четвртак, 16. октобар 2014.


Naslovna > Propovedi > Tekstualne propovedi > Osnove Hristove nauke > Isus je slušao Oca
Isus je slušao OcaŠtampa
Napisao Zac Poonen





Danas želimo još jednom posmatrati Isusov život i to posebno svetost Njegovog života. Želimo pogledati još jedan aspekat Njegove svetosti – Njegovu totalnu poslušnost Očevoj volji, bez obzira na cenu. Što više posmatramo Isusov život to bolje razumemo kako treba da živimo na ovoj zemlji. Naš život će tada biti savršeno u miru i redu.
Da li si nekada razmišljao o uređenju koje vlada u fizičkom univerzumu? Zvezde i planete u kosmosu se kreću u tako savršenom redu da zahvaljujući tome možemo tačno podesiti naš sat u milioniti deo sekunde. I zvezde i planete se tako kreću hiljadama godina, bez kašnjenja ili žurenja. Računanjem vremena u sekundi možeš predvideti gde će određena zvezda ili planeta biti za godinu dana ili dve. Možeš tačno predviditi gde će se nalaziti određenog datuma i u određeno vreme. One nikada ne kasne. Nikada ne žure. Kreću se u svojoj orbiti brzinom koju im je Bog odredio i zato je sve tako savršeno uređeno kada posmatraš nebo. Planete se ne sudaraju. Sve se kreće po savršenom uređenju. U čemu je tajna? Tajna je da se planete i zvezde u potpunosti pokoravaju Božijoj volji. U tim nebeskim telima vidimo jednu poruku. Znate, Biblija kaže da iako nebesa ne govore, njihov glas ide po svoj zemlji. Koji nam to glas dolazi od tih nebeskih tela? U osnovi, to je sledeća poruka: „Imamo stvoritelja.“ To govore zvezde i planete: „Imamo stvoritelja i u potpunosti slušamo tog Stvoritelja i nikada nemamo problema. U našem slučaju sve ide glatko iz dana u dan, zato što se u potpunosti pokoravamo svom Stvoritelju.“ Da li si čuo tu poruku? Da li veruješ da je to istina? Zašto toliko haosa i konfuzije u svetu, a možda i baš u tvom životu? Zbog neposlušnosti!
Jedan čovek koji je hodao na zemlji, koji je uvek živeo u savršenom pokoju, u miru i radosti, čiji život je uvek bio savršeno uređen, koji se nikada nije uznemirio zbog nečega što su drugi ljudi radili ili pokušavali da urade (zla koje su drugi ljudi radili), koji se nije brinuo da li ima pratnju ili ne, zvao se Isus Hrist. Tajna Njegovog života je bila tajna tih planeta. On se u potpunosti pokoravao volji svog Oca u nebu. Gde vlada poslušnost prema Bogu, tamo postoji savršenstvo i lepota, a gde vlada neposlušnost prema Bogu, tamo je haos i ružnoća. Šta misliš, da li je zvezdama i planetama teret da se kreću u orbitama koje im je Bog odredio? Neke planete su toliko daleko od sunca da su zaleđene tokom cele godine, a neke planete su toliko blizu sunca da su usijane tokom cele godine. Nijedna planeta se ne žali. One veruju da se nalaze na mestu koje im je Bog odredio. Apsolutno ispravno!
Kompletan Isusov život je bio takav. On nikada nije imao želju da ide na mesta gde Njegov Otac nije želeo da ide. Kompletan Njegov život je bio demonstracija te istine da se i u ovom i u sledećem životu pobožnost isplati! Od svih mogućih stvari, pobožnost je najisplativija. Niko ne može biti srećniji, mirniji, zadovoljniji od pobožnog čoveka! Biblija kaže da je strah Božiji izvor života. Kada se bojiš Boga to je kao da poseduješ izvor života u sebi. Biblija nas ohrabruje u Pričama 23:17 da živimo u strahu Gospodnjem stalno. Isus je živeo u tom strahu. Ponekad mislimo da su se Isusu neke stvari dešavale automatski pošto je bio sin Božiji, ali u Jevrejima 5:8 čitamo izraz „...iako je bio sin Božiji.“ Iako je bio sin Božiji, Isus se naučio poslušnosti od stvari u kojima je stradao. Zašto je trebao da uči? Čitamo takođe u prethodnom stihu (Jevr.5:7) da su Njegove molitve bile čuvene ne zbog toga što je bio Sin Božiji, nego zbog Njegove pobožnosti - zato što se bojao svog Oca. Bio je to strah Njegovog nebeskog Oca koji je doprineo da Njegove molitve budu uslišene. Tu vidimo primer za nas. U svakoj sferi Isus je želeo da bude primer za nas. Što je svetiji naš život, više naših molitava će biti uslišeno. Zašto kaže u Bibliji u Jakovu 4:17 i dalje da molitva pravednoga može mnogo pomoći? Tu nije u pitanju bilo čija molitva. Tu se radi o molitvi pravednog čoveka. Što je čovek pobožniji, više njegovih molitava je uslišeno! Zašto su Isusove molitve bile uslišene? Zato što se On bojao - zbog Njegovog pobožnog straha. Šta misliš da li su tvoje molitve uslišene bez obzira kako živiš? To nije istina! Psalam 66:18 kaže da nas Gospod ne bi uslišio ako bi videli u našem srcu bezakonje. Pobožan život je najisplativiji život koji čovek može imati. Suočavaćeš se sa problemima, ali nadvladaćeš ih. Svaki problem! Ako budeš imao hiljadu problema, nadvladaćeš svih hiljadu problema. Nijedan neće ostati nerešen. Ako si pobožan, možeš nadvladati svaki problem zato što Bog sluša molitve onih koji Ga se boje.
