Znanje

Znanje

Znanje je svest čoveka odvojilo od svesti životinje. Kako je čovek došao do logike, obzirom da je jedino ispoljeno biće koje logički zaključuje?

Logika je viši produkt Čiste svesti. Jednostavnim posmatranjem okoline, radi zadovoljenja radoznalosti, čovek je uočio razliku u ispoljenjima kao i izvesnu pravilnost koja se ponavlja. Formiranjem jednostavnog obrasca koji se ponavlja i njegovim pamćenjem, došlo se do logike. Ako je ispoljenje A jednako ispoljenju B, a ovo jednako ispoljenju C, onda je ispoljenje A jednako ispoljenju C. Razvojem logike čovek je došao do znanja.

Upravo je znanje ono što čoveka odvaja od životinja. Radoznalost je odlika svih ispoljenih formi, a najjasnije se vidi kod viših sisara. Radoznalost udružena sa logikom predstavlja znanje.

Šta prema tome predstavlja glupost?

Glupost nije ništa drugo do ugušena radoznalost. Glupost takodje predstavlja ne-svesno ograničavanje sopstvenog ispoljenja, koje zatim predje u naviku. Glup čovek lako može da postane pametan, samo treba da se seti da to može.

Šta znanje predstavlja suštinski?

Po svojoj suštini, znanje je jedan od vidova modifikovanog ispoljenja dveju sila. Znanje je centrifugalno, odnosno materijalno ispoljenje, Centripetalne tj. duhovne sile, ali na nematerijalnoj ravni. Znanje samo po sebi ne predstavlja oblik, ali potreban mu je oblik, da bi se izrazilo. Znanje predstavlja primarno ispoljenje svesti, svest koja je svesna ZNA da je svesna. Dalje, znanje predstavlja spoznaju svesti o sopstvenosti, sopstvenom ispoljenju i sopstvenom okruženju, poznavanje suštine svega ispoljenog, sopstvene svrhe, početka i kraja. To je Univerzalno, Kosmičko znanje. Možemo mu dati atribut Božanskog znanja, da bi smo pojam približili logici ljudske svesti. To Univerzalno, sveprožimajuće znanje dostupno je svima i koliko će ko uzeti iz tog neiscrpnog izvora, zavisi samo od nivoa njegove moći, odnosno nivoa njegove svesti. Okean je beskrajan, a količina vode koja se iz njega zahvata ograničena je jedino posudom kojom se ta voda zahvata.

Gurdjijev tvrdi da je količina znanja koja je čoveku na raspolaganju veoma mala i da samo odabrani pojedinci mogu da ga prikupe. Šta reći o tome?

Postavka Gurdjijeva je samo svrsishodna, ali ne i tačna. Svrsishodna je u tom smislu, da bi se učenici potrudili da steknu što više znanja. Da im je rekao da je znanje dostupno na svakom koraku, niko se ne bi potrudio da ga stekne. 

Očigledno je da je potrebno uložiti trud u sticanje znanja, često veoma veliki trud. Zašto je to tako?

Za sticanje znanja u suštini uopšte nije potreban trud, kao što ni za disanje ne treba uložiti preveliki trud. Stvar sama po sebi teče glatko i jednostavno. Medjutim, ovo važi za Apsolutnu svest, koju čovek ipak nema. Trud koji se ulaže zahteva logika. Način na koji čovek stiče znanje u uobičajenom vidu je na bazi logike, odnosno poredjenja sličnih ili istovetnih ispoljenja. Univerzalno znanje podeljeno je u dve struje: Naučno i Gnostičko.

