уторак, 28. октобар 2014.


ZDRAVLJE ZA SVE - PRESNA HRANA

Živeti bez bolestiIskustava izlečenja "neizlečivih bolesnika" napuštenih od medicine, obolelih od raka, dijabetesa, artroze, reumatizma i mnogih drugih bolesti. Svi su se izlečili poštujući uputstva iz knjige "Živeti bez bolesti", na sasvim prirodan i logičan način.
Odziv na koji  je naišla knjiga Živeti bez bolesti tako je dobar, da su se zahvaljujući njoj izlečile hiljade ljudi, delimično i od teških bolesti, što je kod ukupnog tiraža od preko 100.000 [na nemačkom jeziku] svakako i moguće.

Primili smo mnoštvo pisama zahvalnosti i na stotine svedočanstava о izlečenju, od kojih smo načinili knjižicu utisaka i svedočanstava pod naslovom Zdravlje i za tebe.
Ta knjižica svedočanstava о izlečenju  naročito je pogodna za deljenje bolesnim ljudima. Ničim drugim ne  možemo bolje uveriti bolesne ljude u lekovitu moć presne hrane, kao uz pomoć svedočanstava izlečenih ljudi. Tih stotinjak svedočanstava načiniće pravi proboj i ostvariće  nešto  što  bismo  mogli nazvati "malom revolucijom" u smislu lečenja bolesti. Zdravi moraju da se žrtvuju za bolesne, pa stoga, kao autori, mi  svuda tražimo oduševljene  pristalice ishrane  presnom hranom, koji će pomenutu brošuru preporučivati po bolnicama i po mestima u kojima ljudi žive.
Knjižica  ne  sadrži  samo  svedočanstva,  već  su mnoga od njih praćena i objašnjenjima i poukama. Tu humanu akciju želimo, kao autori, da pokrenemo, u želji da pomognemo što većem broju bolesnih ljudi. Sigurno je da će biti  osoba koje će  postupiti slično onom bolesniku obolelom od leukemije, koji je već bio na samrti, koji je  posle proučavanja naše knjige "Živetibez bolesti" izašao iz sobe za umiruće bolesnike i, pošto se kod svoje kuće lečio i hranio našom hranom, za šest meseci bio potpuno zdrav.
Neće biti ništa novo ako čujemo da se metodom korišćenja presne hrane leče bolesni ljudi i da posle izlečenja ostaju trajno zdravi. Taj metod bio je poznat još među  starim  Grcima,  a i  danas ima naroda koji žive izvan nama poznate civilizacije i koji se prirodno hrane.
Njihovi  pripadnici  se   uopšte  ne  razboljevaju  i doživljavaju duboku starost.
Ako više volite slušati nego čitati ili, možda vam je izgovorena riječ uvjerljivija od napisane, pogledajte ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=AHCsNgCKeuM
Ljudsko telo u celini, kao i probavni organi životinja, stvoreni su  za presnu, prirodnu hranu. Ko  nađe put povratka takvoj ishrani, biće pošteđen od bolesti.
Predstavnici  zvanične medicine nisu oduševljeni ovim prastarim načinom ishrane, pošto se u takvim uslovima gotovo niko ne bi razboljevao ili, zato što  bi bolesnici mogli da pomognu  sami  sebi, Utoliko više su oduševljeni  bolesni  ljudi   već od  trenutka  kada upoznaju  taj  pouzdani  način  lečenja,  kojim  čak  i "neizlečivi" ponovo  mogu da uživaju prednosti dobroga zdravlja.
