Dolazio je odnekud, ni sa neba, ni sa zemlje. Da li mu je adresa bila "čardak ni na nebu, ni na zemlji"?Jahao je belog konja. Nosio sjajan oklop. U ruci držao zlatni mač. Da li je zbog toga bio "vidan kao svetlost"? Dolazio je da se bori protiv Hidre, da savlada Minotaura, da nadvlada Golijata, da ubiva troglavu aždahu, da pobedi na turniru pod gradom Leđanom. Zvao se nekad Herkul, nekad Tezej, David, Sveti Đorđe, Miloš Vojinović.Bio je usamljeni ratnik, bio svetlost u večnoj borbi dobra i zla, protiv sila mraka.Težio višem cilju, za svoj život bio ravnodušan. Branio nejake, ne bojao se "nikoga do Boga". Ravnodušan prema zemaljskom blagu; slava i ime čuveno, i čast - i sve ono što se ne prodaje i ne kupuje - to mu je bilo najvažnije. Ni bog, ni čovek, bio je sve ono što je božansko u čoveku. Pobeđivao je snagom, u porazu pobeđivao je vrlinom. Pio vino, a nikad pijan bio. Ni jačem se s puta nije uklanjao. U dosluhu bio sa vilom posestrimom. Veran prijatelju u nevolji, pobratimu. Znak gospodstva, grb, nosio na štitu. Nad njim je leteo soko, sivi, pred njim trčao pas, verni. Vitez!

Hrabrost uplašenih, snaga slabih
O tom tajanstvenom, maltene natprirodnom čoveku, skladnog sklopa organizma (fizičkog i duha) priča se  i tako prenosi mit i legendu - herojstvom i podvizima jednog čoveka protiv istog ili jačeg iz turske bulumente, hrabrio i sebe i svoje naslednike.
U tome i jeste suština i osnovni zadatak viteza. Viteza - neobičnog, posvećenog, izuzetnog, specijalnog čoveka sa svetlim osobinama koji, junački zivi i deluje.

POREKLO VITEZA
- Vitez se rađa ili od roditelja vitezova ili je polubožanskog porekla, od jednog roditelja božanske pripadnosti (bića, životinje, biljke) a drugog obicnog.
- Dete obicnog čoveka može da odraste u viteza ako je na rođenju bilo pod poseb-nim sakralnim okolnostima darivano nekom natprirodnom moći, osobinom ili mu je ostavljeno junačko zaveštanje.
- Viteško poreklo se mora znati i pamtiti. Čuva se u legendi o rođenju heroja, odnosno "čudesnog deteta" ("divine child"), ili "vidovitog deteta" u srpskoj mitološkoj terminologiji, preko junačkih pesama i priča, kao svako "tajno znanje predaka".
- Genealoško stablo viteza značajno je, u vezi je sa mestom rođenja, prostorom i vremenom, kao vrstom "sakralne teritorije", odnosno geniusa loci.
ODGAJANJE I OBUČAVANJE VITEZA
- Vitez raste u prirodi pored roditelja viteza ili učitelja-viteza, daleko od profanih sadržaja svakidašnjeg života i nastambi.
- Vitez se uči da voli prirodu i da može da bude njen ravnopravni deo. Vitez se ne plaši prirodnih pojava ni životinja, on sa njima razgovara kao sa ljudima. Vitez poznaje oznake godišnjih doba i bilje. Vitez poznaje planinske izvore i reke.
- Vitez vežba svoje telo u izdr-žljivosti, može da pešači, da podnosi hladnoću i vrućinu. Vitez brzo trči, snalazi se u prostoru.
- Vitez umereno jede, hrani se prirodnom hranom i pije samo izvorsku vodu .
- Vitez sam gradi svoju kuću i pravi jednostavne delove svoga pokućstva.
- Vitez uči da jaše najbrže konje, poznaje im ćud i ume da ih leči i gaji.
- Vitez uči da gađa iz luka i strele, da rukuje mačem i sabljom, da se koristi buzdovanom.
- Vitez zna svoje genealoško stablo i poznaje podvige svojih predaka.
IME VITEZA
- Ime viteza je njegova duša. Ime u sebi skriva poreklo, naziv je neke dominantne vitezove osobine, povezano je sa toponimom, mestom iz kojeg je vitez. Ime može poticati i iz nekog viteškog boja.
- Ime viteza se pamti i oglašava u pesmama i pričama.
- Ime viteza nastavlja se u imenima njegovih potomaka da bi se viteško poreklo i na taj način čuvalo.
- Inicijali viteškog imena utiskuju se u njegovo oružje: sablju, štit.
OSOBINE VITEZA
- Vitez je snažan i vitkog stasa.
- Vitez je hitar i brzo se odlučuje na delanje.
- Vitez je hrabar jer sve preduzima sam i oslanja se samo na sebe i svoju snagu. Vitez je spreman da rizikuje život ako to okolnosti nameću.
- Vitez je mudar i u prilikama koje to zahtevaju prerušava se i skriva svoj identitet da bi izbegao lukavstva i podvale.
- Vitez je smeo, ulazi u neočekivane sukobe i zbunjuje na taj način protivnika.
- Vitez je častan, drži zadatu reč i obećanje, ne podvaljuje u dvoboju, pobeđuje časnim sredstvima.
- Vitez poštuje protivnika i ne koristi nepovoljne situacije po njega da bi ga pobedio.
- Vitez je istinoljubiv i nikada ne popušta ni pred rođacima, ni pred prijateljima, već sudi o stvarima prema savesti.
- Vitez nije lakoveran i ne priča mnogo sa ljudima, samo sa prijateljima.
- Vitez je ponosan i ne trpi uvrede. Nikome se ne uklanja i ni pred kim se ne savija.
- Vitez nije pokoran, drži do svoje ličnosti i zahteva lepo ophođenje prema sebi.
- Vitez se ne hvali svojim podvizima, oni sami za sebe govore.
- Vitez je veran prijatelj i odan pobratim.
- Vitez ne izdaje tajnu i svoje poverljive saučesnike.
- Vitez poštuje stare, posebno roditelje.
- Vitez je smiren i veruje u sebe i svoje vrednosti.
- Vitez je sposoban da trpi zaštićen svojom duhovnom veličinom.