Naučno znanje je znanje apsolutno podredjeno logičnom načinu razmišljanja. Temelji takvog znanja zasnovani su na mehanički usvojenim činjenicama, na osnovu kojih se, na bazi poredjenja i dokazivanja, dolazi do novog znanja. Za usvajanje ovakvog znanja potreban je zaista veliki trud, jer pamćenje odredjenih činjenica predstavlja akumuliranje lične energije u pamćenje i njihovu mehaničku klasifikaciju. Logika kojom su te činjenice povezane takodje je mehanička, jer često je takvo znanje suštinski daleko od stvarnog razumevanja. Zbog toga se ovakvo znanje teško usvaja, ali lako gubi, lako se zaboravlja, jer predstavlja nasilni vid ispoljenja lične energije, odnosno lične svesti. One oblasti koje su čoveku bliske i koje ga zaista interesuju usvajaju se i pamte veoma lako. Tu je u pitanju volja za učenjem, iskazana u vidu interesovanja za odredjenu materiju. Tako iskazana volja usmerava ličnu energiju u pravcu pamćenja činjenica, i mada se čitav proces obavlja mehanički, proces učenja je lak. Ne treba da te brine ovo mehanički, jer čovek mnogo toga mehanički obavlja da bi mogao normalno da funkcioniše. Uzmimo hodanje kao prost primer. Kada bi čovek za svaki korak koji napravi morao da uloži volju, kretanje bi mu oduzelo veliku količinu energije i on ne bi mogao istovremeno da čini ništa drugo. Mehaničko usvajanje logičkih činjenica i njihova praktična primena u radu, omogućava ličnoj energiji da se, za vreme činjenja odredjene radnje, troši mala količina energije, ostatak lične energije tako može da se upotrebi u nova ispoljenja ili učenje novih stvari. Kada ti ne bi mehanički pisala, ne bi ni mogla da pratiš i zapisuješ tok svojih misli koje u ovom trenutku predstavljaju moj glas. Vidiš da je to dobro uredjeno.

Mehaničko usvajanje novog, logičkog znanja, materije koja ne interesuje čoveka, zahteva ulaganje veće količine energije i zbog toga učenje suvoparnih činjenica iziskuje trud. Ovo naravno ne znači da je nauka, odnosno logika pogrešna stvar, naprotiv. Nauka je poboljšala kvalitet materijalnog življenja čoveka, ostavivši mu na raspolaganje mnogo više vremena za ispoljenje u drugim vidovima. Ono što je kod nauke loše je prisilno učenje naučnih činjenica u sistemu školovanja. Škola treba da uči mladog čoveka samo ono što ga zaista interesuje, jer tu može dati maksimum. Budućem pravniku nije potrebna viša matematika recimo. Primeri su brojni.

Drugo, ni logika nije pogrešna stvar, jer prvenstveno predstavlja odvajanje svesti, odnosno stepen razvoja svesti ispred svesti životinje. Dalje, logikom su takodje neki životni principi mehanizovani i samim tim je čovekovo ispoljenje olakšano u nekim uobičajenim stvarima. Opet, ostavljeno mu je više vremena da svoju svest ispolji na nov način.

Ovo bi bilo o teškoći sticanja znanja. Predjimo na drugu vrstu znanja na Gnostičko znanje.

Gnostičko znanje po svojoj suštini predstavlja Univerzalno ili Božansko znanje. To je pravo ili primarno znanje i dostupno je svima koji su spremni da ga prihvate. Kao što rekosmo na početku, količina tog znanja koje može da se prihvati ograničena je jedino čovekovom svešću, kao ograničenom “posudom”. Znati, u gnostičkom smislu, znači osetiti znanje svim svojim Bićem. I dok je Naučno znanje locirano u glavi, Gnostičko znanje je u celom telu, odnosno Duhu. Ne postoji centar za prikupljanje, odnosno, akumuliranje Gnostičkog znanja, zovimo ga samo Znanje. Ovo znanje se ne zadržava nigde, već je sveprisutno. Kao vazduh koji svi udišemo, zadržimo kratko u plućima i izdahnemo. Kontakt sa Znanjem je lak i jednostavan, ono ne zahteva akumuliranje, jer je uvek na dohvatu. Tačnije, ovo znanje se ne pamti, mada se po želji neki njegovi delovi mogu akumulirati. Ipak, za onog koji ima kontakt sa Znanjem, takvo akumuliranje nije potrebno. Zašto bi neko pored izvora čuvao i kofu vode?

