KO JEDE SIROVU HRANU POŠTEĐEN JE BOLESTI
Ernst Ginter, švajcarski nutricionista
Nutricionista Ernst Ginter prvi u svetu objavio je i razradio ideje ishrane i lečenja čak i najtežih bolesti presnom, „živom“ hranom. Uz svaki bestseler o dijeti sa neprerađenim namirnicama, Ginter je objavljivao i iscrpan teorijski deo i uputstva za ishranu presnom hranom i recepte, tako da prelazak na taj režim ishrane nikome ne bi trebalo da padne teško.
Ishrana presnom hranom, po mišljenju švajcarskog pionira u lečenju presnom hranom, rešava probleme raka, uklanja uzroke mnogih bolesti, eliminiše dečije bolesti, iskorenjuje kvarenje zuba, leči od posledica zračenja, neutrališe gojaznost i neuhranjenost i vraća mladalački izgled.
Bog nam je namenio presnu biljnu hranu
Presna hrana je čovekova prvobitna hrana i Ernst Ginter je smatrao da je povratak takvoj ishrani ključ zdravlja. U trenutku kada je skuvamo, ili na drugi način termički obradimo, hrana se iz osnova menja i obezvređuje. Naučnici su ustanovili da se prilikom kuvanja gubi dve trećine vrednosti hrane, pa pošto je u namirnicama uništen život, ni ćelije našeg organizma ne mogu pravilno da vrše razmenu materija niti da apsorbuju dragocene minerale.
- Bog koji nas je stvorio sasvim je precizno podesio hranu prema našim organima za varenje, kao što možemo videti već na drugoj strani Biblije, napisao je Ernst Ginter u knjizi Zdravlje za sve ljude.
Ginter je smatrao da organi za varenje čoveka nisu stvoreni za mesnu hranu - čovek ima zube za žvakanje, a ne za kidanje hrane; pljuvačka mu je bazna, a ne kisela; debelo crevo mu je pet do sedam puta duže od creva, na primer lava, pa mesna hrana počinje da zaudara kada prolazi kroz njega; ima ruke da bere plodove, a ne kandže. Mesna hrana se dugo vari, pa se čovek brzo umara kada jede mnogo mesa.
Švajcarski nutricionista je smatrao da kuvana hrana, pošto ne donosi organizmu sve što mu je potrebno, vodi u gojaznost, jer se uzima u velikim količinama da bi telo nadoknadilo sve što mu nedostaje. Uz to, na taj način gomilaju se otpadne materije koje kao posledicu donose bolesti.
Presna hrana, međutim, mora temeljno i dugo da se žvaće i da se usitnjava mikserom, da ne bi dovela do nadimanja. Ko ima osetljiv želudac trebalo bi da izbegava voće i povrće u istom obroku, da uzima više one hrane koja mu prija i da pije čaj od pelina za jačanje želuca, savetuje Ginter.
Od presne ishrane ne treba odustajati u periodima godine kada je manje ima, već je treba čuvati za zimu.
- Da bismo povrće, voće i bilje sačuvali za zimu, najbolji metod je duboko zamrzavanje. Najbolje je skladištiti zrelo i oljušteno, ukoliko nije organski gajeno.
Vajarstvo i nutricija
Ernst Luis Ginter rođen je 23. februara 1910. u Teragen Hercogenbuhzeu, u Švajcarskoj. Prvobitno je želeo da bude građevinski inženjer, ali je ubrzo osetio potrebu da se bavi umetnošću. Posle dvogodišnjeg stažiranja, kao vajar i slikar obučavao se u rezbarenju u kamenu od 1931. do 1934. na državnom Fakultetu primenjenih umetnosti u Minhenu i na Akademiji umetnosti u Rimu, a kasnije i Berlinu.
Kada se vratio u rodno selo, sagradio je studio i počeo da radi kao slobodan vajar.
Od 1956. do 1967. živeo je na Floridi, gde je stekao američko državljanstvo i gde je došao u kontakt sa reformskim prirodnjačkim pokretom. Slušao je predavanja o ishrani presnom hranom, čitao knjige i počeo intenzivno da se bavi nutricionizmom. Prelaskom na ishranu sirovom hranom, otarasio se bolnih grčeva, umora, hroničnog zatvora i išijasa.
Po povratku u Švajcarsku osetio se pozvan da pomogne bolesnim ljudima nutritivnim preporukama za oporavak. Ova nova misija ubrzo ga je potpuno okupirala. Jedva da je imao vremena za svoj umetnički rad.
Godine 1971. počeo je da objavljuje u časopisima tekstove koji su u narednim godinama, pod nazivom Živa hrana (Living Food) postali knjiga-bestseler.
D. Š.
Нема коментара:
Постави коментар