Фалун Гонг
Из Википедије, слободне енциклопедије
Фалун Гонг (дословни превод „Пракса законског точка“), такође познат као Фалун Дафа (дословни превод „Велики пут законског точка“) је метод култивације „духа и тела“ који је јавности представио Ли Хонгџи (Li Hongzhi) 1992. године. Култивација тела подразумева вежбање пет вежби (четири стојеће, плус седећа медитација) док се у култивацији духа тежи развијању карактера према принципима Истинитости, Благости и Трпељивости. Учења Фалун Дафе су представљена у две главне књиге, Фалун Гонг, и Џуан Фалун. Учења се баве, између осталог, питањима попут „култивације врлине и карактера“, „моралних стандарда различитих нивоа“ и „спасавања свих живих бића“. Ова учења различити извори описују као спиритуална, верска или метафизичка.
Тачан број практиканата није познат, јер је то у великој мери индивидуална пракса, без концепта чланства. Цифра из 1998, која потиче од кинеске владе, сугерише да је у то доба, у Кини, било 70 милиона практиканата. Извори Фалун Гонга тврде да у преко 80 земаља света постоји 100 милиона практиканата. Књиге су преведене на преко 40 језика, укључујући и српски.
20. јула 1999, кинеска власт је забранила и започела удар на Фалун Гонг у целој Кини, са изузетком специјалних административних области Хонг Конг и Макао.Amnesty International верује да је забрана политички мотивисана и да представља укидање основних слобода. Извештаји наводе да се у напорима да се избрише Фалун Гонг, практиканти јавно клевећу од стране државних медија, отпуштају са посла и подвргавају мучењу у притвору, пребијању, незаконитом задржавању, психијатријском злостављању, и принудним радним логорима. Почетком 2006, два канадска адвоката су објавила извештај у ком се тврди да кинеска влада систематски убире унутрашње органе живих практиканата, ради продаје и зараде.[тражи се извор од 01. 2013.]
Представнички Дом САД је оптужио Кину за незаконито малтретирање грађана САД и резидената који вежбају Фалун Гонг и изгласао резолуцију (са 420:0 гласова за) која позива Кину „да прекине прогон и злостављање Фалун Гонг практиканата у САД“. Протести практиканата испред кинеских амбасада и конзулата широм света су нешто уобичајено. Практиканти такође покушавају да скрену пажњу на прогон демонстрацијом вежби, дељењем летака и постављањем транспарената, покретањем судских спорова и одржавањем других јавних догађаја.
Садржај
[сакриј]Веровања и учења[уреди]
Основа Фалун Гонга су учења позната у традиционалној кинеској култури као „Фа“ (Дарма), или „Дарма и принципи“ – која се износе у књизи Џуан Фалун (Zhuan Falun):
„Фалун Буда Фа је велики пут култивације на високом нивоу Буда-школе, где основу култивације представља саображавање са највишом природом универзума – Џен-Шан-Рен [Истинитост, Благост, Трпељивост]."
Фалун Гонг учи да се Фа или „Буда закон“ може сажети у три речи - Џен 真, Шан 善 и Рен 忍, које се оквирно преводе као истинитост, благост (или милост) и трпељивост. Каже се да се у процесу култивације практикант саображава са Џен-Шан-Рен. Учења Фалун Дафе су артикулисана у две главне књиге праксе, Фалун Гонг и Џуан Фалун.скини књигу
Фалун Гонг ставља нагласак на идеју добре моралне природе и моралности. Од практиканата се захтева да истичу врлину (де), буду добри људи у свим срединама, и да увек мисле на друге кад нешто предузимају.