Svedočanstva о izlečenjima  u  ovoj  brošuri  samo su odjek poznate knjige о   presnoj  hrani  "Živeti  bez bolesti"  (Živa  hrana). Verujemo da  će  i ova brošura naići  na  tako  dobar prijem,  kao knjiga "Živeti  bez bolesti", koja je doživela brojna izdanja i velike tiraže na razIičitim  jezicima i  koja  se smatra jednom  od najboljih knjiga iz oblasti ishrane i zdravlja uopšte. Zahvaljujući uputama iz te knjige, veliki  broj ljudi ponovo je ozdravio, kako od raka, tako i od drugih, tzv. neizlećivih bolesti, ali, svakako, i onih manje opasnih. U ovoj brošuri  objavljujemo brojna svedočanstva о izlečenju, jer nam je želja da bolesnim ljudima ulijemo opravdan optimizam.
Još jednom ističemo  koliko je značajno  i dragoceno da nam što veći broj izlečenih ljudi šalje svoja svedočanstva. Ta svedočanstva dobijamo, na žalost, od veoma malog broja nekadašnjih bolesnika. Većina vrlo brzo zaboravlja dobro koje im se "dogodilo", ili postaju nezahvalni iz nekog  samo  njima poznatog razloga.
Mnogi ljudi ostaju samo na obećanju. Postupaju prema izreci:  "Sluga je obavio svoju dužnost, a sada može da ide." Ako lečenje već ništa nije koštalo, treba bar imati na umu mnoge ljude koji pate od  različitih bolesti i na koje bi jedno takvo svedočanstvo delovalo kao melem na ranu, naročito ako je reč о njima samima. Zbog toga molimo sve izlečene da što pre pošalju svoja svedočanstva. Mislite na to šta drugi  ljudi sve moraju da žrtvuju a ipak ne dostižu izlečenje jer nisu uklonili uzrok svoje bolesti.
Jedan 88-godišnjak iz južne Amerike, koji i danas dobro igra tenis, pun je hvale za presnu hranu, koju je upoznao pre  izvesnog vremena.  Njegovo pismo istovremeno iznosi  i razlog velikog uspeha  knjige "Živeti bez bolesti":
"Vaša knjiga 'Živeti bez bolesti' nesumnjivo je nešto najvrednije u mojoj velikoj biblioteci, zato što celokupan predmet ishrane presnom hranom obrađuje sa svih strana,  veoma temeljno,  savesno, iscrpno i verodostojno. О tom predmetu bi  drugi izdavači štampali čitavu seriju knjiga.
Walter Hordan, Sao Paolo, Brazil
Činjenicu da presna hrana mnogo znači i sportistima, potvrđuje višestruka  šampionka Nemačke u tenisu Helga Hesl (Hosl)  iz Minhena: "Želim da Vam srdačno zahvalim za ono što ste mi podarili izvanrednom  knjigom 'Živeti bez  bolesti'. Kako smo se pogrešno hranili upravo mi sportisti! Većinu poraza mogli smo da  izbegnemo." Ona, zatim, u drugom pismu, kaže  sledeće: "Čemu velika sigurnost u baratanju reketom,  kad je celo telo iscrpljeno i izdaje nas kad je najvažnije? Ranije mi je baš nedostajala ta velika izdržljivost koju  dobijamo zahvaljujući presnoj hrani."   Nešto  slično  potvrđuje i  američki  plivač na duge staze,  Ros (Roos), koji se takođe hrani  presnom hranom,  a koji je,  svojevremeno, u Sidneju i Rimu osvojio čak dve zlatne olimpijske medalje.  Evo šta on piše: "Uvek kad bismo se približavali cilju  i skoro svi već bili iscrpljeni, ja bih se tek oslobodio,  odlepio se od  ostalih i prvi prošao kroz cilj."
I iz  mnogih pisama zahvalnosti od osoba koje su prešle na presnu hranu,  može se pročitati  da je prva reakcija na nju  bila odsustvo  umora.  Objašnjenja о tome iznećemo kasnije.
