Savršenstvo

Dva vida savršenstva

Da bi se stekla jasna predstava o tome šta se podrazumeva pod savršenstvom, neophodno je klasifikovati ga u dve kategorije. Postoji duhovno Savršenstvo koje se sastoji u unutarnjem Ostvarenju transcedentnog stanja svesti s one strane dualnosti. Postoji takođe i ono savršenstvo koje se vidljivo ispoljava u području dualnosti. Celokupno vidljivo postojanje, koje samo delić mnogostrukog manifestovanog sveta, može se stepenovati. Posmatrajući savršenstvo koje se ispoljava u pojavnom svetu, čovek dolazi do zaključka da se i savršenstvo, kao i sve ostalo što potpada pod zakone dualnosti, isto tako se može stepenovati. Loše i dobro, slabost i snaga, porok i vrlina, sve su to suprotnosti u domenu dualnosti. A sve ove pojave zapravo su izraz jedne jedinstvene Stvarnosti u različitim stepenima.
Savršenost u dualnosti je relativna

Zlo nije samo zlo, ono je i dobrota u najmanjem stepenu; slabost nije samo nemoć, to je i snaga u najmanjem stepenu; a porok nije samo porok, on je i vrlina u najmanjem stepenu. Drugim recima, zlo je minimum dobra, slabost je minimum snage, a porok minimum vrline. Svi oblici dualnosti imaju minimum, maksimum i međustupnjeve; savršenost tu ne predstavlja nikakav izuzetak. Čitavo čovečanstvo se kreće između ekstrema savršenosti i nesavršenosti; a savršenost, kao i nesavršenost, postoje samo u kategorijama poređenja, kontrastiranja i relativnog postojanja. Savršenost u domenu dualnosti je samo relativna savršenost. Može se nazvati savršenost tek kada se poredi sa nečim nesavršenim.
Duhovno savršenstvo nije isto što i briljantnost određene sposobnosti

U granicama dualnog sveta, savršenost podrazumeva briljantnost određene sposobnosti ili svojstva. A u tom kontekstu, briljantnost u jednom pogledu ne mora da znači briljantnost u svakom pogledu. Na primer, neko ko je savršen u nauci možda nije savršen u pevanju, ili ako je savršen u pevanju, možda nije savršen u nauci. Briljantnost se u izvesnom smislu ispoljava čak i u kriminalnim delima. Kada je neko ubistvo izvršeno tako da ne ostavlja za sobom nikakav trag po kome bi se moglo zaključiti ko je ubica, onda je posredi savršen zločin. Čak i u grehu i zločinu u izvesnom smislu postoji savršenost. Ovakav oblik savršenosti, koji predstavlja briljantnost neke određene osobine ili svojstva, treba pažljivo razlučiti od duhovne Savršenosti, koja nije u domenu dualnosti. Svi raznovrsni vidovi briljantnosti svojstveni dualnosti su u oblasti uma. Zato se ova briljantnost može lako zamisliti kao uveličana predstava neke dobre osobine iz domena ograničenog iskustva svakodnevnog života. Savršenost duhovno ostvarenih duša ne spada u područje dualnosti i kao takva je sasvim van domašaja uma. Ona se ne može uporediti ni sa čim iz područja dualnosti. Kada neka osoba postane duhovno savršena, ona zna da osim Boga ne postoji ništa, te da je sve što naizgled postoji u domenu dualnosti i što je dokučivo intelektom, samo puka iluzija. Za duhovno savršenog Bog je jedina Stvarnost. Nauka, umetnost, muzika, slabost, snaga, dobro i zlo za njega su samo snovi. Njegova savršenost sastoji se u njegovom znanju o jednom nedeljivom Postojanju.
Duhovna savršenost obuhvata sve vidove savršenosti

Kada duhovno savršeno biće upotrebljava svoje znanje i moći, to je uvek samo u svrhu duhovnog uzdizanja drugih duša. Njegovo znanje o drugima ne zasniva se na njihovim verbalno izraženim mislima: misao dolazi prva, a njeno iskazivanje kroz reči sledi kasnije. Pošto direktno čita misli svih bića, on se ne oslanja na iskazivanje misli. Njemu reci nisu neophodne. Ako poželi da sazna nešto pre nego što se to ispolji, on će to saznati; ali će biti vođen isključivo duhovnim razlozima. Isto tako, ukoliko poželi da iskaže briljantnost u ma kojoj oblasti, on će je, bez ikakvih poteškoća, iskazati. U duhovnoj Savršenosti leži briljantnost u svim njenim vidovima. Krišna kao i ratar ne samo da je bio duhovno savršen, već je predstavljao oličenje Savršenstva. Bio je savršen u svemu. Da je poželeo, mogao je prikazati Sebe kao savršenog pijanicu, savršenog grešnika, savršenog nitkova, ili savršenog ubicu; ali to bi šokiralo svet. Mada je posedovao savršenstvo u svakom pogledu, Njemu nije bilo neophodno da ga, u ispunjavanju Njegove misije, prikaže.

