6

c) Žena supruga

Oli

č

ava je gr

č

ka boginja Hera, odnosno rimska Junona.Mogu

ć

e arhetipske varijacije, alternative i suprotnosti: Medeja, odana Penelopa,demonski ambiciozna ledi Makbet, žena osvetnica…Mogu

ć

a psihopatologija (ako je ima): depresivna, mazohisti

č

ka ili fobi

č

na.Naj

č

eš

ć

e je mu

č

i nastojanje da spase svoj obi

č

no propali brak.Životni scenario: „To mi se uvek iznova doga

đ

a“, ili: „Uvek ispadnem mu

č

enica.“Hera je boginja ili

č

uvarka svetog braka, simboliše vernost i neraskidivu vezanost zasvog promiskuitetnog muža (Zevsa), kojem je potpuno predana. Budu

ć

i da nije celovita sama zasebe, rano se udaje, a taj obred za nju predstavlja najvažniji dan u životu. Jedino što ne uspevada odabere pravog partnera s kojim bi ostvarila svoj san. Teško

ć

e koje joj stvara muž senagomilavaju i ona je povre

đ

ena, ali to je žena koja svoj bes ne iskaljuje na njemu nego naokolini. Nastoji da se o

č

eli

č

i da bi mogla da podnosi sve te povrede i poniženja. Takvo stanjeobi

č

no potraje do njenih srednjih godina, kada muž prestaje da joj bude zanimljiv, a brak višenije svetinja. Tada uspeva da na

đ

e neka druga životna interesovanja, ili se njen ostareli mužsmiri, tako da joj umesto svakodnevnih sukoba sa suparnicama preostaje samo prebacivanjezbog nekadašnjih povre

đ

ivanja.On je u centru njenog života i sve ostalo je drugorazredno – i deca i karijera. Nema i neceni mnogo prijateljstva. Nesporazumi nastaju zato što joj ON ne uzvra

ć

a jednakom merom,nezainteresovan je, po

č

inje da je doživljava kao teret, kao nesposobnu, preterano zavisnu,lepljivu i dosadnu osobu koja ga gnjavi, tako da joj sve više izmi

č

e. Ona

č

esto postajeprogonitelj, prire

đ

uje mu ljubomorne i osvetoljubive scene uz pla

č

 i kuknjavu.Za proces rasta ovakve žene veoma je važno da se ne uda rano i da pažljivo odaberemuža, možda uz pomo

ć

 drugih. Pre udaje treba dovoljno da „odraste“ da bi bila u stanju da vodira

č

una o sebi i osmisli svoj život. Njena ljubomora

č

esto je izraz pasivnosti i ose

ć

anja niževrednosti, a nepoverenje u muškarce – projekcija vlastite seksualnosti. Izgledi za dalji razvoj suu transformaciji besa i bola, u reorganizovanju sistema vrednosti i stvaranju realnijih odnosa sljudima, kada

ć

e biti u stanju da bez tragi

č

nih posledica podnese gubitak i napuštanje. Što zna

č

ii da preuzme odgovornost za vlastiti život i napusti ulogu žrtve.

d) Žena devica – mamina k

ć

i

Oli

č

ava je gr

č

ka boginja Persefona, odnosno rimska Kopra.Mogu

ć

e arhetipske dopune, varijacije, alternative: Marija Antoaneta, brojni literarnilikovi „ve

č

ito“ i „varljivo“ ženskog…Mogu

ć

a psihopatologija (ako je ima): šizoidna.Najviše je mu

č

e doživljaji besmisla, straha, bola i besa.Životni scenario: „Nikada ne

ć

eš posti

ć

i ono

č

emu najviše težiš – nikada ne

ć

eš otkritipravu sebe.“

 

 

 7

To je ve

č

ito mladolika, bezbrižna žena-devoj

č

ica, oko koje se otimaju s jedne stranenjena majka, a s druge muž i drugi ljudi koji iz raznih razloga vole da se s njom druže.Persefona je uslužna i prijem

č

ljiva žena, a kao mitološka kraljica podzemlja u stanju je da lakostupa u kontakt s nesvesnim i pri tome menja mnoga lica. Kao mamina mazna princeza s jednestrane simbolizuje ve

