Šta Biblja kaže o tome kako da nađemo svrhu života?
Pitanje: Šta Biblja kaže o tome kako da nađemo svrhu života?
Odgovor: Biblija je vrlo jasna kada se radi o tome šta treba da je svrha našeg života!
Svrha života prema ljudima u Bibliji je:
Solomon: Pošto govori o ispraznosti života kada se isti živi prema pravilima ovoga sveta i sve što taj život može ponudi je sve jedno i isto, Solomon daje sledeći zaključak u knijizi Propovednika: "Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" (Kniga Propovednika 12:13-14). Solomon kaže da se život treba da se sastoji od proslavljanja Boga, našim mislima i životom i držanjem Njegovih zapovesti, jer ćemo jednoga dana stajati pred Njim na sudu.
David: Suprotno ljudima koji gledaju da svoj deo dobiju u ovom životu, David je očekivao svoje zadovoljstvo u vremenu koje će doći. On je rekao: "A ja ću u pravdi gledati lice tvoje; kad se probudim, biću sit od prilike tvoje" (Psalam 17:15). Za Davida, njegovo istinsko zadovoljstvo će doći kada se probudi (u sledećem životu), kada će gledati Božije lice (zajednica sa Njim) i kada ćemo biti Njemu slični (Prva Jovanova 3:2).
Asaf: U Psalmu 73, Asaf govori kako je bio u iskušenju da zavidi zlima koji su izgledali kao da nemaju nikakve brige i koji su gradili svoje svoje bogatstvo na leđima onih koje su iskorišćavali, ali onda je shvatio kakav je njihov kraj. I kao kontrast onome što su oni tražili u svojim životima, u stihu 25 on kaže šta je njemu bitno: "Koga imam na nebu? I s tobom ničega neću na zemlji." Za njega, odnos sa Bogom je nešto što mu je bilo najbitnije u životu.
Pavle: Apostol Pavle je govorio o svemu što je postigao pre nego što je bio suočen sa vaskrslim Hristom i kako sve ono što je pre toga imao ili postigao (posebno u religiji) je postalo kao brdo đubreta za njega u odnosu na savršenstvo poznavanja Isusa Hrista, čak i ako je to označavalo da izgubi sve što ima. U Filipljanima 3:9-11, on kaže “da bih Hrista dobio i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti, koja potiče od zakona, nego pravednost do koje se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere; da poznam Njega i silu Njegovog vaskrsenja, i učešće u Njegovim stradanjima, saobražavajući se Njegovoj smrti, ne bih li kako dostigao vaskrsenje iz mrtvih." Iznova, najbitnije za Pavla, je bilo da poznaje Hrista i da ima pravednost koja dolazi od Njega, a do koje je došao verom u Hrista, i da živi u zajednici sa Njim iako mu to donosi patnju (Druga Timoteju 3:12). U krajnjoj liniji, on je isčekivao vreme kada će dostići "vaskrsenje iz mrtvih."
Svrha života prema Otkrivenju:
Hrist se vraća i Njegova vladavima od 1,000 godina na zemnlji dolazi do kraja, nespašeni vaskrsavaju i biva im suđeno u skladu sa njihovim delima i šalju se u njihovu večnu destinaciju, Ognjeno jezero (Otkrivenje 20). Zemlja i nebo koje mi poznajemo će biti uništeni i novo nebo i nova zemlja će biti stvoreni, gde će vladati večnost. Još jednom, kao u Edemskim vrtu iz Prve Mojsijeve (Postanja), čovek će ponovo prebivati sa Bogom i On sa njim (Otkrivenje 21:3); svaki ostatak prokletstva (nad zemljom zbog čovekovog greha) će biti uklonjen (tuga, bolesti, smrt, bol) (Otkrivenje 21:4). Bog kaže da oni koji nadvladaju će naslediti sve, On će biti njihov Bog i oni će biti Njegovi sinovi. Tako da, kao što je rečeno u Prvoj Mojsijevoj, otkupljeno čovečanstvo će živeti u zajednici sa Bogom, slobodno od greha (i spoljnjeg i unutrašnjeg) i njegovog prokletstva u savršenom svetu, i imaće savršeno srce kao što je Hristovo (Prva Jovanova 3:2-3).
