada noć, kada je i hladnije. To treba uzeti u obzir kada, na primer, okopavate zemlju. Ako je previše vlažna, tada je okopavajte ujutru jer će se tako lakše osloboditi suvišne vlage. U slučaju da je zemlja previše suva, okopavajte je predveče. Pokušajte da pratite taj ritam i primetićete promene već sledećega jutra.

Uticaj planeta

Mesec u razdoblju od 27,3 dana jednom obiđe Zemlju. Tokom tog kruženja prolazi pored svih 12 glavnih područja Zodijaka i svaka dva do četiri dana dolazi u novo sazvežđe. Mesec i druge planete preko osnovnih elemenata (voda, zemlja, svetlo i toplina) deluju na Zemlju snagom onoga sazvežđa ispred koga putuju. Kada se usklade uticaji pojedinih elemenata i sazvežđa, nastaju povoljni impulsi koji blagotvorno utiču na biljku.

Tako, na primer, kada Saturn, Merkur i Pluton, kao planete elementa topline, prolaze ispred sazvežđa Ovna, Lava i Strelca, koji takođe utiču na element topline, snaga delovanja tog elementa se još intenzivira, pa se tokom tih dana može očekivati toplije vreme i snažan uticaj na plod biljke. To su, dakle, povoljni dani za biljke ploda. S druge strane, ako planeta jednog elementa prolazi ispred sazvežđa suprotnog elementa, dolazi do slabljenja uticaja ili do promene snaga.

Postoje i nepovoljni dani koji donose nepovoljne uticaje, i to se najčešće događa kada se planete nalaze u čvorovima, odnosno kada dosegnu tačku presecanja putanja. Planeta bliža Zemlji tada prekida ili menja delovanje one koja je udaljenija, te nastaju nepovoljni uticaji za setvu i berbu. Seme koje je tada posejano verovatno neće proklijati, a ako i počne da raste, biljka neće imati svoja prava svojstva i kvalitet.

Svetlana Marjanović, Jasmina Stojanović, Senka Kušer Mijić