Kako stupiti u kotakt sa Znanjem?

Proširenjem svesti, a to je moguće samoposmatranjem. Kada svest spozna sopstveno postojanje, kada ZNA za sebe, onda joj je moguće i da razume sopstvenu funkciju, a to je ispoljenje u svim pravcima. Mogli bi smo reći da je samospoznaja trenutak prosvetljenja ili budjenja, osvešćivanje sopstvene svesti. To je trenutak razlikovanja i upravo on čini pojedinačnu svest. Sledeći stepen je spoznaja da ta lična svest, kako je bivala doživljena, predstavlja deo Apsolutne svesti.

Zašto je čoveku potrebno prosvetljenje ili budjenje. Zar on nije već vrhunski oblik ispoljene svesti?

Čovečanstvo je vekovima u prelaznoj fazi, od svesti životinje do Apsolutne svesti. Čovekova svest predstavlja onaj poslednji stepenik ka Apsolutnom. To što ima svest čoveka samo mu daje mogućnost da dostigne Apsolutnu svest, ali prethodno mora da je ispolji u svim mogućim vidovima, da njome obogati sve svetove koji čine, svi zajedno, Apsolutno. Da ne bude zabune, dosta sam govorio o Apsolutnom ne objasnivši ga. Apsolutno predstavlja sva moguća ispoljenja svesti u beskonačnim varijacijama. Neispoljeno i Apsolutno su dve strane iste medalje, i jedno i drugo predstavljaju Univerzalnu svest, koja iz Neispoljenog prelazi put ispoljenja, preko svih svetova koji predstavljaju Apsolutno. Inače, Apsolutno nije neko odredjeno mesto prema kojemu se svest kreće, kao prema odredjenom cilju. Konačno spajanje sa Apsolutnim, znači pretapanje lične svesti u Svest.

Vratimo se čovekovoj svesti. Čovekova svest predstavlja zbir svih prethodnih stepena ispoljavanja svesti. Čovek je cilj Neispoljenom, odnosno poslednja etapa. Čovek u sebi ima uspavanu svest minerala, preko svesti biljaka, insekata, životinja. Svi napred pobrojani imaju svest, ali je nisu svesni, niti imaju mogućnost da je postanu svesni. Čovek je jedini koji ovu mogućnost ima, ali je izuzetno mali broj pojedinaca spozna i iskoristi. Čovekova svest takodje mora da prodje odredjene stepene ispoljenja, odnosno postupnog osvešćenja, kao što je Univerzalna svest morala da prodje put od minerala do čoveka, kao put ispoljenja na planu materije. Tek potpunim osvešćenjem svojih ispoljenja ili uloga, a to su karmički zadaci, čovek može da doživi potpuno probudjenje. Medjutim jedno prosvetljenje ili budjenje nije dovoljno, čovek mora neprestano da teži ka konačnom probudjenju. Pitaš se zašto, a nemaš prosto vremena da zapišeš pitanje. Seti se osnovnih sila ispoljenja. Na probudjenje deluje Centripetalna sila. Ona oduhovljuje materiju, daje joj svest i vodi je budjenjem u sledeći oblik ispoljenja: minerale, biljke ... Centrifugalna sila im daje materijalni oblik ispoljenja i zadržava svest u tom obliku. Možemo reći, mada definicija nije tačna, da Centripetalna sila deluje pozitivno, a Centrifugalna negativno. Definicija nije tačna ako pozitivno i negativno označimo kao dobro i loše. 

