Ekonomija bazirana na resursima?
Prva stvar koja je potrebna je podizanje ljudske svesti o svim kulturnim vrednostima koje je svako od nas sticao od rodjenja. Svaki covek na planeti zeli da bude ziv i zdrav, da ima hranu, da ima nezagadjenu vodu za pice.
Tu nema dileme.
Socijalna terapija se odnosi na podesavanje drustvenih vrednosti. Promene u utemeljenim sistemima vrednosti.
Moramo imati odrzive vrednosti kako bi imali odrzive prakse. Konzumerizam i materijalizam su bolesti, kulturoloski napravljene, da odrze ciklicnu potrosnju koja je potrebna da bi se pokretao postojeci trzisni i radni sistem.
Ne mozemo uraditi nista, dok ljudi ne shvate potrebu za drugim pravcem. Ljudi ne znaju.. Misle da je to to i da se moraju nekako prilagoditi. Covek ne moze znati vise od onoga sto zna.
Jedino ako uci znace vise. Vazno je ucenje, nije vazno ko je ucitelj.
Iduci cak do same strukture drustva, bojim se da nam je potrebno nista vise nego totalna revizija.
Resursna ekonomija je zivotno delo futurologa, socijalnog dizajnera, tehnologa, izumitelja, i sta sve nije taj cikica koji ima 96 godina. Jacque Fresco.
Veoma je bitno istaci da je svaki njegov izum, a ima ih na hiljade, baziran iskljucivo na kritickom naucnom pristupu. Samo ono sto je samodokazujuce je prihvatljivo. Samo ono sto pomaze ljudima je vazno.
Predlazem da pogledate film "Future by Design" (2006)
Imamo 5 atributa, za koje mislim da su centralne osobine
potrebne da bi presli na "Resursnu" ekonomiju.
1. Moramo preci sa "rastuce" na "stabilnu" ekonomiju.
Konsekvence beskrajno-rastuce paradigme
moraju biti zaustavljene pre nego sto bude kasno.
(ili ti pre nego sto sve potrosimo).
Obzirom na trenutnu tehnolosku razvijenost,
apsolutna eliminacija samog monetarnog sistema je jedini lek.
Bilo kako, samo da zaustavimo ovo sto sam sistem proizvodi i radi.
Oskudicu i otpad koji vidimo oko nas
smo sami napravili, a ne neki prirodni proces koji je nefunkcionalan.
Sve sto imamo je produkt ljudske pohlepe koja je opet produkt samog sistema u kom zivimo.
Potreba za novcem nije vise relevantna.
U stvari, trenutno je veoma stetna.
2. Moramo preci sa utemeljenog primitivnog,
takmicarskog sistema na sistem saradnje.
Ne samo da su sva proizvedena dobra u trenutnom drustvu
inherentno inferiorna zbog potrebe za odrzanjem takmicarskog sistema cena na trzistu,
nego i proizvode masovnu korupciju.
Slazem se da pobuda za takmicenjem zaista proizvodi neka poboljsana dobra
i usluge, do odredjene tacke.
Ali ta pozivitivna strana je totalno u senci
planiranog zastarevanja proizvoda
i generalne okruzujuce slicnosti medju ljudima
i njihove potrebe da ostanu ispred nekoga u sistemu u kom zive.
Ostavimo ovo po strani i zamislimo na jedan momenat
vrhunske inzinjere najvecih proizvodjaca automobila
koji umesto sto se takmice,
okupe se i saradjuju kako bi napravili najbolji moguci auto u datom trenutku.
Zamislite sistem pobude koji ujedinjuje ljude da naprave najbolje
umesto sto se takmice i proizvode inferiornost.
Razmislite o tome...
Svet koji je otvoren za sve i koji stvara takvu liniju proizvodnje
tako da SVI mogu dobiti.
Napredak bi bio prosto neverovatan.
Da ne spominjem kako bi bila sacuvana ogromna kolicina resursa.
Ne bi postojala potreba da se neprestano duplicira,
ne bi morali imati dve kompanije koje proizvode istu stvar.
Ako radimo zajedno to je forma ocuvanja svega.
3. Moramo preci sa nasih rasprsenih industrijskih metoda
u sistem koji je centralno planiran
i koji unapredjuje funkcionalnost.
Sve mora biti samoodrzivo sto je vise moguce.