Dopustite mi da vam navedem još jedan rezultat pobožnosti. Biblija kaže u Jevrejima 1:9 da je Isus bio pomazan uljem radosti. To znači da je On kontinualno bio osvežavan srećom i radošću, ne zbog toga što je bio Božiji sin, nego zato što je voleo pravdu i mrzio greh. Tako kaže taj stih. On je bio pomazan uljem radosti više od svih Njegovih drugova (što znači da je imao više radosti i sreće u svom životu od svih drugih vernika), ne zbog toga što je bio Božiji sin, nego zbog toga što je voleo pravdu i mrzio greh. Možemo i za nas tako kazati, što više volimo pravdu i mrzimo greh, to će se više ulje radosti izlivati iz našeg života. Bog se može posvetiti jedino moralno čestitom čoveku. To je tajna duhovnog autoriteta. Ako želiš da imaš autoritet u svom životu nad Sotonom, nad svojim okolnostima, nad svojim problemima, traži pobožnost, čuvaj svoju savest potpuno čistom. Za čega god te savest presvedoči, ne brini se šta drugi hrišćani rade, sledi svoju savest i čuvaj je potpuno čistom. Tada će duhovni autoritet dolaziti u tvoj život.
E sada, religiozni ljudi u Isusovo vreme nisu cenili Isusovu svetost. Znate, jedan pobožan čovek može imati uticaj na čak ceo grad. Jeremija 5:1 kaže da ukoliko bi u to vreme postojao samo jedan pobožan čovek u Jerusalimu, grad ne bi opkolili Vavilonjani. Zar to nije tužno? Jerusalim bi mogao da bude sačuvan jednim pobožnim čovekom, ali nije bilo nijednoga. Sodom je mogao biti izbavljen da je postojalo deset pobožnih ljudi u tom gradu, ali ih nije bilo deset. Možda je u Sodomu i Jerusalimu postojalo hiljadu ljudi koju si bili spremni na kompromise, ali oni nisu mogli pomoći. Na čega Bog gleda? Na broj? Ne. Nikada nije gledao na broj. Hiljadu ljudi koju si spremni na kompromise ne mogu spasiti grad. Jedan pobožan čovek može!
Neko bi možda pomislio da pošto je Isus živeo u Nazaretu, bio je na veliki blagoslov sinagogi tamo, ali kada je On prvi put otišao tamo da govori prekinuli su Ga usred propovedi i čitamo u Luci 4 da su Ga odveli na liticu na kojoj je bio sagrađen njihov grad i želeli da Ga bace sa litice. Šta nas ovo uči? Uči nas da čak ni religiozni ljudi ne cene istinsku pobožnost. Ni religiozni hrišćani ne cene čoveka koji dolazi sa porukom svetosti i pobožnosti i pobede nad grehom i poslušnosti Božijim zapovestima. Zašto su toliko mrzili Isusa? Zato što je neustrašivo isticao njihov greh! Isticao je njihovo srebroljublje. Isticao je njihovo častoljublje i samovolju. Isticao je njihovu zainteresovanost za rituale i tradicije i držanje sitnih pravila. Oni nisu živeli u čistoti i saosećanju prema onima koji su bili u potrebi. Zašto se Isus suočio sa neprijateljstvom ljudi, odbacivanjem, nerazumevanjem, mržnjom, kriticizmom, ruganjem, progonstvom, isključenjem od svih jevrejskih religioznih vođa koji su Ga upozoravali, nazivali lošim imenima i na kraju ubili? Zato što je On propovedao svetost. Dakle, tu vidimo da je rezultat življenja svetog života ne dobijanje medalje, nego verovatno raspeće. Vidite, oni Ga ne bi raspeli da je živeo samo sveti život i da ih nije uznemiravao, ali Njegova svetost je bila kao svetlo koje je razotkrilo njihovu tamu. Oni su odlučili da Ga utišaju. Isus je rekao ovako u Jovanu 3:19-20, jedan prevod kaže: „Njihove presude su bile osnovane na ovoj činjenici: svetlo sa neba je došlo na ovaj svet, ali oni su voleli mrak više od svetla, jer su njihova dela zla. Mrzili su nebesko svetlo, zato što su želeli da greše u tami. Bili su daleko od tog svetla zbog straha da se njihovi gresi ne bi razotkrili.“
Dragi moji prijatelji, današnji hrišćanski religiozni svet je potpuno isti. Ako hodaš u stvarnoj svetosti, nećeš dobiti medalju! Ljudi će te mrziti, odbacivati, pogrešno razumevati, progoniti i verovatno raspeti. Dakle, pre nego što počneš da slediš Gospoda, učini ono što je Isus rekao. Sedi i izračunaj cenu. Vredi to učiniti!
Hajde da idemo ka Isusu izvan tabora, noseći Njegovu sramotu.




 Via Bozja Rec Thank you Love you Bogicu mazo

Нема коментара:

Постави коментар