Astralno samoisceljivanje
Čovek može i sam sebi pomoći aktivirajući lično astralno telo na neki poznat način, na primer nekom tehnikom, snažeći energetske centre – čakre ili sefirote, preko koga možemo pribaviti više prane, koja automatski čitav organizam, dakle i nervni sistem, dovodi u ravnotežu, čini ga vitalnim i otpornijim, a kad je bolest u pitanju u nekim slučajevima može je bitno ublažiti, pa i otkloniti ako češće vežba. I jedna sasvim laička vežba mogla bi pomoći kod nekih psiho-fizičkih poremećaja i bolesti, a to je – putem jednostavne vizualizacije ili autosugestije, zamišljanjem, na primer, kako u hrani i vodi koje unosimo u organizam ima okrepljujuće, lekovite, moćne prane, bukvalno to nekako vizualizirajući, na primer: kako prana kao kakva blistavo bela plazma, možda čak kaplje, kao recimo med, iz hrane njome dobro natopljene ili kako je uzimamo dišući vazduh. Takođe, možete zamišljati i kakvu blistavo belu kuglu iznad glave, i kako iz nje crpite isto tako blistavu struju energije koja ulazi u vas kroz bramanički otvor (astralni otvor na vrhu glave) ili kroz osmu čakru, ili zbirnu tačku i prožima vas kao kroz neki kanal sve do nogu: ili kako tu struju dopremate do nekog, obolelog ili zamorenog dela tela. Osećaćete još više ako budete neopozivo u to verovali, i redovno duže vežbali, da vas to okrepljuje, čini vitalnim i ublažava bol.... a znaci da vam vežba uspeva biće nešto kao drhtavica celog tela, kao kad kroz vas prođe elektična struja, ili pak munjevito i snažno vibriranje u predelu organa u koji ste doveli tu praničnu struju. Tu struju ćete vremenom moći dovesti kad hoćete, i čak vam neće biti potrebna vizualizacija. Mislim da samo astralno telo ima dosta te energije, naročito nakon okrepljenja čitavog fizičko-mentalnog čovekovog sklopa, na primer nakon dobrog sna – za vreme kojeg astralno telo, možda češće nego što mislimo, može da se odvoji od fizičkog i da vezano za njega takozvanom srebrnastom vrpcom, u Astralnom svetu uzima energiju, puni se pranom kojom će okrepljivati fizičko telo, ili se pranom hrani i ne odvajajći se. Ta energija se, dakle, može crpsti iz astralnog tela, koje je izgleda naš lični energetrski akumulator, koji se puni i na nekom višem izvoru – nivou, mentalnom, na primer - naravno, ne samo energetski, već verovatno i misaono – spoznajno. Prema tome, uveren sam da već samo jednostavnom vizualizacijom astralnog svog tela, svog dvojnika i to tako da ga zamišljamo ne izvan, nego u sebi: kako se fina, blistava, magličasta struktura, potpuno poklapa sa našim fizičkim telom, prožimajući ga – da već time možemo, ako to već češće vežbamo, izazvati povoljnu, odnosno željenu, promenu u fizičkom organizmu. Ali, još ćemo više postići ako vizualiziramo dotok ove blistave struje (prane) iz astralnog duplikata obolelog ili premorenog organa u fizički original tog organa, na primer snažno strujanje te energije iz astralnog srca u fizičko srce, ili pak da vizualiziramo, jer je to jednostavnije, kako je naše srce uronjeno, ili se uranja, u jedan snažno zračući astralni ,,sud''. To može da se učini i s drugim organima – mada ne znam da li srce uopšt ima svog astralnog dvojnika? Koliko mi je poznato, samo čula i nervni sistem imaju svoje astralne duplikate, naravno i glava, trup i ekstremiteti, ali ne i unutrašnji organi – ali to ne znači da vi ne možete upornom vizualizacijom možda stvoriti astralne dvojnike i za organe koji ih nemaju, a sve to, dakle, zarad što veće preventive ili veće mogućnosti isceljivanja tih organa. Od vizulizacije astrala, međutim, smatram da bi se daleko više postiglo vizualizacijom mentalnog tela koje nema oblik fizičkog tela, već je kako svedoče posvećeni – eliptično (ili sferično). Pošto se, koliko ja znam, do sada nije u okultnim naukama ustanovilo gde bi bilo njegovo mesto u fizičkom telu, usuđujem se pretpostaviti da bi to moglo biti negde oko srca, ili pak da zahvati uspravno-eliptični prostor pleksus solarisa, grudnog koša i glave. Svejedno, kad bi se moglo tačno vizualizirati, bila bi to izvanredno moćna meditacija, koja bi nam pribavljala neslućenu energiju, i za isceljivanje – vitalizaciju fizičkog organizma. I, kad već razmatram ovako slobodnije, reklo bi se (ne)naučno fantastično, onda nema druge nego da dođem, konačno i do isceliteljskih ili drugih moći, tj. mogućnosti, takozvane duše, koja bi se kao pravi atom (nedeljiv – izvorno značenje), kao duhovna božanska čestica – ličnost, po nekim okultnim tezama / iskustvima – nastanila baš u srcu. Zamislimo je kao jednu ipak nedeljivu, snažno zračeću zvezdicu sred srca, toliko zračeću da nas potpuno prosvetljava i čini naš organizam, samom svetlošću, eliptičnim svetlećim jajetom! U odnosu na spoljne isceliteljske izvore možemo sebi pomoći i sami – ne čekajući ,,njihovu'' inicijativu – pozivajući mišlju, mantrom ili molitvom neko moćno, pa i manje moćno biće iz astralno-mentalnog sveta....sve do samog Tvorca, pa ma ko on zaista bio
''. Citat iz knjige ,,Šamanske terapije'', III deo šamanske trilogije, koju je napisao Ratomir Vučković – dr Vuk.
Šamanizam je lično iskustvo, zajedničke su samo tehnike.
Нема коментара:
Постави коментар