Autor knjige "Živeti bez bolesti"  apsolutno je ubeđen da se  presnom hranom, kao jedinim  sredstvom, može lečiti i izlečiti  opaka bolest sida.  Međutim, ishrana presnom hranom je crna ovca s kojom ne  želimo  da imamo posla. Nju  nauka  nikada neće priznati, niti prihvatiti. Čak i kad bi neki teško oboleli od side ozdravio zahvaljujući korišćenju presne hrane, dogodilo  bi  se isto  kao i u sučajevima raka о tome bi  se ćutalo i nastavilo s istraživanjima,  kao da se ništa nije dogodilo. Ako se neko hrani samo presnom hranom, više i ne može oboleti jer ono što dovodi do ozdravljenja teško bolesnih ljudi, može višestruko lakše da zaštiti od bolesti. Kad bi korišćenje presne hrane nekim slučajem uzelo maha, veliki koncerni za proizvodnju hrane  bi se, zajedno  s naukom, našli u  bezvćizdušnom prostoru. Zdravlje koje bi tako nastupilo, preokrenulo  bi tokove života na koji smo navikli.
Da bismo pomogli još mnogim ljudima koji pate od različitih tegoba i bolesti, preporučujemo Vam da što  više širite ovu knjigu.
Iskustvo kazuje da о ishrani presnom hranom ružno govore ne samo mnogi lekari, nego  u  neznanju  i sami  bolesnici,  pa  ih  u činjenice ne  možemo  uveriti na  drugi način, nego objavljivanjem  konkretnih izveštaja о lečenju i svedočanstava izlečenih  ljudi.
PRVI ZAKON ISHRANE
Prvi zakon ishrane nalazimo u Svetome pismu. Neki možda  ne  prihvataju  Sveto  pismo  i ne  veruju  u stvaranje sveta, jer  im više odgovara da imaju majmuna za pretka. Majmun nam, doduše, može poslužiti kao uzor za pravilnu ishranu, ali ga ne želimo za pretka.  Stvorivši čoveka. Bog mu je između ostalog dao i  prvi zakon ishrane.  Taj zakon nije  imao  nikakve  veze  s  "drvetom poznanja dobra i zla". Evo kako on glasi:
"Evo. dao sam vam  sve bilje što nosi seme po svoj
zemlji, i sva  drveta rodna koja nose seme; to će vam
biti za hranu"  (knjiga Mojsijeva  1. poglavlje, 29. stih).
Kako je sve što je bilo stvoreno bilo "dobro".  Bog se postarao i za savršeno zdravlje svojih  stvorenja uz savršenu  hranu. Bolest  je,  zaista, bila  nepoznata u svetu u kojem je živeo čovek.
Potpuno je razumljivo  da je  ta hrana bila precizno prilagođena čovekovim organima za varenje. Ono  što je za nas bitno, jeste da u Bibliji nigde ne možemo pročitati  da je te čovekove organe Bog posle toga menjao ili modifikovao. Mi smo i danas stvoreni za tu ishranu, odnosno za presnu hranu. U  prvom, prvobitnom zakonu  ishrane, nigde se ne spominju  ni kuvanje ni koriščenje mesa.
POSLE ĆOVEKOVOG PADA U GREH
Posle toga čovek je pao u greh, pogazivši time i prvi zakon  ishrane. U  takvim uslovima i bolest je  dobila pristup čoveku. Kao poređenje. zamislimo utomobil u čiji ćemo rezervoar, umesto benzina, za koji je on konstruisan, sipati petrolej. On  neće moći pravilno  da funkcioniše  i ubrzo će  otkazati. Slično se  dogodilo i čoveku, i bolest se odomaćila u njegovom telu.
U ovom  kontekstu uopšte  nije važno šta je Bog čoveku kasnije dopustio ili nije dopustio  u njegovoj ishrani. Prvobitni zakon nije bio menjan. Tako u Novom zavetu,  u Bibliji,  nalazimo veoma jednostavne reči:
"Sve mi je slobodno,  ali nije  sve na korist(Korinćanima 10,23).
