Glavni meni
Pretraga
| Isus je više vrednovao ljude nego stvari |  |
| Napisao Zac Poonen |
Da li znate kakav stav Bog želi da imamo prema drugim ljudima u odnosu na materijalne stvari? Treba da volimo ljude i da koristimo materijalne stvari. Međutim, da li znate šta se danas dešava u svetu? Ljudi vole materijalne stvari, a iskorišćavaju ljude. Baš je suprotno zbog toga što čovek sledi đavola.
Isus je naš primer! Hajde da ponovo pogledamo u Njega i naučimo nešto u vezi toga.
Jedna posledica pojave greha na ovom svetu jeste da je greh sve prevrnuo naglavačke. Naš smisao vrednosti je prevrnut naopačke. Svet je pun ljudi koji misle da je novac važniji od Boga. Oni će svojim ustima reći da je Bog važniji od novca, ali ono što ih požuruje i motiviše u njihovim životima i ono za čega žive dokazuje da im je novac važniji od Boga. Zar ne misliš da takav svet živi naglavačke? I usred tako naglavačke okrenutog sveta, Bog je poslao svoju decu da pokažu svetu ispravan način života. Međutim, kako Božija deca žive? Koliko hrišćana si sreo u svom životu, da si posmatranjem njihovih života mogao reći da oni veruju da je Bog važniji od novca? Postoji vrlo malo. Vrlo, vrlo malo. Većina hrišćana u našoj zemlji takođe veruje da je novac važniji od Boga. To je jedan primer tog naglavačke okrenutog sveta. Kada novac postane važniji od Boga, on takođe postane važniji od ljudi. Mi više volimo novac nego ljudska bića. To je tragično! Isus je došao da nam pokaže istinu da je Bog važniji od novca i da su ljudi važniji od novca. Ako ovo nisi razumeo, prijatelju moj, reći ću ti istinu: tvoj razum je još uvek prevaren. Okrenut je naglavačke!
Bog nam daje materijalne stvari da bi ih koristili. Sve materijalne stvari (novac, hrana, voće, povrće i sve ostalo) su date ne da bi ih voleli, nego da bi ih koristili, ali ljudi su nam dati ne da bi ih iskorišćavali, nego da bi ih voleli. Da li iskorišćavaš ljude? Da li znate da je svet pun fabrika i kancelarija gde biznismeni iskorišćavaju ljude za svoje lične ciljeve? Oni koriste ljude da bi ostvarili svoje lične ciljeve! Naravno, daju im platu (što je moguće manju), ali da bi promovisali sebe i svoj posao. Dobro, mi možemo to razumeti u svetu biznisa, ali ista stvar se dešava u mnogim hrišćanskim organizacijama i crkvama gde takozvane hrišćanske vođe koriste ljude da bi promovisali sebe. Možemo reći da ti ljudi nisu razumeli Isusovu ljubav. Nisu razumeli šta znači voleti ljude. Oni koriste ljude za svoje ciljeve! Nisu se obratili na ispravan način razmišljanja. Njihov um nije obnovljen!