č

no prole

ć

e, rast i razvoj, a s druge – opasne avanture s nesvesnim kojepovremeno završavaju burnim poniranjem u ludilo.Zavisna je i nesposobna da se odvoji od majke i tako odraste u ženu. Obi

č

no se zavisnovezuje za nekog muškarca koji nastoji da dominira, da je kontroliše i poseduje, dok ona veštoizmi

č

e i njemu i majci, laviraju

ć

i izme

đ

u njih. Cena koju pla

ć

a je rascepkanost li

č

nosti:istovremeno je bespomo

ć

na i vešta, naivna i opasna, pri

č

emu je obi

č

no nesvesna svojihseksualnih i ostalih mo

ć

i. S drugim ženama uspostavlja bliske i sestrinske odnose, a premamuškarcima se ponaša kao ve

č

ita devoj

č

ica i uspavana lepotica. S jedne strane

č

eka da jojmama dâ dozvolu, a s druge da je princ poljubi i na sebe tako preuzme odgovornost za njenživot. Konflikt izme

đ

u majke i muža samo poja

č

ava njenu rastrzanost.Mišljenje joj je

č

esto konfuzno i pretežno intuitivno, pri

č

emu se pre oslanja na tu

đ

eprocene nego na vlastite. Na

č

in kako pritom

č

udesno uspeva da se snalazi deluje nestvarno ivilinski. Ona je pomalo žena-himera, neodre

đ

ena i ambivalentna, i tako postaje projektivniekran na koji drugi smeštaju svoje želje i konflikte. Budu

ć

i da je pasivna, zavodljiva idetinjasta, lako stvara simbiotske veze s drugima. Integracije koje postiže

č

esto su bizarne i lakolomljive, tako da su joj neophodni drugi ljudi kao granice za njenu li

č

nost. Obi

č

no ne ra

đ

a decu,a kada ih ima postavlja se kao njihova drugarica ili mla

đ

a sestra. Zbog izrazite infantilnosti ilinedoslednosti, roditeljsku ulogu umesto nje naj

č

eš

ć

e preuzimaju njeni roditelji ili neko drugi.Ispod svoje narcisoidne rigidnosti krije snažne strahove od sopstvenih strasti, ludila ismrti. U

č

etrdesetim godinama obi

č

no je zadesi velika kriza, kada joj postaje teško da daljeodržava ulogu male tajanstvene devoj

č

ice. Budu

ć

i da je manipulativna i neiskrena, svoje mane ipotrebe tako uspešno krije i od same sebe, da na kraju ni sama ne zna šta ho

ć

e od života idrugih. Mogu

ć

i na

č

in odrastanja vodi prvenstveno kroz separaciju od majke, relativnunezavisnost od muža i prerastanje u seksualno zrelu ženu. Ako uspe da uspostavi nekakav red usvom iracionalnom, umesto poniranja u ludilo omogu

ć

en joj je spiritualan i religijski rast, uzeventualno stvarala

č

ko razvijanje izvesnih parapsiholoških osobina.

e

) Žena borac – tatina k

ć

i

Oli

č

ava je gr

č

ka boginja Atina, odnosno rimska Minerva.Mogu

ć

e arhetipske varijacije, krajnosti, suprotnosti: Amazonke, modernefeministkinje...Mogu

ć

a psihopatologija (ako je ima): opsesivnost i paranoidna arogancija.Naj

č

eš

ć

e je mu

č

e doživljaji besa, strah od neuspeha i

č

ežnja.Životni scenario odvija joj se tako da uvek mora da bude jaka, da je relativno uspešna,ali retko ume da uživa u životu, pogotovo u bliskosti i ljubavi.