Meni, na primer, kuvana hrana nije bila na korist, pošto je kao  takva obezvređena, po mojim istraživanjima za dve trećine, pa sam, dok sam je koristio,  bio neishranjen i  bolestan.  Bog je čoveku dao razum a životinji instinkt da prepoznaju šta je zdravo, a šta nije. I starozavetnom proroku Valamu Bog je pustio zlo pošto nije bio poslušan njegovoj naredbi. Tada je sam morao da  trpim posledice.
LIČNA ISKUSTVA
Kuvanje ima tri loše  strane. Prvo,  čovek je  neishranjen.  zatim "začepljen", napunjen balasnim, otpadnim materijama i nečistoćama.  Neishranjenost nastupa u uslovima punog želuca zbog obezvređenosti hrane, a deponovanje  otpadnih  materija u organizmu  zbog prebogate hrane, ishrane za koju zubi gotovo uopšte nisu potrebni. Mnogi na taj način postaju gojazni. Tako se događa da  dragocene mineralne materije postaju otpadne materije. Bog koji je stvorio čoveka imao je sasvim drugačiju zamisao. Hrana koju je čovek imao  u svom prvobitnom staništu donosi kraj kako neishranjenosti, tako i taloženju otpadnih materija,  a time  i bolesti.
Otkako sam pre više od 30 godina prešao na presnu  hranu,  nisam bio bolestan; nijednom  se  nisam  loše  osećao. I našu  kćerku odgajili smo na presnoj hrani.  Njoj je danas 20 godina;  nikada nije primila nijednu  vakcinu, a nije bila nikada ni  bolesna.  U njenom dosadašnjem životu nije bilo  ni traga dečijih bolesti  ili  gripa. Uz hranu kakvu je čovek imao u početku, gotovo  je nemoguće razboleti se. Tako je bolest u raju bila  nemoguća.
ZDRAVLJE KOJE  NE PROLAZI
Ne bojte se više raka, srčanog infarkta ili gripa. To su pojmovi  koji  su  nepoznati onima koji uzimaju samo presnu hranu. Ali, u tim uslovima pošteđeni smo i svih drugih bolesti. Čak i više od toga, naše telo postaje mlađe. Kako je to moguće, saznaćemo kasnije. Ovakva hrana je, ujedno, i najbolje  i najjevtinije sredstvo za negovanje lepote, pošto kožu podmlađuje  iznutra. Za takvu hranu se ne prave nikakve reklame, jer se na njoj ništa ne zarađuje.  A kad nam  se još  pruži prilika da svom životu dodamo  10 ili 20 godina života,  koji će proticati bez staračkih tegoba  i dugotrajne senilnosti, zaključujemo  da  niko više ne  treba  da okleva  s prelaskom na  presnu hranu. Neko je rekao da je trajno zdravlje  dragocenije od svih bogatstava  i blaga  na svetu. Kakva je korist od bogatstva, ako smo bolesni?
SAN KOJI POSTAJE STVARNOST
Mi tvrdimo da je ovakvo zdravlje moguće, pa Vas  pozivamo da temeljito proučite ovu brošuru. Svako se u to može  uveriti samo ako  hoće. Svedočanstva о izlečenju koja objavljujemo treba da posluže kao dokaz da ova sila života koja izgrađuje naše telo, može i da leči. Ona  daleko  nadmašuje  mogućnosti  svih  medikamenata, prirodnih lekovitih sredstava  i sredstava za jačanje organizma. Budući da umor prirodno, automatski. nestaje, osoba koja se hrani ovako neće imati potrebu ni za kakvim veštačkim stimulativnim sredstvima kao što su crna kafa, crni čaj, nikotin ili alkohol. Ovi otrovi zavisnosti nisu dostojni  čoveka.  Korišćenje presne hrane je najbolje sredstsvo da se njih oslobodimo.