Svrha života prema Isusu Hristu:
Na početku, Bog je stvorio čoveka da bi uživao (1) u zajednici sa Njim, (2) u odnosu sa drugima, (3) poslu, i (4) da bi vladao nad zemljom. Ali čovekovim padom u greh, zajedništvo sa Bogom je bilo prekinuto, odnosi sa drugima su često "teški," posao izgleda kao da uvek ima svoje loše strane, i čovek se bori da održi privid da vlada nad prirodom, bilo da se radi o vremenu ili korovu u vrtu ili u polju. Na novoj zemlji i na novom nebu, čovek će ponovo biti uključen u sve ovo ali u obnovlenom savršenom stanju. Ali kako neko postaje deo grupe onih koji će uspeti da dođu do novog neba i nove zemlje? Da li se značaj života može jedno naći u sledećem životu, kada prokletstvo greha bude uklonjeno? Isus Hrist, Sin Božiji, je napustio svoj dom na nebu, postao u potpunosti čovek dok je u isto vreme bio Bog u potpunosti, i došao na zemlju DA PLATI CENU ZA NAŠ VEČNI ŽIVOT kao i za značaj života u ovom životu. Zato što je naša grešnost bila ta koja je rastavila ljudski rod od Boga i time donela prokletstvo na nas, Matej 1:21 kaže da je Isus došao da "spase ljude od njihovih greha."
Svrha života zavisi od ljudskog porekla:
Ako smo mi rezultat kosmičke slučajnosti (evolucije), onda smo samo sofisticirana biološka životna forma koja je uspela da dođe do samo-svesnosti. Očajni smo zbog toga što nema većeg smisla u životu od toga da preživiš i dalje preneseš vrstu sve dok neka sledeća kosmička slučajnost ne odvede našu životnu formu jedan nivo više. ALI, mi NISMO posledica kosmičkog slučaja. Istinska nauka daje dokaze da je makro-evolucija (transformisanje jedne vrste u drugu) farsa. Evolucija se lažno zove “naukom” jer je činjenica da se ona ne ponavlja niti ju je moguće posmatrati i to je nešto što se mora prihvatiti verom baš kao i stvaranje.
I dok nastavljamo da saznajemo sve više o mikrobiologiji, shvatili smo da verovatnoća da se stvori najjednostavniji molekul proteina koji je neophodan za život, je u potpunosti nemoguća čak i kad bi se radilo o TRILIONU godina da se dogodi slučajna ispravna kombinacija amino kiselina. Čak ni fosilni ostaci nisu dovoljan dokaz za teoriju evolucije. Po rečima samih evolucionista, treba da postoji neograničen broj promenljivih životnih formi koje nisu još pronađene. Ono što fosilni ostaci pokazuju je u saglasnosti sa onim što Prva Mojsijeva u Bibliji opisuje: najveći broj različitih vrsta se pojavio u isto vreme i te vrste su u većini slučajeva iste kao one koje postoje danas. Promene kod ptica ili moljaca koje su primećene tokom poslednjeg veka a koje se navode kao dokaz za evoluciju, su promene u okviru vrste (mikro-evolucija), nešto što Biblija ne poriče, kao ni kreacionisti. Isto tako dok saznajemo više o takozvanoj jednostavnoj ćeliji ponovo nalazimo ono što je Prva Mojsijeva objavila mnogo odavno: da je život posledica neverovatnog znanja samog Stvoritelja ili Dizajnera. Poradi činjenice da mi nismo kosmička slučajnost, već da nas je Bog stvorio, ako postoji svrha života, Bog nam je tada rekao šta ta svrha jeste.
Odgovor: Biblija je vrlo jasna kada se radi o tome šta treba da je svrha našeg života!