Ovo je delovanje na evolutivnom toku svesti. Na involutivnom je stvar obrnuta Centripetalna sila deluje negativno, a Centrifugalna pozitivno. Involutivni tok predstavlja materijalizaciju svesti, preko Andjela, Arhandjela, Demona i čitave plejade nematerijalnih bića, koja predstavljaju ispoljenje Univerzalne svesti. Ispoljenja svesti kroz nematerijalna bića su bezbrojna, kao i ispoljenja materijalnih bića, uostalom.

Kao što rekoh, na probudjenje deluje Centripetalna sila i trenutkom osvešćenja ona postaje dominantna što istovremeno, zbog neravnoteže aktivira Centrifugalnu silu koja teži da svest vrati u materijalno ispoljenje. Zbog toga je na putu osvešćenja potrebno svesno praviti balanse izmedju ovih dveju sila, da bi se probudjena svest zadržala na odredjenom nivou. Znači, pored svesnog aktiviranja Centripetalne sile, treba svesno aktivirati i Centrifugalnu silu. Dobar model za ispoljenje Centrifugalne sile, jer upravo ono pruža šablon za ispoljenje, je znanje, ali ovoga puta logičko znanje. Logičko znanje nije materija, ali za Centripetalnu silu, koja nema oblik ispoljenja, predstavlja dobru osnovu. Logičko znanje je centrifugalni oblik Centripetalne sile.

Takodje, šablonski usvojene mentalne vežbe, a njih takodje ima bezbroj, u zavisnosti od sistema ili religija, pružaju dobru osnovu za ispoljenje Centripetalne sile, te se probudjena svest može zadržati na odredjenom nivou. Medjutim, ponoviću opet, jedno jedino probudjenje nije dovoljno, ono samo predstavlja mogućnost da se svest uzdigne na viši nivo i tu zadrži, da bi se uzdizala dalje. Ovo su recimo “stepenice za nebo”.

Ponekad nije dovoljan jedan život, da bi se visoko probudjena svest osvestila u potpunosti. Svi veliki mistici obično su živeli nekoliko ljudskih života, sa visoko probudjenom svešću, pre nego što su postigli potpuno osvešćenje, odnosno mogućnost pretapanja u Apsolutnu svest.

Mnoge religije tvrde da je patnja neophodna za probudjenje svesti. Šta reći o tome?

Osvešćenje znači prepoznavanje sopstvenosti i ličnog puta ka izvršenju sopstvenog karmičkog zadatka, ali i spoznaja ispoljenja kroz sve naredne karmičke zadatke u aktuelnom životu. Patnja u ovom slučaju predstavlja neprihvatanje zadatka koji treba da se odradi, odnosno odbijanje novog izazova. Neophodna je na neki način, jer je pravi pokazatelj da je iskušenik na pravom putu. Ukoliko sva iskustva koja mu se nadju na putu prihvata lako i bezbrižno, to je sasvim siguran znak da nije na pravom putu ili da nije razumeo suštinu iskustva kroz koje treba da se ispolji. Naravno, u svom izvitoperenom vidu neke tradicije idu do mere fizičkog samomučenja radi prosvetljenja, što je suštinski besmisleno.

Iz, patnje se ipak nešto može naučiti.

Učenje kroz patnju je moguće, ali radi se samo o suštinskim spoznajama. Problemi koji se javljaju na Karmičkom putu u početku izazivaju patnju, dok se ne shvate i ne razreše, a razrešavanje donosi ne samo olakšanje, već i radost, ukoliko je spoznata suština problema, odnosno patnje.

Otkriće novog znanja kroz otvorenu svest takodje donosi radost, a da pre toga pitanje nije bilo postavljeno kao problem. Sticanje novog znanja kroz uvide donosi proširenje ličnog znanja, što istovremeno znači obogaćivanje lične svesti.

Vratimo se kontaktu sa Gnostičkim znanjem ili jednostavno Znanjem. Kažeš da je sveprisutno i da se lako uzima, ali kako?