 

 8

Majka mitske Atine bila je nepoznata ili nepriznata. Boginja je ro

đ

ena u zlatnomoklopu, iz o

č

eve (Zevsove) glave i ubrzo postaje njegova desna ruka, boginja mudrosti,strategije i zanata. Ona je snažna, lepa i opasna. U isto vreme vešto ratuje, vodi doma

ć

instvo,bavi se zanatima i prakti

č

nim životom. I u ratu i u miru opredeljena je za oca i potpuno mu jeodana. Bori se za patrijarhalna na

č

ela u koja duboko veruje i stavlja ih daleko iznadmatrijarhalnih vrednosti.To je logi

č

na, prakti

č

na, jednostavna i pouzdana žena. Glava joj je uvek ja

č

a od srca,nesebi

č

na je i nepredvidiva, dobro se snalazi u konfliktnim situacijama. Najviše voli da se družis aktivnim i uspešnim muškarcima, a izbegava i ne ceni mnogo žene. Izrazito prezire krhke,šarmantne i ženstvene žene, grubo im se podsmeva i potcenjuje ih. Stasala je u veštu, korisnu itrezvenu ženu. Zbog svoje objektivnosti emotivno je hladna, a svojim vrednosnim sistemomidealna je za ulogu „prave žene iza glavnog muškarca“. Nau

č

ila je da

č

uva le

đ

a autoritativnom,mo

ć

nom i snažnom ocu. Rigidno je odana njegovim na

č

elima i konzervativno se opirepromenama.Budu

ć

i da je zdravo ambiciozna i ekstrovertna, najbolji afrodizijak za nju je mo

ć

 izanimaju je samo junaci. Kada sebi odabere muškarca koji obe

ć

ava da

ć

e pobediti, povla

č

i se unjegovu senku i strasno se bori za njega. Nije preterano ni strasna, ni romanti

č

na, niljubomorna. Prema deci se odnosi izrazito objektivno i ravnopravno. Uspešno ih u

č

i kako dabudu dobri borci,

č

eli

č

i ih i bodri da što pre odrastu i više ne budu ranjivi. Ne voli razmaženu ilenju decu od koje nema nikakve koristi. Njen odnos prema materinstvu sažima formula:„Iznajmljujem svoju matericu“.Svoj optimum dostiže u zrelom dobu, ne voli zavisnost detinjstva ni slabosti starosti.Poseduje identitet zdrave, snažne i uspešne žene. Samodovoljna je i aktivna, najbolje se ose

ć

akada podvu

č

e crtu i sabere svoje i muževljeve uspehe i dostignu

ć

a. Lako postaje radoholi

č

ar iceo život može da provede u predanom radu. Blokira emocije, posebno doživljaj bola, tako daima velikih teško

ć

a s intimnoš

ć

u i usamljenoš

ć

u. Zbog preterane realisti

č

nosti ima problema saspiritualnoš

ć

u, kreativnoš

ć

u i spontanoš

ć

u, koje može da omrzne u drugima koji nisu kao ona(„efekat Gorgone“). Posebno je razdražuju spontane, ekspresivno bogate i dramati

č

no izražajneosobe. Njeno osnovno na

č

elo je na

č

elo efikasnosti.Iako se na prvi pogled ne bi reklo, ima teško

ć

a s ponosom i samopoštovanjem.Najvažnije joj je da bude jaka da bi izdržala silni trud potreban da bi se postiglo savršenstvo –onako kako je to zamislio njen tata. Sudbina ovakve žene bi

ć

e prazna i oskudna ako se neokrene svojoj unutrašnjosti, ne odustane od igara mo

ć

i i ne pristane na poneki objektivni porazkoji

ć

e joj doneti neke subjektivne pobede. U odre

đ

enom životnom trenutku treba da se seti iponovo otkrije svoju

majku

, veže se uz nju i maj

č

inska na

č

ela ovog sveta, da pristupi drugimženama i ujedno svojim krhkim, tananim i lako povredljivim ose

ć

anjima. Ako u tome uspe,uspostavi

ć

e novu unutrašnju ravnotežu, bi

ć

e u stanju da ostvari bliskost i intimnost s pojedinimljudima i reorganizuje svoj sistem vrednosti.

f) Žena sestra

 

Oli

č

ava je gr

č

ka boginja Dijana, odnosno rimska Artemida.Mogu

ć

e arhetipske dopune, varijacije i alternative: Ifigenija, Atalanta…

f) Žena sestra

 

Oli

č

ava je gr

č

ka boginja Dijana, odnosno rimska Artemida.Mogu

ć

e arhetipske dopune, varijacije i alternative: Ifigenija, Atalanta…

 