Svrha života prema ljudima u Bibliji je:
Solomon: Pošto govori o ispraznosti života kada se isti živi prema pravilima ovoga sveta i sve što taj život može ponudi je sve jedno i isto, Solomon daje sledeći zaključak u knijizi Propovednika: "Glavno je svemu što si čuo: Boga se boj, i zapovesti njegove drži, jer to je sve čoveku. Jer će svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla" (Kniga Propovednika 12:13-14). Solomon kaže da se život treba da se sastoji od proslavljanja Boga, našim mislima i životom i držanjem Njegovih zapovesti, jer ćemo jednoga dana stajati pred Njim na sudu.
David: Suprotno ljudima koji gledaju da svoj deo dobiju u ovom životu, David je očekivao svoje zadovoljstvo u vremenu koje će doći. On je rekao: "A ja ću u pravdi gledati lice tvoje; kad se probudim, biću sit od prilike tvoje" (Psalam 17:15). Za Davida, njegovo istinsko zadovoljstvo će doći kada se probudi (u sledećem životu), kada će gledati Božije lice (zajednica sa Njim) i kada ćemo biti Njemu slični (Prva Jovanova 3:2).
Asaf: U Psalmu 73, Asaf govori kako je bio u iskušenju da zavidi zlima koji su izgledali kao da nemaju nikakve brige i koji su gradili svoje svoje bogatstvo na leđima onih koje su iskorišćavali, ali onda je shvatio kakav je njihov kraj. I kao kontrast onome što su oni tražili u svojim životima, u stihu 25 on kaže šta je njemu bitno: "Koga imam na nebu? I s tobom ničega neću na zemlji." Za njega, odnos sa Bogom je nešto što mu je bilo najbitnije u životu.
Pavle: Apostol Pavle je govorio o svemu što je postigao pre nego što je bio suočen sa vaskrslim Hristom i kako sve ono što je pre toga imao ili postigao (posebno u religiji) je postalo kao brdo đubreta za njega u odnosu na savršenstvo poznavanja Isusa Hrista, čak i ako je to označavalo da izgubi sve što ima. U Filipljanima 3:9-11, on kaže “da bih Hrista dobio i našao se u njemu, nemajući svoje pravednosti, koja potiče od zakona, nego pravednost do koje se dolazi verom u Hrista, pravednost od Boga na osnovu vere; da poznam Njega i silu Njegovog vaskrsenja, i učešće u Njegovim stradanjima, saobražavajući se Njegovoj smrti, ne bih li kako dostigao vaskrsenje iz mrtvih." Iznova, najbitnije za Pavla, je bilo da poznaje Hrista i da ima pravednost koja dolazi od Njega, a do koje je došao verom u Hrista, i da živi u zajednici sa Njim iako mu to donosi patnju (Druga Timoteju 3:12). U krajnjoj liniji, on je isčekivao vreme kada će dostići "vaskrsenje iz mrtvih."
Svrha života prema Otkrivenju:
Hrist se vraća i Njegova vladavima od 1,000 godina na zemnlji dolazi do kraja, nespašeni vaskrsavaju i biva im suđeno u skladu sa njihovim delima i šalju se u njihovu večnu destinaciju, Ognjeno jezero (Otkrivenje 20). Zemlja i nebo koje mi poznajemo će biti uništeni i novo nebo i nova zemlja će biti stvoreni, gde će vladati večnost. Još jednom, kao u Edemskim vrtu iz Prve Mojsijeve (Postanja), čovek će ponovo prebivati sa Bogom i On sa njim (Otkrivenje 21:3); svaki ostatak prokletstva (nad zemljom zbog čovekovog greha) će biti uklonjen (tuga, bolesti, smrt, bol) (Otkrivenje 21:4). Bog kaže da oni koji nadvladaju će naslediti sve, On će biti njihov Bog i oni će biti Njegovi sinovi. Tako da, kao što je rečeno u Prvoj Mojsijevoj, otkupljeno čovečanstvo će živeti u zajednici sa Bogom, slobodno od greha (i spoljnjeg i unutrašnjeg) i njegovog prokletstva u savršenom svetu, i imaće savršeno srce kao što je Hristovo (Prva Jovanova 3:2-3).