I čovek koji obavlja teške fizičke poslove dobija odgovor na svoje probleme, jer u tu  ishranu, među ostalima, spadaju i očišćeno semenje od suncokreta, semenje od  bundeve,  ovas i jezgrasto voće, koje možemo koristiti  upravo  onakve  kakvi  su,  ili  pripremljene s drugim  vrstama presne  hrane. S ovom hranom se meso ne može upoređivati. U njemu, osim belančevina iz druge ruke uništenih kuvanjem, nema ničega vrednog pomena. Takva  ishrana  dovodi do posledica kao što su bolesti neishranjenosti, rak i umor. Ljudski organi, kao  što  smo  već kazali,  uopšte nisu stvoreni za takvu hranu.  Ova naša hrana idealna je, takođe, i za neoženjene (neudate) osobe, koje će vrlo brzo osetiti veliku razliku u izdacima za hranu i dobitak u vremenu prilikom pri premanja hrane. On je srećan što više ne mora  da riba šerpe i tiganje i što se više ne razboljeva. Bolest nikada nije sudbina, kao što to mnogi misle, već nešto za šta je kriv sam  čovek. Svako je kovač svoje sreće. Ovaj san, nema sumnje, može da postane stvarnost. Sami bolesnici stiču novu nadu, pošto lečenje počinje iz temelja.
Pre nego što se, na sledećim stranama ove brošure, upoznamo s preko stotinu svedočanstava о izlečenju, delom i od raka, želimo da radi boljeg razumevanja materije čitaocu objasnimo kako dolazi do izlečenja pomoću presne hrane, i kako bolest uopšte nastaje.
PROKLETSTVO KUVANJA
S  kuvanjem je nastala i najveća tragedija  ljudskoga roda, jer su se tako, posle čovekovog pada u greh, po­  čele pojavljivati bolesti. Bio je pogažen i prvobitni zakon ishrane, о kojem  smo čitali  u Svetome pismu.  Naučno je dokazano da dve trećine najvažnijih sastojaka hrane, mineralnih materija, zbog toplote  kuvanja postaju neupotrebljive za ljudsko telo. Umesto da iz građuju telo i održavaju njegovo zdravlje, one se pretvaraju  u otpadne materije. Posledica je neuhranjenost uz pun želudac, što sa sobom, kao posledicu neadekvatne  ishrane, može da donese najrazličitije bolesti. Setimo se brojnih poremećaja kod  zuba, kičmenog stuba, zglobova  i drugih, kao na primer, dveju  bolesti  žlezda  s unutrašnjim  lučenjem  šećerne bolesti igušavosti.
KAKO NASTAJE NAŠA HRANA
Poznato je da biljka uzima hranu iz zemlje i iz vazduha. Reč je о neorganskim mineralima koji  dolaze iz kamena,  ali i о organskim, živim,  iz humusa, zatim imamo azot i ugljendioksid, tačnije  ugljeničnu kiselinu iz vazduha. Čovek i životinja ništa od toga  ne mogu upotrebiti za hranu. Listovi  biljaka predstavljaju male fabrike koje apsorbuju, oživljavaju i pripremaju za nas hranu  sve te mrtve materije iz zemlje i vazduha, pričemu sunčeva svetlost igra značajnu ulogu. Istovremeno biljka raste i razvija se, donoseći plodove. Našim organima za varenje sasvim su tačno prilagođeni korenje, lišće i plodovi. U tim procesima glavnu  ulogu igraju enzimi, iskre  života  koji  dolaze  od  Boga - Stvoritelja svemira, koje čine da biljke rastu i napreduju. Te enzime  nazivamo i vegetativnim  životom u svakoj živoj materiji.
BEZUMLJE KUVANJA
Strašno je  kada uvidimo šta sve čovek sam  sebi tovari kuvanjem hrane.  Kuvanjem se uništavaju upravo enzimi koje je čoveku Bog podario da bi imao savršeno zdravlje. Veoma važne mineralne  materije  bez enzima  postaju  mrtve i beskorisne. Želudac je, doduše, pun; međutim, uništene su sve vrednosti koje se odnose na zdravlje, kao i dve trećine hranljivihi vrednosti iz hrane. Kako to da nije uništeno sve? Zato što naš organizam može u nevolji da  pomogne sam sebi. Endogeni enzimi iz procesa varenja, prvenstveno oni iz pankreasa, uspevaju da spasu neke od mineralnih materija. Ta pripomoć za nevolju nije, međutim, dovoljna, jer dve  trećine hranljivih vrednosti  odlaze nepovratno. Bolestima je otvoren pristup. Rak  napreduje pošto su uništeni  enzimi, koji jedini mogu da ga suzbiju. Za čoveka počinje veoma opasan život.