Uzmite u obzir trenutne normalne puteve proizvodnje.
Od iskopavanja materijala, kreiranja preliminarnih komponenata,
sklapanja tih komponenti, do distribucije.
Postoji konstantan transport
ide se sa jednog mesta na drugo,
trose se ogromne kolicine energije.
Samo na momenat razmislite
i probajte da vidite moguci put svih akcija stanovnistva,
zamislite kako bi one bile fluidne ukoliko bi nov sistem bio utemeljen.
Nemam vremena da prodjem kroz sve,
ali dacu vam jedan razlog zasto uopste nisam uzeo u obzir bilo koji drugi socijalni sistem koji znamo danas.
Zbog toga sto je sama planeta sistem i moramo se prema njoj odnositi kao takvoj.
Postoje resursi po celoj planeti,
i zbog toga moramo imati sistem,
koji moze posmatrati ove globalne resurse
u okviru globalne tehnoloske infrastrukture.
Zbog toga moramo imati sistem povratnih informacija,
koja nam dolaze iz prirode, koji nam pokazuju mogucnosti i kapacitete zemlje,
i koji su jedina startna tacka svih industrijskih odluka.
Prvi korak je da uradimo kompletan pregled zemljinih resursa.
Ne mozete napraviti dobru odluku ako nemate atribute koji dokazuju da je ta odluka dobra.
Prvo moramo shvatiti kompletan okvir i kapacitet
zemaljskih komponenata kako bi uvideli kolike su nase mogucnosti.
Imamo mnogo prirodnih izvora na planeti koje mozemo uzeti u obzir.
Ali, za sada, fokusiracu se na energiju.
posto je ona esencijalno gorivo drustva.
Ovo je dobra narodna poenta.
Dakle sta uradimo? Skeniramo zemlju.
Holisticki, da. Skeniramo kompletnu planetu
i napravimo listu svih energetskih potencijala.
Potencijal koji je u skladu sa svim nasim trenutnim dostignucima.
Ne bih ni ulazio u sve tehnoloske osobine iskoriscavanja svega toga.
Na primer, solarna tehnologija ima dramaticni potencijal
zbog pojave nanotehnologije.
Vec sada imamo eksponencijalno povecanje ovog potencijala gde
veoma mali solarni paneli mogu imati od 97% do 98% efikasnosti
zbog radijacije koje mogu da povuku.
Dakle imamo ove sirove informacije, sta treba da radimo?
Ocenimo svaki resurs po obnovljivosti, zagadjenju,
i svim faktorim sa kojima imaju veze.
Sve postaje samodokazujuce.
Bazirano samo na maksimumu stabilnosti i efikasnosti.
Onim resursima koji imaju najnegativnije posledice u sebi
dajemo najmanji prioritet upotrebe.
Na primer, fosilna goriva nam uopste ne trebaju.
Nisu obnovljiva, zagadjuju okolinu.
Zbog kombinovane i ogromne geotermalne energije, energije vetra i solarne energije,
ne moramo vise sagorevati fosilna goriva uopste.
3. Distribucija i pracenje.
Distribucija energije i infrastrukturni objekti bi bili logicno formulisani.
Zasnovanoj na tehnoloskoj mogucnosti i naravno blizini izvora.
Drugim recima, ako imate energiju vetra u Aziji,
nece biti isporucena cak do Latinske Amerike.
Tako da ce i distribucijski parametri biti samodokazujuci.
Zasnovano na tehnologiji, blizini i upotrebljivosti.
Kao sto bi nam, ponavljam, sistem pregleda resursa
dozvolio kompletan pregled konstantne stope koriscenja.
Stope potrosnje, stope obnovljivosti, ili bilo kojeg parametra koji je relevantan.
Ovo je neophodno da se uzme u obzir zbog balansa i mogucnosti ekonomije.
Ako bi se mogla desiti oskudica nekog resursa
videcemo da ce se to desiti mnogo vremena pre toga.
Mozemo predvidjati i moci cemo napraviti akcije da podesimo sve kako treba
mnogo vremena pre samog problema.
Ova ideja naravno nije nista novo,
vidjate je u vasem inkjet stampacu.
Vas printer ima nivo boja, govori vam sta imate.
Samo da pokazem da ovo nije neka bizarna ideja
koja je nemoguca.