Svrha života prema Isusu Hristu:
Na početku, Bog je stvorio čoveka da bi uživao (1) u zajednici sa Njim, (2) u odnosu sa drugima, (3) poslu, i (4) da bi vladao nad zemljom. Ali čovekovim padom u greh, zajedništvo sa Bogom je bilo prekinuto, odnosi sa drugima su često "teški," posao izgleda kao da uvek ima svoje loše strane, i čovek se bori da održi privid da vlada nad prirodom, bilo da se radi o vremenu ili korovu u vrtu ili u polju. Na novoj zemlji i na novom nebu, čovek će ponovo biti uključen u sve ovo ali u obnovlenom savršenom stanju. Ali kako neko postaje deo grupe onih koji će uspeti da dođu do novog neba i nove zemlje? Da li se značaj života može jedno naći u sledećem životu, kada prokletstvo greha bude uklonjeno? Isus Hrist, Sin Božiji, je napustio svoj dom na nebu, postao u potpunosti čovek dok je u isto vreme bio Bog u potpunosti, i došao na zemlju DA PLATI CENU ZA NAŠ VEČNI ŽIVOT kao i za značaj života u ovom životu. Zato što je naša grešnost bila ta koja je rastavila ljudski rod od Boga i time donela prokletstvo na nas, Matej 1:21 kaže da je Isus došao da "spase ljude od njihovih greha."
Svrha života zavisi od ljudskog porekla:
Ako smo mi rezultat kosmičke slučajnosti (evolucije), onda smo samo sofisticirana biološka životna forma koja je uspela da dođe do samo-svesnosti. Očajni smo zbog toga što nema većeg smisla u životu od toga da preživiš i dalje preneseš vrstu sve dok neka sledeća kosmička slučajnost ne odvede našu životnu formu jedan nivo više. ALI, mi NISMO posledica kosmičkog slučaja. Istinska nauka daje dokaze da je makro-evolucija (transformisanje jedne vrste u drugu) farsa. Evolucija se lažno zove “naukom” jer je činjenica da se ona ne ponavlja niti ju je moguće posmatrati i to je nešto što se mora prihvatiti verom baš kao i stvaranje.
I dok nastavljamo da saznajemo sve više o mikrobiologiji, shvatili smo da verovatnoća da se stvori najjednostavniji molekul proteina koji je neophodan za život, je u potpunosti nemoguća čak i kad bi se radilo o TRILIONU godina da se dogodi slučajna ispravna kombinacija amino kiselina. Čak ni fosilni ostaci nisu dovoljan dokaz za teoriju evolucije. Po rečima samih evolucionista, treba da postoji neograničen broj promenljivih životnih formi koje nisu još pronađene. Ono što fosilni ostaci pokazuju je u saglasnosti sa onim što Prva Mojsijeva u Bibliji opisuje: najveći broj različitih vrsta se pojavio u isto vreme i te vrste su u većini slučajeva iste kao one koje postoje danas. Promene kod ptica ili moljaca koje su primećene tokom poslednjeg veka a koje se navode kao dokaz za evoluciju, su promene u okviru vrste (mikro-evolucija), nešto što Biblija ne poriče, kao ni kreacionisti. Isto tako dok saznajemo više o takozvanoj jednostavnoj ćeliji ponovo nalazimo ono što je Prva Mojsijeva objavila mnogo odavno: da je život posledica neverovatnog znanja samog Stvoritelja ili Dizajnera. Poradi činjenice da mi nismo kosmička slučajnost, već da nas je Bog stvorio, ako postoji svrha života, Bog nam je tada rekao šta ta svrha jeste.
Нема коментара:
Постави коментар