Према Ли Хонгџију, једини критеријум који разликује добро од лошег је непроменљива природа универзума: Џен-Шан-Рен. (Истинитост, Благост, Трпељивост). У Џуан Фалуну, Ли Хонџи износи:
„Као практикант, човек у свом владању мора следити ову природу универзума, а не стандард свакодневних људи… Као људско биће, ако си у стању да следиш природу овог универзума, Џен-Шан-Рен, онда си добар човек.“
У предавању у Лос Анђелесу 2006, Ли Хонгџи наглашава да се у култивацији мора ставити нагласак на сопствену природу срца тј. „шиншинг“:
„Култивација је гледати унутар себе. Био у праву или у криву, најпре себе треба да преиспиташ“.„Култивација је ослобађање од људских везаности. Ако увек одбацујеш приговоре и критике, увек прстом упиреш у друге, и увек поричеш туђе неодобравање и критику, је ли то култивација? Навикао си се да се фокусираш на туђе недостатке, а никад озбиљно не преиспитујеш сопствено биће. Кад једном други буду успели у култивацији, шта ће с тобом бити?“
Порекло[уреди]
Ли Хонгџи је 13. маја 1992. у Чангчуну, у Кини, први пут представио Фалун Гонг (Фалун Дафу) јавности. Према Лију, Фалун Гонг је напредан „систем култивације“ у „Буда-школи“, који је у прошлости био преношен на изабране ученике са изузетно високим шиншингом (карактер, природа) или „великим урођеним квалитетом“. Ли је само три године предавао праксу, а после тога Фалун Гонг промовишу сами практиканти, волонтерски.
Теоријска позадина[уреди]
Чигонг подразумева палету традиционалних пракси култивације које укључују покрете и/или регулисано дисање терапеутских својстава. Чигонг се вежба ради одржавања здравља, као терапеутска интервенција, као медицинска професија, духовни пут, или компонента кинеских борилачких вештина.
Дебата између школа чигонга које би се могли назвати „природном“ и „натприродном“, произвела је замашну количину литературе. Теоретичар Шу Ђијан (Xu Jian) је изјавио: „Смештена истовремено у научна истраживања чигонга, и националистичко оживљавање традиционалних веровања и вредности, ова дискурсивна борба је себе артикулисала као интелектуалну дебату, и привукла на обе стране познате писце и научнике – у тој мери да је то је резултовало огромним корпусом литературе о чигонгу. У њој се могу распознати два супротстављена дискурса. Узимајући „дискурс“, у свом савременом смислу, као однос према облицима представљања, који генеришу специфична културна и историјска поља значења, један од тих дискурса можемо описати као рационалан и научни, а други као психосоматски и метафизички. Сваки настоји да успостави сопствени поредак моћи и знања, сопствену „истину“ о „стварности“ чигонга, мада се међусобно драстично разликују у свом објашњењу феномена чигонга. Контроверза се концентрише око питања како и да ли чигонг може да индукује „натприродне моћи“. Психосоматски дискурс наглашава необјашњиву моћ чигонга и наклоњен је његовим окултним аспектима, док рационални дискурс тежи да демистификује многе његове феномене, и смести га у знање савремене науке.“
Кинеска власт је генерално настојала да охрабри чигонг као науку, а обесхрабри религиозне, или натприродне елементе. Међутим, категорија науке у Кини тежи томе да укључи ствари које на Западу, генерално, не сматрају научним, укључујући ту чигонг и традиционалну кинеску медицину.
Дејвид Ајкман (David Aickman) је написао да за разлику од Америке, где многи верују да је чигонг друштвено неутралан, научно недоказив, субјективан концепт у стилу Њуејџера, у Кини, велик део кинеског научног естаблишмента верује у постојање чија. Контролисани експерименти Кинеске Академије Наука из касних 1970-их и раних 1980-их дошла су до закључка да се чи, који емитује стручњак за чигонг, „заправо састоји од измеривих инфрацрвених електромагнетних таласа и изазива хемијске промене у статичкој води менталном концентрацијом.“
Теорије о култивацији еликсира (дан) и „постављању мистериозног пролаза“, између осталих, такође се могу наћи у древним кинеским текстовима попут Књиге еликсира (Дан Ђинг), Таоистичког канона (Тао занг) и Водича до природе и дуговечности (Шинминг гуиџи). Учења Фалун Гонга задиру у широко подручје појава, и културно наслеђе о ком се дебатује вековима. Међутим, дефиниције многих термина који се овде користе, понешто се разликују од будистичке и таоистичке традиције.