- Vitez je uporan u ostvarivanju svojih plemenitih ciljeva.
- Vitez je spreman da prizna svoju grešku, i oprosti drugima.
- Vitez se suprotstavlja svakoj obesti i nasilju.
- Vitez smatra najvišom vrednošću ljubav i slobodu duha.
- Vitez je nepotkupljiv i ne pridaje značaja materijalnim dobrima.
- Vitez život smatra za aktivno učestvovanje, neposrednost.
- Vitez preuzima ličnu odgovornost za svoja dela i činove.
- Viteza jaca u svim situacijama i uvek pobedjuje .
- Vitez se divi lepoti i ima estetski smisao.
- Vitez se ne plaši dubokih i predanih osećanja, ima snage za velike ljubavne strasti.
- Viteza ne privlači vlast nad ljudima, već nezavisnost.
- Vitez veruje u duhovne vrednosti i humanost.
POSTOJANJE VITEZOM
- U momačkom dobu vitez je spreman na viteške podvige i putovanja.
- Vitez u ritualima najbrže odgoneta zagonetna pitanja.
- Vitez pomaže nezaštićenim i nejakim, izvršava prve plemenite zadatke.
- Vitez zadobija ljubav voljene, bori se na turniru za nju.
Prava voljena ne dopusta da dodje do borbe,ona sve obujmljuje svojim mirom i ljubavlju,ona je mila i jaka,Bogu hvala
- Vitez prima zaveštanje od roditelja ili učitelja, saznaje svoje viteške ciljeve.
- Vitez dobija ime po mestu svoga rođenja ili po podvigu po kojem se pročuje.
- Vitez dobija očevu sablju ili mu je sakuje poznati kovač.
- Vitez dobija konja i daje mu ime.
- Vitez se prepoznaje po unutarnjim, duhovnim težnjama bića.
- Vitez sluša predanja, zna pesme i priče, uči da peva i svira, uči da pleše.
- Vitez se uči govorništvu, lepom izražavanju i uljudnom obraćanju.
- Vitez se uči da lovi divljač.
PONAŠANJE VITEZA
- Vitez se drži uspravno u sedlu
i kada hoda.
- Vitez gleda u oči sagovornika i govori slikovitim jezikom.
- Vitez se bori kada je vreme bitke, a kada je vreme veselja, veseli se.
OPREMA VITEZA I IZGLED
- Vitez ima jako odelo, kacigu na glavi i lice pokriva vizirom.
- Vitezov konj je pokriven i ukrašen, a pored konja ima sokola i psa.
- Vitez posebno bira svoje oružje, ili ga dobija od drugog viteza kao junačko zaveštanje.
- Oružje viteza pravi se posebno za njega, kao i odelo.
- Vitez nosi sa sobom amajliju devojke koju voli.
- Vitezova oprema je skladnih boja i od dragocenih materijala