Treba samo da slozimo ovo kako treba,
i prosirimo za potrebe koje su nam potrebe.
Ok.. Sta imamo do sada?
Imamo lokacije nasih energetskih resursa,
imamo izlaze i potencijale,
distibuciju i kvalifikovanja,
imamo stratesko koriscenje..
Narod bi se ispitivao sta bi hteo,
Neko ode u radnju
i kaze "Ja cu ovo i uzme sta mu treba."
i zbog te statisticke tacke
to je pravi dinamicki sistem nadgledanja stope potrosnje.
To je sistem sa aktivnim nagledanjem resursa
ciji izvestaji pokazuju stope koriscenja i ostale relevantne stvari.
Drugi recima, sa ovim konceptom kreirali smo sistem.
Sistemski prilazak menadzmentu resursa na planeti.
Sistem je sacinjen od realtime podataka i statistike,
proces koji se odvija nije baziran na osobi,
ili misljenju grupa,
ne pod krilima neke korporacije ili vlade,
vec na prirodnom zakonu i RAZUMEVANJU!
Treba da se ustanovi zajednicki interes,
da su prezivljavanje i stoga odrzivost,
jedini nas cilj.
Nadam se da svi to delimo.
Svaki parametar vezan za menadzment resursa postaje samodokazujuci,
od pocetka skroz do kraja.
To se zove "DOLAZENJE DO ODLUKA",
...Suprotno od donosenja odluka,
sto je u stvari subjektivno delovanje,
bazirano na nepotpunim informacijama,
koje su uglavnom vezane za kulturne ili personalne izvore.
Uzimajuci u obzir ovaj energetski model kao primer procedure
ove informacije bismo uporedili sa kompjuterskim bazama podataka.
Ovo bi bili logicki nacini
za nadgledanje i automatizaciju procesa
popravljajuci elemente koji su problematicni.
Hocemo eliminisati subjektivnost koja trenutno dominira nasim drustvom.
Ovo je kao nervni sistem, nema razloga da se glasa o bilo cemu,
Nema razloga da se polemise o bilo cemu u skupstini osim kako da poboljsamo funkcionalnost.
4. Zbog blagostanja covecanstva i efikasnosti
moramo prestati trositi vreme na ljudske radne procese
koji su generisani od trzisnog sistema samo da bi odrzali zaposlenost.
Moramo se preokrenuti ka trenutnoj automatizaciji svega sto mozemo.
Obzirom na stadijum napretka tehnologije
nema razloga da postoji konobar u bilo kom restoranu.
Nema razloga da bilo ko radi u posti.
Nema razloga da bilo ko bude u bilo kojoj fabrici bilo kada.
Ovo takodje eliminise okupacije
koje ne pridonose drustvu.
Kao sto je Wall Street.
Ukljucujuci sve poslove koji imaju bilo kakve veze sa novcem!
Zbog naseg tehnoloskog napretka
65% poslova moze biti eliminisano sutra!
Sa znanjem koje imamo SADA!
Ne na osnovu nekavih finansijskih trend-projekcija koje
izgledaju kataklizmicno.
Nije glupost reci imacemo vise slobodnog vremena.
Ovde postoji i socijalni imperativ.
Veoma je vazno istaci da,
istorijski receno, sto se vise krecemo ka automatizaciji
tj. mehanizaciji u bilo kojoj industriji,
veca je produktivnost.
Sada je produktivnost inverzna
od zaposlenosti u mnogim sektorima koji su izucavani.
Znaci da je socijalno neodgovorno
ako ne automatizujete sto je vise moguce
kako bi obezbedili vece obilje i efikasnost.
Ovaj trend se desava na celoj planeti.
A i zasto se ne bi desavalo? Ovim masinama
ne treba pauza za rucak, ne treba im odmor, ne treba im osiguranje.
Ima savrsenog smisla.
Svesni smo obezvredjenosti masina.
Masine su sada jako jeftine.
Tehnologija se razvija velikom brzinom.
U vasem mobilnom telefonu imate mikrocip koji je toliko mocan,
bolji od bilo kog super kompjutera koji je postojao 50 godina ranije.
Sada je jako jeftin.
Prvi superkompjuter kostao je milione i milione dolara.
Kompanije vise nece moci da priuste ljude i njihove troskove.