 9

Mogu

ć

a psihopatologija (ako je ima): opsesivna ili paranoidno arogantna.Naj

č

eš

ć

e je mu

č

e

č

ežnja, strah i bes.Životni scenario je „ve

č

na mladost“ i on je tera da uvek bude i ostane takva.Dijana je Apolonova sestra, boginja lova i meseca, a pre svega je uspešna takti

č

arka.Takva žena

č

esto je sportski tip, mladala

č

ki vitka i dobro gra

đ

ena. Pokretna, nezavisna,samostalna i uspešna, žudi za raznim takmi

č

enjima u kojima bi da pobedi sebi ravnogmuškarca. Sigurna je u sebe i svoj identitet i ne treba joj muškarac da bi se ose

ć

ala osmišljeno icelovito. Ona je pre svega bi

ć

e akcije i uz o

č

evu pomo

ć

 i veliku usredsre

đ

enost ovladala jemnogim veštinama. To je preadolescentna devoj

č

ica u snažnom telu odrasle žene, koja voliživot shva

ć

en kao igru i nadmetanje. Ona je mitska sestra i drugarica, radoznala i hrabra.Odbacila je identifikaciju s majkom i klasi

č

nim ženskim vrednostima,

č

esto je tvrdoglava i pogra

đ

anskim shvatanjima neženstvena. Ceo svet doživljava kao veliki lov ili važnu utakmicu zakoju je vrlo dobro pripremljena. Lepo se druži sa ženama sli

č

nim sebi, ostale i ne prime

ć

uje.U odnosu prema muškarcima ponekad narcisoidno bira vršnjaka koji kao da je njenodraz u ogledalu, tako da mogu da imaju kolegijalni i orta

č

ki brak. Ponekad je to mnogo starijimuškarac koji

ć

e je negovati i podržavati u njenim pustolovinama. Takva žena na osobeni na

č

inizbegava

 konflikt otac–k 

ć

i

: ispunjava o

č

ekivanja oca koji je zapravo sve vreme želeo sina, auspešna je koliko i de

č

aci. S druge strane ona ne predstavlja opasnog rivala po oca jer ipak ježensko,

č

ime je zaobišla jedan važan razvojni problem: ostala je spokojna ali i prikra

ć

ena.Ponekad bira platonskog partnera s kojim ostvaruje „idealnu ljubav“: on prezire seksualnost iuživa u njenim veštinama i promenama. Ponekad izabere Pigmaliona koji

ć

e je oblikovati izajedno s njom dobijati aplauze publike.Najbolje joj je dok je mlada: izbegava emocionalnu intimnost, bliskost i pripadanje.Negira svoje zavisne, meke ženske potrebe, a ako ih doživi – na njih reaguje depresivno.Zauzeta takmi

č

enjem, može da bude hladna, oštra, gruba, lako povre

đ

uje druge i s prezirom idedalje. Skromnost, suzdržanost, ganutost i milosr

đ

e jednako su joj strani i opasni kao i ljubav,bliskost i poverenje. Ako ima decu, prema njima se ponaša kao „majka medvedica“. Može dabude dobra majka, ali prenaglašava nezavisnost deteta, njegovu spretnost i takmi

č

arski duh.Teško njemu ako nije pobednik! Hladno odbacuje zavisno, pasivno i nesposobno dete, a odnjega o

č

ekuje da brzo poraste, ali zauvek ostane u pubertetu, i krene u lov s njom.Sistem vrednosti ovakve žene jednostrano je odre

đ

en paternalnim na

č

elom. Sve dok neotkrije, ne razvije i ne integriše i neke maternalne vrednosti, osta

ć

e prebrza, površna, jednostrana i plitka. Najvažnije joj je da u životu postane i ostane jaka i savršena, da bipobe

đ

ivala u što više nadmetanja. Spremna je da se se oko toga trudi, tapkaju

ć

i na uvek istojrazvojnoj stepenici.

g) Žena svetica

 

Oli

č

ava je gr

č

ka boginja Hestija, odnosno rimska Vesta.Mogu

ć

e arhetipske dopune, varijacije i alternative: predane hramske službenice ihriš

ć

anske svetiteljke.Mogu

ć

a psihopatologija (ako je ima): senzitivno paranoidna.