VIII) CILJEVI I TEŽNJE VITEZA
1. Vitez živi intezivno i neposredno dejstvuje povodom vlastitih želja.
2. Vitez zaštićuje slabe i siromašne.
3. Vitez ide na daleka putovanja da bi upoznao različite prostore i ljude.
4. Vitez ide u daleki grad da bi osvojio voljenu,ali voljena se osvojiti neda,Bogu hvala.
5. Vitez ide u pomoć prijateljima u nevolji.
6. Vitez je spreman pomoći u pravednoj bitci.
7. Vitez odlazi da oslobodi prijatelja koje je dopao ropstva.
8. Vitez kreće na putovanje da stiti sva Bica .
9.Vitez moze da pobedjuje u bitkama,ali voljenu osvojiti ne moze,jer ona neosvojiva je,a osvaja sve mirom i dobrotom,Bogu hvala

Read more: http://www.cuvarikoplja.com/o-bratstvu/lik-ras-vitjeza/
Create a website for free: http://www.webnode.com

VITEŠKE PORUKE
SVETOG SAVE

"Niko leniv nije nikad postigao pobedu"

Filozofsku podlogu borenja, etičke, moralne i viteške principe izgradio je kod Srba Rastko Nemanjić. Glavne odlike njegove ideologije su bile humanost, borba za pravdu, neagresivnost, samoodbrana i - hrišćanska vera viteška.
Sveti Sava piše:
"Pa ako bi nešto od ovoga nekima izgledalo takovo da je najslabije, ipak, borimo se, pretrpimo, podnesimo hrabro, prisilimo malo sebe. Jer svet ne ostavismo radi odmora i raskoši, nego radi staranja i borbe po mogućstvu radi primanja obećanih dobara. Prisilimo, dakle, sebe, kao što je rečeno, prisilimo jer u carstvo nebesko prodire se na silu, i oni koji se otimaju o njega uspevaju da ga ugrabe. Jer niko leniv nije nikada postigao pobedu, niti je kogod spavajući i sanjajući pobedio svoga ratnog neprijatelja; onih su pobedni venci koji dobro trče, koji se trude, koji se bore, koji izdrže trudove od borbi. Kroz mnoge nevolje kaže Gospod, valja nam ući u carstvo nebesko. Zato molim sve vas, vladajte se kao što dolikuje pozivu vašem, postavite telesa vaša sveta Gospodu, volite se međusobno, dobro trčite pred ležeću vam trku, što je dobro, što Bog voli, to pomišljajte. Što ste čuli i naučili ne odstupajte to da činite. Braćo, sećajte se duša vaših i ne zaboravljajte naše smernosti u molitvama vašim."

VITEZ ZMAJA PRVOG REDA

Vlastela iz Evrope hitala je u Srbiju,
da ih za vitezove proglasi Despot Stefan

Sin Cara Lazara i knjeginje Milice, poslednje Nemanjićke, despot Stefan Lazarević, sjajan diplomata i vojskovođa, vešt igrač u političkim igrama, čovek koji posle bitke kod Ankare 1402. godine, ponovo osamostaljuje srpsku državu, visok, lep, fizički izuzetno snažan, ekskluzivno obrazovan, imao je svoju školu borilačkih veština. Borilački autoritet nije stekao pričama već bitkama, a osnovni princip mu je bio postići pobedu sa što manje poginulih i ranjenih. Čak i u bici protiv Ta-merlana, koju njegov zet Bajazit gubi, Stefan Lazarević dobija. Dobija poraženu bitku, jer sa svojim oklopnicima pravi lom po tatarskoj vojsci i sa minimalnim gubicima se vraća kući.
Posebnu pažnju posvećuje borilačkim veštinama, i reformisanju vojske.
Postaje čuven po svojoj veštini i u zapadnim zemljama, i samim tim i magnet za mlade vitezove, koji prevaljuju dug put do despota Stefana Lazarevića da bi ih on obučavao i one koji zasluže proizveo u vitezove. Da nekog vla-stelina Despot Stefan rukopoloži u viteza, već u startu to je značilo slavu ali i ogromnu obavezu da mora da se ponaša prema pravilima despotove škole, u kojoj je diplomirao, da bude human, da čuva ljudske živote, da voli ljude i da se bori protiv zla.
Despot Stefan je čuvao kulturna dostignuća Nemanjića, a vojska ga je posebno interesovala, tako da je napravio radikalno korigovanje vojnog sastava. Ukinuo je feudalne odrede i uveo regularnu, stajaću vojsku. Vojne obaveze niko nije bio oslobođen, čak i ako je to pokušavao zidajući manastire i pomažući ih u najlepšoj tradiciji Nemanjića. Prvi zavodi porez manastirima, da bi imao novac za izdržavanje i naoružavanje svoje stajaće, odlično naoružane, navežbane i dobro motivisane vojske.
Despot Stefan Lazarević je bio pripadnik čuvenog viteškog reda "Zmaja" koji je 1408. godine ustanovio ugarski kralje Žigmund Luksemburški. Bila su dvadeset i četiri člana prvog reda ordena "Zmaja" a na prvom mestu je bio Despot Stefan Lazarević. Pripadnici ovog reda imali su pravo da na svom grbu prikažu zelenog zmaja, koji repom drži vrat a na sklopljenim krilima ima crveni krst.

