Alhemija zemaljskih eterskih snaga, Zemlja je zaista živo biće
Alhemija zemaljskih eterskih snaga
Zemlja poput svih drugih živih bića poseduje svoje etersko telo. Njeno etersko telo istkano je od četiri druga eterska tela, od toplotnog etra, svetlosnog etra, transformišućeg etra i životnog etra. Postoje ciklične struje generisane u eterskim petljama Zemlje koje se smenjuju ciklično u skladu sa smenom godišnjih doba. Tokom zime dva viša etra, toplotni i svetlosni etar povlače nešto od supstance zemljinog fizičkog tela spolja i te snage tada ostaju u atmosferskom omotaču naše planete. Usred leta te snage se ponovo uvlače u Zemlju i tamo se mogu pronaći kako deluju i tkaju svojim silama unutar Zemlje. Kada su u pitanju dva niža etra imamo obrnut slučaj,naime, transformišući i životni etar u zimu povlače nešto od supstance zemljinog fizičkog tela, povlačeći svoje snage u dubinu Zemlje, dok leti bivajući obnovljene, svojim snagama izlaze više na njenu površinu.
Međutim, pored ovih sezonskih eterskih ciklusa, treba napomenuti da je etersko telo Zemlje neuniformno raspoređeno duž planete. Na nekim mestima naše voljene majke planete eterske snage su zgusnutije, dok su na drugim mestima razređenije, na nekim mestima etersko polje ima složeno tkanje, gde formira veoma kompleksne strukture, dok na drugim mestima etersko polje Zemlje ima homogenu i uniformnu strukturu. Slično kao i kod eterskog tela ljudi, životinja i biljaka, etersko telo Zemlje se na određenim mestima organizuje u određene strukture gradeći tako organe zemaljskih snaga. Istraživanjem zemaljskih snaga ispitivanjem podzemnih tokova u ovom spisu će se uglavnom razmatrati principi preobražaja eterskih snaga eterskog tela Zemlje.
Ispitivanje podzemnih tokova, korišćenjem rašlji ili viska, veoma je pouzdan i tačan metod istraživanja ovih eterskih snaga. Eksperimenti su ponovljivi i svako ko je učinio bilo kakvo ozbiljno istraživanje na ovu temu shvatiće da postoje veoma mala odstupanja ispitivanih različitih podzemnih tokova koje su ispitivali različiti iskusni pojedinci, te da će dobijeni rezultati položaja podzemnih tokova, vrsta energije i njen obrazac biti skoro identični. Ispitivanje podzemnih tokova daje ključne odgovore i potvrdu da ljudsko etersko telo ima uzajamnu interakciju sa spoljašnjim eterskim snagama u Zemlji.
Rašlje ili visak služe kao uređaji što pojačavaju odgovor ljudskog eterskog tela koje biva pritisnuto prema dole, promenom pritiska u krvotoku što dovodi do male promene u čovekovoj mišićnoj napetosti. To se događa onda, kada rašljar svojim uređajem ispitujući podzemne tokove naiđe na mesta gde je poremećeno stanje dinamičke ravnoteže eterskog strujanja Zemlje. Tako slobodno možemo reći, da imamo precizna i kvalitetna sredstva kojima možemo izvršiti pouzdano ispitivanje podzemnih tokova i eterskog tela Zemlje.
Elektrostatička i magnetna polja u bliskoj su vezi sa lokalnom kondenzacijom eterskih zemaljskih sila što se može otkriti upotrebom instrumenata, kao što su magnetometri, elektroskopi i uređajima za merenje izuzetno niskih frekvencija magnetnog polja – ELF Magnetic Field. Kao što smo već ranije napomenuli, etersko telo Zemlje je na određenim tačkama površine planete organizovano u prepoznatljive strukture koje predstavljaju organe zemaljskih snaga.
Na ovim posebnim mestima te energije se mogu doživeti kao da su fokusirane na specifičan način. Ta činjenica bila je poznata drevnim narodima koji su imali mnogostruko otvoreniju duhovnu svest, naime, oni su “videli” ove eterske organe naše majke Zemlje i tretirali su ih kao svetinje. Zapravo, živeli su i osećali da su deo jedinstvenog kosmičkog organizma koji ih je hranio i napajao energijom i time im podržavao živote. U odnosu na današnjeg čoveka, drevni su se na tim mestima osećali neobično blisko povezani, protkani sa Duhom Zemlje, jer su tu eterske struje stvarale posebnu vrstu atmosfere, izuzetno pogodnu za lečenje, zbog čega su ta mesta bila sveta visokim sveštenicima. Tu su brojni Adepti doživeli vrhunska iskustva inicijacije.