 

 10

Naj

č

eš

ć

e je mu

č

e ose

ć

anja krivice, besa i besmisla.Životni scenario: „Ti nikada ne

ć

eš biti od krvi i mesa“, ili: „Ti nikada ne

ć

eš biti saovoga sveta.“Hestija je ro

đ

ena od neefikasne i depresivne majke i oca koji je zloupotrebljavao ljude.Razvila se u mudru ženu i tetku usedelicu, boginju srca i hrama koja se nije mnogo upuštala niu ljubavi ni u mržnju. Simbolikom vatrenog kruga i ritualima vatre ona izražava netaknutostdevice i celovitost savršenstva – njen simbol naj

č

eš

ć

e je mandala. Nevinost i autonomnost

č

estosu joj omogu

ć

avale postizanje takvog stepena harmonije, opšte povezanosti i kontinuiteta uzajedni

č

koj svesti, da je proglašavana sveticom. Ona je introvertna, sklona meditaciji u miru isamo

ć

i, kada njena intuicija, jasno

ć

a i snaga mogu da do

đ

u do punog izražaja.Takva žena je spokojna, ne žuri, okrenuta je istovremeno ka hramu i ku

ć

i. Misti

č

no jepovezana s alhemijskim duhom koji joj omogu

ć

ava stvaranje harmonije i rast u spokojnojsamo

ć

i. U svom razvoju prevazišla je ego i uspeva da razvije svoje žensko jastvo kojeobjedinjuje duh i dušu. Veoma se trudi da se o

č

eli

č

i da bi postala savršena.Njen odnos prema drugim ženama

č

esto je ro

đ

a

č

ki, prijateljski i topao. Doga

đ

a se da seuopšte ne uda, nego postaje stara mudra usedelica. A ako se ipak uda, onda je to klasi

č

na žena,udobno smeštena u tradicionalnu ulogu doma

ć

ice, koja za sebe obi

č

no veže

č

oveka koji voli iceni spokojan, topao i tih život koji im omogu

ć

ava meditaciju. Ako ima decu, može da budeodli

č

na majka, pomalo udaljena, bezli

č

na i neizražajna, ali koja nesumnjivo voli svoju decu.Po Jungovom tuma

č

enju, Hestija nije imala

 personu

. Žena koja živi takvim životomlako može da postane bezli

č

na, anonimna i kao da nije od ovoga sveta. Ponekad je suvišeodvojena od stvarnosti, a ako dugo živi u samo

ć

i i izolaciji može da sagori vode

ć

i ra

č

una odrugima ili o idealima. Ima problema s izražavanjem ose

ć

anja, pogotovo snažnih, tako da kadanekoga voli on to može da ne zna i da ne oseti. Njena ljubav je na izvestan na

č

in impersonalna,kao i ona sama. Bez sigurnosti braka i doma takva žena ponekad biva izgubljena, potcenjena iiskoriš

ć

avana od kompetitivnih, vlastoljubivih ljudi.Njen rast po

č

inje time što izgra

đ

uje

č

vrstu i jaku personu, u

č

i da izražava ose

ć

anja(posebno ona rušila

č

ka i snažna), a pogotovo tako što

ć

e iza

ć

i iz svoje ku

ć

e ili svog hrama ikrenuti u šetnju svetom, upuštaju

ć

i se u pustolovine življenja sa stvarnim ljudima. Potrebno joj je da stekne samopouzdanje, razvije ekstroverziju i borbenost, koje ina

č

e pomalo prezire.

Napomena o tipovima muškog identiteta

Za razliku od tipologije ženskog arhetipskog identiteta, izložene u prvoj knjizi DžinŠinode Bolen, koja uz pomenute dopune reklo bi se bar okvirno pokriva opseg identiteta imogu

ć

e psiho-socijalno-arhetipske uloge savremene žene, njena pet godina kasnije objavljenaknjiga

 Bogovi u svakom muškarcu. Nova psihologija muških života i ljubavi

 (1989) delujenepotpuno i u ve

ć

em stepenu proizvoljno. Razlog za to ne bi morao ležati u o

č

itoj

č

injenici da je autorka knjige žena, ili u tvrdnji da je Šinoda Bolen olako podlegla pritisku

č

italaca da svoj

 ženski

bestseler dopuni

muškom

 knjigom – koja joj iz nekog razloga manje leži i ne dosežedomet prethodne – nego je pre suštinske prirode.