Probudjenje svesti odvija se mimo ustaljenih šablona, koji su uslovljeni logikom. Logika je, pre probudjenja, predstavljala jedini oblik ispoljenja svesti kroz razum. Probudjenje je širi oblik svesti, a da pri tome logika ni malo ne trpi. Doduše, nepripremljena svest je zbunjena u prvi mah, pokušavajući da logikom objasni proces, što je nemoguće. Ovde u pomoć priskače znanje u vidu tudjeg objašnjenja, koju svest može mehanički da primi i eventualno razume. Razumevanjem stvara se osnova za sledeći stepen probudjenja.

Kada probudjeni pojedinac počne da proširuje svoju svest i uoči da svest nije samo razum, tada mu se pruža mogućnost stupanja u kontakt sa Znanjem. Intuicija predstavlja jedan deo kontakta za Znanjem, mada takav kontakt nije dovoljan. Intuicija se javlja u ne-voljnom bljesku, a kontakt sa Znanjem predstavlja akt volje, ali bez napora. Kazem: bez napora, jer volja aktivirana razumom predstavlja napor. Volja aktivirana svešću deluje bez napora.

Znači: proširenje svesti kroz njeno osvešćenje i samoposmatranje dovodi u direktnu vezu sa Znanjem. Takvo znanje je sveprisutno i ne zahteva napor. Ili što reče E.Levi: “Govoriti učeno o svim stvarima bez njihovog prethodnog poznavanja”.

Evo ti odgovora u širem vidu, zašto u povišenom stanju svesti nisi imala pitanja. I sada ih veoma malo imaš, dozvoljavaš da Znanje samo prodje kroz tebe i ne trudiš se da zapamtiš bilo šta. Trud zahteva ulaganje energije, a ona ti je potrebna za kontakt sa Znanjem.

Zašto mi treba povišena energija?

Obična - dnevna svest zahteva odredjenu količinu energije. Ta količina energije data je svakom čoveku i služi za dnevne aktivnosti. Proširenje svesti predstavlja proširenje osnove, odnosno proširena svest poseduje i zahteva više energije. Proširenom svešću dobija se i povišena svest, koja ima mnogo jači energetski naboj nego dnevna svest. Proširenom, odnosno višom svešću, ti pretapaš svoju svest u svest drugih svetova. Dnevna svest predstavlja zgusnuti oblik, viša svest je porozna, frekvencija se menja i daje ti mogućnost da uskladiš svoju frekvenciju sa frekvencijom odredjenog plana. Pri tome, ulazak u višu svest sa drugacijim vibracijama ne remeti frekvenciju dnevne svesti. Naravno, ukoliko je to čin volje. Nevoljne promene vibracija svesti već spadaju u šizofreniju i druga psihološka ispoljenja, pardon, oboljenja. Mala šala. Ludilo je takodje jedan od oblika ispoljene svesti, samo što ljudi takvo ispoljenje nisu prihvatili kao neophodno, pa te ljude zatvaraju u ludnice.

Kako je moguće kontaktirati Božanstva, Duhove sfera i slično, kada su oni ispoljenja involutivne faze?

Oni jesu ispoljenja involutivne faze i kao takva imaju odredjenu frekvenciju na kojoj obitavaju. Njihova karma, da tako kažem, predstavlja promenu frekvencije ka materiji. Njih je moguće kontaktirati samo uz uskladjivanje frekvencije sopstvene svesti sa njihovom. Da bi kontakt bio moguć, potrebno je dati im i materijalnu formu kroz koju mogu da se ispolje. To može biti sopstveno telo, što nije preporučljivo za onoga koji to čini ili materijalna forma u vidu odredjenog znaka ili predmeta, što opet nije dobro za njih. Zašto nije dobro, zato što se time remeti njihova evolucija. Stepeni ispoljenja nematerijalnih bića tačno su odredjeni, kao i stepeni ispoljenja materijalnih bića. Da li je Golemu bilo dobro kada je napravljen? Mineralima, odnosno zemlji dat je oblik čoveka i mogućnost da se kreće kao čovek, ali Golem nije mogao da postane čovek, jer preskočeni su mnogi stepeni evolucije.