NOVO PROKLETSTVO KUVANJA — TALOŽENJE OTPADNIH MATERIJA
Svi znamo da se  povrće kuvanjem u loncu  prilično skupi  i da mi, hraneći se  na uobičajen način, od te meko skuvane hrane unesemo u sebe obično dva do tri puta više nego što  bi trebalo, pošto gotovo i da  ne moramo da koristimo zube za žvakanje. Stariji ljudi najčešće uopšte više nemaju sopstvene zube, jer su kuvanjem uništili  ono  što je potrebno za izgrađivanje i održavanje tih zuba.  Kada unosimo dva do tri puta više hrane  nego što je potrebno, u telu se taloži srazmerno veća količina otpadnih materija. U uslovima ovakve najezde otpadnih materija,  organi za eliminaciju, kao što su bubrezi, ni približno ne mogu  da ispune svoj zadatak. Kad se u jednom trenutku u telu nakupi dovoljno otrova, nastaje grip s visokom temperaturom koji  služi za  čišćenje organizma. To  sve  može biti i gore. Mali krvni sudovi, naročito oni u srčanom mišiću, postepeno se začepljuju,  u grudnom  košu osećamo napetost, što nazivamo anginom pektoris. Tada već nije daleko trenutak kada će se neki od tih krvnih su­dova potpuno začepiti, što donosi  sobom srčani  infarkt.
NOVA GOMILANJA OTPADNIH MATERIJA
I u mozgu dolazi do skupljanja različitih štetnih i otpadnih materija u obliku taloženja kiselih materija, što dovodi do zakrečenja arterija, a zatim i do moždanog udara,  sa smrtnim  ishodom ili  bez njega. Najčešče nastupa jednostrana oduzetost. Problemi se javljaju i u sistemu za varenje.  Mesna hrana najčešče dovodi do zatvora i procesa raspadanja. U trbuhu se skuplja či tava gomila smeča, što je opasno i nehigijenski. Pošto kuvana hrana u procesu metabolizma uvek izaziva višak kiselina,  nastaju čirevi i, na kraju, rak. Jedući  preko svake mere, mnogi ljudi pate od gojaznosti, što je još jedna nevolja koju  donosi kuvana hrana. Taloženje otpadnih materija u i neishranjenost uzajamno se pomažu da ubiju čoveka na bolan, mučan način, što nikako nije bilo sastavni deo Božijeg plana načinjenog u vreme stvaranja čoveka. Život treba da se okonča bez bolova. Zar je upotreba presne hrane baš tako veliki problem? Probajte! Ako ste gladni  u drugim okolnostima ne treba ni jesti  svaki zalogaj će biti poslastica.
KOLIKI JE NAŠ VEK
Naš vek traje, dok se ne začepe oni najfiniji krvni sudovi. Presna hrana i beli luk držaće ih u besprekorno čistom stanju do 100 godina. Svaka sledeća generacija živela bi po desetak godina duže. Beli luk se može jesti a da se miris ne oseća, ako ga usitnimo, uvaljamo u ulje i pojedemo zajedno s ostalom hranom. U prodaji se često mogu naći  i kapsule belog luka bez mirisa.
TRAJNO ZDRAVLJE — MOGUĆE
Čak nam i Sveto pismo daje uputstva za negovanje  dobrog  zdravlja  i  lečenje  bolesti.  Ako  se ne eliminiše uzrok — pogrešna hrana — bolest će se uvek vraćati, bila opaka ili ne.

Нема коментара:

Постави коментар