Ли Хонгџи каже у Фа-предавању у Европи:
„Од времена кад је Дафа обнародован, ја сам разоткрио неке необјашњиве феномене у чигонгу, као и ствари које нису објашњене у круговима чигонга. Али… разлог зашто тако пуно људи учи Дафу (је) то што наш Фа заиста може да омогући људима да се Испуне, што заиста спасава људе и омогућава вам да се кроз процес култивације стварно уздигнете на високе нивое. Да ли је то ваше стање ума, или физички квалитет вашег тела, Фа вам заиста омогућује да достигнете стандарде различитих нивоа.“
Ендру П. Кипнис (Andrew П. Кипнис) је рекао да лаицима на Западу, чигонг може изгледати као религија, јер се бави духовним питањима. Будући да се многи концепти Фалун Гонга могу пронаћи у будизму и таоизму, неком ко је изван Фалун Гонга утолико пре може изгледати као религија: „Иницијално, Фалун Гонг је израстао у простору који се означава као научни (у Кини), али је у западним земљама издвојен из простора које институционална наука формално признаје.“
1992 – 1999[уреди]
Одговарајући на позиве чигонг удружења појединих области, од 1992 – 1994, Ли Хонгџи је пропутовао готово све највеће кинеске градове да би одржао семинар. После овог периода, сами практиканти шире праксу, док Ли држи предавања по потреби, широм света. У Кини, Фалун Гонг је брзо добио на популарности, а почев од 1996, Ли и практиканти су почели да представљају праксу у другим земљама.
Према биографији која се појавила као додатак у књизи Џуан Фалун, Ли Хонгџи је од раног детињства учио праксу култивације код неколико учитеља Тао-школе и Буда-школе. У биографији се наводи да је са четири године учио код Чуан Јуеа (Quan Jue), десетог наследника Великог Закона Буда-школе. Са осам година га је учио таоистички учитељ. Тај учитељ га је напустио кад је имао дванаест година, да би га затим учио учитељ школе Великог пута, са таоистичким алијасом Прави таоиста, који је дошао са Чангбај планина.
Након што је Ли, пре 1999, престао са преношењем праксе у Кини, људи су учили праксу једни од других, и обично се вежбало ујутру по парковима, као и многи други облици вежби у Кини. После јавног предавања у Чангчуну, Ли је почео да чини своје идеје приступачнијим и шире примењивим, наплаћујући семинаре, снимке и књиге релативно мање него други чигонг-мајстори.
Током првих неколико година преношења Фалун Гонга, Ли је од кинеских државних организација добио неколико признања, да би био охрабрен да настави промовисање оног што је тада сматрано праксом корисном за здравље. Као што примећује професор на Универзитету у Монтреалу, Дејвид Оунби (David Ownby), у почетку ни Ли Хонџи ни Фалун Гонг нису били посебно контроверзни. Ли је постао „инстант звезда чигонг покрета“, а на Сајму оријенталне медицине у Пекингу 1992. и 1993, његова пракса је слављена. Фалун Гонг је примљен у Удружење за научно истраживање чигонга, које је спонзорисало и помогло да се организују многе Лијеве активности између 1992 и 1994, укључујући 54 велика семинара широм Кине у великим градовима, пред укупном публиком од 20.000 људи. Овакав обим је у то доба био без преседана. У Кини, пракса је популарисана седам година, и то углавном од уста до уста. Привукла је многе пензионере, раднике, сељаке, директоре државних предузећа, приватне бизнисмене, интелектуалце и студенте.