Kako je bilo u Isusovom slučaju? Isus nikada nikoga nije iskoristio da bi promovisao sebe! On je voleo ljude. Znao je da su ljudi daleko važniji od materijalnih stvari. Pomislite na Judu Iskariotskog da bi shvatili najjasniji primer. Juda Iskariotski je bio blagajnik u grupi Isusovih učenika. Kada su ljudi davali novac toj grupi koja je bila sa Isusom, Juda je kao blagajnik čuvao taj novac. Da li si nekada razmišljao kome su ti ljudi davali novac? Da li su davali novac zato što su mnogo cenili Judu ili Isusa? Jasno je, davali su novac zato što su cenili Isusovu službu, možda zbog iscelenja, propovedanja... Isus je uzimao taj novac i rekao Judi da ga čuva. To uopšte nije bio Judin novac. Bio je to novac koji je došao zbog Isusove službe. Šta je Juda radio sa tim novcem? On je krao taj novac i koristio ga za sebe, a Isus je voleo Judu. Bio je voljan da izgubi taj novac ako bi mogao da spase Judinu dušu. Nije ga uznemiravalo što je Juda krao taj novac. On se brinuo za njegovu dušu. To je primer Isusovog stava prema ljudima. On je želeo da spase ljude od prevare greha koja je doprinela da materijalne stvari vrednuju više nego ljude. Isus je nosio breme drugih ljudi. Imao je blage reči za one koji su bili poraženi u životnim bitkama. Imao je reči ohrabrenja za obeshrabrene. Nikada nije smatrao nijedno ljudsko biće bezvrednim. Oni su možda bili nekulturni, grubi, nisu znali ispravno da govore, bili su nepismeni, ali to su bili ljudi koji su trebali da budu iskupljeni i On je došao da dâ svoj život za njih.
Kada Biblija kaže da Sveti Duh ispunjava naša srca Božijom ljubavlju, tada se dešava sledeća stvar: On nas čini takvima prema drugim ljudima. I želim da te pitam, ako si hrišćanin, kada si bio ispunjen Svetim Duhom (znate, mnogi ljudi pričaju o ispunjavanju Svetim Duhom), šta je tvoj dokaz da si se ispunio Svetim Duhom? Rimljanima 5:5 kaže da se ljubav Božija izlila u naša srca Duhom Svetim koji nam je dat. Jedno obeležje Duhom ispunjene osobe jeste da je njeno srce ispunjeno ljubavlju prema ljudima. Tada nećeš biti okrenut naglavačke. Vrednovaćeš ljude više nego materijalne stvari. Isus nije vrednovao materijalne stvari. On ih je koristio. Radio je u stolarskoj radionici gde je godinama stalno koristio materijalne stvari radeći kao stolar da bi zarađivao za život, ali možete li zamisliti da jednog dana dođe neko dete iz komšuluka u njegovu radionicu i slomi nešto skupoceno što je Isus upravo napravio? Šta mislite da bi Isus uradio? Misliš da bi se Isus naljutio i vikao na to dete? Da li bi ga Isus isterao iz radionice? Ne, ja mislim da bi Isus jednostavno uzeo to dete, poljubio ga i rekao: „Ne brini, sine. U redu je. Mogu napraviti drugi.“ On je voleo ljude! On je voleo decu! Materijalne stvari Mu nisu ništa značile.
Materijalne stvari treba da koristimo da bi pomogli ljudima. On nije bio stolar da bi postao bogat. Ne, On je voleo ljude, a ne stvari.
Kada Sveti Duh obnovi naš um, da li znate šta se dešava? Tada možemo da vidimo stvari onako kako Bog vidi. Vidimo ljude onako kako ih Bog vidi. Gledamo na materijalne stvari onako kako Bog gleda na materijalne stvari. Verujem da je jedna od najvažnijih stvari za koju treba da se moliš, ako želiš da budeš duhovan čovek, da tražiš od Gospoda da vidiš ljude onako kako ih On vidi i da gledaš na materijalne stvari onako kako On gleda na njih!