OKLOPNICI SLAVNI,
JAKI I MOCNI

Da li je vitezu potreban jastuk?

Janičar Konstantin Mihailović, koji je pobegao u Poljsku iz turske vojske, napisao je knjigu "Turska hronika", sa ciljem da Poljake upozna sa načinom turskog ratovanja.
Srbe je savetovao:
"Kad se spremate u borbu sa Turcima morate se lako naoružati da biste lako s oružjem mogli rukovati, jer su u tom pogledu Turci daleko iznad nas. Ako ga goniš tada će ti uteći, a ako on tebe goni, onda mu nećeš umaći. Turci su zbog lakog naoružanja uvek hitri, a mi smo zbog teških konja i teškog naoružanja uvek lenji, jer kad mnogo imaš na glavi, težak ti je i duh, uz to ne vidiš i ne čuješ dobro na sve strane, a zbog teškog oružja ne vladaš rukama niti samim sobom. Kad naš ratnik padne s konja, propao je, jer nema ko da mu pomogne da ponovo uzjaše: on sam bez pomoći to ne može učiniti."
Konstantin, janičar u ostavci, prožet srpskim rodoljubljem, uznosi više duhovnu veličinu nego fizičku snagu. Hrišćane savetuje kako da se bore protiv Turaka, citirajući govor njihovog protivnika sultana Muhameda svojim vojskovođama:
"Zato vas opominjem, slavni vitezovi i moji dragi drugovi", - govori seljak - "ne bojte se neprijatelja, naročito onoga čiju snagu niste nikad upoznali, da mu time veća odvažnost ne bi postajala, već posavetovavši se lagano i bez straha, stavljajte na sebe sigurno oružje protiv pijanih i lenjih hrišćana, ne osvrćući se nimalo na to što ih je mnogo i što su pobunjeni, ne sumnjajte u ishod bitke; ali upoznajte običaje tih ljudi, videćete da su bojažljivi, sanjivi i lenji, naviknuti na neobično uživanje, kad su trezni bez jastuka ne umeju da spavaju, bez raskalašnosti veseli ne umeju biti, kao i bez jakoga pića, bez pijanstva ne umeju da vladaju, samo rečima ratuju, ne delom, nemaju nikakvog poretka vojnog, niti znaju kakve zanate... Ne podnose glad, hladnoću, vrućinu, rad, opomenu, idu poda se, sa ženama jedu, na visokom sede i ležu u toplom, jedu i piju mnogo, a hladno se bore, čega vi, najdraži vitezovi nemate, ne žalite života i rana, malo spavajte i to bez jastuka, na taj način ćete se vaspitati, da čitavu večnost izdržavate, zemlja vam je jastuk, klupa ležaj, zato neće biti ničeg grubog, napornog, teškog što vam se neće učiniti suviše lako."
Sledi objašnjenje da demagog Muhamed opisuje blagodati više civilizacije na taj način izazivajući svoje poludivlje vojskovođe na osvajanje upravo tih tekovina! Nomadima je jastuk stvarno bio prevelik teret, ali radi transporta. A borilačku snagu i pravu silu, najbolje su mu pokazali upravo hrišćani, Srbi.
Koji su se, mali i sami, čitav jedan vek, tačnije vek i po, opiru, viteškom snagom, turskoj brojnoj i premoćnoj sili,Bogu hvala.