U suštini, otkrivena su dva bitna slučaja koja oslikavaju međusobnu vezu između fizičkog i eterskog tela Zemlje. U prvom slučaju, etersko telo Zemlje biva pritisnuto izvan njene površine. Ova posebna mesta, često su obeleženastojećim kamenjem ili kamenim krugovima. U drugom slučaju etersko telo Zemlje je pritisnuto i potisnuto nadole u fizičkom telu Zemlje. Na ovim mestima često se mogu pronaći svete doline ili sveta izvorišta, to su mesta gde izviru vode napunjene blagodarnim eterskim snagama pošto su prošle kroz koncentrisane oblasti eterskih energija u nataloženoj slojevitoj Zemlji. Ova mesta često se obeležavaju podignutim grobnim odajama, humkama.
Slika 1. Eterske struje se pružaju izvan zemlje, imaju falusni, muški oblik.
Slika 2. Eterske struje se potiskuju unutar zemlje, kod svetog izvorišta imaju vaginalni, ženski oblik.
Odnos između eterskog i fizičkog tela Zemlje tipično karakterišu ove dve situacije, što na određeni način odgovaraju eterskoj strukturi snaga koje leže u osnovi ljudske seksualne organizacije.
Dakle, ezoterijski je sasvim ispravno reći da se drevne lokacije, često označene stojećim kamenjem i kamenim krugovima, mogu nazvati muškim organom zemaljskih snaga, dok se drevne lokacije koje su nazvane svete doline,sveta izvorišta ili one sa grobnim odajama mogu nazvati ženskim organom zemaljskih snaga.
Podrobno ispitivanje podzemnih tokova otkriva nam da na mnogim mestima planete Zemlje postoji veoma složen tok eterskih struja. Tako na nekim mestima eterske struje Zemlje imaju oblik koncentričnih krugova sa šarama, negde imaju spiralni oblik, dok na trećem mestu imaju oblik pravih zračećih linija planetarnih eterskih energija. Mora se priznati da je i pored velikog tehnološkog napretka do koga je došlo u poslednjih stotinu godina znanje o varijacijama parametara planetarnih eterskih snaga kao i mogućnost njihove upotrebe u savremenom dobu tek u povoju, u odnosu na istinske mogućnosti njihovog iskorišćenja.
Ljudi koji poznaju principe eterske energije i načine njenog prikupljanja, odvođenja i korišćenja, za to imaju izraz “na temenu glave”. U dosadašnjim ispitivanjima i eksperimentima o načinu funkcionisanja eterskih energija došlo se do brojnih ispravnih zaključaka, no, većina ih upućuje na druga brojnija istraživanja koja bi trebalo preduzeti na tom polju ako bismo hteli da naučimo i shvatimo istinsku suštinu i način praktičnog korišćenja fenomena eterskih snaga naše majke planete Zemlje. Na ovom području ne postoji jednostavan odgovor, to je ogromno polje koje otvara mnoge puteve i čeka na brojna istraživanja.
Da bi ilustrovali tok eterskih snaga prikazane su dve fotografije koje su snimljene tokom istraživanja vršenih 1977. i 1978. godine, gde je na tlu belom isprekidanom linijom označen obrazac kretanja eterskih podzemnih tokova. Područje je fotografisano odozgo da bi se lakše prikazao obrazac kretanja eterskih podzemnih tokova.
Slika 3. Patrljak stojećeg kamena na uzvišenju Galabraes.
Na gornjoj slici prikazan je patrljak stojećeg kamena na malom uzvišenju Galabraes u zapadnom Lotianu u centralnoj Škotskoj. Na slici je prikazan približni obrazac spiralnih koncentričnih krugova eterskih struja Zemlje otkriven rašljama i viskom.
Slika. 4 Stojeći kamen na farmi Gormur.
Na gornjoj slici je prikazan praistorijski kamen sa spiralnim eterskim zemaljskim strujama što teku oko stojećeg kamena na farmi Gormur u zapadnom Lotianu u centralnoj Škotskoj. Eterske snage na određenom terenu ne otkrivaju se samo ispitivanjem podzemnih tokova, već naprotiv, one su štaviše, otelotvorene, što se može videti po pojedinim geološkim karakteristikama istraživanog područja. Da bi se dobila što potpunija slika o zemaljskim snagama prisutnim na nekom području, u razmatranje je potrebno uzeti kako oblik pejzaža tako i njegovu geologiju. Neretko se dešava da je centar eterske energije tesno povezan sa širim okolnim krajolikom i njegovom geologijom.