U slučaju priziva inteligencija drugih sfera jedini bezbedan kontakt je ponuditi im odgovarajuću formu za trenutno ispoljenje, a zatim ih vratiti nazad. Prizivati ih treba samo u slučaju potrebe, sa adekvatnim znanjem i svrhom, nikako iz hira. Zato su spiritističke seanse opasne kada ih izvode neupućeni.

Opet smo odlutali sa osnovne teme, kao i obično. Putevi povratka Apsolutnom su bezbrojni, kroz religije, sekte, organizacije. Svi tvrde da poseduju pravo znanje, a “činjenice” koje oni navode često su u suprotnosti jedna s drugom, odnosno razlikuju se od sistema do sistema, od čoveka do čoveka. Postoji li objektivno znanje?

Već sam objasnio šta je Univerzalno znanje. Da bi se ispoljilo potrebna mu je odredjena forma. Uobičajena forma je kroz govor, koji je deo logike. Znači forma za ispoljenje Univerzalnog znanja je logika. Medjutim, logika često deluje pravolinijski, u odredjenom smeru, koji često ne mora da bude ispravan. Logika “zaboravlja” beskonačne varijacije ispoljenja svesti, jer ne shvata da je put kojim trenutno ide samo jedna od mogućnosti zaključivanja. Logiku takodje čini prethodno naučeno znanje, pa kada se Univerzalno znanje pretoči u šablon logike, tada se dobija odredjeno znanje koje se zatim prenosi dalje onima koji nisu u mogućnosti da sami stupe u kontakt sa Znanjem. Otuda razlike.

Razudjena, nešablonizirana logika, uočava se kod male dece, koja tek uče saznavanje sveta. Recimo, ono što je prljavo se opere da postane čišto. Mačke se ne ljube, jer su prljave. Mačka se opere, pa se može poljubiti. Poljubac je nežnost. Mačka voli nežnost. Mačka voli vodu. Ovo je dečja logika, savršeno ispravna, jer teče po ustaljenom modelu u ustaljenom pravcu. To što mačka ne voli vodu, to nije logično, jer sve ukazuje na to. To što mačka ne priznaje logiku, to već nikoga ne brine.

Ustaljeni pravac logike, koji u stvari čini sliku sveta civilizovanog čoveka, uči se odrastanjem. Jezik kojim se ljudi sporazumevaju zasnovan je na logici i takodje se uči.

I ko je onda u pravu?

Niko nije u pravu i svi su u pravu. Gnoza ne može da se iskaže rečima, ona se oseća celim bićem. Svaki pokušaj izražavanja Gnostičkog znanja verbalnim putem, znači njegovo šabloniziranje kroz govor i logiku. I eto mogućnosti greške. Neka je jedan filozof došao do pravog znanja, dovoljno je da upotrebi dvosmislenu reč, pa da bude pogrešno shvaćen. Neka njegov učenik prenese dalje to pogrešno shvatanje i već je nastupio haos.

Dalje, prepisivanjem knjiga, pre pojave štamparija, neka prepisivač za trenutak izgubi koncentraciju i pogrešno prepiše reč, već se stvara haos. A čovek je inače sklon da na svoj način tumači izloženo.

Dalje, prevodjenjem sa stranog jezika, neka prevodilac usled nepoznavanja materije u potpunosti, pogrešno prevede reč, opet je nastupio haos. Mogućnosti su brojne.

Kako onda znati u moru informacija koja je prava?

Jednostavno. Treba prepustiti unutrašnjem znanju da te vodi i prepozna šta je prava informacija u tekstu koji čitaš. Ili još bolje, stupiti u direktan kontakt sa Znanjem, onda je čitanje nepotrebno.