Biblija kaže u Sofoniji 3:17 da se Bog raduje svom narodu sa pevanjem. E sada, pomislite na taj stih. Bog se raduje ljudima! Ne savršenim ljudima. Ne postoje savršeni ljudi nigde na svetu! On se raduje nesavršenim ljudima koji su izrazili svoju želju za Njega i koji hoće da Ga vole sa svim svojim nesavršenostima. Isus je hodao na zemlji i delio je Očevu radost zbog ljudi. Pomislite na učenike koji su hodali sa Isusom. Nisu bili savršeni. Bili su obični grešnici kao što smo ti i ja, ali Isus ih je gledao onako kako ih je Otac gledao. Voleo ih je. Nije ih uvek kritikovao zbog njihovih padova i grešaka. Pošto je bio tako saosećajan, čitamo u Marku 12:37 da je narod slušao Isusa sa radošću. Ljudi su detektovali divnu aromu koja je dolazila od Njegovog duha – Božiju ljubav koja se izlivala iz Njegovog srca. Isus je uvek bio pokrenut saosećanjem kada je video bolesne ljude, ljude u potrebi, gladne ljude, ljude bez pastira... Stavio je sebe u njihovu kožu i uzeo je njihovu mizeriju! Tako je bio u stanju da ih uteši. Znaš prijatelju moj, možeš utešiti mizeriju drugih ljudi jedino ako se poistovetiš sa njima. Vrlo je lako govoriti lepe reči, ali treba se staviti u njihovu kožu da bi razumeo kroz čega prolaze. Upravo to je Isus učinio. Znate, u prošlosti smo jako mnogo koristili svoju maštu za zle stvari. Zar to nije istina? Koristili smo maštu da bi razmišljali o nečistim stvarima, gorčinama u vezi drugih ljudi, sve vrste zlih stvari... Za čega sada koristimo maštu, kada smo se obratili? Većina Hrišćana ni za šta ne koristi svoju maštu. Dopustite da vam kažem za čega možete koristiti svoju maštu. Koristite svoju maštu da bi stavljali sebe u situacije drugih ljudi koji stradaju. Kada ih vidite ili kada čujete o njima, stavite sebe u njihovu kožu. Koristite svoju maštu tako što ćete zamisliti da ste upravo vi ti koji živite u toj maloj kućici, sa teškim mužom ili teškom ženom, problematičnim detetom... Stavite sebe u njihovu kožu i pokušajte da razumete kroz čega prolaze. To će biti dokaz vaše ljubavi.
Isus je to činio! On je jednom bio jako žalostan kada je video ljude tvrdog srca koji nisu želeli da čovek sa suvom rukom bude isceljen u sinagogi. Isus je video udovicu koja bila na sahrani svog jedinog sina koji je umro. Približio se, video sanduk i zaustavio sahranu. Otvorio je sanduk i podigao mladića iz mrtvih i dao ga njegovoj majci. Isus nije činio čuda da bi pokazao ljudima svoju silu, nego je želeo da im pokaže ljubav Božiju! Imao je saosećanje. Svako Isusovo čudo je nastalo iz saosećanja. Ako želiš da činiš čuda za Boga, a nemaš saosećanje, nikada nećeš moći da slediš Isusa. Nećeš moći da budeš Njegov sluga.
Isus je uvek umirao svojim pravima. Nije imao suze za lične žalosti i boli, nego znoj kao kaplje krvi zbog naših boli! On je nosio naše terete. Nikada se nije uvredio zbog bilo čega što bi Mu ljudi rekli ili uradili. Nikada se nije uvredio pošto je neko propustio da uradi nešto što je trebao da uradi za Njega. Isus nije došao da Mu služe. Nikada nije nametao breme drugima. Došao je da preuzme terete drugih ljudi i da im služi, a ne da On bude uslužen. Pošto je tako živeo, Njegova ljubav se širila kao prijatan miris i ljudi su bili privučeni.
Zašto Hristovu poruku nije prihvatilo više ljudi u našoj zemlji? Zar nije zbog toga što hrišćani ne traže da imaju takvu ljubav?
Ako si hrišćanin i objavljuješ Hristovo ime, želim da te ohrabrim da celim svojim srcem tražiš da imaš takvu ljubav – ljubav koja se kao ugodan miris širi iz tvog života!
Naslovna I Aktuelne vesti I Sedmična poruka I Propovedi I Knjige I Duhovne Pesme I O nama ILinkovi I Kontakt
|
Prethodni naslov - Isus je vrednovao sve ljude
Sledeći naslov - Isus nije bio popularan
Osnove Hristove nauke - svi naslovi
Нема коментара:
Постави коментар