Dobar primer, gde se lako može uočiti povezanost drevnog razmeštaja kamenih blokova i okolne geološke strukture, jeste dobro poznati hendž spomenik na Kairnpapl brdu u zapadnom Lotianu.
Slika 5. Kairnpapl brdo snimljeno iz vazduha.
Slika 6. Plan Kairnpapl brda, oblik iz neolitskog doba.
Sa obronka Karnipapl brda koje se nalazi u centrlanom delu Škotske, u svim pravcima može se videti čitava zemlja, od obale do obale. Prema ovom lokalitetu Kelti su se odnosili kao prema svome centralnom Svetilištu, ali ovo mesto bilo je korišćeno kao sveti centar i mnogo milenijuma pre nego što su Kelti uopšte stigli u ovu oblast. Tokom neolitskog doba oko 3000. godine p.n.e. Karnipapl je korišćen kao sveti centar, a kasnije su na tom mestu izgrađeni hendž i kameni krug. Ovaj posebno značajan lokalitet je korišćen kao sveti centar i u posthrišćanskim vremenima, a postoje dokumentovani dokazi koji ukazuju da je to mesto bilo centar aktivnosti veštičarenja u više poslednjih vekova. Naime za njih je to bilo jedno od najsvetijih mesta u Škotskoj.
Karnipapl brdo se zaista nalazi na izuzetnoj lokaciji, tu je smešten kružni kompleks stojećeg kamenja, sveti izvor, dok je u blizini izgrađen srednjovekovni centar Vitezova Templara u Torfičenu, udaljen svega 2 milje. Templari Hospitalci sigurno su prepoznali veliki značaj ove oblasti te su koristili drevno stojeće kamenje da bi obeležili granicu zemlje, jer na Karnipapl brdu postoji jedinstvena geološka zemljišna struktura. U krugu od svega nekoliko stotina metara od hendža, nalaze se venski tokovi čistog srebra, i to veoma kvalitetnog srebra, čija je forma bila u obliku dugih vlaknastih kristala ugrađenih u matricu kvarca. Venski tokovi srebra su na nekim mestima bili nekoliko metara široki, do 20 stopa duboki i dugi po nekoliko stotina metara. To je bila masivna horizontalna igla smeđeg srebra, ne srebrne rude, već čisto metaličnog srebra koja se nalazila veoma blizu zemljine površine. Kao jedan od najboljih provodnika električne energije na tom mestu srebro deluje kao izvanredan medijum za protok električnih i magnetnih sila. Kralj Džejms je potpuno iskoristio i uklonio taj venski srebrni tok još početkom 17. veka u jeku rudarskog perioda. Naime, kralju Džejmsu kao okultisti, značaj tog lokaliteta, kao i postojanje srebrnog toka bilo je dobro poznato. To je bio njegov glavni rudnik srebra.
Sledeće što ćemo razmotriti jeste grupa svetih izvorišta u kriptama severno od sedišta kralja Artura oko Holyrooda u Edinburgu. Svim tim izvorištima pripisane su određene isceljujuće moći, poput izvorištima Svete Triduane, Svete Margarete, Svetog Antona i njegove kapele, i izvoru Svetog Rude, a svi se nalaze u prečniku kruga od ½ milje.
Slika 7. Arturovo sedište kod Edinburga
Izvor Svete Triduane oblika je šestougaone podzemne kripte sa centralnim stubom koji drži šestostrani krov. To je bio drevni centar za lečenje povezivan tokom 5. veka, s keltskom Svetom Triduanom. Za ovaj izvor se tvrdi da ga je čuvala grupa sveštenica.
Izvor Svete Margarete nalazio se u kripti u blizini koja je sada uništena, a koja je imala sličnu strukturu šestougaone komore, iako znatno manju po obimu. Crkva Svete Margarete i kapela Svete Triduane prikazane su na slici ispod.
Slika 8. Crkva Svete Margarete sa izvorom na levoj strani i šestougaoni jednakostranični krov kapele Svete Triduane sa izvorom sa desne strane.
Slika 9. Izvor Svete Triduane danas se nalazi unutar kapele kod Edinburga.