Duhovno savršeni će ispoljiti najviši nivo briljantnosti u svim vidovima života kojima će se prema potrebi prikloniti isključivo radi duhovnog uzdizanja drugih duša, a ne prosto da bi prikazali sebe kao savršene. Oni prikazuju savršenost samo ukoliko se za to ukaže duhovna potreba, a ne da bi zadovoljili nečiju radoznalost. Kada se služe svojim savršenstvom, oni to čine bez unutarnje vezanosti. Kao što čovek koji je navukao rukavice može dotaći svu prljavštinu sveta a da se ne uprlja, tako i duhovno savršeni može da se bavi univerzalnim aktivnostima a da ga one ne vezuju.
Savršenstvo mora biti svestrano

Duhovno Savršenstvo znači pun razvoj svih aspekata ličnosti, što znači da Savršenstvo mora biti svestrano. Savršenstvo u jednoj stvari i nije Savršenstvo, to je samo jednostrani razvoj neke sposobnosti ili osobine, iz čega proishodi nefleksibilnost ili nesposobnost da se čovek prilagodi brojnim, veČno promenljivim životnim gibanjima. Ovakva osoba ne može da zadrži uravnoteženost uma i da istovremeno održi korak sa vratolomnim životnim obrtima. Ako živi u sredini koja pozitivno ocenjuje sposobnost koju je razvila, biće privremeno sretna i uživati u doživljaju harmonije sa svetom. Ali ako se nađe u neprijateljskoj sredini gde se ta sposobnost smatra nepoželjnom, osećaće se promašenom i njen mir će biti narušen. Zato pravo Savršenstvo podrazumeva savršenstvo u svakom pogledu.
Savršenstvo uključuje suprotnosti

Ako pokušaš da shvatiš prirodu Savršenstva putem utvrđenih standarda (što uvek podrazumeva prisustvo suprotnosti), na taj način ćeš ga zasigurno ograničiti i time promašiti pravo značenje Savršenstva. Savršenstvo ujedno obuhvata suprotnosti i prevazilazi ih; zato Savršeni nije vezan ni jednim pravilom i ni jednim ograničenim idealom. On je iznad dobra i zla; a ipak, njegov zakon dobrima donosi dobro, a lošima – zlo. Krišna je dokazao Ardžuni, koji je bio Njegov posvećenik, da je prividno uništenje tela i uma zlih Kurua, koje je On pogubio, bilo zarad njihovog duhovnog spasenja. Savršenstvo se može manifestovati ubijanjem ili spasavanjem u zavisnosti od toga šta situacija zahteva u duhovnom smislu, Srce Savršenog je istovremeno meko kao pamuk i čvrsto kao čelik. Savršenstvo se ne svodi ni na jednu od oprečnosti, mada ne isključuje mogućnost da bude izraženo kroz neku od njih. Ono će se izraziti kroz ovu ili onu oprečnost, već kako to nalaže priroda situacije. Zbog toga Savršenstvo i nadilazi oprečnosti i ujedno predstavlja racionalni odgovor na sve moguće situacije u životu. Savršenstvo omogućava savršenu prilagodljivost i nepokolebljivu smirenost u svim situacijama ne dovodeći u pitanje Istinu – što kod ljudi koji još nisu dostigli svestrani razvoj, izaziva nedoumicu.
Potpuni razvoj ljudske razboritosti

Ljudske aktivnosti ograničene su suprotnostima, dok je Savršenstvo iznad njih. Ne treba, međutim, zamišljati da u Savršenstvu nema elemenata ljudskosti. Tužan čovek se trudi da smehom razveje tugu. AH čak ni Savršeni, koji je beskonačno sretan, nije lišen smisla za humor. Drugim recima, Savršenstvo ne čini čoveka nečovečnim već nadčovečnim; to je u potpunosti razvijena razboritost koja je kod čoveka tek u zametku.
Savršenstvo je kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek

Savršenstvo nije osobina Boga kao Boga, niti čoveka kao čoveka. Savršenstvo se postiže kada čovek postane Bog ili Bog postane čovek. Ograničeno biće koje je svesno ograničenosti svog bića svakako nije Savršeno; ali kada postane svesno da je jedno sa Beskonačnim, ono postaje savršeno. To se upravo i događa kada čovek odbaci iluziju da je konačan i postigne Božanstvo ostvarenjem svoje božanstvenosti. Ako pod Beskonačnošću čovek podrazumeva nešto što je suprotno od konačnog ili odeljeno od konačnog i neminovno drugačije od konačnog, takvo Beskonačno je već ograničeno nemogućnošću da se potvrdi kroz konačno i u konačnom. Drugim recima, Savršenstvo ne može pripadati tako shvaćenom Beskonačnom. Beskonačno mora da otkrije svoj neograničeni život u konačnom i kroz konačno ne dozvolivši pritom da u tom procesu bude zarobljeno i sputano.

Savršenstvo Samog Boga postaje očevidno tek kada On Sebe ispolji u formi čoveka. Bog koji svesno preuzima ograničeni ljudski oblik je Avatar. To je još jedan slučaj Savršenstva. Znači, Savršenstvo postoji onda kada čovek definitivno prevaziđe svoje granice i ostvari svoju beskonačnost, ili kada Beskonačno prekine svoju tobožnju povučenost i postane čovekom. U oba slučaja Beskonačno i konačno nisu odvojeni jedno od drugog. Kroz svesno i radosno jedinstvo konačnog i Beskonačnog dobija se Savršenstvo. Tada imamo Beskonačno koje sebe razotkriva kroz konačno i pritom ne biva zarobljeno, i konačno koje prevazilazi svoj osećaj ograničenosti u punom saznanju daje ono zapravo otkrovenje Beskonačnog.

Via Meher Baba