Од 1995. надаље, Ли предаје праксу изван Кине. Започињући 1995. у Француској, у кинеској амбасади у Паризу, Ли држи серију предавања. 1994. године, Фалун Гонг је такође предаван у кинеском конзулату у Њујорку, као партијска „културна пропаганда на Западу“, поред кинеске свиле и кухиње. Кинески конзулат је у то доба такође основао Фалун Гонг клубове на МИТ-у и Колумбија универзитету, који су до данас остали активни. 4. јануара 1995, објављен је Џуан Фалун.
Велик део успеха током деведесетих година, Фалун Гонг дугује сопственој тврдњи да је у стању да лечи без скупих лекова, јер услед промењених економских услова, у то доба су многи грађани изгубили медицинске бенефиције и услуге. Неки у Кини су тврдили да је Фалун Гонг најпопуларнија метода у земљи, и да многи професори Пекиншког универзитета свакодневно вежбају у кампусу, што се дешавало све до почетка прогона, 1999.
Тачан број практиканата Фалун Гонга није познат. Фалун Гонг доследно изјављује да не постоји регистар практиканата, нити чланство. Према чланцима у часопису New York Times, објављеним 1999, влада Кине је проценила да постоји 70 милиона практиканата.
После 1999.[уреди]
Априла 1999, физичар Хе Зуошију (He Zuoxiu), је објавио чланак у часопису гимназије у Тиејнцину под називом Омладински гласник, насловљен са „Не слажем се да млади вежбају чигонг“, критикујући Фалун Гонг. Практиканти су сматрали да је помињање Фалун Гонга у овом чланку неистинито и неправедно, па су се окупили да уложе свој протест. Наводно је позвана полиција, која је претукла и привела један број њих. 25. априла, практиканти Фалун Гонга су се у тишини постројили у улицама у близини Џонгнанхаија (Централни комитет Комунистичке партије Кине), тражећи законско признавање и заштиту праксе у светлу наводног пребијања и хапшења у Тијенцину.
Забрана[уреди]
20. јула 1999, након седам година рапидног раста у Кини, влада Народне републике Кине је објавила изјаву о забрани Фалун Гонга:
„Кина је данас забранила Истраживачко друштво Фалун Дафе и организацију Фалун Гонга под контролом исте, прогласивши их незаконитим.У својој одлуци по овом питању, данас објављеној, Министарство унутрашњих послова је изјавило да је истрагом установљено да Истраживачко друштво Фалун Дафе није прописно регистровано, и да се бави незаконитим радњама - заступа сујеверје и шири обмане, вара људе, подбуњује и ствара немире, и угрожава стабилност друштва.У одлуци стоји да се у складу са регулативом о Упису и управљању друштвеним организацијама, Фалун Дафа и Фалун Гонг организације под његовом контролом сматрају незаконитим, па се стога забрањују."
Да би се оправдала државна забрана, новинска агенција Шинхуа потом изјављује да је Фалун Гонг високо организована политичка група „у опозицији Комунистичкој партији Кине и централној власти, која проповеда идеализам, теизам и феудалистичко сујеверје.“ Агенција покушава да разликује „обичне чланове“ од вођа, које назива „шаком завереника иза завесе, и организаторима који гаје политичке циљеве.“ Ово је био позив на узбуну против неких важних партијских и владиних званичника, који су били чланови.
Ли Хонгџи је одговорио 22. Јула чланком “Моја кратка изјава”:
“Фалун Гонг је напросто популарна чигонг активност. Он нема никакву посебну организацију, а да не помињемо политичке циљеве. Ми никада нисмо учествовали у било каквим антидржавним активностима. И ја сам култиватор, и није ми суђено да се мешам у политичку моћ. Ја само учим људе како да се култивишу. Ако неко жели да вежба чигонг ваљано, он мора бити особа високих моралних стандарда...Ми у овом часу нисмо против власти, нити ћемо то бити у будућности. Други људи могу с нама поступати лоше, али ми не поступамо лоше према другима, нити људе сматрамо непријатељима.Позивамо све владе, међународне организације и људе добре воље широм света да нам пруже подршку и помоћ, како бисмо разрешили кризу која тренутно постоји у Кини.”
Нема коментара:
Постави коментар