I dalje ce automatizovati je ne znaju kako da pronadju nacin
da izmire novac koji im treba da zadrze ljude.
Naravno, moraju imati novca i za nove ideje kako da vise zarade.
5. Moramo preci sa sistema materijalizma i vlasnistva
u sistem univerzalnog pristupa.
Pre nego sto ovu poentu odbacite kao komunisticku propagandu,
ipak razmotrite ovo.
U Resursnoj ekonomiji, gde je proizvodnja usmerena
da maksimizuje kvalitet i minimizuje otpad i kopiranje,
ideja vlasnistva postaje zastarela i u stvari, stetna.
Ljudi nece morati da stite bilo sta.
Ljudi ce prosto imati pristup svemu sto im treba,
u vreme kada im treba.
Najbolji primer je automobil.
Vec sada je poznato, uveliko se testiraju automobili koji voze sami sebe.
Satelitski navodjeni automobili.
Mogu veoma uspesno da funkcionisu.
Imamo i radarske sisteme koji sluze da jedan auto ne moze udariti u drugi.
U buducnosti, ako negde trebate ici,
Zvacete auto koji je u blizini,
dolazi do vas, koristite ga,
a onda kad ste stigli na vasu izabranu lokaciju,
auto odlazi i pomaze nekom drugom.
Suprotno od celodnevnog sedenja na nekom parkiralistu,
gde trosi vreme i prostor, 80% vremena njegovog postojanja.
Toliko prostora i resursa trosimo sa
ovim primitivnom konceptom licnog vlasnistva.
Razarajuce je po okolinu, i socijalno neefikasno.
Vlasnistvo nije americka ili kapitalisticka ideja.
To je primitivno mentalno shvatanje generisano generacijama nemastine.
Ljudi utvrdjuju licno vlasnistvo zbog sopstvene zastite.
To je takodje i oblik restrikcije i kontrole.
Vise niko nece morati da zivi na istom mestu ako tako zeli.
Moze putovati svetom konstanto
uzimajuci usput sta mu je potrebno.
Sve sto treba je omoguceno bez ikakve restrikcije.
Nema razloga da cak ni ukradete nesto,
ovo je veoma vazna poenta.
Kako mozete ukrasti nesto sto niko ne poseduje?
Sigurno ga necete moci preprodati jer pare ne postoje.
Automatski imamo 95% kriminala manje.
Bilo kako paradoksalno izgledalo,
sto vise efikasni i usluzni postanemo,
veci nivo obilja mozemo generisati za sve nas.
To se nekako kosi sa sistemom u kom zivimo je li?
Trenutno, sto je necega vise, manje vredi,
i kao takvo nije ekonomski isplativo.
U resursnoj ekonomiji, u kojoj nasu proizvodnju i distribuciju baziramo
na fizickim dokazima i stvarnim potrebama, pocinjuci od samog kapaciteta nase planete,
mi cemo usmeravati nase radne ekspresije
ka stvarima koje imaju dugorocan socijalni benefit.
Zivot ce postati toliko lep da ce svako moci da se
bavi cime god da pozeli, a da mu niko nece, nikada,
reci da to sto radi nema smisla, kao sto su nam roditelji
govorili, uci skolu, moraces da zaradis za hleb,
mani se muzike, slikanja, umetnosti, od toga nema leba...
Trenutno zaista i nema...
Ljudi nece hteti da rade nesto sto nema smisla.
Bice kreativniji, slobodniji, vedriji,
nece imati to breme robovskog rada za parce hleba.
Kada se oslobodimo ovog raka, ovog finansijskog sistema,
i pocnemo deliti nase resurse na najbolji moguci nacin,
radeci zajedno, izbegnucemo lazne vrednosti,
materijalizam i potrosnju koji su gurnuti u nasu kulturu,
saznacemo da mozemo pruziti visok kvalitet zivota
za svaku osobu na planeti.
Eliminisacemo sve centralne razloge za rat,
siromastvo, bedu, kriminalno ponasanje, neuroze, sve lose stvari.
To ce biti zora kada cemo se zapravo moci smatrati civilizacijom.
I ako to nije cilj koji treba da nas vodi, ako je to, sto ce mnogi pomisliti, utopija,
onda stvarno vise ne znam sta je ispravno.
Нема коментара:
Постави коментар