Kapela Svetog Antona i izvor koji se nalaze na malom brdu gde je bilo sedište kralja Artura naširoko su poznati po svojim čudesnim isceljujućim moćima. Za nju je istorijski zabeleženo da su je koristili Vitezovi Templari Hospitalaci dok su bili u Leithu tokom 15. i 16. veka. Kripta koju su sada zatvorile zvanične institucije poseduje izvorišta koja izviru iz bazaltnih stena, iskristalisanih u oblike velikih šestougaonih prizmi. Ove iskristalisane iglice kreću se pod određenim uglom u zemlji tako da im se vide samo vrhovi, izgledaju poput kamenitih useva na kojima stoji kapela Svetog Antona. U ovakvoj formaciji otkriva se povezanost šestougaonog geološkog oblika, oblika izvora kripte, s lekovitošću vode koja mora, da se tako izrazimo, da se procedi kroz ovu geološku strukturu. Drevni narodi, graditelji ovih kripti, verovatno su bili svesni eterskih snaga zemlje koje su delovale kroz šestougaoni oblik i te su snage svesno i znalački koristili u lečenju.
Slika 10. Kapela Svetog Antona gleda preko jezera Svete Margarete, tu je bilo sedište kralja Artura u Edinburgu.
Sledeće mesto koju ćemo razmotriti u ovom kratkom spisu nalazi se u Balfargu u Fajfu. Ovde imamo hendž koji ima nekih 300 stopa u prečniku. Hendž je posebno ograđeno neolitsko sveto mesto koje ima humku ili jarak koji je slomljen na jednom ili dva ulaza sa platformom u centralnoj oblasti, dok je u zemljanim udubljenjima često bilo postavljano stojeće kamenje ili formiran kameni krug. Oblici poput hendža izgleda da služe kao akumulatori eterskih energija. Naime, tu energetski tokovi mnogo lakše uviru unutar nego što ističu, slično kao kod Rajhovog orgonskog akumulatora, tako da su na tim mestima eterske snage zemlje fokusirane i napunjene, kao u ogromnoj alhemičarskoj retorti.
U poslednjih nekoliko godina su prilikom arheoloških iskopavanja otkrivena mnoga ovakva mesta, a pažljivim raskrčivanjem terena otkrivaju se prvobitne strukture. Ove strukture se snimcima iz vazduha otkrivaju kao hendž. Preliminarna iskopavanja i geomagnetna ispitivanja otkrivaju izuzetno jako magnetno polje prisutno na hendžstrukturama, a naročito na njegovoj platformi. Eterske snage koje leže iza ovih magnetnih anomalija veoma lako otkrivaju iskusni rašljari. Zaista ovakva mesta imaju izuzetno živuću atmosferu, što je potvrđeno brojnim slučajevima, kada su ljudi na nekim mestima doživeli snažne fizičke reakcije organizma, poput glavobolja ili osećaja nelagodnosti. Ovakve situacije su znak prilično velikog eterskog poremećaja, jer su uklanjanjem i rušenjem nekih delova ta mesta izbačena iz ravnoteže, i sada bi ih trebalo ponovo obnoviti, dajući im prvobitni oblik.
Tokom iskopavanja desio se neobičan događaj. Dva stojeća kamena preko 5 inča visoka iznad površine zemlje, bila su uklonjena i stavljena na stranu da bi se olakšalo iskopavanje terena. Ovde bi treblao naglasiti su oni prethodno stajali na svojim pozicijama skoro 5000 godina. Međutim, kada su bili uklonjeni sa svojih položaja počela se odvijati neka vrsta procesa ubrzanog starenja i razgradnje supstance kamenja. Izgledalo je kao da je stojeće kamenje bilo povezano i kupano u eterskim strujama naše majke planete Zemlje i da su ta strujanja tokom svih tih godina imala neki prirodni alhemičarski regenerativni uticaj. Naime, uticaj eterskih struja Zemlje na tom mestu, takve je prirode, da ih je čuvao od erozije i raspadanja.
Pa ipak, neznanjem onih što su stojeće kamenje uklonili s prvobitnog mesta, nakon 5000 godina, dovelo je do toga da je kamenje propalo za samo godinu dana. Jedan stojeći kamen 7 inča dug ležao je slomljen u centru ove strukture, a arheolozi su ga ponovo skrpili sastavivši ga s epokiresinskim lepkom i ponovo ga uzdignuli na platformuhendža. Ako bi se pričalo eterskim rečnikom ovo je imalo veoma katastrofalan uticaj na čitavu strukturu, jer su smolom za lepljenje arheolozi zapravo razdvojili dve polovine kamena, time ga polarizujući, tako stvorivši neku vrstu električnog kondenzatora, a ne provodnika.
Nakon pažljivih ispitivanja podzemnih struja, stručnjaci su došli do zaključka da zbog nestručnog pristupa arheologa, eterska energija više ne teče oko kamene strukture na blagodaran, prirodan način. Naime, nestručni postupci su doveli do toga da ovo područje danas ima iskrivljenu auru, u odnosu na prvobitnu harmoničnu, te da su elementarne eterske snage oslabljene jer više nisu u stanju da otelotvoruju zemlju niti da harmonizuju sebe u toj, sada preobraženoj fizičkoj strukturi. Potom je kao vrhunac svega, iz potpunog neznanja, savet Glenrot distrikta odlučio da na tom mestu postavi temelje za stambeno naselje, i to usred eterskog organa planete Zemlje.
Neće se tako lako prepoznati opasnost po zdravlje ljudi koji budu živeli u blizini ovog mesta. Međutim, mnogi od njih patiće od glavobolje, depresije, neki će imati emocionalnih i mentalnih problema, dok će kod nekih to zračenje prouzrokovati fizičke bolesti, naročito kod onih što budu živeli u blizini centralnog dela, unutar aure ove sirove elementarne energije.
Danas smo još uvek veoma daleko od istinskog razumevanja celokupnog principa funkcionisanja zemaljskih eterskih snaga kao jednog džinovskog organizma i uticaja njegove snažne sirove neharmonizovane eterske energije na nezaštićeno ljudsko etersko telo. Postoji velika potreba za proučavanjem eterskih zemaljskih snaga. Jedan od razloga je taj, da bi se svojstva eterskih snaga uzela u obzir kada čovek sebi pravi dom ili traži mesto stanovanja, ili na bilo koji način to mesto koristi kao prebivalište, ili za uzgajanje određenih vrsta životinja ili biljaka.
Ove energije mogu se harmonizovati i uskladiti tako da služe za lečenje, da budu svetilišta zaštićena Bratstvom Mudrih, kao što su to bili Templari Hospitalci, ili mogu imati negativan uticaj, kada se ta energija ispusti u sirovom i još neoformljenom i neharmonizovanom stanju.
Kroz ovih nekoliko primera samo je načeta jedna ogromna i moćna tema veličanstvenog područja koje nam govori o tome na koji način funkcionišu zemaljske eterske snage, organi Zemlje. Iz ovog kratkog spisa možemo videti na koji način su one povezane i sadržane u različitim fizičkim strukturama, možemo videti da su povezane s geološkim karakteristikama i venskim tokovima metala unutar Zemlje, sa oblikovanjem kristala bazalta, a u veštački formiranoj strukturi hendž s jarkom i humkom.
Slika 11. Plan Averbi hendža – igra svete geometrije, strukture zemljišta, stojećeg i kružnog kamenja i eterskih struja planete Zemlje.
Sama planeta Zemlja vrši neku vrstu alhemije u svojim eterskim organima koje bismo mogli posmatrati kao velike alhemičarske posude ili retorte za transformaciju i transmutaciju. Dugoročno posmatrano, pred naukom predstoji mnogo istinskih iskušenja dok ne preduzme niz alhemičarskih eksperimenata, naročito u oblasti kapilarne dinamoanalize, što će biti od naročitog interesa za analizu eterskih organa Zemlje, da bi ispravno napredovala istraživanja unutrašnjih dimenzija ovih fenomena i uspešno se pokušala razotkriti njihova veza s planetarnim snagama unutar ovih energetskih oblasti na planeti.
U Velikoj Britaniji, a naročito u Škotskoj, postoje pejzaži bogati ovakvim karakteristikama, od kojih su neki označeni kao stojeće kamenje neki kao kameni krugovi, kairni ili neolitske odaje koje su kasnije postale oltari, kapele, svetilišta ili sveti izvori. Postoje eterske tehnologije koje čekaju da budu otkrivene, eterskom naukom oblika i geologijom pejzaža, koja će omogućiti čoveku ponovno stvaranje harmonije elementarne eterske energije Zemlje. Ovo bi se posebno moglo odnositi na poljoprivredu koja bi radila s eterskim telom biljke, a ne kao što to savremena poljoprivreda praktikuje danas, samo s njenom fizičko–hemijskom strukturom. Na taj način bili bi u stanju da stvorimo harmonične energije u našim mestima stanovanja i životnoj sredini, i bićemo sposobni da stvorimo posebne atmosfere koje okružuju i napajaju životnom energijom mnoga sveta mesta, gde postoji poseban odnos uzajamnog poštovanja i bliskosti čoveka s eterskim silama prirode.
Slika 12. Stounhendž i zalazak Sunca.
Zemlja je zaista živo biće. Ako se odnosimo prema njoj harmonično, poštujući njene eterske organe, ona će govoriti za nas, inspirisati nas, hraniti nas, raditi i sarađivati s nama. Stoga volimo našu majku planetu Zemlju.
Za čitaoce pripremio: Anonimus Rosicrucianus.
Нема коментара:
Постави коментар